Prvi dan u jaslama - pomoć!

1. novembra krecemo na privikavanje.
Dosta razmisljam o tome, raspitujem se kako su drugi pregrmeli taj trenutak, to prvo odvajanje, tu njenu prvu samostalnost u nepoznatom, kako je pripremati...
Ne panicim, ali razmisljam. 14 i po meseci, mala mi je nekako za jasle, a opet mnostvo primera dobre adaptacije bas male dece. Ja sam produzila bolovanje i ne bih morala odmah da je dajem, mozda ne do Nove godine, ali iz obdanista insistiraju da polazak mora da bude u septembru, inace gubimo mesto, a to je onda sledeci konkurs. Opravdasmo mojim izvestajem za komisiju kao odsustvo 2 meseca i startujemo 1.novembra, zdravlje Boze.
Znam da treba da budem smirena, da se rastanemo jednostavno, kratko, bez zagrljaja velikih i dramatike, naravno trajace samo pola casa u pocetku, ja cu da budem ispred i da je cekam. Kada smo na decijim rodjendanima nije vezana za mene, gleda u drugu decu, ali joj oni nisu skroz nepoznati. Prosto mislim da bi mozda bilo logicno da budemo zajedno neko vreme unutra dok je ne privuce neka igracka ili neko dete, ali me sigurno ne bi pustile vaspitacice.
Sta ce biti u njenoj glavici? Sta mislite, koji je nacin da shvati da cemo doci po nju ? Jos uvek ne govori, mada mislimo da dosta razume, ali nesto tako slozeno nisam sigurna. Da li neka njega igracka da bude kod nje?

Znacilo bi mi da se setite vasih prvih dana u jaslama i vasih iskustava.

Hvala!

...evo ja da ti prenesem nase jer dunja je 220o avgusta napunila godinu i vec posle 9 dana krenula u jasle...i mogu ti reci da mi je drago sto sam to tako ucinila a nisam morala do n.godine...isto imala produzeno...ali jos bolje jer taman dok su na toj adaptaciji pokupe svasta..neke prehladice pa je bilo dobro sto sam ja kod kuce...elem pojma ona nije imala gde ide..dovoljno je bilo sto vidi gomilu dece,gomilu igracaka...nepoznat prostor a oni u periodu istrazivanja...moram napomenuti da moje dete jos nije ni hodalo...znaci za mene stres,da ne padne..da li ce je dobro paziti..i posle tri dana je ostavili da spava...sto se tice igracaka oni sami kazu da je pozeljno poneti nesto za sta je dete vezano...igracka...flasica...jastuk..cebence...bilo sta da njoj olaksa tu odvojenost...ja i dan danas dunji govorim ko ce i kad doci po nju da zna i shvati da nece tamo biti ostavljena...i kazem mama ce doci posle spavanja...posle rucka...i onda idemo da se setamo i nikad nije plakala...mozda letos dva piuta kad su njene vaspitacice bile na odmoru..i cini mi se da je bolje sto sam je tad tako malu dala...nego da moram sad da je upisujem,verujem da bi to teze dosta islo...pitaj jos nesto ako te zanima....

...me znam gde idete...u koji vrtic ali i kod nas je od ove godine bilo obavezno..tj ako roditelj hoce da bude u sobi dok je dete na adaptaciji....tako da koliko sam upucena smes biti u sobi....pa onda kad vidis da se oslobodila i otisla da se igra ti malo izadji da pratis situaciju....ima svega...ima i do dece..prosto kod dunje jedan decak tri puta krece,tri puta ga upisuju i ispisuju...to dete vristi...zapeva...prosto se i ostala dece poremete i cak posle 20tak dana to dete ne zeli biti bez majke ni sekund...bila sam svedok toga i prosto vaspitacice nemocne...nema te reci da ga ubede ni na sekund da bude tu...

