Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

lilya ::Ijaoj Simona, ja sam se raspametila

Ne znam šta bi dodala

Milijana ::Joj bre Simona, sve mi je to nekako simpaticno, sve tvoje dileme, strahovi... ja znam da tebi nije lako, ne mogu ni da zamislim o cemu sve ti razmisljas, ali znam da je Vilenjak bogat sto te ima takvu

[quote]

Simona ::Hvala vam

Ja se samo nerviram a valjda bi čudno bilo da je drugačije, jedina korist od toga je što mi je linija stalno dobra sa daljom tendencijom mršavljenja... Vilenjak se odlično navikava na obdanište ali kod mene su tu stalno neke dileme... Nisam rekla u obdaništu da je usvojen ali vaspitačice su ipak žene koje svakodnevno rade sa decom, one vide ili tačnije možda osećaju nešto neobično mada ne mogu da definišu. Naime Vilenjak ima neka ponašanja koja su vezana za hranitelje koja ja nisam mogla da eliminišem, tj računala sam proći će vremenom... Navikao je da kupuje ljubav, on će da radi po kući i onda ćemo ga voleti, dodje u moju sobu pa uzme da je sredjuje... Hraniteljica je prilenja da ne kažem lenja pa je verovatno bila najradosnija kad tako nešto radi. Ja mu objašnjavam da ne mora da sredjuje moju sobu, da je dovoljno da sredjuje svoju, ili uzme da sredjuje čaše po igraonici, objasnila sam mu da to mi ne radimo ali opet gledam da ne budem gruba, dete će vremenom ukapirati šta se radi a šta ne i da za našu ljubav ne mora da nam sredjuje sobe i ponavlja po dvesta puta volim te (od hraniteljicine komšinice sam čula da je to volim te svima tamo pričao)... ali ko zna možda je uzeo da sredjuje i po obdaništu... Uglavnom sad ga ostavljamo sve duže samog i ja danas kad sam se vratila kaže mi vapitačica gledajući me onako podozrivo:"Vlada kaže da on sredjuje vašu sobu..." Ja sam pokušala da okrenem na šalu... Ali vidim da se vaspitačici tu nešto ne uklapa mada ne zna šta... S jedne strane posvećena majka a s druge dete od četiri godine mora da joj dokazuje ljubav sredjujući joj sobu... Možda je pomislila da imam onaj poremećaj višestruke ličnosti Jedino što mogu da se tešim je da Vladu pažljivo gledaju jer da je površnija tako nešto ne bi ni primetila...

Simona, nikad dosta bisera tvog Vlade!!! Dečak je predivan! Još samo malo uklapanja i još malo da se opusti, već je dosta toga došlo na svoje mesto.
Nego ta hraniteljica stvarno nije za primer, da budem kulturna na ovim Vladinim stranama. Ja mislim da ga je hraniteljica tome i naučila, pa gde će dečkiću od 3 god pasti na pamet da sprema kuću!!!!!
Šta savetuju socijalni radnici, da li reći vaspitačicama da je Vlada usvojen? I šta je za Vladu bolje?

Poljubac za divnog Vilenjaka!!!!

I ja pomislih kao i Mili, a da im kazes. Mozda mogu da ti pomognu? Mislim ustvari da sigurno mogu...Posao je posao, profesionalac je profesionalac! i meni su sve te tvoje dileme romanticne......

Hvala vam

Nama su i u školi roditeljstva i socijalni radnici iz Vilenjakovog centra savetovali da ne govorimo u vrtiću i u školi da je dete usvojeno. Iskustva majki koje su rekle i ovde sa foruma i van su me samo učvrstili u odluci da je to dobar savet. Tako da ću pokušati da izbegnem da to spomenem, ali pitanje je da li će to biti moguće bilo što će dete samo pričati bilo što će znati neko drugo dete ili vaspitačica, a možda će se desiti neka situacija zbog koje ću ja sama smatrati da je neophodno da im to saopštim. Ali kažem koliko ja vidim iz iskustva drugih mama imale su više štete kasnije zbog predrasuda samih vaspitačica i tumačenja svakog postupka deteta -to je zato što je usvojeno- nego što je bilo koristi, ako je koristi i bilo...

