Korak po korak na putu do bete +

KoMetaK ::Labradorka, idi u lab, ne cekaj sutra, bice tu poveca beta, sigurno!!! Svaka cast kako izdrzavas, ja radila 9dpt!  

I ja  

d77 ::Uh...Kometak, muka mi je vise od slaganja tih kockica  

Draga, razumem te potpuno da ti je muka!! I meni je bila mnogo puta za 5 godina i nisam znala vise ni sta da radim ni sat da slazem. Ali sam nalazila snage da guram dalje. 6 postupaka nije malo, naprotiv, treba naci i para i zivaca za sve to, a ti nemas snage ni za sta. Pa opet, prodje vreme, dobijes neku snagu i ides dalje.
Ja sam gledala da iz svega izvucem samo nesto poiztivno i da budem pozitivna i dalje (iako je mnooogo cesto to bilo jako tesko!!!). Gledala sam sve ove godine kao lekciju u kojoj smo se naucili strpljenju, priblizili jendo durgom i naucili da se volimo i uzivamo u malim sitnicama. I to je za mene uspeh! Dodju ti momenti, jako cesto, ali treba naci nacina da se oteraju, da ostanes psihicki OK i da imas snage za dalje. Ja sam zavrsila i kod psihologa i da nije nje bilo, ne znam dal i bih se vratila u normalu. Nije ovo sve ni malo lako, ali sve mislim da smo mi posebne i odabrane za ovakav put, jer mozemo to, jer smo jake zene! Kad klones, trazi pomoc, nije sramota! ovo je igra zivaca i strpljenja, ali smo upornost pobedjuje, ziv sam dokaz za to! Nisam imala nekad snage ni da mislim, pa sam se onda u jednom trenutku zainatila i rekla sebi, ides dok ne uspes i godine brojala po postupcima, a ne danima. Sve uradis i na sve si spreman i opet nista. Izaberes najbolju kliniku i opet nista! Ovo je draga moja jedna velika lutrija, i samo redovni i uporni igraci i dobiju premiju! Samo uporno i sve ce biti u redu!   

Duso, pisah na temi histero, i ja sam za to da uradis histero pred postupak, srede to sto imaju, i cap, postupak uspe.

D77, uh kako te razumem. Kometak ti sve rece, kao ja sto bih. Isto sam trazila pomoc, i psiholog mi pomogao. Tesko je, al se svasta i nauci. Meni je jedno vreme bilo muka od svih lekara, pa skoro godinu dana nisam nijednog posetila, ustvari kod Sumarke sam morala da ne pogubim zakazane termine, al samo kod nje. Dodje to zasicenje, al i prodje, i onda se nadje neka snaga, ne znam ni sama gde, i krene se dalje. Nek Miljic kaze svoje, cekiras i taj deo, i onda si mirna, meni je znacilo psihicki mnogo sto sam znala da sam sve sto je do mene uradila. Navijam silno da sledeci put se posloze vase kocke!

Hvala, Biksi...izboricu se nekako, ali me nervira sto je jos avgusta trebalo ici u postupak, a ono cista...sada sam na kontracepciji, pa ce mi skociti TSH i FSH i sve u krug...

Ne moze sve kako mi isplaniramo pa da zemlja gori. Ja sam se spremala za postupak za jesen 2011. godine, vec je bilo proslo godinu ipo od prethodnog puta, bila sam vec delimicno spremna, i onda mi umre tata. I to me dokusuri, znas vec, i onda pauza jos godinu ipo. Ali ko zna zbog cega je sve to tako bilo, mozda da sam te jeseni radila ne bi uspelo, mozda je trebalo bas da napravim 3 godine pauze da bi mi se posrecilo. Tad se slozile kocke, pre toga nisu htele, koliko god ja zelela. Nemoj da te to toliko opterecuje, uvek sebi kaze ko zna zbog cega je to dobro, mozda mi u avgustu ne bi uspelo, mozda je sudjeno da bude oktobar, da bi bio dobitni postupak. Ja sam se uvek tako vodila, ne samo za to, nego i za druge zivotne stvari. Jos dok su prolazili meseci, pa naidje talas pozitivnih beta, ja sam imala poriv sad, sad je trebalo da idem u novi postupak, al nije. Mi smo hteli da radimo u aprilu ili maju postupak privatno, onda skontamo mozda moze preko fonda, skupljali papire, pa bakterije, pa odlazi, leci to, al meni je sve nesto unutra govorilo da ipak treba da bude ovo prolece, mama mi je isto to rekla, idite sad, skupicete pare, vraticemo svi, mozda je i ona predosecala, ko ce ga znati, i onda smo prelomili. Eno je dokumentacija slozena, prosla prvostepenu komisiju mi stoji u fascikli jednoj. Kad stigne dete, rasiricu sve papire po stanu, staviti bebu u sred srede, i skljocnuti sliku, za uspomenu, a onda kad dete jakne, sve papire cu mu dati da cepa do mile volje, i silno cu uzivati u tome. To mi je oduvek bila zelja. 