Draga Agata, ova tema je i za mene vrlo aktuelna.
Mi smo krenuli u ponedeljak, znaci pre 4 dana. Moja Janja ima samo 11 meseci.
Ja pocinjem da radim 15. oktobra, ali kod nas stvari sa vrticem idu malo drugacije. Ukoliko je dete primljeno, nije potrebno da krene 1. septembra, nego kada to roditelji odluce, jedino je potrebno da krene 1-og u mesecu. Ovih drugih meseci, kada ne ide, placa pola cene, to je tzv "cena zauzimanja mesta".
U najmladju jaslenu glupu primaju 12 malisana, a prednost imaju deca cija su oba roditelja zaposlena.
Kod nas u vrticu imaju nekakvu semu privikavanja.
U ponedeljak sam ja bila sa njom sat vremena. Znaci, morala sam da ponesem papuce ili nesto u sta cu se prezuti i bila sam u njihovoj sobici. Bilo ih je samo 6 i retko kad ih i bude vise, uglavnom su bolesni. Moja Janja puzi i, cim sam je spustila, odmah joj je prisao jedan deckic i nosio joj je dve lopte,pa joj je gurao u ruke. I drugima je bila interesantna jer je nova, pa su joj povremeno prilazili i gledali je, a neki su se bavili svojim poslom, pili sok, razmontiravali neki motoric, jedna curica koja ima samo 8 meseci je sedela i skidala svoje patofne i carapice, vaspitacice su joj vracale, a ona opet i tako ko zna koliko puta. Ja sam se povukla i posmatrala je, sve joj je bilo zanimljivo, puno igracaka, muzika (pustali su Branka Kockicu), deca koja mile okolo.. Svega par puta je pogledala u mene, pa je nastavljala sa istrazivanjem novog prostora.
U utorak sam bila pola sata sa njom, a onda sam otisla i ostavila je na rucku. Otprilike 2 sata je bila tamo bez mene. Kada smo isli, pricala sam joj da ce ostati sa drugom decom i da cu ja brzo doci po nju, ali je jako mala da bi razumela. Kada sam otisla, nije plakala. Nakon rucka sam dosla po nju, vaspitacica je rekla da je najbolje jela od svih, ali posto sam videla da su joj oci crvene i naduvane, pitala sam kada je plakala i zasto, a ona je rekla da, posto su imali neko lutkarsko pozoriste, sve tri jeslene grupe su isle u jednu prostoriju i u svoj toj gunguli se verovatno negde udarila ili uplasila. Onda je vaspitacica stavila u krilo, igrali su tasi-tasi, pa se umirila. Inace je bilo sve ok.
Juce je bila sama isto 2 sata, sve je proteklo u redu, lepo je jela, vaspitacica je rekla da je bas dobra i tako.
Jutros sam je odvela na dorucak u 7.30h i ici cu po nju posle rucka, znaci u 11h. Nisam ulazila, na vratima sam je samo predala vaspitacici, ona me je gledala zacudjeno i otisle su.
Sve u svemu, za sada sam zadovoljna. Kada su tako mali, oni se lakse prilagodjavaju, problemi budu kod vece dece koja se prvi put odvajaju. Naravno, ne kod svih, ali ima onih koji se otimaju, vriste i histerisu. Ovi mali samo pruze ruke prema vaspitacici i nikom nista, danas sam ih bas posmatrala. Mnogo teze se navikavamo mi majke. Ja, umesto da sednem negde, popijem kafu i odmorim ili da odradim obaveze, kruzim oko one zgrade kao kobac, sve vreme imam neku tremu , lupam glavu sta li sad radi, da li place, gledam gore, vrtim se, a vreme stoji, gledam u sat a kazaljke ne mrdaju.
Sutra ce, akobogda, ostati i na spavanju.
Sto se samog vrtica tice, moje dosadasnje misljenje, a najvise na osnovu iskustva drugih majki iz mog okruzenja, cija su deca isla i prosle godine, je vrlo, vrlo pozitivno. Svakodnevno imaju razne programe, crtaju, djuskaju, uce.
Kada je vreme za obrok, oni sede, cekaju i cute. Kada se treba spavati, oni legnu i zazmure. Nekoga maze po kosi, ko ne moze odmah da zaspi i to je sve. Kada se ide u bioskop, sat vremena sede, gledaju crtani i ne mrdaju. To je za mene misterija - KAKO? Ali tako je.
Negativna stvar i po meni jedina je sto su cesto bolesni, ali i to zavisi od deteta do deteta. Videcemo sta nas ceka.