Missile,
i ja sam sličnog mišljenja kao i ti. Ali socijalni radnici sa ponosom ističu da je njega hraniteljica naučila da radi, sve je to obavljao kod nje pa zna da radi... A sinoć su nam bili moji roditelji i muževljevi i udarili isto u hvalu kako deca na selu rade, ovde su razmažena itd. Nisam ni ja da dete ne radi ništa ali ipak se radi o detetu koje je kod njih kad je bilo imalo tri godine...

Ja naravno brinem, zar ste sumnjale Vlada se jako dobro navikava na vrtić, danas je hteo i da ide napolje sa njima i da ruča pa su mužu samo odlagali dolazak. Ali nekako kad sam došla nije mi delovao ne znam kako srećan niti pun utisaka, tek kasnije je pričao ponešto iz vrtića. Pa mi se činilo da možda on nije mislio da sme da odbije kad ga je vaspitačica pitala hoće li sa njima u šetnju ili na ručak a ona je to tumačila njegovim brzim navikavanjem. Popodne je bio nervozan, ništa mu ne drži pažnju. Bili smo kod mojih i svi su mislim ostali umorni... Pominjao je kad smo išli da je njega kad je bio beba čuvala hraniteljica, ja sam samo potvrdila. Kad smo bili kod moje majke opet je to pominjao na šta je ona potvrdila ali krenula i da priča kako sam ga ja čekala itd ali kao da nije imao strpljenja ni za tu priču. Ono što je dobro je da ima jedno romsko dete u vrtiću a naš Vlada je odrastao sa romskim dečakom pa kad vidi nekog ko mu liči na njega sav je očaran. Otišao je toliko daleko da je tog malog poljubio. Na svu sreću dete je pozitivno reagovalo na taj poljubac. I tako... sutra planiram da budemo baš u kući ionako stalno negde lutamo, neko dolazi, negde mi idemo... pa da se malo primirimo...

super kad se lepo privikava i uziva u vrticu ali mozda mu zao sto ide kuci ranije
sto se tice romskog deteta ja nevolim to kad se deca odvajaju i nece sa njima da se igraju jer ovde kod mene ih ima dosta roma i cak sam primetila da ih deca vole i da oce sa njima da se igraju i da neprave razliku jedino su ti koji ih koce roditelji jer se bune sto su zajedno ali ja sam rekla da mojima necu braniti da se druze sa njima ako oce i osete tu potrebu.vidi se da je taj decak naucio da se druzi sa decom i da nema osecaj da je manjina u kolektivu
sto se tice lutanja i dolazenja mi smo ti uigran tim i samo da nam neko kaze da idemo svi troje skacemo mislim decu i mene a i volimo da nam neko dodje jer sam primetila da otkad su unutra veci deo dana da im je dosadno ali je i dobro sto su krenuli da ih interesuje crtanje i bojenje i naravno igranje igrica na fb i kompjuteru ali nedam im puto u jednom cugu da budu nego po 10-30 min i graju se onda i posle opet dok im nedosadi tako u krug mozda dnevno budu po 3 sata ali mozda.pogotovo otkad sam dobila laptop od mm neotimamo se vise toliko za komp jer nas je puno koji oce u isto vreme da koriste a ovako sad imamo 2 pa mozemo nekako da balansiramo

Dugo me nije bilo na ovim stranama pa da krenem od pocetka
Cestitke na otvaranju rod. dnevnika, neka u njemu bude sto vise lepih stvari a one malo manje lepe nek polako nestanu iz vaseg zivota

Cestitke i na polasku u vrtic Sigurna sam da ce uzivati i steci puno, puno dobrih drugarica.

Sto se vaspitacica tice, daj sebi vremena da ih malo bolje upoznas, da eventualno procenis kako bi reagovale na usvajanje. Mi imamo predivno iskustvo iz vrtica, vaspitacice su bile divne zene, a moj sin jedan od omiljenih likova tamo. Uciteljici sam isto rekla, cim sam procenila da je zadobila Misonjino a i moje poverenje.

Moj Misonja je isto bio mala "cistunica". Omiljena igracka "utitivac" (usisivac) i "mekla" (metla). Sad ga jedva nateram da pokupi stvari za sobom, igracke nece da koristi da ne bi morao da ih opet slaze na mesto.....Jedina mana (po meni) je sto uvek radio vise od druge dece, odnosno dok su drugi zabusavali on je odradjivao i njihov deo "posla" u vrticu....

