Deca i čitanje

Sledeći članak me je podstakao na ovu temu - da li čitate deci? Da li vole knjige? Koji su načini kako su ih zavoleli? Da li provodite vreme u knjižarama sa detetom? Da li planirate da ih upišete u biblioteku? Da li to smatrate bitnim?

Evo i članka:


Čitajte deci dok još nije kasno
Објављено: 14.01.2013

Da li vas je dete nekad videlo sa knjigom u ruci? Da li ste nekad napravili porodični "provod" od odlaska u knjižaru?
Čitajte deci dok još nije kasno

Deca sve ređe u porodičnom okruženju dobijaju podsticaj da čitaju, a knjige se doživljavaju kao "nužno zlo" u vidu lektire, koju je poželjno eskivirati ako je ikako moguće.

Evropska statistika kaže da svako treće dete nikad neće videti oca sa knjigom, a svako sedmo - ni mamu. Taj procenat naglo se povećao u poslednje dve godine, otkako su komjuteri i pametni telefoni postali pristupačniji prosečnoj porodici.

U skladu sa ovom tužnom statistikom je i podatak da 12 odsto klinaca nikada u životu nije dobilo knjigu na poklon, verovali ili ne.

Britanska studija koju je sproveo Nacionalni fond za pismenost pokazala je da deca iz porodica u kojima se neguje "kult knjige", čiji roditelji i sami čitaju i ohrabruju klince da uživaju u literaturi koja odgovara njihovom uzrastu, postižu bolje rezultate u školi. Osim toga, deca koja čitaju lakše razvijaju dobre odnose sa drugima i bolje se snalaze u društvu.

Za odnos deteta prema knjizi najvažniji je uticaj roditelja u najranijem uzrastu. Ali, ovde se čak ne radi ni samo o boljem uspehu u školi. Čitajte deci, da ne bi čitavog života ostala uskraćena za jedan bolji, lepši, plemenitiji svet - svet književnosti.

http://www.mojedete.rs/14339-Citajte-deci-dok-jos-nije-kasno.html

Knjige su prvo za mene jako bitne. One su čitav jedan svet paralelan sa ovim a opet i isprepletan...

Naravno, različiti smo i nisam planirala da detetu nametnem nešto što njemu ne leži ako mu ne leži...

U prvim danima Vilenjakovog boravka tako je izgledalo, da on nikad neće zavoleti knjige... Nikada mu nisu čitali u hraniteljskoj porodici. Sada kada ima veći fond reči i više razmišlja zna to i da kaže. Kaže i da je bio tužan i da je nagovarao hraniteljicu da mu čita a da ona uvek zaspi kad počne da čita. Mislim da ovaj drugi deo malo lagi... U stvari gleda i iz ove perspektive kad smatra čitanje bitnim pa mu se čini da je bio tužan. Nije mogao biti tužan kad nije sagledavao vrednost knjiga a to zato što nisu ni hranitelji kako se kaže u ovom članku.

U početku jedva da je mogao da izdrži čitanje slikovnice do pola... Ili je odbijao pa ga ja nisam onda ni terala. Ali kod njega je delovao upravo taj efekat učenja po modelu. Ja pišem diplomski pa non stop zurim u knjige ili pišem. Znala sam da ujutru sednemo letos na terasu,njemu dam lego kocke da slaže a ja pišem. Vremenom je počeo da uzima knjige i da ih prelistava, mora da tu ima nešto kad mi u to zurimo A odlazak u knjižare je kod nas obavezan... Ja inače volim da tamo boravim i boravim... Sa Vilenjakom ne može toliko dugo da se bude ali opet dugo i ostanemo... Gleda i on prelistava knjige za odrasle, pa slikovnice, pa ako ima igračaka a najčešće ih ima i tu završimo. I obavezno mora nešto da se kupi... Za biblioteku kod nas još nema potrebe jer ne čita u toj meri. Ja sam u njegovim godinama već bila upisana ali je mene ljubav prema knjigama već bila obuzela i roditelji nisu mogli da pokupuju knjiga koliko sam ja htela... Taj odlazak u biblioteku je isto poseban doživljaj i ako naš mališan voli knjižare to će tek voleti...