Buby, Penelope,

super ste, hvala vam na brzim i meni izuzetno korisnim odgovorima.
Mnogo mi znaci da cujem primere dobrog privikavanja, pu, pu, da se ne promeni. Vase su cerkice jos i mladje. Sad pomisljam, Buby, da moze da bude i bolje po nas sto su me vaspitacice primorale da krenemo vec sad i zbog prehlada i da je na prilagodjavanje, koliko god trajalo, ja vodim i uzimam, sto, ako bih pocela da radim, nikako ne bi moglo.
Mi smo na Vozdovcu i ne znam kako je sa ostankom majki neko vreme u sobi, ali ste mi dale podstrek da malo energicnije pitam vaspitacice za dozvolu da budem sa njom, prosto, dok ne procenim da je pravi trenutak da se izgubim. I Ana jos ne hoda, pa i ja mnogo razmisljam o njenom kretanju tamo. Mi jos uvek i sisamo, pa cu i da gledam da ukidamo ove dnevne podoje i da ostavimo samo vecernji.
Penelope u tvom opisu kruzenja oko zgrade tacno zamisljam sebe! Drzim vam pesnice da i sa spavanjem dobro prodje!

Jos jednom veliki poljubac drugarice!
Nastavljam sa "misaonim pripremama"!

Da li ja to u stvari samo sebe pripremam?

L je imala 13 meseci kada je krenula, i za ovih 7 meseci je tamo samo jednom zaplakala - kada je bila gladna. Odmah se prilagodila i zaljubila u jaslice. Ljubav traje i danas, i svakim danom je sve veca i veca. Nista se ne sekiraj

Moj veliki decak je krenuo sa nepune 3 g bez placa i histerija prva dva dana,onda je poceo plakati prilikom odvajanja od mame ne uvek ali nedeljno bar jedanput,place dok se vrata ne zatvore i onda je sve ok.
Danas ode i shvatio je vrtic kao obavezu a ne instituciju koju obozava,voli.....Nije on da ne voli vrtic no i dan danas na rastanku place dok nismo uhvatili foru,odnosno dok nam on nije objasnio da zeli da ga tata vodi u vrtic zato sto mamu mnoogo voli i ne zeli da bude tuzna .S tatom druga prica,ne place,poljubac i caos.Zasto ne znam.
Kod nas su podelili grupu po godinama pa sve sreca te su vasp ostale iste,inace bio bih jos veci haos no sto jeste,izjutra kad odem svi urlaju,ne bih znala kog bih pre pogledala a dusa me boli za sve,a za moje ponajvise,u odredjenim trenucima kad vidim da ne zeli da ide i place i place,pozelim da ga vratim kuci ali opet u sebi odustanem.
Najvaznije od svega je da se kuci uvek vrati srecan ,sa novom pesmicom i novim crtezom .

Cufta, MARO, hvala!
Cufta, eto i Ana ce biti slicnog uzrasta, bas mi znaci da cujem da ste se lepo prilagodili od pocetka.
MARO, ja nisam isla u jasle, nego sam krenula u obdaniste sa 3 godine u to davno vreme kada su decu obicno cuvale nane i deke i nisu svi ni u pretskolsko isli. I moja mama se seca tih scena kada sam ja plakala kad bi me ostavljala i ona odlazila na posao sve vreme razmisljajuci i tugujuci, a u mom secanju je taj period vrlo lep, ja nista traumaticno ne vezujem sa boravkom u obdanistu vec naprotiv samo su mi neke lepe slike i osecaji u glavi.
Evo, upravo pre nego sto sam sela veceras za racunar pricala sam sa muzem i nekako nam je lakse, optimisti smo da ce se i nasa zabica lepo prilagoditi.