Vec davno sam ti rekla da si pocela posebno da zracis, a sad se to vidi na celoj porodici

Joj draga ja tek sad vidim cestiam vam i sve najlepse da uyivate svaki dan yajedno sve vise i vise

Hvala vam

Nemam kada da pišem, kasnije ću... Evo samo jedne sličice na kojoj smo Ćufta, Mamajednogprinca, Princ Vasilije i ja :)

[Only admins are allowed to see this image]

Nina,
upravo to što kažeš, deca nemaju predrasuda, odrasli su oni koji ih imaju. Moj mališan spominje stalno tog dečaka i drago mi je da se sa nekim združio. Inače i nama kao pretpostavljam i njegovim roditeljima je glavna motivacija za upisivanje u privatni vrtić što se nadamo da će tu biti malo zaštićeniji od predrasuda. Deca to ne znaju ali već sam pisala da sam čula da deca sama kad osećaju da pripadaju nekoj manjini povežu se sa nekim u sličnoj situaciji, da li osete ili su to instikti preživljavanja... Ako ostane u ovom vrtiću do škole onda će mu možda škola biti šok ali ja računam da je dete sa sedam godina mnogo zrelije pa ću moći i da mu objasnim i da nadjemo načine kako da odgovara na zlobne komentare i sl.

Maman,
drago mi je da ima i pozitivnih iskustava. Nadam se da ako se odlučimo da kažemo i naše iskustvo će biti takvo...

Ja se opet rastužim kad pomislim da sutra ide u vrtić. Nekako mi je to sve prebrzo došlo. Koliko god mi je bilo naporno sa detetom po ceo dan opet je bilo i lepo i nekako bih volela da smo imali malo više vremena... Mada smo mi uradili baš sve školski. Psiholog u školi roditeljstva je rekao da dete nipošto ne treba prvih meseci da ide u vrtić dok ne izgradi čvrste veze u novoj porodici isto kao što kasnije je neophodno da ide zbog socijalizacije. Ja sam upitala koliko je to meseci a psiholog je rekao šest. Vlada je krenuo u vrtić skoro u dan na šestomesečnicu kako je kod nas. I znam da je dobro za njega da ide, no opet me hvata neka tuga, ali kako su mi rekle i druge majke, tako je bilo i kod njih. Gledam ovog vikenda da bude stalno sa nama, juče smo se ceo dan igrali. Mada smo se nas dvoje i dva puta posvadjali. Prvi put spominjala sam kod Ćufte u dnevniku jer sam ga pojela u igri "ne ljuti se čoveče", čak nije ni izgubioigru ali to je njemu bilo dovoljno da dobje napad besa. Porušio je celu igru, gadjao me stvarima, pokušavao da iscepa novi džemper... Kaznila sam ga pa je morao da se izvini i to složi. Drugi put opet što nema koncentraciju, počnemo jednu igru pet minuta pa drugu treću, tu se nismo ozbiljno posvadjali ali ja nisam htela da krenemo na sledeću igru. Kasnije je došla moja majka da se igra sa njim i ono što je zanimljivo da sa bakom hoće da završi neku igru koju započnu dok mu sa mnom samo leti pažnja... Danas treba da ide na dečiji rodjendan. Opire se ali nadam se da će ipak otići. Pre neki dan smo išli na dečiji rodjendan pa se nije baš najbolje proveo jer nije poznavao decu a nekako se zaista nije uklapao, valjda zato što su oni iz istog vrtića pa se znaju a animatorke bile loše pa su jako kratko vremena one organizovale igre a veći deo pustile decu da se sami snalaze. Sad će opet biti situacija da sem slavljenice ne zna nikog. Ali ja mu kažem da ako mu ne bude lepo mogu brzo da se vrate, da jeste lepše kad poznaje decu ali eto nekad se desi i ovako, pričam mu da bi bilo lepo da ima puno drugara, eto i iz vrtića pa ima drugare iz naselja i naravno one koje ima od ranije iz perioda kod hranitelja... Ići će samo sa mužem pošto je to neka mala komšinica koju su oni upoznali a ja je ne znam.

