Med

MED

Med je proizvod pčela, namirnica koja predstavlja izuzetno zdravu hranu, lek, nosilac je leka ,zaslađivač, poslastica, kozmetičko sredstvo. Prema legendi med je "Božji dar"

Iako je med izvanredna hrana on se u našim uslovima veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkiše bolje je zaslađivati medom nego šećerom. Znači i profilaktičkom dozom meda možemo nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.

Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni koji poznaju njegovu vrednost znaju zašto ga treba svakodnevno upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su dovoljne da se sačuva organska ravnoteža.

Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi dugo što nije slučaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-prenosna veza između različitih vitamina.

Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za normalan razvoj, posebno dečijeg organizma. On je istovremeno sa svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.

Med kao zaslađivač životnih namirnica ima ogromnu prednost nad šećerom. Te prednosti su sledeće:

* ne nadražuje zidove želuca i creva,
* brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju u krv,
* upotrebljen med brzo čoveka čini snažnim,
* pri lečenju obezbeđuje veoma brži oporavak organizma,
* najlakši je za pravilan rad bubrega,
* ima laksativno (opuštajuće, smirujuće) dejstvo i
* deluje smirujuće na nervni sistem.

Ono što mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba da bude omiljen i zato što se može koristiti na mnogostruke načine u kombinacijama različitih namirnica kako za jelo tako i za piće.

Na osnovu rečenog da se zaključiti da redovno korišćenje meda omogućuje valjano življenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i "pčelari" od šećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na više načina. Jedan od njih se sastoji u tome što pravi med prilikom prosipanja pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se kristališe samo nektarski med. On se kristališe u najsitnije čestice koje su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Postoji više vrsta meda, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je nektar ubran. Najpoznatiji medovi su: bagremov, šumski, livadski, lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih pčelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere. Nektar ubran sa degradiranih površina (u blizini velikih dimnjaka, zemljište zatrovano hemikalijama...) ne može dati kvalitetan med. Najkvalitetniji su oni koji su pčele ubrale na ekološki čistim područjima kao što su udaljenija područja, šume, livade na većoj nadmorskoj visini kao i one koje nisu degradirane. Pošto med uglavnom sadrži one sastojke koje sadrži i tlo prirodno je očekivati da će kvalitetniji med u pogledu sadržaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze iznad banja, mineralnih voda i slično. To dalje znači, kvalitet meda kao i kvalitet ostalih pčelinijh proizvoda umnogome zavisi od već postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od svakodnevnog, permanentnog sekundarnog opterećenja zemljišta (degradiranje istog na različite načine), o čemu se u budućem radu sa pčelama mora voditi računa. Kvalitet meda zavisi i od broja različitih vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i šumski med spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa više od stotine različitih biljaka. Med ne gubi svojstva i može se čuvati veoma dugo.

SASTAV MEDA

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.
Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
Rok upotrebe meda je praktično neograničen.
Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, , sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:
• vitamin B1.... oko 5 mg
• vitamin B2.... oko 40 mg
• vitamin B3.... oko 0,5 mg
• vitamin B6.... oko 10 mg
• vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi.

• Voda(%).... 17.2
• Fruktoza(%). oko 38.19 mg
• Dekstroza(%).... oko 31.28
• Saharoza(%)... oko 1.31
• Maltoza(%)...... oko 7.31
• Viši šećeri(%).... 1.50
• Neodređeno(%)..... 3.1
• pH......... 3.91
• Laktoza (%)...7.11
• Pepeo (%)..... 0.169
• Azot (%).... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.

Dnevne doze meda i kako ga uzimati

Normalne dnevne količine meda su:
• za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
• za decu: 30-50g, 3-4 puta u toku dana.
Med i razne kombinacije meda sa ostalim pčelinjim proizvodima (preparati) ne jedu se, već se rastvoreni piju. Zbog toga, najbolje je da se med i preparati sa medom uzimaju rastvoreni u toploj vodi, toplom mleku, toplom čaju i sl. Međutim, med i preparati sa medom mogu se uzimati i tako što se drže u ustima dok se ne rastvore.
Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije voda.
Jedna kafena kašičica sadrži oko 10g meda, a supena kašika oko 30g meda.

Kako čuvati med?

Med se čuva najbolje u staklenoj ambalaži sa odgovarajućim poklopcem. Međutim, med se danas sve više prodaje i u plastičnoj ambalaži. Iako sve veći broj stručnjaka smatra da se med može uspešno čuvati i u plastičnoj ambalaži, treba biti oprezan s obzirom na različite vrste plastične ambalaže na tržištu, i koristiti onu za koju postoje postoje pozitivna iskustva..

