Izlazna strategija

To, sestro!!!

Prirodo!

Što Mala? Onda ću i baba da postanem
Hvala ti, znaš da si šećer.

Slažem se S, brate sama pomisao da ne znam da li sam Motherfucker ili mislim samo na Faktor za sunčanje...

Drage moje,
hvala vam...  
Nekako me je ova tema pronasla u pravom trenutku kada posle cetiri neuspesne VTO razmatram da li da dignem ruke od svega (mm uglavnom prati mene i moje odluke, te zato pisem u jednini)...Procitala sam citavu temu, neke od recenica su mi dosle kao melem na ranu, jer shvatam da nisam jedina koja razmislja da nekada treba stati i staviti tacku. Razmisljala sam i da li da pisem na ovoj temi bilo sta u momentu kada stvarno ne znam da li i sta dalje pokusati, ali kao obicno prelomio je motiv da moje iskustvo mozda moze nekome da bude od koristi, kao sto je meni mnogo olaksanja donelo kada sam procitala da ima jos zena sa istim mislima/dilemama.

Vec na prvoj strani sam pronasla recenicu koju kao da sam ja napisala:
"Claire: '... mogu reći: -Barem sam pokušala.- Stoga ne mogu doći u situaciju u budućnosti kada bih samoj sebi mogla reći: -Oh, da sam barem pokušala, sve je moglo biti drugačije.-'"
Zatim @djole42, kao da opisuje moje slucaj: "...mada sam se ja nekako uvek brzo čupala iz neuspeha ,bez ikakvih izlaznih strategija ...ustvari ,bezala sam u posao i puštala da vreme donese mir i nove ideje ....Nisam planirala broj postupaka ....nisam planirala ni do koliko godina ....".

Ja ne mogu reci kao sto su napisale mnoge od vas ovde na forumu da sam zelela da postanem majka vise nego bilo sta drugo na svetu, nekako mi se cini da je strah od toga kako ce dete promeniti nas zivot i brak bio jednako prisutan koliko i zelja za njim, smenjivali su se. Kada smo krenuli u VTO pricu 2009., posle 2 neuspesna pokusaja u 6 meseci, mislila sam da necu smoci snage da kroz to prolazim opet, ta neizvesnost i razocarenje na kraju su me promenili za citav zivot. Medjutim magicna cifra 4 u mom broju godina me je podigla iz pepela u 2013. i bila sam 100% sigurna da je Prag nase magicno resenje, carobni stapic. Po prvi put smo se usudili cak i imena da smislimo za nase 3 mrvice ... Dok se jos nisam ni osvestila od treceg neuspeha i rasplinute Praske bajke, uletela sam u nacionalni program (u poslednjem momentu zbog godina) i u novi neuspeh.
I pored pomenutog straha, nadala sam se uspehu svaki put i verovala sam da mene prati moja sretna zvezda   i da ce biti sve ok. Nekako je ta moja zvezda kod majcinstva zakazala izgleda, pocela sam da sumnjam u njeno postojanje, mada se dokazala na mnogim drugim poljima do sada....
Mnogo sam lupala glavu da li sam ja mozda kriva za te neuspehe, da li nisam zelela dovoljno da postanem majka. Sada je vec nova dilema iskrsla pred mene, da li pokusati jos jednom (dr. je rekla 'dodjite na prolece, grad vam placa jos jedan pokusaj') ili staviti tacku. Sve druge zene koje sam srela iz ove price ponavljaju magicnu recenicu 'nema odustajanja', a ja se pitam dokle ponavljati jedan isti postupak bez uspeha i bez nekih novih informacija koje bi mozda nesto objasnile...kao sto je @djole42 napisla "gubim sebe" i gubimo nas, mozda je sad stvarno vreme da okrenemo novi list i prekinemo zacarani krug.
Mi nismo kandidati za usvajanje, po mom misljenju...mm je u sve ovo usao zbog mene i moje zelje. Ja sam imala zelju da dobijemo nase dete, ali ne i dete pod svaku cenu. Volimo se kao i prvog dana, budimo se poljupcima...ne moze covek imati sve u zivotu, trenutno mislim da ce nasa porodica ostati sa dva clana.