Nemam sad vremena da pisem, ali moram da pozdravim ekipu iz mog omiljenog dnevnika <3
A fotka sa Cuftom i Mamomjednog princa je diiiiivna. Princ je naravno najlepsi

Oko vaspitacica bih se slozila sa Maman da ih prvo procenis pa onda vidis sta ces.

Tri lepe mame i medeni princ
Simona kada opisujes Vladino ponasanje, to za Covece ne ljuti se, decje rodjendane, vrtic....ja sve vreme imam sliku svog bratanca pred ocima(koga btw na ovom forumu pominjem vise nego Anu). Njih dvojica su vrsnjaci, a po ponasanju u odredjenim situacijama kao da su braca blizanci. Nama se u familiji ove godine izradjalo nekoliko beba, pa se on oseca veoma ugrozenim, kao da je izgubio svoje pozicije i to ga cini jako osetljivim i izaziva reakcije slicne ovima koje ti opisa kod Vlade i u odnosu na vrsnjake, a i nas odrasle. Vlada je isto sada u osetljivom periodu, mnogo promena ga je snaslo, ali ja mislim da ce to vremenom sve da slegne cim bude osetio cvrsto tlo pod nogama i sigurnost.

Hvala vam

Kod nas je danas katastrofa... Vlada nije hteo da ostane u vrtiću Ja sam ga odvela i igra se on sa decom ali stalno gleda u mene ili pridje... Vaspitačice ga odvoje i u jednom trenutku im se činilo da se zaigrao i kažu mi da pridjem i da mu kažem da idem... ali ni da čuje da ostane... Kažu mi da "zapretim" da će onda i on sa mnom, ali to njemu baš je bila pretnja, on je i hteo sa mnom. Pošto kod njih nije praksa da deca plaču i sl ode sa mnom... i tako lepo smo platili obdanište a ja ga čuvala ceo dan. Sledećih dana će ga voditi muž definitivno pošto su nam to savetovale. Inače imamo problem sa jelovnikom koji neće da nam daju, to sam upravo pisala na drugoj temi a psihološkinja mi se ništa ne svijdja (danas je bila i ona). Sve neke definicije deklamuje, skroz tipizirano i ne pomišljam da kažem za usvajanje jer mogu da zamislim šta bi bilo - odmah bi mu pronašla sve što se ikad pripisivalo usvojenoj deci. Ali opet sumnjam da bi i u nekom drugom obdaništu bilo bolje, pa ćemo pokušati da se adaptiramo ovde i mi a i Vlada. On nema ništa protiv obdaništa ali da budem i ja što naravno ne može. Počeo je opet da pominje hraniteljicu, danas smo imali za ručak pasulj koga smo i kod nas jeli yz puta ali se on odjednom setio da je tamo jeo taj pasulj i meso. Pre toga mi je govorio da ja ne znam neke ljude tamo, da hraniteljica nema krave i sve tome slično. Ja progovorim o tome ponešto ali mi je simptomatično da ih spominje kad je baš danas bila takva situacija sa vrtićem. Kod kuće naravno non stop traži pažnju, ne igra se sam, stalno da ga čuvamo... Ne znam da li je ovo danas neki trenutni zastoj ili korak unazad, videćemo sutra...

Simce kao i u zivotu, 2 koraka napred, 1 nazad, pa zastoj....i tako stalno. Isto je i sa nasom decom. I Lucija je nekada tako cudna, sto kaze Ptica, nju podseca na njenog bratanca, a kako Lucija raste, ona me podseca sve vise na Vladu. Takvo je valjda odrastanje.... nije ni ono lako...

A možda sad intenzivno pominje hraniteljku zbog trenutnog odvajanja, tj. polaska u vrtić...možda je ipak uplašen jer me ta scena da ne želi da se odvoji od tebe podseća na Struzzolina na rođendanima u igraonicima gde njega ta gužva, buka ili šta već uplaši i ne odvaja se od mene iako je u tim igraonicama, na poslednja dva rođendana bilo baš lepo.
Dajte mu fore...ionako vam je prošlo knap 6 meseci...

