Kada poceti sa treninzima nakon porodjaja

Trazila sam temu, isam je nasla, ako postoji izvinjavam se sto otvaram novu, molim putokaz do prve, a ako ne postoji, nadam se da ce ovde biti korisnih saveta..

Interesuje me kada ste pocele sa vezbama nakon porodjaja, ako ste ih radile, i sta su vam lekari savetovali. Kopala sam po netu, tu i tamo se pominje period od 4-6 nedelja nakon prirodnog porodjaja, meni je sutra tacno 28.dan, osecam da mogu volu rep da iscupam (a i nista ne mogu da obucem), pa bih rado pocela sa treninzima, ali mi te babine stalno vise nad glavom, jer znam da ih treba odlezati..

Kakva su vasa iskustva?

meni je lekar rekao za 6 nedelja. Medjutim, mene i dalje dosta boli sve dole, tesko da cu vezbati za 2 nedelje...

Ja sam pocela sa vezbanjem  u februaru... znaci posle 9 meseci otprilike. Prvo, dugo me je bolela rana , pa sam radila biopsiju grlica, i onda mi jednostavno nije prijalo...
Ginekolog mi je savetovao posle otprilike 2 meseca, ali meni su tada pocele komplikacije, pa nisam ni kretala.
Tek kada sam dobila prvi ciklus, osetila sam da sam ponovo ja ja, i da imam i snage i volje i zelje za vezbanjem. Medjutim, sada mi je problem sto su mi grudi velike i teske, pa nikako ne podnosim skakutanje. Ali, prija m da se rastezem, prija mi da pomalo skakucem i da uopste budem aktivna. Krenula sam sa zumbom, jer mi odgovaraju termini i lokacija, mada pre mislim da sam za neki pilates, jogu ili nesto slicno tome, a kada prestanem sa dojenjem, vraticu se u teretanu.

Ginekolozi traze da se saceka do prvog pregleda nakon 6 nedelja. Za dalje je opciono - zavisi od toga kako se ko oseca. Meni je prijatelj koji je DIF-ovac i personalni trener rekao da je najbolje sacekati 6 meseci ukoliko zena doji (mislim zbog mlecne kiseline koja se luci tokom treninga, a koja dospeva i u mleko jednim delom). Tako je on savetovao i svojoj zeni (samo sto ona nije pocela ni posle 4 godine, ali to je druga tema  )

Meni je kontrola za deset dana, ako dr kaze da nema nekih zdravstvenih prepreka, ja bih pocela sto pre, mada sam i ja procitala da ne bi trebalo poceti naglo, jer se ne sme dobiti upala misica, a i to sa kiselinom je problem, zbog dojenja. Mada, ja sam kardio-tip, inace sam biciklista i plivam redovno, a kuci sama radim kardio-trenige, one kombinacije aerobika, plesa i svacega.. Mislim da cu prvi mesec poceti s biciklom (o, to mi jako nedostaje, patim, godinu dana skoro ne vozim) i duim setnjama s kolicima, pa drugi s plivanjem i posle lagano s treninzima. Inace, imam 20 kg vise od svoje idealne tezine, apsolutno nista ne mogu da obucem od pretrudnicke garderobe