BiKsi :) :: Eno je dokumentacija slozena, prosla prvostepenu komisiju mi stoji u fascikli jednoj. Kad stigne dete, rasiricu sve papire po stanu, staviti bebu u sred srede, i skljocnuti sliku, za uspomenu, a onda kad dete jakne, sve papire cu mu dati da cepa do mile volje, i silno cu uzivati u tome. To mi je oduvek bila zelja. 

Odlična ideja Biksi!

Biksaca- ti si najjaci lik na ovom forumu,danas nisam od volje al kad citam tvoje postove-uljepsas mi dan....

F&F, predlazem je svakome kad uspe u ovoj borbi nasoj. :)

Endzi, jos da imas pristup roditeljskim dnevnicima, da vidis kakav me tantoprc ufatio u dnevniku Orliskinog Mihaila, tad bi se tek razgalila. Kad se ovako zezam, kad mi naidje dan, setim se stare mene, a to mi je period pre tatine smrti (jer mi je zivot bas tako podeljen, na ono vreme pre, i na ono posle tatine smrti), i bude mi drago sto ponovo osetim radost i sprdnju u sebi, bas mi bude milo. Znaju to cure koje su ovde dugo vremena, mislim da su i one to osetile, tu moju promenu, nisam vise toliko cesto zezatorski raspolozena, ne kao pre. Stoji da se zezam, al nije to jos ono kako je bilo nekad. Al bice.

A ustvari, laknulo guzanki, sto bi rekao moj tata, predala juce plan za 2014. i 2015, a prethodno zavrsila rebalans budzeta, za mene, posle zavrsnog racuna, najiscrpniji poslovi u godini. Pa sad mozak na ispasi, oni svakodnevni poslovi, ma njih necu ni da racunam.

D77, sve se desava sa nekim razlogom, ko sto rece Bixi! ja sam celu 2010. godinu cekala zbog gluposti na postupak, te mesec dana da dodjem do jednog dr da mi da uput za kliniku, te dodjosmo do klinike posle 2 meseca cekanja, te onda histero, cekaj, pa mora od nekog androloga izvestaj za mm, ali samo od tog,pa 2 meseca na termin kod njega, pa onda analize, 2 meseca cekanja da budu gotove, pa 2 meseca da dodjemo do tog dr da ih pogleda.... pa prolete godina u cekanju i nerviranju, ali i da samo otisli rad, ko zna da li bi nam uspelo. Ocigledno je trebalo da se desi sada. I ja sam u aprilu ove god. planirala postupak, pa zbog stresa i posla pomerila za maj, pa za juni, pa na kraju juli. Na kraju je ocigledno da je to trebao da bude juli, jer mi je termin na datum kad je moja mama bila rodjena. Verujem da nista nije slucajno, s'obzirom koilko mi nedostaje. Mozda se porodim i 10-tak dana ranije, pa dobijem najlepsi poklon za svoj rodjendan. Eto odlicnog razloga zasto je sad uspelo! Tako je trebalo da bude! Nema druge, osim nauciti se strpljenju i shvatiti da se sve desava sa razlogom, saznaces kaznije koji je razlog.

Slazem se sa vama, drage...ali, samo na HSG sam cekala 16 meseci, jer nisam mogla da dobijem sterilne briseve...pre toga i sada su uvek bili sterilni...
Sada se postupak odlaze, prvo zbog laparoskopije maja meseca, sada zbog ciste i nisam sigurna da cu od sredine septembra konacno krenuti...nacice se opet nesto...ali, vec mi se sve smucilo i iskrena da budem vise mi nije stalo do  

d77 ::Hvala, Biksi...izboricu se nekako, ali me nervira sto je jos avgusta trebalo ici u postupak, a ono cista...sada sam na kontracepciji, pa ce mi skociti TSH i FSH i sve u krug...