Uh probudio se, šaljem post pa ću nastaviti...

Moja Lenka voli knjige i to, cini mi se, od trenutka kad je mogla da ih lista, kad je znala da razaznaje slike. Ja joj to nisam nametala, nisam ni nudila knjige, vec je nekako spontano, dobila neku knjizicu na poklon od moje svekrve i tako krenula. Ja sam slikovnice koristila da joj drzim paznju dok je hranim, a sada ih sama uzima, lista, i "cita". Nekako, takvo je dete. MM ne cita knjige, ja retko, kad imam vremena, a to je sada skoro nikad. Vucem jednu knjigu po nekoliko meseci, tako da od nas to nije imala prilike bas da nauci.
Moja sestra ima dva deteta, starije je clan biblikoteke od 2 godine. On sada ima 13 i redovno ide u istu. Cak, kad mu je dosadno, kad se nesto posvadja sa roditeljima, on se zatvori u sobu i cita. Secam se kad je bio mali, nije jos isao u skolu, napravio neku glupost, moja sestra ga izgrdila i poslala u sobu i posle nekog duzeg vremena primetimo da se nista ne cuje iz sobe, ona se uplasila, ode pogleda, a on lezi na podu i cita. Sa druge strane, devojcica koja sada ima 7 godina ne moze ni tri reda da procita. Ne interesuju je knjige, ne drze joj paznju i ako u kuci uvek moze da vidi nekog sa knjigom, moja sestra ne gleda TV, ne cita novine, ali knjige guta..
Eto, mislim da sve ima veze sa detetom i sa njegovim interesovanjima.

Ja mislim da utiče i sredina i ličnost. Moje dete je baš primer kako se različite sredine manifestuju na interesovanja... I on je ponešto naučio sam uz starijeg dečaka koji je bio na hraniteljstvu i već tada išao u predškolsko. Znao je da broji do 11 još kad je došao kod nas što je baš čini mi se uspeh za tri godine. Ali matematika mu izgleda baš leži pa je verovatno to naučio i bez podsticaja. I mene prosto "gura" da ga učim brojeve, naučio je i do dvadeset da broji, do deset na engleskom a shvata i razne odnose veće, manje, verovatnoću itd... Što se ja sve začudim ali mi je drago jer matematika obično deci bude bauk a njemu izgleda to neće biti. Što se knjiga tiče zavoleo ih je ali ne mogu da kažem da je sad baš lud za čitanjem. Mi smo uveli običaj čitanja pred spavanje i tad mu je knjigica obavezna a u toku dana ako mu predložim da čitamo najčešće kaže da ćemo čitati pred spavanje, izgleda dosta jedna knjiga na dan

Da li birate odredjenu tematiku knjiga za decu? I koje biste knjige preporučile kao korisne?

Nama je prvo bilo da nabavimo knjige vezano za usvajanje. Imamo "Medvedića Srećka" i "Zašto sam usvojen/a". Ovu prvu je stalno jedno vreme hteo da čitamo, svaki dan (on bira knjigu koja se čita pred spavanje) a drugu još nismo čitali. Pa sam htela da pitam usvojene mame ako svrate na ovu temu kad su počele sa čitanjem te knjige? Znam da je neko rekao da to nije knjiga za pre od četiri godine. Vilenjak ima četiri ali on ne postavlja pitanja vezano za tu knjigu pa da bi ona trebalo da razjašnjava... Pa nekako mislim da je prerano ako se on ne bavi time. Ili mislite da baš knjigom treba da podstaknem bavljenje?