Videcemo...sta zivot nosi, a do tada vam jos jednom hvala sto postojite  

Draga BB, hvala ti što si podelila sa nama svoje iskustvo.

Svakome od nas je važna potvrda da nije usamljen u svom razmišljanju. Od toga je važnije da stojiš iza onoga što misliš i pratiš osećanja. Ovakve odluke se ne mogu donositi bez saradnje duše i uma. Najvažnije je da ti osećaš svoju istinu. 99,9% može da razmišlja drugačije ali si sigurna da ono što radiš jeste ispravno. Mislim da je tu keč.
To je ujedno i odgovor na pitanje zašto ovo radimo i zbog koga.

Ukoliko osećaš da je pametno ići i dalje, samo napred. sve dok to osećaš nisi pogrešila. Samo gledaj da tebi i tvom čoveku odgovara, ostali uopšte nisu važni. Kada bi se sve žene ovako ponašale smirila bi se i kulturološka stega. Za mene nema opravdanja u razmišljanju: gde ću ja ako me izbace, ostaću sama, poješće me mrak i nisam vredna jer nisam roditelj. Samo duboko u sebi možeš da osetiš zašto si svetu u gostima. Većina ume d apogreši, to ej moje pravilo a pokazalo se da je ispravno u više navrata.

Dalje, juče me je pogodila priča o biološkoj deci. Dok se u nauci bio zamenjuje gender-om, dakle prirodna selekcija i prokreacija pretvara u drušveno-političku kod nas se o tome uopšte ne govori. Ostaje u intelektualnim krugvima a zapravo je vrlo jasno i jednostavno. Okvir otac-lovac i majka-domaćica su toliko daleki jedno od drugog da je poimanje roda a samim tim i naše prokreativne uloge (otac + majka=dete model) u ovoj državi potpuna nepoznanica. Dete je dete, nema prideva ispred, nema obogaćivanja imeničke grupe, zajebi. To je naše i svačije dete, tačka. Užasno je vezivati se za DNK, nekako je jadno i primitivno. Svojatanje i zamenice su uzrok ratova, MI, ONI...
Logično je, slušaš prirodu. Nisi kriv što ti se to dešava, kriv si ako misliš da možeš brže od nje i ne prezaš u nameri da je pobediš. Tako se i događa tamna strana medalje u nauci.
Prilagodiš se, uzmeš od prirode ono što ti je pružila. Dete bez roditelja i roditelj bez deteta? Jasno je šta nam je činiti...prirodno je.

Ne znam, mislim da je ova tema sjajna, čak je nekako u fazonu "lična priča" i na tu priču koja sama po sebi zahteva iskrenost obično nemaš šta da odgovoriš. Kao na nekom trgu, teška filo što se meni posebno dopada;-)

Ivv, drago mi je što si ovde :)
Imaš mnogo toga da kažeš. Oduševila sam se pismom tvog dragog, posebno što se muškarci retko oglašavaju na ovim temama, a jako je važno pogledati stvari i iz njihovog ugla, jer nije ovo samo naša priča, već zajednička.
Hvala vam na iskrenosti i što ste sve ovo podelili sa nama.
Jasno je da ste vas dvoje srodne duše. Ponosna sam na vas, šta da ti kažem...  

Hvala tebi što si mi preporučila! Ljubim te, ja ovde imam mnogo više da kažem nego na drugim temama, bliže mi je.

Ljubim te naj!

InNaturaVeritas ::
Dalje, juče me je pogodila priča o biološkoj deci. Dok se u nauci bio zamenjuje gender-om, dakle prirodna selekcija i prokreacija pretvara u drušveno-političku kod nas se o tome uopšte ne govori. Ostaje u intelektualnim krugvima a zapravo je vrlo jasno i jednostavno. Okvir otac-lovac i majka-domaćica su toliko daleki jedno od drugog da je poimanje roda a samim tim i naše prokreativne uloge (otac + majka=dete model) u ovoj državi potpuna nepoznanica. Dete je dete, nema prideva ispred, nema obogaćivanja imeničke grupe, zajebi. To je naše i svačije dete, tačka. Užasno je vezivati se za DNK, nekako je jadno i primitivno. Svojatanje i zamenice su uzrok ratova, MI, ONI...
Logično je, slušaš prirodu. Nisi kriv što ti se to dešava, kriv si ako misliš da možeš brže od nje i ne prezaš u nameri da je pobediš. Tako se i događa tamna strana medalje u nauci.
Prilagodiš se, uzmeš od prirode ono što ti je pružila. Dete bez roditelja i roditelj bez deteta? Jasno je šta nam je činiti...prirodno je.