Verovatno ce ti kao nekom ko je navikao na jace treninge ovo zvucati smesno, ali za pocetak su ti duge setnje sa bebom najbolje i, suprotno onome sto ocekujes, delotvorne. Ali bas duge i malo ostriji ritam. Vreme ti je idealno, sad dolazi prolece. Ja sam sa mojom bebom koja je prolecno dete sve do oktobra provodila 50% svakog dana napolju. Odemo u kasno prepodne, vratimo se predvece. Ona je samo spavala, malo razgledala okolinu i sisala   . A ja sam prelazila kilometre vozeci je. Nisam ni verovala koliko mi je to pomoglo, a nikakav napor nisam osecala. Ali na kraju dana, ako 1h hodanja potrosi 250kcal, a ja hodam 3 sata (a hodala sam vise), to je 750kcal, odnosno cokolada i po  . I tako svakog dana. A intenzitet nije jak, tako da se ni mlecna kiselina ne zadrzava u nekoj velikoj koncentraciji jer telo ima vremena da je izbaci. Mislim da je to najbolja opcija od svih, jer realno na pokretnoj traci za 1h mozes potrositi otprilike 500kcal (toliko bar ja, mereci pulsometrom). Ali u gymu provedes sat vremena i to je to, a ovo je aktivnost koja se desava tokom mnogo veceg broja sati tako da u totalu daje vecu kalorijsku potrosnju. Mislim, mozes i u gymu da porovedes i duze, ali onda vec ulazis u logisticke probleme oko organizovanja cuvanja bebe. Ma, imas logisticke probleme i ako sat vremena budes u gymu. Ovako ne zavisis ni od koga i ni od cega, samo spremis bebanu i podjete gde vas noge odnesu. Ako zivis u kraju gde je fino za setnju, pored reke i slicno, onda je pun pogodak.
Ili improvizuj, umesto vezbi sa opterecenjem, bebu u sling i na maraton brzog hodanja   . A kad poraste, sledece godine, sediste za decu i na bicikl.
Ako ti je cilj da skines visak kg, hocu da te upozorim da sa dojenjem tvoje telo nije kako da kazem...tvoje. Tj. ti mozes da radis sve po PS-u, ali ono i dalje biva upravljano skoro iskljucivo hormonima koji su i dalje u punom zamahu. Tako da ce ti rezultat vise zavisiti od njih nego od tvoje volje. Neke zene se osuse od dojenja, neke se ugoje, na neke ne utice. Ja iz svake grupe znam primere, dakle sve je moguce a koji slucaj ce biti kod tebe ne znas dok ne probas. Samo nemoj da se obeshrabris ako ne ide brzo kako bi inace. Meni nije uticalo uopste, ali nije postojalo apsolutno NISTA sto bi mi skinulo poslednje dve kile. Ali bukvalno mislim da sam mogla da ne jedem nista danima, i opet bi te dve kile stajale. Sve dok nisam prestala sa dojenjem, kada su otisle najnormalnije. KAo da se telo drzalo tih masnih celija jer su mu bile potrebne sve dok je bilo pod dodatim pritiskom zbog dojenja. To je bilo dosta kasnije nego sto je tvoja beba, negde oko 18 meseca.

Ovo sa dojenjem i gubitkom kg je apsolutno tacno.  Ja sam se za tri meseca, bez neke posebne promene u ishrani, ugojila 10 kg. I stala... Medjutim, i sama vidim da to nije klasicna kilaza vec da sam jako naduvena. Kako sam dobila prvi ciklus, tako je kilaza pocela sama da klizi. I, u mom slucaju, cim Petar pocne vise da sisa od uobicajenog, eto kilograma.

Ja sada krecem da " vezbam" svaki dan. KOd kuce cu se svakodnevno istezati dok Petar spava, a imam i bicikl,pa cu se potruditi makar po 15min dnevno da vozim.  Cilj mi jeste gubitak tezine, ali imam i potrebu da vezbam, sto pre dva meseca nije bio slucaj.

Logisticki, hmmm... imam srecu pa mi dete spava po dva sata popodne, a takodje hoce da bude miran i stolici za hranjenje kada ja nesto drugo radim sto je njemu interesantno ( usisavanje, kuvanje,slaganje vesa)...vsto moze da se iskoristi i za neku vrstu vezbanja.