Iza nas je nedelju dana prilagodjavanja i glavni problem nam je promena dnevnog ritma - dala bih savet drugim majkama, da se raspitate za satnicu aktivnosti u vrticu, obroka i spavanja i tako pripremite dete pred polazak.
Mi smo na roditeljskom sastanku culi o svemu, medjutim, meni je bilo zao da je budim, imali smo dugo isti ritam, bila je raspolozena i vesela i tako-mislila sam prilagodice se vremenom. I hoce, nadam se, ali ova poslednja 3 dana su nam ozbiljno teska.
Nasa Janja se budila oko 8h, pa odmah na nosu, pa dorucak oko 9h, rucak oko 13h, pa je onda spavala 2,5-3 sata svaki dan i onda lepo izdrzi do 21h, setamo, igramo se, idemo u goste, sedimo u kaficu sa drugarima, pa onda vecera, kupanje i spavanjac.
Sada je budim u 6.30h, jeeeedva, na jedvite jade-stavim je na nosu,ona kenjka, muci se, nece da kaki (a od sredine avgusta je kakila svaki dan u nosu ujutru). U vrticu oko 10h vec ne moze da izdrzi (ne samo ona, nego sva deca), pa tu nastaje haos, plac, za ruckom bar polovina zaspi za stolom, a da ni ne jedu. E sad, ja je ipak nisam ostavljala jos da spava, nego sam je kupila posle rucka u 11h. U kolicima je haos, jedva stignemo do kuce, u petak je usput zaspala. Kuci je prebacim u krevetac i spava sat vremena i skoci na noge lagane i nema vise spavanja (nije mi jasno zasto, al' tako je bilo i u cetvrtak i u petak). Da vam ne pricam kako nam protekne ostatak dana. Pokusavam i kasnije, oko 16-17h da je uspavam, bar na pola sata, ja, pa muz,pa opet ja, ali nece. Onda je stavim oko 20h da spava. Ceo dan kenjka, trlja oci, muci se, pati, neraspolozena je, u kolicima haos pravi. Da li je to samo zato sto joj se spava ili izlazi neki novi zub ili su to velike promene za nju tako malu, ne znam, ali nadam se da ce brzo proci. Dusa me boli da je gledam tako, a sa druge strane sam i ja nervozna.
Inace, u vrticu je sve ok, lepo jede, igraju se, ne place kad je ostavim, ja sam bas zadovoljna.
Ne znam da li su i drugi imali ovakav problem?

mi upravo stigle iz dvorista jaslica. Da, da, subota je, ali kako smo izasle na ulicu da krenemo u setnju, odvukla me je u jaslice. Ne radi, ali moze da se udje u dvoriste. Proverili smo sva vrata, mazili lokalnu macku, pokupili kestenje, i vratile se kuci uz kukanje. Ona bi ostala do ponedeljka da ceka. Vratile smo se bas kako rece Penelope zbog ritma iz jaslica. U 12:30h idu na spavanje, pa se mi trudimo i preko vikenda da odrzimo.
Ovo vam pisem ne da bih kao hvalila L, nego da vidite kako to biva kada se naviknu i zavole drugare i uciteljice. Na primer, nama ne da da joj pridjemo sa cetkom za kosu, a uciteljice joj i kikice prave.

Cufteto, vi ste super! mala, mogu misliti kako je slatka.
Ja sad vidim, jutros sam opalila zalopojku. Dobro, znam da se oni ne mogu tako brzo privici, ali me je uhvatilo neko lose raspolozenje, posto nisam navikla na toliku kuknjavu i neraspolozenje kod nje, bas se mucimo. Bice bolje uskoro, sigurna sam.