A za jelovnik svašta...dajete silne pare za vrtić a da ne znate šta dete jede.
Sećam se kako je moj sestrić Vuk u državnom vrtiću jeo samo pasulj, to je jedan dan u nedelji i to je to. Ostalim danima samo hleb. I niko da kaže roditeljima ujutru ili babi i dedi popodne (jer su ga oni uzimali) da dete jede samo hleb nego je deda slučajno saznao kad je jedna servirka prolazila pored njih i prokomentarisala "to je onaj mali što jede samo hleb".. Kad su njega danima pitali šta je jeo, jeo je ali nije mogao da se seti šta...

Hvala

Ja uopšte i ne sumnjam da je on uplašen i da odvajanje u vrtiću podseća na ostala odvajanja i radja strahove... Ali on mora to da prevlada inače ćemo ostati stalno u strahovima, otvorila sam i temu o tome na usvajanju. Kako sam tamo pisala on se još uvek plaši u sobama u stanu, treba neko da ga čuva u kupatilu itd. Juče tek nakon dolaska iz vrtića samo viče "mama, mama" čim izadjem iz sobe u kojoj je on... Mi ga nismo mnogo forsirali da to prevazilazi mislili smo doći će vremenom, završetkom procesa, konačnim usvajanjem, pa i posetom hraniteljima jer je video da nije ostao tamo... No ti strahovi ostali i sad već mu pominjemo za te strahove u stanu, da nema nikog tu sem nas, da mu se neće ništa desiti itd. Ali ako sad i strahove od vrtića pustimo da rade, pa nećemo tako nigde stići... S te strane jeste bolje da ga muž vodi jer nije samo Vladi strašno što ga ostavljamo već i meni i on to oseća. Naravno na realnom nivou znam da je vrtić dobar za njega, da to tako mora, da će mu biti bolje što ide a i nama, da sam došla da ga ostavim u vrtiću ali on se hvata za onaj deo mene koji ne želi da ga tu ostavi... Danas ga vodi muž pa ćemo videti kako ćemo proći...

Vlada ostao u vrtiću... Ja strepim naravno, zvaću malo kasnije da vidim kako je iako su rekli tek u dva da dodjemo. Ispostavilo se da jedan mali iz naše zgrade ide tu u vrtić, Vlada se već družio sa njim. Taj mali je juče pokušavao da ga uteši da će mu doći mama, ali ja ga nisam poznala jer je ispred zgrade izlazio sa mužem. A Vlada ne pamti decu sa kojom se igra. Ja sam poznala isto jednu malu sa kojom se igrao u igraonici ali on je se ne seća. No valjda će sada uspostaviti dublje veze sa decom i upamtiti ih da ne bih stalno slušala o drugarima koje je imao kod hraniteljice. Mužu su rekli da je to uobičajeno da majke jesu problem Deca su vezanija za njih/nas a i ovo što ja kažem majke šalju mešovite poruke deci i deca to osećaju. Kažu da su imali slučajeve da adaptacija ne uspe ne zbog deteta nego zbog majke... Tako da na kraju ispadoh ja problem a ne Vlada Ja ću ići da ga uzmem, majke su dobre za uzimanje dece jer tada ne smeta da uspostave kontakt. Naravno to je samo u početku dok se dete ne adaptira posle je svejedno ko ga dovodi, mada su meni rekli trajno da ga ja ne dovodim ponedeljkom jer to je najgori dan za odvajanje, drugih dana kada prodje adaptacija može. Napisah da sam dobila jelovnik na drugoj temi tako da je danas izgleda bolji dan u svakom pogledu...

Simona, bas sam htela da ti kazem da je za decu ponedeljak stresan dan isto koliko i za nas odrasle. Taman se naviknu na razvlacenje i mazenje vikendom kod kuce i onda ponedeljkom opet moraju u vrtic.
Sto se jelovnika tice, zaista mi nije jasno zasto odmah nisu hteli da vam priloze isti. Znam da i u nekim drzavnim roditelji mogu da dobiju jelovnik kako bi imali uvid u to sta im deca jedu. Sto je skroz OK i na mestu.

Sto se tice psihologa ako je je zaista takva onda ja stvarno nemam reci i necu nista da kazem, da ne gresim dusu, ali zaista krajnje neprofesionalno.

