FMALA - VTO misija - II deo

Osamnaesti dan ciklusa, četvrti dan posle aspircije



Još ni transfera nije bilo, a ja već sanjam kako nije uspelo! Kako mi je bilo krivo i žao u snu.. Sanjam ležim na nekom krevetu, nekako napolju negde i gledam grade i sa dva balkona neko me gađa čistim krpama za sudove, one padaju na mene i ja ih uzimam. Onda dolaze ti neki ljudi, isteruju me iz odvratne roze sobe, kao, moram da idem, i ja saznajem da nije uspelo. Ne podnosim roze boju, posebno ne jeftino okrečene zidove tom bojom, sa nekom roze slikom na zidu, takodje okrečenom istim krečom. Pokušavam da nagovorim jednu moju neodgovornu drugaricu, koja je, nemam pojma zašto, tu, sa mnom, da počne da se pakuje, jer moj ćale treba da dodje po nas i da nas vozi kući, i govorim joj da je on neće čekati. Tužna sam u pm! Pokušavam da nadjem skriveno mesto na tom užasno okrečenom hrapavom zidu da napišem svoje  ime mm, datum i "nije nam uspelo", nešto kao ono potpisivanje na ekskurziji. Tu smo, kao, došli zbog VTO.. Jao kad sam se probudila, te sreće.. Odmah posle sam se sj. jer znam da posle stvarnog saznavanja nema to - probudiš se i budan, ništa se ne važi..

SUTRA TRANSFER! 


Konačno ću dovesti svoju decu kući, zagrliću ih i čuvaću ih u sebi, pa koliko god da traje. Ne šeta mi se, ne ide mi se nigde, ne priča mi se ni sa kim, samo mi se leži sa njima i žmuri i zamišlja da će biti tu još dugo.

Uspela sam sinoc da resim problem stomaka, od danas strogo pazim sta jedem. Mada mi je apetit jednk proždrljivosti, po ceo dan nešto žvaćem.

Jajnici me još bole, najviše kad piškim, ali žigucnu me i ovako. Grudi rasturaju. Jedva sam našla jedan brus u koji mogu da ih naguram. Sve imam, i vene, i osetljive bradavice, sve.

Suština čekanja blaste je, u stvari, da u tih pet dana dobiješ sve moguće trudničke simptome, kako se posle transfera ne bi tripovao da si trudan. Jedino još povračanje nisam imala!

Danas sređivanje kuće, šetnja do pijace, odmah posle ovog jutarnjeg utrogestana i druženje sa mojim dečacima, koji su konačno na zasluženom odmoru!

Držite mi fige za sutra i.. Koliko biste vi blastica vratili ako ih bude dovoljno da mogu da biram, dve ili tri?

srecno sutra! think pink!  to je divan dan.... a sto se snova tice ja vec 15 dana imam kosmare, valjda je to normalno.

Necu da je normalno, hocu da tako treba! Zato ti danas MORAS doneti ogromnu betu, jer to onda znaci da su kosmari super znak!

obukla sam se, napirlitala i upravo krecem! javljam cifru...

srecno!

ej, mala, tako sam i ja imala simptome trudnoće dok su još embrioni bili u labu!
i grudi me razvaljivale čim sam krenula sa progesteronom, par dana poslije transfera prestalo da boli.

Fmala, roze boja ukazuje da će biti cura! Ajd, živi bili, pa videli!
Srećno sutra.
Ja bih vratila dve blaste!

Srecno sutra 
Meni su vratili 2 blaste 

Dooobro, onda dve blaste, jedna cura. Ostalo nek se m dogovori sa svojim navijacima. Ima samo jednog. Mene

Lakole, ja sam i menstrualne bolove imala jutros

Sad smo prosli pored klinike, mahali smo deci, ko dve budale, mogu da mislim kako su nas gledale one sestre iznutra

Misicu, cure,

Fmala ti si jos i dobra nama je biolog pricao kako mu je jedna baka zvonila na vrata od laba da pita kako su joj praunuci

ivi ::Fmala ti si jos i dobra nama je biolog pricao kako mu je jedna baka zvonila na vrata od laba da pita kako su joj praunuci

sad vam je jasno sto nikome ne govorimo

Samo da virnem i pozdravim puno i podsetim te da mislim na tebe i navijam.