Ne znam, mislim da je ova tema sjajna, čak je nekako u fazonu "lična priča" i na tu priču koja sama po sebi zahteva iskrenost obično nemaš šta da odgovoriš. Kao na nekom trgu, teška filo što se meni posebno dopada;-)

Eno, upravo napisah sličan i LIČAN post na temi o "tuđoj deci".

Drago mi je da si se našla u temi.

Gde je ta tema? Ovo juče me je baš izbacilo iz takta, na koracima beše...

Tema je na usvajanju. Gore.

Prenela sam. Nemam iskustva, još uvek, pa neću mnogo da se petljam ali razmišljam o tome i malo reagujem na to tvoje, moje, tuđe, iz ugla svoje profesije;-)

I ja da se oglasim posle izvesnog vremena na ovoj temi. Kako vreme odmice od najsvezije negativne bete, sve manje u glavi imam postupke, osecam olaksanje kako psihicko tako i finansijsko, sto nema planiranja novog postupka, novih analiza, pregleda, obijanja vrata kojekakvih ambulanti, Vremenom se u meni miri i cinjenica da necu biti bioloska majka, bez obzira na moju preveliku zelju, ali neko je rekao da se protiv prirode ne moze. Imajuci vremena za razmisljanje shvatila sam da sam ceo zivot bila opterecena tim postati majka, i ono kao ko ce mene hteti ako ne mogu imati dece, to je trajalo nekih 25 godine, poslednje 4 godine to je bilo bas onako izrazeno jer je i bioloski sat otkucavao, a sada nakoh svih tih godina uvidela sam koliko sam lepih stvari, koliko smeha i radosti uskratila zarad toga, a moglo je sve i mnogo drugacije.
Prica o "tudjoj deci" za mene nema neki smisao, vec sam pisala na raznim temama, moj mozak tako nesto ne moze da registruje, deca u mojoj ulici, a ima ih hvala Bogu su sve nasa deca i svi na igralistu brinemo za njih, pa kako da ih ne volis, ne mogu da shvatim, ali opet kazem svako ima pravo na svoje misljenje, samo je pitanje prezentacije tog misljenja.

Osecam da sam vas isprovocirala svojom recenicom gde sam upotrebila izraz 'nase dete', ali zapravo sam samo htela da kazem da sam jako zelela da dete bude plod nase ljubavi, kao sto i sve mi zelimo, inace ne bi ulazile u VTO pricu i podredile na neki nacin deo zivota tome. Posto sam smatrala da sam vec oduzila sa prethodnim post-om, zavrsila sam ga posle te konstatacije bez puno daljeg objasnjavanja. Nisam mislila nista lose, jednostavno sam htela da kazem da sam se suocila sa cinjenicom da 'naseg' deteta nece biti ili kako god ga nazvali i da moramo dalje. Kojim putem, vreme ce pokazati...
Dece oko sebe koju obozavam imam mnogo i imam kome da se posvetim u svakom smislu, daleko od toga da me ne zanimaju deca koja nisu 'nasa'.
Izvinjavam se ako sam nekog uvredila     ...

Neeeeee, BB, nema veze sa tobom, zaista! Ne brigaj, super, sve smo malo pod utiskom jedne druge teme, možda zbog toga!

Evo ja da napisem koju za izlaznu strategiju... Ja sam miks Menore i IVV. Digoh se jedno jutro iz kreveta, sa 39 god i rekoh: pu jbte fale mi deca. Cek da vidim sta bi mogli da uradimo. I tako udjem u VTO poptuno nespremna. Dok tresnes dlanom o dlan, udjoh i ispadoh iz price.
A price su teske, odnose mnogo energije i zivaca i ja skoro da nisam vise spremna na to. Prosto me odbija. Ja nisam navikla da moj zivot ima za cilj samo obilazenje klinika, slusanje praznih lekarskih prica, izigravanje detektiva sa "sta mi je -da l' mi je" i zakucavanje kapitala u analize i postupke.
Tako je ostao jos jedan pokusaj obicnog prirodnjaka, stimulisani ne dolazi u obzir, nikad vise ni jedan hormon necu u sebe ubrizgati. I na prolece da probamo jos jednom. Tri vto su dovoljne.
APP (ako prodje prodje) a ako ne -  zatvorim ja fino ovo poglavlje i prebacim se na novo. Usvajanje.