Tvoje trenutno psihičko stanje je od Mikroginona.Od njega znaju žene da budu depresivne,a ponekad i agresivne.Ima on još propratnih pojava,ali čim prestaneš da ga koristiš posle par dana bićeš ona stara.Znam da ti je teško,ali sam sigurna da ćeš izdržati.Svi imamo uspona i padova,ali moramo da se trudimo da padovi kratko traju.Drži se.

Zvoncice, na zalost nije...ja sam na Mikroginonu bila mesecima...cak sam uzimala po 2 tabl.dnevno zajedno sa 2 tabl.Orgametrila...jednostavno sam se umorila vise jurnjave oko svega...

d77 ::Slazem se sa vama, drage...ali, samo na HSG sam cekala 16 meseci, jer nisam mogla da dobijem sterilne briseve...pre toga i sada su uvek bili sterilni...
Sada se postupak odlaze, prvo zbog laparoskopije maja meseca, sada zbog ciste i nisam sigurna da cu od sredine septembra konacno krenuti...nacice se opet nesto...ali, vec mi se sve smucilo i iskrena da budem vise mi nije stalo do   

I to je normalno stanje D77! Imale smo sve te trenutke da se pitamo - cemu sve to?! Zelimo li bebu? I ne samo jednom. Posle prva 4 postupka sam bila u fazi - ovo je poslednji put, necu nikad vise da prolazim kroz ovo, nema vise VTO, da je trebalo, uspelo bi do sada. Posle 5. sam se iznervirala i rekla e necu stati! I sad kad nam je uspeo postupak, posle svega, ne umem i ne mogu da se radujem. Nisam ni u strahu, jednostavno, neko bezosecajno stanje. I to je normalno, rekose mi dugogodisnje cekalice trudnice.

Mi imamo sve zajednicki cilj, samo nam se putevi razlikuju kao i odstojanje od cilja i prepreke koje ce nas dotle dovesti. Neki odustanu, neki se razidju, nismo vi isti iako nam je muka ista. Jedno je sigurno, svima nama treba mnogo snage za nas put i mnogo podrske od zena koje nas razumeju, jer nam to daje snagu. Svaka trudnoca me je radovala i govorila mi -mozes i ti jednog dana!   

d77 ::Slazem se sa vama, drage...ali, samo na HSG sam cekala 16 meseci, jer nisam mogla da dobijem sterilne briseve...pre toga i sada su uvek bili sterilni...
Sada se postupak odlaze, prvo zbog laparoskopije maja meseca, sada zbog ciste i nisam sigurna da cu od sredine septembra konacno krenuti...nacice se opet nesto...ali, vec mi se sve smucilo i iskrena da budem vise mi nije stalo do   

Savršeno te razumem.Pogotovo poslednju rečenicu,ali to tako misliš dok ti se neka beba ne iskezi sa svoja dva zubića i pruži ručice prema tebi.Sada ćete tek shvatiti koliko sam luda.Meni više nedostaje mače nego beba.Mačiće sam imala ceo život i znam šta to znači,ali bebu nisam imala nikad.Ja sam posle pete vto napravila pauzu skoro dve god,a godinice mi nisu ni tad bile male 37punih.Bilo mi je svih dr preko glave i začaranog kruga.Radila sam,izlazila,putovala,dovlačila nenormalne količine krpetina i zatrpavala stan.Osećala sam se fenomenalno(i sad se tako osećam),ali nisam od tipova koji odustaju.Kad krenem nešto nema stajanja(hvala Bogu pa nisam poročna).Mislim da je normalno nekad i staviti tačku,a možda će mi život to i nametnuti.Ako se to desi bar ću znati da sam sve pokušati i biti mirna u svojoj duši.Sve odluke koje su krupne donosi kad nisi pod hormonima i znaćeš da su one prave.Želim ti ogromnu betu da više ne bi morala da prolaziš kroz sve ovo.

Kometice hvala ti draga na divnim željama.Kad bude počela bebica da te šutira vrlo dobro ćeš shvatiti da si TRUDNA!!!Želim ti da i ostatak trudnoće bude lagan,a porođaj još lakši.