Ne znam da li se telo iste majke ponasa isto kod svakog dojenja, za sada vidim da je sve slicno, opet ga imam jako malo, ali je toliko masno da mama nije mogla da opere flasicu od pumpice kad sam izmuzala na pocetku, a i Boris, kao sto je i Milan nekad, sisa jako kratko, i najede se, a ako bljucne, to je sama pavlaka, ne znam kako da objasnim. E sad, ja sam u oba slucaja, posle porodjaja, jako puno jela, da bih imala vise mleka (sa Milanom, jer mu je trebalo 43 dana da svati ako se sisa, pa je pio na flasicu do tada, sto je islo mnogo teze neg da je on vukao od samog pocetka, a sa Borisom jer smo zaglavili bolnicu, gde su ga dohranjivai pored mojih podoja, pa sam morala da odrzavam mleko isto vestacki). Milanu sam cvrstu hranu uvela sa nekih 3.5-4 meseca (slani obrok) i pocela da drzim dijetu (izbacila slatko, przeno, pohovano, masno.. jela sam sve kolicinski isto, ali sve ali bas sve skuvano u supi i povrce i meso, plus zitarice, plus sveze voce) i izgubila (bez treninga) tacno 8 kg za 50 dana (vodila sam dnevnik ishrane i merila se svaki dan), posle sam smanjila agresiju, i sporije skinula oostatak. Mleka sam imala jednako i mislim da je bilo istog kvaliteta, ali sad se ne bih usudila da drzim dijetu pre cvrstih obroka. Ne secam se da sam nesto previse setala tada, iako je Milan rodjen kalendarski samo mesec ranije, nisam nikad bila neki tip za setnje, ja sam covek od akcije, ako ima neki vazan razlog, ok, al da zaludno landram tamo-vamo nema sanse, kad imam toliko pametnijih stvari da obavim kod kuce. Medjutim, ova me je trudnoca mnogo promenila, sasvim drugacije posmaram voje vreme i svoj rad, ne dajem se vise nego sto je neophodno nigde i nicemu sem sebi, svom muzu i svojoj deci, dok sam nekad ginula za sve oko sebe. Celu trudnocu sam mastala (iz kreveta, dabome) o danu kada cu spustiti svoje mladje dete u kolica, ispratiti starije u skolu i odmlatiti gde god me noge nose. Ne trebaju mi ni kafe, ni ljudi, samo mi treba cist vazduh i priroda, a u Banjaluci bar nje ima.. Jedino imam malo problem sa dojenjem na javnom mestu kad sam sama, kad je neko tu, nije mi probem, ali kad sam sama bas mi je neprijatno, ali to cu nekako resiti. Uglavnom, citala sam da se dojenjem potrosi 500 kcal dnevno, plus koliko se potrosi hodanjem.. valjda cu nesto uraditi, nek spadne po 2 cm u obimu za taj prvi mesec kad cu samo da hodam, bicu zadovoljna, samo da ne gladujem dok je samo na mojoj sisi. A posle cu lako.
A nisam ja teretana tip, ja sam samo zena bez auta, udata za muskarca bez auta i imamo ceo vozni park bicikala u podrumu, tako da je nama biciklizam stil zvota, a ne sport, ako me razumete. Nije da se ja sad popnem na bic pa odem da vozim sat i po, nego ja odem tri puta dnevno negde biciklom i po 15 min. vozim u svakom pravcu, pa na kraju racun bude isti. Plivanje je isto rekreativno, kad imam vremena. Sin jedini trenira plivanje, a mi idemo onako, npr. sin u skoli, ja ustanem, popijem kafu, dosadno mi, opalim se bicom do bazena, otplivam pola sata i vratim se bicom kuci. Srecom, olimpijski bazen nam je jako blizu, a imaju stojednu mogucnost kako da jeftino plivas kad god hoces, vol mesecnu, tromesecnu, polugodisnju, godisnju kartu, ili kartu sa brojem ulazaka koje moze da trosi bilo ko, mi kupimo tu, platim 50 ulazaka, npr i idemo i muz, i ja, i sin sa nama mimo treninga, kad god nam se ide. Sad ce biti komplikovanije, zbog bebe, ali muz voli da seta s kolicima (Milana je uvek on vodio u setnju), pa za jedno mesec dana, kad se dan produzi, dok on seta popodne, Milan i ja taman mozemo da stignemo biciklima na njegov trening, a dok on trenira, ja taman otplivam svoje. Tako bar planiram, videcemo sta ce biti od svega toga. A zapocetak cu vas poslusati i pesaciti, cim nam pedijatar da zeleno svetlo!