Lepo, ko IVV, izadjem kulturno iz price dok jos duse imam. Mislim, treba meni moja dusa i za nesto drugo. Je l' onaj odozgo hteo da nemam bioloske dece, pa dobro, nije smak sveta.
Razmisljala ja o donaciji i svezim JC od 20 godina. Shvatim da nije za mene. Vidim to na istom nivou kao usvajanje. Pa sto da platim klinici 5000 za vto kad mogu u BG da predam zahtev za usvajanje i bez dinara uz malo srece i cekanja opet postanem majka. Pa ako sam cekala 20 godina da se setim da postanem roditelj, eto sacekacu jos 3 da postanem usvojitelj.

Ja moram da priznam da sam ceo zivot znala da cu da usvojim dete. Dva vto neuspeha opravdala sam mislju "ma ko ga yebe ja cu da usvojim". Meni fali pomalo taj majcinski instinkt, moj egoizam i samozivost su ga uvek potiskivali. Na decu reagujem tek kad napune 3-4 god, na bebe ostajem ravnodusna. Tako znam da ce moja minimalna granica za usvajanje biti 4 god, a mogu da mi daju i jedno od 10. Prihvatam, svidja mi se ideja, uzivam u toj misli da mi niko nece dati bebu od 10 meseci vec jedno detence malo starije. I tako mastarije o usvajanju potisnu VTO, i sve sam blize tome a sve dalje od hormona, cisti, kariotipa, trombofilija itd...

Skidam kapu zenama sa visegodisnjom borbom i mnogobrojnim neuspesima da bi se doslo do uspeha. Mislim se u sebi, svaka joj cast koliko je hrabra, kolika je ta zelja za decom velika i kako je to gura napred. Mislim da su te zene i mene gurale napred godinu i po dana. Citajuci tudja iskustva ja sam gurala dane. Svakoj novoj trudnici sam se radovala a svaki neuspeh mi je teze pao od mog.

A onda mi se sve smucilo. Moja prica o VTO ovde zavrsava.

Sjajan post! Pravo u centar!

Da ti kazem nesto... ja sam ziva, moj zivot ima smisao i sa decom i bez njih. Ja u zivotu uzivam, meni je u mojoj kozi dobro. Sve zasta sam se borila danas ima svoju vrednost. Ja sebe ne prieispitujem ujutru i ne kajem se sto sam dogurala do 41 bez dece. Ne grize me savest, ne zulja me ta info, nije mi trn u oku. Zivim pored coveka 18 godina koji mi nikad u zivotu nije rekao da manje vredim zato sto nemam dece. Ni onda kad nije znao da je do mene problem, ni danas kad zna da je do mene. Voleo me je i voli me zbog onoga sto jesam. Dokazao mi je to zilion puta. I onda kad je usvajanje uzeo u obzir umesto neke dva'estogodisnjakinje da mu izrodi copor.
Na kraju dana ja sam srecna zena. :))

BettyBoop    , ochigledno je da si suptilno i obzirno bice, nemash se radi chega izvinjavati. A kao shto reche INV, na drugoj temi smo razglabale o terminologiji i dublje, pa smo malo prenapete.
Ne stizhem sve pratiti al' mi puno drago koliko je ova tema pozitivna   

Nešto nam je zamrla ova tema. Evo jedan link, možda nije sasvim za nju ali ima dodirnih tačaka i vredan je mislim da se nadje na Kutku. Ova tema mi se činila najprikladnijom a i da je malo oživim...

http://www.tvbest.rs/29964-okupimo-se-pod-sljivom

Au, kakvo pogadjanje u metu. Svaka cast...

iskreno ,bez trunke licemerja,sve receno je istina.Drago mi je da je Ana usvojila ovakvu jednu zenu,blago njoj,dobila je predivnog roditelja .Drago mi je da je ova zena postala srecna .