Knjiga koju sam već pominjala u dnevniku je "Žabac i stranac", vezana je za nacionalne i druge predrasude. Zatim imamo tri zen knjige za decu koje su isto korisne. Pošto Vilenjak ima često problem da mu je dosadno ja ga upitam šta je majmun Tića radio i kako je shvatio da se rešava dosada i on zna da odgovori. Onda su tu i knjige o Mišku, izuzetno korisne za razne probleme sa decom, mi smo probleme sa hranom savladavali uz Miška nećejeda. Onda knjige kreativnog centa o sečenju noktiju, kose... Mada one znaju i da budu kontraproduktivne... Vilenjak imitira tu knjigu o sečenju noktiju kad treba da sečemo, pa viče - ne mali, ne domali itd... E onda imamo i klasične bajke Crvenkapu, Snežanu, Ivicu i Maricu, Vuka i sedam jarića itd. I stripove takodje, da ne bi shvatio da je čitanje neki napor onda oni služe kao razbibriga pa kad mu se ne čita ništa od ovih knjiga gore onda čitamo stripove...

Simona ::Sledeći članak me je podstakao na ovu temu - da li čitate deci? Da li vole knjige? Koji su načini kako su ih zavoleli? Da li provodite vreme u knjižarama sa detetom? Da li planirate da ih upišete u biblioteku? Da li to smatrate bitnim?

o da! tacnije prepricavam price, jer su jos male da im paznju drzi tekst iz knjige i dugacke recenice. ali obozavaju knjige. gledale su mene svakodnevno, kako krade trenutke vremena kad se zaigraju i procitam po koji pasus, pa su pruzale rucice ka mojim knjigama. onda im dadoh prvo slikovnice sa debelim kartonskim koricama i 3d elementima, pa obicne tanke slikovnice, da bismo sad bili u fazi da "citamo" mazu i lunju, pepeljugu i slicno. svako vece, a od skoro i jutro, traze:"mama pica vav vav". tu se misli na mazu i lunju. na kraju se svede pricanje prica na njihovo pricanje kako okrecu strane, jer su zapamtile kljucne radnje pa ih one pre mene "prepricavaju" i to im je vrhunski dozivljaj.
a kad dobiju neku novu knjigu, prvo razrogacenih ociju i cutke dugo i polako listaju dok sve ne prelistaju par puta. naravno slike su kljucne. ali vidim da prepoznaju slova i kazu:"mama, tu pise pica." (tu pise prica).

nastavicu, neka se probudila...

Milijana ::
Moja sestra ima dva deteta, starije je clan biblikoteke od 2 godine. On sada ima 13 i redovno ide u istu. Cak, kad mu je dosadno, kad se neosto posvadja sa roditeljima, on se zatvori u sobu i cita. Secam se kad je bio mali, nije jos isao u skolu, napravio neku glupost, moja sestra ga izgrdila i poslala u sobu i posle nekog duzeg vremena primetimo da se nista ne cuje iz sobe, ona se uplasila, ode pogleda, a on lezi na podu i cita.

fenomenalno!

verujem da je ono sto vide od roditelja inicijalni okidac sta ce ih zainteresovati, ali nekad nije samo to dovoljno. poneka deca se zainteresuju za knjigu ne samo gledanjem da "mama to radi" vec i time sto se roditelj posveti detetu punom paznjom kad citaju knjige zajedno. oni su gutaci paznje, i stalno traze nove nacine da pridobiju vise roditeljske paznje. knjiga je odlican nacin. cesto roditelj za prvo dete ima vise vremena i zivaca, a drugo u tom smislu "zanemari" pa ono ne probudi kod sebe interesovanje za knjigom npr.
a naravno, mali procenat, nikad nece zavoleti knjigu, ma koliko se trudili. prosto nije taj tip.


simona, tvoj vilenjak je "veliki" i ne mogu ga porediti sa ove moje dve, jer je razlicit nivo "citanja", ali ti si ocigledno probudila to nesto u njemu dok nije bilo prekasno...
vremenom ce to biti sve vise i vise... kad otkrije i sam razlicite vrednosti knjige...
ove moje su za sad "ustanovile" da je "pica" podjednako zanimljiva kao i crtani (npr ista bajka), cak i zanimljivija jer je tada i mama tu, ili tata. crtani gledaju same dok mi nesto drugo radimo (tako grabim trenutke za poslove i sebe).

nena beba :: cesto roditelj za prvo dete ima vise vremena i zivaca, a drugo u tom smislu "zanemari" pa ono ne probudi kod sebe interesovanje za knjigom npr.