Divne ste... veliki  
A sutra ustajanje u 5h, dolazak na posao, bezanje ranije kako bih stigla za bus za Bg, kod Miljica u 19h i onda povratak za Nis...pitam se samo, dokle vise?!

Zvoncice, ja se tebi divim, ali stvarno! Mudro zboris, a nisam ni znala koliko posutpaka imas iza sebe (jer nemas potpis) i kad skoro procitah i ovde i na jednom drugom forumu, shvatih koliki si borac! Tako i treba, dati sve od sebe da se jednog dana ne bi kajala. Razmisljam isto. Negde ces vec naci "carobnu" formulu i uspeti, ejr verujem da ljudi poput tebe, koji ne odustaju, moraju uspeti! Ne znas da li je gore kad je "sve u redu" a nista se ne desava ili kad bar imas neku dijagnozu, pa kazo znas da ti nesto fali.
ALi sto kazes, kad vidis bebu da ti se iskezi sa 2 zubica, znas sta zelis.

Ja sinoc isla da se nadjem sa prijateljicom i njenom cerkom. Cera ce 4. god u decembru. Zove me ona, ja pospana i smisljam sta da kazem da osustanem od vidjanja, a cera mi se javlja sa druge strane i aze, dodji da se druzimo - uzelela sam te se! Ja se brze-bolje odmah obucem i odem. Setale, ona vozila bajs i sele da jedemo, a cera mi se u valjuje u krilo i zove me - mama!  Ja kazem da joj nisam mama, ali ona insistira i kaze kako ima 2 mame, i da ce kod mene da spava i zivi jer voli i mm-a! Eto, toliko malo mi je trebalo da se rascmizdrim i da zamislim sta mene ceka za par godina. Tudja deca su mi uvek davala snagu da istrajem, samo ih ovde nemam puno, ali mi je zato uzivanje kad sam u Nisu ili Beogradu, pa cmacem, mazim, a oni uzivaju.

d77 ::Divne ste... veliki   
A sutra ustajanje u 5h, dolazak na posao, bezanje ranije kako bih stigla za bus za Bg, kod Miljica u 19h i onda povratak za Nis...pitam se samo,  dokle vise?!

Sigurno je teško da se cimaš,ali to je samo jedan put.Ja sam 4vto radila u Segedinu.Ustajala sam u 03h da se ''zaperem'',našminkam(to mi je važno kako izgledam,bolesnik na babu),a onda da iz Beograda krenemo u Segedin da bih u 8h vadila krv za hormone.I tako svaki drugi dan Jesen-Zima mi putujemo Bg-Segedin.U jednom postupku osam puta za redom smo išli.Znači jedan dan u 8.00h vade mi krv,čekam rezultate i pregled posle 10h su rezultati,a pregled shodno tome koja sam po redu za davanje krvi.Kad se obavi pregled oko 14h primim terapiju i nazad kući u Bg.Onda sam jedan dan u Bg.radim i sve ostalo,a sledeći dan opet u Segedin.Jedne Zime je čak bilo takvo nevreme da nisu čistili auto-put od snega i leda.Klizali smo se kao u bobu.Tog dana je bilo tri udesa koja smo mi zatekli na putu sa mrtvima.Bilo mi je veoma naporno da putujemo,ali ni muž ni ja nismo mogli da dobijemo slobodno.Morali smo da prelazimo granicu u odlasku i povratku i da molim Boga da nema gužve.Znala sam šta je naš cilj i želela sam da stignem do istog.Tako i ti gledaj na jednodevno putovanje Niš-Bg,Bg-Niš.

Hvala ti Kometa na lepim rečima.Ima mnogo žena kojima se ja divim i koje su pravi borci.

D77, izdrzi jos samo malo, ja sam se cesto tako osecala odlazeci te kod ovog dr, te kod onog, skoro pet sati do Bg mi treba, te juri endokrinologa, jer me ovde zezali, te juri hematologa, kod nas ga nema, te kariotipi, te mikrodelecije, asa, i sve ono sto se vec radi, mutacije i slicno. Te trazi dane s posla, uklapaj se kad muz moze, pa on menja smene, sve to bude i prodje, sto puta sam se isto pitala dokle, nemam vise snage, krv izvadjena hiljadu puta, noge rasirene isto toliko kod ginica, cesto sam se pitala kad ce se ovo zvati juce. Jos kad mi neko usput kaze kako je prvi put bio na vaginalnom uz i kako mu je bilo neprijatno, joj, ja se setim koliko je vaginalnih iza mene, pa ja preko stomaka nisam ni 5 ultrazvukova uradila... Te neke zene i ne znaju koje su srecnice kad odmah ostanu trudne...Ja ti od srca zelim da uskoro muza saljes za misljenje, jer ces biti trudna i debela i neces moci na dalji put.  