Svaka cast, pronasla sam se i svakoj njenoj reci, divno sto je postala mama jednoj Ani    

I meni je posebno zanimljiv kraj - biti mama jedne Ane...    

Tekst je odličan. Dotakao je to koliko smo mi šugavo društvo I država u kojima vladaju stereotipi, predrasude... Društvo koje sa jedne strane slavi biološko roditeljstvo, rađanje kao jedino moguće roditeljstvo a sa druge ima užasan procenat abortusa I to najviše kod mladih, zabrinjavajuću stopu zlostavljanja u porodicama, zlostavljanu decu u istim, u školama (vršnjačkim grupama), neuslove za bolje obrazovanje, odrastanje... Društvo u kom se zaista svako drugačiji gleda sa podozrenjem, neznanjem ili pogrešnim predznanjem, neprihvatanjem (čast izuzecima)...
Neplodnost je užasan teret. Breme. Ženama pogotovo. Ni u boljim društvima gde pri VTO timu imate psihologa nije ništa manje breme jer je prosto takvo kakvo je. Teško je nositi se I prihvatiti da vi, upravo vi nećete imati biološku ulogu koju je priroda podarila ženkama svih živih vrsta. Ne morate ženu na to da podsećate, ne morate da naglašavate koliko je žena osmišljena kao njen život, bivstovanje otkako je rodila dete... Ljudsko žensko krdo je okrutno.

Ponoviću, dobar tekst....
Na kraju se zapitaš da li je stvarno najbolja izlazna strategija I za ovu kao za mnoge druge situacije prosto otići odavde.

Ja sam čitala komentare na tekstu i po fb, pošto su mnogi ljudi objavili a drugi komentarisali... I setila sam se one beše indijanske poslovice da niko nikog ne razume dok tri dana ne hoda u njegovim mokasinama ili one druge valjda naše da sit gladnome ne veruje... Iako se tekst čini sasvim jasan kao da su ljudi van ove naše priče loše razumevali ili mašili poentu... A tek za usvajanje,mislim tu nisam pročitala nijedan negativan komentar. Ali tolika podrška mi se čini ljigavom kad znamo kakvim smo predrasudama okruženi, ne mogu ni kod lekara mirno da odem a da me ne sačekaju a kamoli na neko drugo mesto. Sve ih vidim kako se pretvorno smeše autorki - sjajno, sjajno, svaka čast, a onda će privatnom porukom upitati - a ko su pravi Anini roditelji? Šta znate o njima? Ma... Što kaže Struzzo ovde bi najbolja izlazna strategija bila - otići.

Bez obzira, ovaj tekst i slični mogu biti korisni za koliko toliko bolje razumevanje...

Simona ::Ja sam čitala komentare na tekstu i po fb, pošto su mnogi ljudi objavili a drugi komentarisali... I setila sam se one beše indijanske poslovice da niko nikog ne razume dok tri dana ne hoda u njegovim mokasinama ili one druge valjda naše da sit gladnome ne veruje...

E upravo tako, ko nije prosao kroz ovu borbu sa sterilitetom, nema pojma sta to znaci, kakva se patnja tu provlaci, na svakom koraku, a da ne pominjem sa cime se sve suocavamo u klinikama itd. Tekst je odlican, govori o preteskoj borbi svih nas sa sterilitetom, a kroz to provlaci takve duhovitosti. To je ono sto se meni desava da kad govorim o svojoj patnji ako ne provucem kroz to nesto smesno uplasim se da cu popustiti i naglas zaplakati, a na ovaj nacin odbranim se od suza i nasmejem se, vremenom valjda napravimo taj odbrambeni zid.

Spremam se za 5 vto i to je ono sto me najvise koci kako preziveti neuspeh,nisam pesimista verujem u uspeh ali..Sanse su male to je ono sto sve nas brine i posle toga sta.Nas najveci problem je sto mnogo kosta,mi smo dosli do kraja puta,svetlo na kraju tunela je malo,godine neminovno lete,mene borba za bebu drzi da ne padnem,to mi je slamka spasa.Kako biti jak i nemisliti na ishod?