Simona,

Oko Vladine dekoncentrisanosti i insistiranja da ide s tobom iz vrtića- možda, ali možda se desila neka komunikacija između dece i možda je nešto pogodilo Vladu! On je emotivan, to ispoljava (sudeći po tvom pisanju) na najrazličitije moguće načine, ne možeš ga uhvatiti ni za glavu ni za rep, a ne govori o tome što ga muči.
Bez obzira na veliki napredak koji ste postigli, izgleda da vam predstoji još dosta rada s njim. Možda bi mogla da se konsultuješ sa nekim dečjim psihologom, bez Vladinog prisustva U svakom slučaju, mislim da je njegovoj nedužnoj duši najteže. A protiv predrasuda prostog sveta u pogledu usvojene dece ne možeš se boriti, možda je najbolja varijanta ona koju Vladu može najmanje ili nimalo da povredi. Oprosti ako sam napisala nešto glupo, namera mi je najbolja, čitam o Vladi i pokušavam da shvatim šta može da utiče na njega da ga tako sneveseli.
Što se slike tiče, bravo mame za druženje, a najlepši je princ Vasa!

Zar je već prošlo šest meseci? Kako vreme leti kad su s nama! A dok ih čekamo stoji!
Jedva čekam izveštaj od danas

Hvala vam

Jučerašnji dan u vrtiću je prošao super... Uživao je, žalio što nije i ručao tamo, učio engleski, igrao, crtao i doneo crtež pa ga zalepio na vrata moje sobe. Ja sam uzela presvlaku koja stalno stoji u vrtiću da mu pošaljem nešto toplije i onda shvatila da nema gaćica i farmerki Muž će danas pitati za to, svašta. Pokušala sam da spakujem nešto staro da mi nije žao ako opet nestane ali naravno nemamo starih stvari, sve novo i lepo... Jutros će ići prvi put i na doručak pa ćemo videti kako će proći...

Missile,
naravno, ne brini, ja uvek polazim od toga da su sve namere Kutanjki najbolje i ne ljutim se i kad mi neki komentar "ne legne". A što se tvog komentara tiče - baš naprotiv, kao da poznaješ Vladu. S jedne strane on jeste otvoren, tako ga je odmah ona psihološkinja iz vrtića opisala... Na prvi pogled jako se brzo adaptira, on je jako brzo prihvatio nas kao mamu i tatu,sem jučerašnjeg dana i u vrtiću sve to brzo ide... sa druge strane, evo ga i juče kad je sve u redu u vrtiću, ležimo muž, on i ja na krevetu i gledamo Stanlija i Olija (Vlada ih obožava i smeje se neprestano) i opet pominje drugog dečaka koji je bio na hraniteljstvu. Na nekom dubinskom nivou on se ne prilagodjava dobro, on je zatvoren i ne priča bar ne dovoljno. Ja se trudim da uspostavim kontakt, da mu uvek govorim istinu evetnualno prilagodjenu uzrastu, da shvati da može da ima poverenja u mene. Ali ne mogu da kažem da sam tim delom poverenja, poveravanja potpuno zadovoljna. Čak kad su neki ozbiljni razgovori više priča mužu, mada nema veze neka priča kome hoće od nas dvoje... Na neki doživljaj bliskosti se ne može uticati, moja majka je stalno maštala da mi budemo neka vrsta prijateljica a ja je nisam nikad doživljavala na taj način... Ali brinem i zbog onog što kaže i što ne kaže još više... Iako znam prilično i o biološkim roditeljima i o uslovima kod hranitelja, deo kod nas se i podrazumeva da znam i posmatram njega stalno... baš kako ti kažeš na kraju ne može se ni za glavu ni za rep uhvatiti... Ja na kraju idem na to da mu više sugerišem uspešna rešenja, optimističko mišljenje o nečemu o čemu pričamo, a da li će me on istinski čuti, da li će to usvojiti ostaje da se vidi...