Hvala, ljubavi.
Ja sam opet u nekoj krizi, lupanje srca, uznemirenost, noge me bole uzasno, i misici, i zglobovi.. Samo mi se place..

Mila, ja te ljubim da kriza prodje

.

Mamice, opusti se, nemoj da stresiras bebice svoje!!!

Devetnaesti dan ciklusa, peti dan posle aspiracije, transfer!

Razmišljala sam da izveštaj napišem tek kad se vratim sa transfera, oko 15h, jer ću tek tada imati šta da napišem. Sada ne znam ni koliko embriona imamo, ni šta se dešava, oni ne zovu, a ja po prvi pu u životu ne želim da zapitkujem. Popodne bi, dakle, imala materijala za lep i emotivni izveštaj i sve bi to bilo super da se nisam setila da od danas popodne neću baš toliko biti za računarom, da ne želim da držim laptop na stomaku, ni blizu stomaka i da je bolje da sad napišem onaj emotivni deo, pa da posle samo dodam broj embriona

Ne znam šta se sinoć dogodilo. Vidim da ste me malo kritikovale što se stresiram, ali stvarno to nije bilo ništa što sam mogla da kontrolišem, napalo me samo. Ležala sam u krevetu, posle ručka, sa utrogestanom i, pravo da vam kažem, tonula u san, potpuno smirena, i baš mi se spavalo. Taman sam kontala - super, sa se naspavam, proleti mi vreme, uveče još malo nešto zategnem tu po kući i skuvam ručkove za narednih par dana, i eto već vremena za utrogestan i spavanjac. I ležim, sasvim normalno, kunjam, odjedom počinje srce da mi lupa, kako tonem u san, kao da paam u nesvest. Majke mi mile, skočila sam iz kreveta, navrnula čašu vode, ustala i probudila muža koji je već uveliko bio u popodnevnoj dremci i rekla da imam problem, da mi srce lupa, da se tresem i da se bojim da zaspim. Onda sam iscedila naranžu i popila, okrenuli smo krug po naselju i posle sam bila super. Nemam pojma šta se desilo, ali bila je čista fizička reakcija, nije imalo nikakve veze sa psihom. Ove psihičke more imam u snu, ne na javi

Dakle, noćas sanjam prvo kako u nekom gradskom busu Milan saznaje za ovo sve (ali veći je nekako, kao da ima 10-11 godina, možda 12..) i ja neću da ga lažem i kažem "možda, viećemo", a on počinje da plače i jeca na glas, ali kao kad plače odrastao čovek, ne može i ne želi da sakrije da plače, mli me da mu rodim bebu. Toliko je bilo tužno, baš zato što je u snu veći. Taj san je posledica razgovora mm i mene juče na temu hoćemo li reći njegovoj sestri koja nam je sinoć dolazila (student je ona još, meni je kao rodjeno dete, jer je to i bila kad sam došla ovde), pa smo ipak odlučili da je, kad smo do sad izdržali, ne mučimo nekim razmišljanjem, nadanjem, razočaranjem.. Ali san mi je bio grozan. Posle sam sanjala svoju dr kako joj se žalim na ove moje pojave i pitam je da proverim progesteron (ja baš imam problem s tim da pitam doktore nešto, jer ja tako balavo delujem da me svi posmatrju ko neko dosadno derište i niko mi ništa ne govori, iako je ova dr stvarno fina i ni nalik svim mojim prošlim doktorima), a ona me pita (paz' sad) "jeste li proveravali vitamine?", ja kažem da pijem B komplex, folnu, magnezijum.. A ona me pogleda i kaže "Da, tako sam i mislila, ma to vam C vitamiina fali, samo se vi opustte, sa progesteronom je sve u redu" :shock:Jbt, i u snu me odj...vaju kao totalnog retarda!