Penelope kod nas je dorucak od 8h uzina u 10 i 30 i pranje ruka i u 11h spavanje,rucak u 13h.
Moj sin se tesko navikao na spavanje u to vreme posto je kuci spavao od 13h.Trebalo mu je citave 2 sedmice.Prva 3 dana je dolazio kuci pre spavanja,cetvrti dan ostao na spavanju,nije spavao vec je svu decu probudio ,ne placem vec time sto nije hteo u krevetic.
petog dana isto,sledece sedmice taman se nadala bice bolje on se razboleo,i tako sedmica kuci,i sledeca opet mukice sa nespavanjem i od onda spava uvek u to vreme ali kad je kuci to vreme mu nikako ne odgovara za spavanje.
Navicice se ona ne brini,znam koliko je nama mamama tesko,ja sam pucala od muke i rekla sebi pa zar si morala uraditi ovo kad on moze i kuci sedeti,ali ovako je bolje i meni a neadam se i njemu.

Penelope,
nadam se da ste danas bolje prosle. I ja sam uporedjivala raspored u jaslama i najveca razlika mi je vreme rucka, oni rucaju 11:30, a kod nas se ruca oko 3. Ana prvo spava, a onda rucamo zajedno. Ja sam bila zadovoljna sto sam preporuku iz raznih knjiga da je dobro da beba jede kad i ostatak porodice uspela da sprovedem, ali eto to moram da menjam da bismo se prilagodili obdanistu.
Cufta, sad sam muzu odusevljena procitala tvoj post o odlasku u jasle i u subotu! Nadam se i, u mislima, stremim takvom odnosu prema jaslama i obdanistu.
Razmisljala sam da kupimo uskoro rancic koji ce da nam bude za jasle i da se Ana navikava na njega, da pocnemo da pominjemo da njega nosimo kad idemo da se igramo sa drugarima.

agata..mi imamo ranac u obliku mede..i zna se taj ranac je za vrtic..i tamo kod vaspitacice i ostaje jer u njega moramo da spakujemo dve komplet presvlake...i flasicu...i nama dunja obavezno jede sa nama...nema veze da li je ona jela...gladna ili nije kad vidi da neko seda za sto obavezno seda i ona...bila pozvana ili ne
evo ja juce slikala nas jelovnik za ovu nedelju...mada je uglavnom isti
pa ako mogu i ostale bar da kazu da li se nesto bitno razlikuje..cisto da uporedim

Kod nas je slican jelovnik,svakog ponedeljka ya rucak pasulj sa rebarcima,petak riba,a ostale dane menjaju,grasak,boranija,paprikas,pa sledece nedelje ponedeljak i petak isto,dok ovih dana i nesto izmene. Kod nas griy nikad nema i da ga ima moje ga dete ne jede.

isti! kao da idu u isto jalice

Sve mislim da smo daleko od toga. iskreno,da ne moram,ja bih ih od treće g.ili bar druge-u jasle,ali ne zarađujem toliko niti bih imala poverenja u dve osobe koje bi bile potrebne za čuvanje,a moja majka neće moći-već sad najavljuje.
planiram ih uskoro prijaviti,zbog mesta. Juče sam obavila razgovor sa drugaricom kpja radi u jaslama-starijim,u jednom vrtiću odmah do zgrade m.roditelja.
Njeno iskustvo je da se mlađi teže prilagođavaju,da mi i pored vrtića treba žena ako ne mislim svako malo na neko bolovanje...ima bliznakinje u grupi... naravno,milion iskustava,ali htedoh svoj strah da podelim sa vama...ne bih da zvučim grubo i bzvz,ali da je jedno dete,lakše bih se odlučila..mene nije strah nj.plača,a plaču,kaže ona,plaču -sline vise,strah me tih bolesti x2...opet-ne što ja hoću,niti hoću niti mogu pod stakl.zvonom da ih držim,već da li ću moći da ih opslužim oboje bolesnih-kako im treba.
Eto,ispljunuh i ja.