Do pola se slazem, ali posle ne, jer mladje dete vec ima model ponasanja, koji mu je mnogo blizi nego roditelj, tako da roditelj i nema potrebe da se bavi njime u onoj meri u kojoj se bavio prvim detetom. Evo, Milena vidi da Lenka gleda knjige i onda se trudi da joj uzme tu knjigu i da je ona lista i ako je toliko mala da nema pojma sta je to. Deca mnogo vise kopiraju decu nego odrasle, i mnogo brze uce od njih, zato bi bilo logicno da, ako se ljubav prema knjigama razvija po uzoru na nekog u okruzenju, Milena takodje zavoli knjige... ipak iz svog iskustva i iskustva svoje sestre, to niakko ne mora da bude slucaj.
Ja nikada nisam u toj meri zavolela knjige kao moja sestra, a i moja majka i moja sestra su se trudile oko mene. Kroz celo skolovanje mi je to bilo nuzno zlo. Sada, vec, samo kada sam raspolozena za citanje, ja nesto uzmem, a nekad prodju i meseci da ne procitam ni novine.

nena beba ::...

simona, tvoj vilenjak je "veliki" i ne mogu ga porediti sa ove moje dve, jer je razlicit nivo "citanja", ali ti si ocigledno probudila to nesto u njemu dok nije bilo prekasno...
vremenom ce to biti sve vise i vise... kad otkrije i sam razlicite vrednosti knjige...
ove moje su za sad "ustanovile" da je "pica" podjednako zanimljiva kao i crtani (npr ista bajka), cak i zanimljivija jer je tada i mama tu, ili tata. crtani gledaju same dok mi nesto drugo radimo (tako grabim trenutke za poslove i sebe).

Slično je i kod nas. Kod nas je jedno vreme bilo da ga tata uspavljuje dok gledaju crtaće a mama čitajući knjigu. Onda je Vilenjak sam odlučio da bilo da ga mama ili tata uspavljuje čitaju se knjige. Drago mi je zbog njegove takve odluke naravno.

Sam je isto počeo da insistira da on "čita" tj prepričava po slikama pošto mi pročitamo knjigu. Čitala sam da to odgovara detetu od četiri godine pa mi je isto drago bilo da smo to postigli i to na detetovu inicijativu. Inače obožava prodavanje i kupovanje knjiga,nekad su to slikovnice a nekad moje knjige... Onda ja kao kupac pitam o čemu se radi u knjizi. Kad su slikovnice u pitanju on sam ispriča a kod mojih knjiga mi je tek interesantan... Ja mu kažem da je neka knjiga o astrologiji,neka o filozofiji, neka je roman o ljubavi... I onda gledam kako će "prodavac" da se snadje... "Ovo je o planetama, ovo je za vas (pretpostavljam zato što studiram filozofiju), ovo nije za vas kupite za muža"...

Milijana,
ja po literaturi decijih psihologa (a i na ove dve primetih) nalazla da je deci do izvesnog uzrasta (ne secam se dal do 1,5 do 2 ili 3 godine ) uzor iskljucivo odrasla osoba (roditelj, staratelj, vaspitac...) a ne druga deca. Tek nakon izvesnog uzrasta pocinju da zapazaju i "vrednuju" ono sto rade vrsnjaci ili druga deca. doduse, mnogo toga je individualno pa je moguce da tvoja Milena vise posmatra Lenku nego mamu i tatu...