Preventivno lečenje medom

Med je hrana, dopuna hrane(preventiva), sredstvo za lečenje nekih oboljenja, a ima upotrebu i u kozmetici. Znači, med ima širok spektar primene. Od neobične je važnosti da med kao hrana uđe u svakodnevnu upotrebu. Zbog svog sastava i prirodnih osobina svi članovi porodice treba da uzimaju med svakodnevno. Maksimalna dnevna doza meda iznosi oko 1,5 gr.na kg telesne težine, a minimalna 0,5 gr.na kg. telesne težine. Prva doza odnosi se na lečenje medom , a druga,profilaktička, odnosi se na preventivu. Zbog svojih osobina uzeti med ne treba odmah progutati već ga zadržati u ustima što se duže može. Ovo je zato što se med veoma brzo apsorbuje u krv. Med se u želudac unosi po pravilu pomešan sa vodom, mlekom, čajem i drugim tečnostima. Med se može oplemenjivati drugim sastojcima. On svoju pravu biološku vrednost dobija kada se kao hrana, preventiva ili lek koristi zajedno sa drugim pčelinjim proizvodima kao što su polen, propolis, mleč ili vosak. Takođe može biti oplemenjen ekstratima svih vrsta lekovitog bilja.
Med ima zavidno mesto u preventivi. On je odlično sredstvo za čišćenje organizma jer uzet pre doručka pomešan sa vodom sprečava zatvor. Med uzet pre spavanja sa mlakom vodom i toplim mlekom deluje umirujuće na živčani sistem i obezbeđuje krepak i zdrav san. Svakodnevno korišćenje meda kao dopuna svakog obroka omogućava izvlačenje suviška vode iz krvi i smanjuje krvni pritisak. Ljudi sa slabim varenjem ili problemima u probavnom traktu kojima nedostaju enzimi invertaza i amilaza umesto šećera treba obavezno da koriste med u ishrani. Pre svih med kao preventivu treba da koriste svi sportisti i radnici na teškim fizičkim poslovima.
Pored preventive med ima svoje važno mesto i u lečenju nekih bolesti. Kod anemičnih osoba svih uzrasta med igra takođe važnu ulogu. Pošto ona nastaje tako što se u organizam nedovoljno unose mikroelementi vanadijum, gvožđe, kobalt... čime se narušava proces krvotoka uzimanjem meda koji sadrži mnogo mikroeklemenata onemogućava se pojava anemije i leči se uzimanjem meda u većoj količini svakodnevno za duži vremenski period, dok anemija prestane. To se postiže uzimanjem meda u kombinaciji sa polenom i mlečom u srazmeri 1000:100:1.
Dokazano je da bakterije ne mogu da žive u medu. Med sa svojom količinom mikroelemenata kalijumom oduzima svakoj bakteriji vlagu i tako ih uništava. Dakle, sve bolesti čiji su izazivači bakterije mogu se uspešno sprečiti i lečiti medom. Med ublazava kašalj i bolove kod zapaljenja zglobova. On takođe pomaže prestanku neprijatnom mokrenju dece. Uzimanjem po dve kašičice meda uz svaki obrok mogu se izlečiti grčevi mišića u nogama, stopalima, mišićima očiju i usana za samo nekoliko dana upotrebe. Prirodno je da kod onih koji imaju sklonost ka pojavi grčeva uzimanje meda treba uzimati i dalje. Medom se premazuju i opekotine čime se sprečava pojava plikova i deformisanja kože.

Lećenje medom

UPOZORENJE:

Kad god se med koristi kao lekovito sredstvo moraju se imati u vidu dva glavna ograničenja u njegovoj primeni: preosetljivost na med i sećerna bolest. Ova ograničenja, kao i neophodnost tačne dijagnoze i izbora odgovarajućeg leka i metoda lečenja, zahtevaju lekarsku intervenciju i kontrolu. Samolečenje čak i bezopasnim i opštepristupačnim sredstvima kakvo je med, može dovesti do neočekivano opasnih posledica kako usled pogrešnog postupka, tako i usled neopravdane pasivnosti.

Baktericidna svojstva meda

Antimikrobno delovanje meda je sposobnost meda da ubija neke mikroorganizme (baktericidnost) ili da zaustavi njihov razvoj (bakteriostatičnost). Ova svojstva meda bila su poznata nekim narodima još u drevna vremena. Stari Grci i Rimljani koristili su med za dugotrajno čuvanje mesa u svežem stanju. Poznato je da je leš čuvenog vojskovođe Aleksandra Makedonskog iz Male Azije, gde je umro (323. godine pre Hrista), prenet u domovinu i potopljen u med.

Zreli pčelinji med je jedan od najtrajnijih prehrambenih proizvoda. U povoljnim uslovima može se veoma dugo očuvati da se ne upljesnavi, ili uskisne. Praktično se može reći da se pčelinji med ne kvari, a njegova trajnost je u doslovnom smislu reči neograničena. To potvrđuje i podatak kada je u ruševinama antičkog grada Pastruma, južno od Napulja, nađeno osam posuda s medom, koji je ostao hemijski nepromenjen i potpuno upotrebljiv, premda je bio star najmanje dve hiljade godina. Drugi primer, prilikom raskopavanja egipatskih piramida i razvalina starog Babilona, u grobnicama su nađeni sudovi sa medom koji je bio dosta dobrog kvaliteta iako je prestajao više hiljada godina.