Elem, iskobeljah se iz snova konačno i evo me srećne u krevetu s utrogestanom. Čekam 9h da ustanem, pijem kafu i pravim neki virtuelni plan za preostala 4 sata do polaska na kliniku. Odlučili smo prošetati do tamo, vratićemo se taxijem. Juče smo otišli peške do grada i nazad i ceo dan su me bolele noge, mišići i zglobovi, posebno listovi, a uveče najviše kolena. Mislila sam da se možda vreme menja (moje "sportske povrede" i ane od operacija su tačnije od bilo kog meteorologa), ali svanu divan dan, biće da je ipak nešto vezano za ovo čudo lekova koje sam uzimala i koje uzimam. Aspirinu sam rekla "ne". Ni otvorila ga nisam.

Jajnici i dalje bole, jedva čekam taj ultrazvuk, da vidim da nije neki problem. Čitala sam i o toj hiperstimulaciji, videla sam da može da se desi i kad nije bilo previše jajnih ćelija na aspiraciji, i što je najgore, imam i bolove i ndutost stomaka i sve, ali ja bar piškim, vrlo često i iako boli uspevam, ali od juče kao da teško prolazi, uopšte ne mogu da se ispiškim kako treba, nego sve nešto "tanko", kako bih vam rekla.. I dok piškim najviše me bole. Jbg, možda to tako treba, pitaću, mada se ne sećam da mi je tako bilo ptošli put.

Eto, drugarice moje! Transfer je u 14:15, samo ću vam kratko javiti koliko čega, pa se čujemo detalljnije kad počnem da se pridižem. Čitaću vas, to mogu desnom rukom kad mi je laptop na stolici pored kreveta, a za pisanje će mi verovatno biti nezgodnije, pa u morati da se javljam kraće i ređe.

Držite mi fige, mantrajte i pošaljite po neku rodu ako se setite (naručite mi bar jednu devojčicu).

Sve vas puno volim i hvala vam što ste i ovog puta bile uz mene!

Fmala srećno danas da sve bude onako kako si zamislila
i da bude bar jedna djevojčica a može i

Mala ja bih vratila 2 blaste. U Skandinaviji bez obzira na godine zene vracaju uvek samo jednu blastu ili jedan embrion, a oni gore nisu glupi ni malo. Meni su vratili 3 embriona, jer imam 41, a imam sina od 11 god( prirodno), pa sam u frci i da ne budu trojke, a ti si jos mladja od mene... Dakle, dve blaste i sve ce biti ok. Drzim ti fige. Kiss

Fmala, srecno danas i da lepo ugostis decicu. Bas mi je bilo zanimljivo da citam. Super si sve opisala i ja prepoznajem sebe u tome. Imala sam bas cudne snove. Opterecena si, pa se i fizicki manifestuje. Ali mislim da to nikako ne moze uticati na ishod. Nema zene koja je bila skroz opustena u procesu vto. Neke tvrde, ali to nema sanse. Ako ne radi svest, radi podsvest. Ti si super sa sve vitaminima u paketu i sigurno ce jedan malisan ostati kod tebe!:)

Vivijen, sudeci po visini bete sigurno nisu trojke. Ja bih isto vratila 2 blaste. To je onda opusteno, da ne razmisljas sta ako...

Erato,  to sam i ja mislila dok mi juce dr nije rekao da sutra 14. dan beta moze da skoci i do 500, te da cemo sutra biti sigurniji u pogkedu svega. Nije bio bas preodusevljen sto sam ranije radila betu, ali je bio odusevljen rezultatom...vise ni sama nisam pametna

.