Viktor obozava knjige i da mi citamo ili kad mi nemamo vremena on sedne i sam cita,ili prepricava ono sto je naucio.
Sta ako kazem da Vuka nista ne interesuje ali pored Viktora je naucio nekoliko bajki da preprica,ili ono ja 2 reci on 2.
Odavno,jos kao jednoipogodisnjak broji do 20 sad i do 30 a tek je 2 g napunio.Ne forsiram ni ja nista,on jednostavno sedi na pod i gleda batu koji pazljivo slaze kocke i broji,ovaj za njim ponovi sve i na kraju srusi.

Za male matematičare preporučila bih knjigu Kreativnog centra "Imam ideju!", namenjena je za decu od 4-6 god (ima i za starije). Mada mi imamo kojekakve mozgalice ova se i Vilenjaku a i meni najviše svidela. Vikendom rešava skoro sve zadatke a kad dodje iz vrtića ipak je malo umorniji ali hoće da rešavamo pa ja malo pripomažem tamo gde zaškripi. Ali sam oduševljena kako njemu to ide, ipak je on na granici godina za tu knjigu a skoro sve reši. Isto mi je zanimljivo da uočim koje tipove zadataka rešava sa lakoćom a koji mu idu teže...

Sjajno! Ako vec sad tako resava i voli, bice sklon matematici. A to je sjajna osnova za logicko razmisljanje, toliko potrebno u zivotu...

http://www.mojpedijatar.co.rs/azbuka-razmisljanja/

Divna tema !!!

Uvece, pred spavanje, namerno legnem sa Petrom i citam neku knjigu. Interesantno, kada citam " odrasle " knjige, ne cacka me, samo mirno lezi i posmatra, a cim mu stavim  neku deciju, pocinje da je okrece, prevrce, glodje... Kada malo poraste, planiram da mu citampred spavanjae.

Takodje, posto znam da deca retko dobijaju knjige na poklon, kada god idem na deciji rodjendan, za poklon kupim knjigu, prilagodjenu uzrastu. Mozda bi roditelji vise cenili neku igacku, ili garderobu, ali , najvece bogadstvo je upravo bogadstvo reci, na neki nacin.

Na zalost, moje dete nikad nece videti svog oca da cita, jer ni on nije odrastao u porodici gde se citalo, ali zato ce nadam se uz mene, da zavoli knjige.

I da, bila sam clan bibioteke, do kraja studija... posle sam pocela da kupujem knjige koje zelim da procitam. Imam dosta strucnih knjiga, za to ne zalim pare, i pre cu kupii knjigu nego cipele, ali imam i dosta knjiga za " 2 grama mozga".

Mi i dalje čitamo uglavnom pred spavanje. Vrlo retko da čitamo i u toku dana, eventualno ako Vilenjaku kupimo novu knjigu pa je radoznao. Iako i dalje nije ljubitelj knjiga u meri u kojoj sam ja bila u njegovim godinama mislim da smo Vilenjaku ipak razvili ljubav prema knjizi. Kod njega se pokazalo i kao uspešno da gleda neki crtani pa čita knjigu. Možda je više vizuelni tip ili su to te nove generacije ili opet što nije naviknut na knjige od najranijih dana. Uglavnom imate npr preko you tube Grimove bajke. Traju oko dvadeset minuta, znači nisu baš za malu decu. Ali za Vilenjaka taman, mada on može da gleda i duže crtaće pa i njih ponekad gledamo. Ali vidim da nakon gledanja crtaća mu je mnogo bliža i knjiga. Mada se navikao da i samo iz čitanja razume, da zna da prepriča... Kod nas je uobičajena slika da Vilenjak gleda crtani film a ja sedim pored njega i čitam neku moju knjigu. Do danas se nikad nije zanimao za moje knjige ali danas kad smo bili kod mojih mi je prvo tražio da mu čitam knjigu za velike a pošto je video da je dosadno onda je hteo da mi otme knjigu... Ja sam mu zapretila da ću da isključim crtani ako on meni uzima knjigu pa se primirio. Možda se samo igrao.