A da ima mnogo gorih stvari od ove s kojom se mi borimo, tu nema reci... Al svakom svoja briga najveca... te i nama nasa.

U pravu si Biksi što se tiče poslednje rečenice.Prepravila sam post da ne bih mračila.Ljubim te skakutavo pile.

Ma nisi morala zvoncice, ja sam, iskreno, od onih koji su misljenja da je mnogo tezih stvari oko nas, tezih dijagnoza, za mene su neizleciva bolest i smrt najstrasnije stvari. I ranije bile, i sada, a mislim da cu tako misliti dok sam ziva. Vazno je imati resenje, a mi ih imamo, ranije ni vto nije bila, ni insiminacije, ni donacije, retko usvajanja, sad je ipak toliko opcija koje nam se nude. E to sto nam se zalomilo da se borimo, nekom ovde nekom onde se zalomi. Nek nas zdravlje posluzi samo i pamet, bice svega.

Zvonka devojcice, i ja tebe ljubim i prashim, kao i nasu d77, i labradorku i sve cekalice. Nekad se kraj u nasoj borbi ne vidi, a nekad je tu, odmah iza coska, samo jos jedna vrata treba da se otvore, zato ne treba ni odustajati, kad je vec ovoliko puta prevaljeno. Pauze uvek treba praviti. A i kad se odustane od ove borbe, vode se neke druge, ma uvek neke bitke se moraju vojevati, te ko nema posao, da ga juri, ko nema decu, pa ih juri :), ko nema stan, konta kako do njega, i tako u nedogled.

Hvala vam puno i izvinite na gnjavazi...Iskreno, mozda bih ovo sve mnogo lakse podnela da na preglede i konsultacije idem sa mm. Medjutim, on radi na odredjeno i uzimanje slobod.dana je misaona imenica. Kada mi je bilo najteze, mislim na neljudsko ponasanje u Spebu da nemam sta traziti sa AMH od 0,15, da mi je svega 3-5%sansa da imam svoje dete itd., bila sam sama...izasla sa klinike i u obliznjem parku se slatko isplakala...
MM je jedna dobrica i vidim koliko se nervira sto kroz sve ovo moram sama, ali ne moze da mi pomogne...
I sada, nakon svega, dodje mi da lepo stavim tacku i izbrisem ovaj period zivota...

d77 ::Hvala vam puno i izvinite na gnjavazi...Iskreno, mozda bih ovo sve mnogo lakse podnela da na preglede i konsultacije idem sa mm. Medjutim, on radi na odredjeno i uzimanje slobod.dana je misaona imenica. Kada mi je bilo najteze, mislim na neljudsko ponasanje u Spebu da nemam sta traziti sa AMH od 0,15, da mi je svega 3-5%sansa da imam svoje dete itd., bila sam sama...izasla sa klinike i u obliznjem parku se slatko isplakala...
MM je jedna dobrica i vidim koliko se nervira sto kroz sve ovo moram sama, ali ne moze da mi pomogne...
I sada, nakon svega, dodje mi da lepo stavim tacku i izbrisem ovaj period zivota...

Nisi nas gnjavila i nisi sama imaš nas.Voliš muža,a sigurno i on voli tebe tako da će vaša deca biti srećna.Pusti ti dr šta pričaju.AMH nije pouzdan reper za trudnoću.Zaslužujete bebicu i samo napred.

d77 nemoj da se nerviras draga,znam kako ti je,i vjerujem da cete ti i mm dobiti bebicu jer je stvarno zasluzujete....Evo,ja radi nekih svojih problema moram od danas strogo da lezim,samo do wc mogu,a ko za baksuz,MM sutra mora hitno na neki neodlozan  poslovni put za Osijek,i nece ga biti do vikenda....Histerisala sam,plakala,place i on,al sta da se radi,plata njegova nam je bas potrebna   a moji i njegovi ne zive blizu nas da mi pomognu