Utvrđeno je da med ispoljava jako baktericidno delovanje prema izazivačima gnojnih oboljenja - stafilokokama i streptokokama. Tifusne bakterije uginu u medu za 48 sati, paratifusne za 24, dizenterične za 10 sati. Bacil koji izaziva upalu creva ugine posle 48 sati, a bacil koji izaziva trovanje krvi pri hroničnim upalama bronhitisa i pluća, ugine nakon četiri dana. Med zaustavlja razvoj prouzrokovača tuberkuloze. Istraživanja u Bugarskoj pokazala su da antibiotičko delovanje u visokom stupnju zavisi o vrsti meda. Tako, lipov i šumski med deluju jače na stafilokoke, a kestenov na Escherichia coli. Duvanski med ima najslabije antimikrobno delovanje.

Med ima i antimikotično (protiv gljivica) i protisticidno delovanje - ubija jednoćelijske životinjske organizme - amebe, infuzorije i dr. Eksperimentalno je utvrđeno veoma izraženo konzervirajuće delovanje meda na lako kvarljive životinjske, biljne i druge proizvode, koji se potopljeni u medu očuvaju više godina i ne raspadaju se.

Najnovijim proučavanjima utvrđeno je da svoje baktericidno, antimikotično, protisticidno i konzervirajuće delovanje med duguje, osim svom složenom biohemijskom sastavu, pre svega prisustvu raznih antibiotičnih materija tzv. fitoncida. Fitoncidi dospevaju u med s biljaka preko nektara i peludi (polena), medljike i smolastih stvari. Oni su u visokom stupnju hlapljivi i prilikom zagrejavanja meda, jedan deo izlapi. Zbog toga med koji je dugo stajao na visokoj temperaturi, kao i onaj koji je proizveden ishranom pčela šećernim sirupom, siromašan je u fitoncidima i ima slabo antimikrobno delovanje.

Med - eliksir zdravlja


Lekovita svojstva meda poznata su više od 10.000 godina, koliko ga ljudi koriste u ishrani. Med je najčudniji eliksir, jedinstvena i apsolutno nezamenljiva prirodna hrana. U pčelinjem medu je samo do 1976. godine otkrivena 181 materija koja je potrebna za normalan razvoj i funkcionisanje organizma. Šećeri koji se nalaze u medu više odgovaraju organizmu nego beli industrijski šećer. Med dvostruko deluje i na rad srca, glukoza i fruktoza deluju kao gorivo za rad mišića srca, a holin utiče na pojačanje protoka krvi u krvnim sudovima srca. Ovim se normalizuje snaga i pojačava obim skupljanja i širenja srca. Krv sadrži 24 mikroelementa, od kojih čak 22 sadrže pčelinji proizvodi. Mikroelementi meda kao što su vanadij, gvožđe, kobalt, bakar, mangan, nikl i cink doprinose otklanjanju anemije. Količina kalcijuma u krvi se povećava dva i po sata posle uzimanja meda i ta koncentracija se zadržava čitav dan.
Smatra se da je med toliko moćan da može da nadoknadi gotovo svaki nedostatak u ishrani. Antibakterijsko delovanje meda slično je penicilinu. Dokazano je da bakterije ne mogu da žive uz med. Fermenti pčelinjeg meda deluju i na raspadanje složenih hranljivih materija. Bez fermenata organizam ne bi mogao da postoji, a po njihovom sadržaju med zauzima jedno od prvih mesta među prehrambenim proizvodima.

Polen mnogih vrsta cveća, kojeg ima u svakom medu, sadrži više vitamina C od skoro svakog voća i povrća. Med je izvanredan „čuvar” vitamina, dok ih voće i povrće ubrzano gube posle branja. Med sadrži sve vitamine koje nutricionisti smatraju neophodnim za zdravlje.

Sportisti med uzimaju zbog povećanja snage i izdržljivosti, a takođe je veoma koristan za fizičke i intelektualne radnike, kao i osobe koje se oporavljaju od bolesti. Dokazano je i da med usporava starenje i produžava život. Starije osobe koje su u mladosti uzimale med ili mnogo svežeg voća, povrća i voćnih sokova, u starosti imaju mladalačku svežinu.

Kako ga koristiti
Med se uzima drvenom ili plastičnom kašičicom, nikako metalnom. Najbolje je da ga rastvorite u mlakoj vodi, ali nikako u vrućoj. Trebalo bi ga malo zadržati u ustima, jer će u tom slučaju mnoge supstance biti rastvorene već u ustima i direktno preko sluzokože ubačene u krvotok. Procenjuje se da je optimalna dnevna doza za odrasle muškarce oko 100 g, podeljenih na tri uzimanja u toku dana. Ujutru i uveče se preporučuje oko 30 g, a tokom dana 40. Za žene je doza manja, srazmerno razlici u telesnoj težini, dok se deci preporučuje 50 g dnevno.

Prednosti meda nad belim šećerom:
- ne nadražuje zidove organa za varenje
- brzo i lako se apsorbuje
- brzo zadovoljava potrebu za energijom
- sportistima i onima koji naglo troše velike količine energije omogućava da se brzo oporave
- najlakši je za bubrege od svih vrsta šećera
- ima prirodno i blago laksativno dejstvo
- deluje smirujuće na organizam