Parizu, tvoj strah je logican, sve je drugacije i teze sa blizancima. Normalno da tvoja majka ne moze da izdrazi sa njima. Sve zavisi od dece, dok ne krenes neces znati.
Moje sestre sin je stalno bio bolestan, i prestao je da ide. Na kraju mu je doktorka posle jedne ozbiljne angine zabranila da ide. Probace opet "nekako s proljeca". Sa druge strane, nasih kumova bliznakinje su posle i sve je bilo super. Idu i sada.
Sto ljudi, sto dece, sto reakcija. I ja sam imala te brige, i svi ih imaju, a eto danas ide u praznikom kada ih uciteljica vise nego njih.

Mila, u potpunosti te razumem za strah. Naravno da ces ih opsluziti...bolesni dvogodisnjaci nisu naporniji od tvojih zvezda sada.

Elem, nije dobro za njih da budu cesto bolesni...kao npr neka decica kojoj se onda savetuje da ne idu neko vreme.
Posto nemas druge, nadamo se svi da ce zvezde biti otporne male guzice i da ce se sve zavrsavati na uglavnom slinavim nosicima.

vala cure,eto,htedoh da podelim svpj strah sa vama,i znam da pnnije nišza druhačji pd vašij pre nego su baša decA krenula...O.k. BataK još nije...ima tu još jedan,za mene lično-opravdan strah,ali nije za javne strane

ja razumem potpuno tvoju brigu oko jaslica...Mi smo krenuli u jaslice u martu.grupa ima 16 upisane dece.Prilagodjavanje je bilo postepeno jer sam ja tako trazila,a i oni su takvi da su malo teze prihvatali adaptaciju.sto se tice bolesti,hvala Bogu bili su manje-vise zdravi,ako izuzmemo curenje nosica i kasljanje sto je sastavni deo svake adaptacije.tako smo prosli do pocetka decembra.a onda je krenulo-temperatura kod oboje blizu 40 koja je trajala 7 dana.toliko su se namucili,nisu jeli,spavali,nisu mogli da hodaju...ma,uzasan virus..ja sam zahvalna Bogu jer su prosli bez nekih komlikacija,upala pluca i sl.jer je 3 dece iz grupe zavrsilo u bolnici..moram priznati da smo i mm i ja bili premoreni,jer nemamo pomoc,a kad oboje imaju visoku temperaturu nema spavanja ni odmora.stvarno je to zeznuto kod blizanaca..dve nedelje posle toga je marija dobila bronhitis,pa smo i mm i ja vukli bolovanje ceo decembar.ja se nadam da ce sad biti lakse kad krenu,da cemo nekako pregurati januar i februar samo sa slinavim nosicima...bez obzira na sve,ipak mislim da je vrtic zakon i cak i da imam uslove i novac da placam 2 zene,moj izbor bi bio vrtic..

eto Key,i moj bi bio..fa ih upišem sa nepune dve-ko ti.I sama znaš i svi znate šta je mesec u njihovom razvpju-ranom...

znam,mnogo znaci svaki mesec...moji su imali godinu i 7 meseci kad su krenuli u jaslice.do septembra su isli samo do 12h,jer ja nisam radila...

da,to sam i sa Bubi pričala...možda bi najbolje i bilo da krenu dok ne počnem da radim,a ja ću pokušati da produžim ovo bolovanje...tj negu dece...

Uh i ja bi to pokusala, nego sam cula da su bas poostrili kriterijume, a i nemam realnog razloga(na srecu). Ja sam isto za vrtic, ali ne znam....imam istu dilemu. Mnogo je lakse cuvati zdravo nego bolesno dete( u slucaju da zatreba baka servis), a i ja bas nemam radno mesto na kojem blagonaklono gledaju na cesta bolovanja.