Uh, moram da se spremam, pa da budim Vladu... Sve vas pozdravljam

Simona nasa deca kao da idu u istom vrticu
I kod nas nestanu gacice,majica i niko o tome nista ne zna.Jednom prilikom odem ja po dete i gledam majku koja detetu oblaci jaknicu i shvatim da imamo ne samo istu jaknicu vec i trenerkicu(mama je dosla pre mene)ja na brzaka izvucem dete i shvatim da mi dete nema ni trenericu ni jaknu,pitam vaspitacicu kaze pojma nema,a tacno ja sam trenerku i jaknu ostavila u njegov ormaric.Otrcim za onom majkom i pitam izvinite jel to vasa jakna kaze jeste,okrene se i krene ka kolima onako ljutito.Ja pridjem i lepo je zamolim da se vrati u vrticu posto je nestala i nasa jakna i trenerica istog dezena koju njeno dete nosi.
Vrati se ona na nagovor vaspitacice da mora tako,i vaspitacica pita tog decaka da li je to njegova jakna,kaze ne,a trenerica dete opet kaze ne,majka ga tako ljutiti povuce i rece kako si glup ne znas ni koje su tvoje stvari,dete kaze ali mama ja sam danas dosao bez jakne,i na kraju mama uzme i skinu svoje dete s recima evo vam nase stvari ako ce vam nesto znaciti.Kad je zavrsila izlaganje objasnih joj da je V jakna zabelezena izvezenim slovom na unutrasnjoj etiketi,mislim da je mama pop....
Tako je to ako neko primeti da dete nosi lepe i kvalitetne stvari,uzimaju roditelji bez razmisljanja.
Mozda su Vladine stvari ostale u vrticu,mozda se pokvasim,zamazao,pa su vas zaboravile da obaveste tatu.Videces danas.
Ljubim Vladu i njegovu finu mamu

Maro,
kakvo iskustvo i kakva majka

Prijavio je jutros muž ali i ja ne verujem da će išta biti od toga. Sad sam baš pisala i na drugoj temi o vrtićima o tome... Kod nas nema ormarića nego stoje samo rančići dece ali muž je neoprezno ostavio u nekoj kesi, možda je tako bilo zgodno da se uzme, nadam se da sad kad je u rančiću neće tako da se desi...

Simona ::Hvala vam

Na nekom dubinskom nivou on se ne prilagodjava dobro, on je zatvoren i ne priča bar ne dovoljno. Ja se trudim da uspostavim kontakt, da mu uvek govorim istinu evetnualno prilagodjenu uzrastu, da shvati da može da ima poverenja u mene. Ali ne mogu da kažem da sam tim delom poverenja, poveravanja potpuno zadovoljna. Čak kad su neki ozbiljni razgovori više priča mužu, mada nema veze neka priča kome hoće od nas dvoje... Na neki doživljaj bliskosti se ne može uticati, moja majka je stalno maštala da mi budemo neka vrsta prijateljica a ja je nisam nikad doživljavala na taj način... Ali brinem i zbog onog što kaže i što ne kaže još više... Iako znam prilično i o biološkim roditeljima i o uslovima kod hranitelja, deo kod nas se i podrazumeva da znam i posmatram njega stalno... baš kako ti kažeš na kraju ne može se ni za glavu ni za rep uhvatiti... Ja na kraju idem na to da mu više sugerišem uspešna rešenja, optimističko mišljenje o nečemu o čemu pričamo, a da li će me on istinski čuti, da li će to usvojiti ostaje da se vidi...

...ali si joj verovala i mogla u potpunosti da se osloniš na nju. (Isti je i moj odnos sa majkom.) Strpljenje, pažnja, ljubav, i protok vremena će Vladi utemeljiti osećaj da se na vas dvoje može u potpunosti osloniti, i da vas neće izgubiti kao što mu se to do sada dešavalo. Prošao je težak put do porodice, i treba mu vremena da se i na psihološkom nivou utemelji kod vas. Mirka reče- kad već 6 meseci, i ja sam to pomislila u prvi mah! A 6 meseci je malo za tako složen proces. Biće, uz peripetije, ali će biti. Kad se setim šta je bilo kad je prvi put prespavao s vama, a vidi ga sad! Divan je Vlada dečko!

Simona, super je Vlada dete i iz svega sto sam procitala zakljucujem da prilicno dobro "pliva" u svim tim dogadjanjima koja se nizu u njegovom zivotu. To sto kazes da je ponekad zatvoren i strahujes od onoga sto precuti, e pa na to se navikni. Verovatno su to i sve nase mame govorile nekad o nama. Takodje neka deca, a kasnije i odrasli ljudi, prosto imaju takav karakter da neki deo svojih emocija i razmisljanja ne dele nisakim pa ni sa svojim najblizima, evo ja na primer i moja majku je to oduvek nerviralo.
Ovo za vrtic i garderobu, no comment