Ja jedva cekam da Petra odvedem u biblioteku ili knjzaru...kada smo nas dvoje sami, tv ne palim, svira radio, i eventualno je ukljucen komp, cisto da dete zna da postoji, mada vec pokazuje interesovanje za tehnicke stvari. I uvek se vrti neka knjiga na stolu.. Ali, knjige... ja sam obozavala Postansku kociju, pa Šerloka, pre toga bajke, bajke, bajke... kao svetinje cuvam neke knjige iz najranijeg doba, pre nego sto sam uopste naucila da citam.

Kod nas je OBAVEZNO citanje pred spavanje. Sad su to vec knjige, ozbiljne knjige za decu  . Citam joj poglavlje po poglavlje(po jedno svako vece, kada se zahuhtava radnja   onda po 2 poglavlja). I kada iskljucimo svetlo Ana mi preprica sve ono sto sam joj procitala i pricamo o knjizi koju trenutno citamo.

Ema, Petru nisu zanimljive nase knjige, nema slika i sarenisa, vec samo slova i slova, dok decije prosto mame da ih uzme i lista ih. Samo mu citaj i citaj, zavolece on knjige, u to ne sumnjam.

Simona, ne znam da li ima u BG po bibliotekama, ako ima, uzmi Vilenjaku Moj tajni jednorog(Linda Capman). Pise da je za decu preko 7 godina, ali moze ispratiti, super je knjiga. Ima 15 delova i ne moraju se citati redom, ali bilo bi pozeljno.
Anu sam uclanila u biblioteku. Zajedno biramo knjige i voli da joj citam. Sada, posto zna da cita, cesto uzme knjigu i procita 2-3 recenice i zna sta je procitala. Knjige cuva, sama ih slaze na police i svaka knjiga ima svoje mesto. Skoro je jedna nasa komsinica od 3 godine, izvukla Aninu knjigu i pozvrljala stranicu...jedva smirih moje dete, plakala je neutesno jako dugo.

Ana je sjajna.   

Hvala za ideju što se biblioteke i knjige tiče. Pitaću Vilenjaka da li bi želeo da se upiše.

Mi imamo više knjiga koje bismo mogli da čitamo u nastavcima, i počinjali smo... No tu je problem što kod nas jedno veče Vilenjaka uspavljuje muž a sledeće ja, pa onda bude pauza izmedju mog čitanja i sledeći put kad opet dodjem na red npr Vilenjaku se ne čita ta knjiga, a ja ga kao u ovom članku ne forsiram da čitamo što mu se ne čita. Tako se napravi veliki prelaz od toga kad ja čitam i knjiga ostane i nepročitana. Inače nemoguće je da muž nastavlja moju knjigu jer imamo različitu literaturu koju čitamo. Muž čita zabavnu literaturu, stripove i slično a ja uglavnom knjige sa porukom i poukom Tako da se uglavnom još orijentišemo na slikovnice koje mogu da se pročitaju u jednom dahu. Od tih u nastavcima imamo jednu ogromnu knjigu o vilama koju Vilenjak obožava pa onda on odabira o kojim vilama čitamo te večeri. Takodje tu je i bonton sa kojim nije baš oduševljen ali ja jesam Obično odaberem ono što je tog dana bilo pogrešno, stranicu, dve pročitamo pa onda slikovnicu. Ali vidim da deluje... Juče je napao muža da pere ruke i nikakva opravdanja da je prethodno prao nisu delovala, mora da opere kad baš krene ka kuhinji jer na rukama ima bakterija, itd itd, vidim da recituje sve što sam mu čitala iz bontona  