Da se ne lazemp, od svog vezbanja, najvise volim onaj osecaj, kada se posle napornog treninga istusiram...moze da bude i trcanje, i plivanje, i bicikla, i teretana... svejedno...

fmala, iskreno malo si me zbunila. Prvo kazes da nisi tip koji moze da seta i landra, a posle da si mastala da starije dete otpratis u skolu a onda sa manjim odmlatis gde te noge nose.

To sto ne vozis i sto niko u kuci ne vozi se tacno uklapa u setanje svuda. Onaj ko ima kola i ko je srastao sa njima (dakle, ne stoje mu na parkingu, vec ih svakodnevno koristi), taj nece razumeti hodanje i setanje. Drugarica se preselila i umesto da koristi prevoz pocela je da vozi do posla svaki dan. Ugojila se  6kg za 4 meseca. Mi potcenujemo sta kretanje znaci za zdravlje naseg tela.
Na kraju, sta je landranje? Ja sam pesaka isla na pijacu do koje mi je trebalo 45 minuta, isto toliko nazad. To je sat ipo. Usput produzim putanju da pogledam nesto po prodavnicama. Kupim sveze voce, povrce, stavim ispod kolica, sednem na kafu da odmorim, nastavim dalje po prodavnicama, sednem na klupu da se izgnjavim sa bebom, nastavim opet, vidim se sa nekim usput, svratim da platim racune ili obavim druge administartivne stvari koje su inace smor i krenem dalje. Ja sam obavila 3-4 korisne stvari koje bih kao neko ko vodi kucu i domacinstvo svakako morala da obavim. Da sam koristila kola obavila bih to sve za sat - sat i po, a ako izaberem da to sve uradim pesaka potrosila sam 3-4 sata, ali sam na kraju dana odradila i nesto korisno za sebe i svoje zdravlje.

Ono sto cini razliku, to je ako imas jos jedno dete, jer onda ne mozes da budes posvecena samo bebi i sebi, vec imas i starije dete sa njegovim potrebama. Ali ako ono ide u skolu, onda ti ostaje prostor u kome mozes da se posvetis samo sebi i bebi.

fmala ::Ne secam se da sam nesto previse setala tada, iako je Milan rodjen kalendarski samo mesec ranije, nisam nikad bila neki tip za setnje, ja sam covek od akcije, ako ima neki vazan razlog, ok, al da zaludno landram tamo-vamo nema sanse, kad imam toliko pametnijih stvari da obavim kod kuce. Medjutim, ova me je trudnoca mnogo promenila, sasvim drugacije posmaram voje vreme i svoj rad, ne dajem se vise nego sto je neophodno nigde i nicemu sem sebi, svom muzu i svojoj deci, dok sam nekad ginula za sve oko sebe. Celu trudnocu sam mastala (iz kreveta, dabome) o danu kada cu spustiti svoje mladje dete u kolica, ispratiti starije u skolu i odmlatiti gde god me noge nose. Ne trebaju mi ni kafe, ni ljudi, samo mi treba cist vazduh i priroda, a u Banjaluci bar nje ima..

Evo, boldovala sam. Promenila me ova trudnoca, to sam objasnila, oduvek mi je setanje bilo dosadno, besciljno. nisam rekla da isam hodala, nego da sam do sada hodala samo kad treba, nikad radi nekog uzivanja. Mada i kad treba negde da se ode, ja uvek odem biciklom, jbg, ne volim hodanje, dosadno mi je. Al sad mislim da bi mi prijalo, tj. prv put u zivotu mi je prijalo u postupku, kad sam s muzem pesacila po 5 km, zbog cirkulacije.. Pisala sam o tome i u dnevniku.

Aha, razumem sad