Moj sin voli knjige, npr. bili smo u stanu kod moje drugarice koja ima dve ćerke starije od njega. Bio je oduševljen knjigama koje imaju. Sve je skinuo sa polica da bi razgledao i to mu je bila jedina i glavna zanimacija iako su mu one iznele razne igračke. Zapamtio je njihov stan "tamo gde ima lepih knjiga". Takođe primeti kad odemo kod nekog novog drugara da "on nema knige". Tako da verujem da najpre njihovo oko navikne na knjigu kao predmet, da ih ima u kući, da ih roditelji čitaju pa zatim i njemu. Verovatno detetu ko ne gleda u knjige, ne vidi mamu i tatu da čitaju, njemu se ne čita, knjiga je najpre redak i neobičan predmet.
Verujem da su u ovo vreme retke situacije da je dete mali Dositej koji se i pored nezainteresovanih roditelja sam prosvećuje. Tek je iluzorno očekivati da će to činiti u školskom uzrastu - tad je kasno.
Simona,
MM sinu pušta te bajke na Youtube. Ja ipak prednost dajem knjizi. Prosto želim da ga naviknem na držanje knjige u ruci iako sam vrlo svesna da je on pripada onim generacijama koji će sve čitati na ekranu.
I mi imamo razne mozgalice neke ruske edicije. Za sada nam idu bolje slova nego brojevi.

Maus,
divno, predivno dete imaš!
I ja ću moju decu učlaniti u biblioteku! Jedva čekam! Tek je to poseban svet, miris knjiga, biranje, izgraditi odnos prema knjizi. Otud ona tako brižno čuva knjige. Verovatno je i tvoj uticaj. Ja stalno pričam koliko je knjiga vredna, da je treba čuvati. Na sina to deluje, on čuva knjige, poneke mazi i spavao bi sa njima ali imamo bebastu seku zvrcu koja je u fazi uništavanja pa se neke knjige kriju

Mi smo se učlanili u biblioteku. Jedan dan smo šetali pored nje i ja sam pitala Vilenjaka da li bi se učlanio. Kaže hoće. Pitam da li želi tada ili neki drugi put, želi tada... I udjemo i učlanimo se... Ostali smo dugo, uživao je, kao da je i njega obuhvatila čarolija biblioteke koja mene uvek obuhvati na tom mestu... Sam je birao knjige. Sada čitamo knjige iz biblioteke svako veče. Stoje na posebnom mestu, odvojene od drugih knjiga. Broji koliko još dana imamo do vraćanja u biblioteku i koliko knjiga da pročitamo... I tako... Baš sam zadovljna kako to sve izgleda. Ja sam bila mišljenja da kada bude imao dovoljno interesovanja za knjige da ga upišem u biblioteku. Ispostavilo se medjutim da je upis u biblioteku pospešio čitanje a i odgovornost, osećaj za vreme...

Svakog dana citamo knjige pred slavanje. Nekad i u podne za spavanje ako nemam previse obaveza. Citamo diznijeve slikovnice, enciklopedije, 1000 zasto 1000 zato... trenurno citamo Hajdi. :)
Ponekad mu citam i neki roman koji nije za decu koji ja citam za sebe :)

Nismo uclanjeni u biblioteku jer nam tata prof knjizevnosti ima pozamasnu licnu biblioteku, a i Mika ima svoju licnu biblioteku veoma bogatu, koju stalno dopunjujemo i za bibliptekom jos uvek nemamo potrebe. :)

Da preporucima dva serijala koja smo mi progutali u jednom dahu:
Sara B. Savic i Carobna kucica na drvetu. Super su!

Za ljubav prema knjigama nikad nije rano... i ja sam pocela Petru da"citam" pred spavanje...ok, on to shvata kao igranje, ali se lepo ususka, namesti i prati ono sto mu pricam... za sada su to slikovnice, ali jos uvek je mali za bilo sta drugo. Bitno je da stice naviku.
Inace,poznajem roditelje koji svoju decu uspavljuju crtacima sa raznoraznih tehnickih uredjaja...a meni se od toga dize kosa na glavi...