Manastiri

ne preteruješ.Očigledno je zapažanje

O da, tamo je nebo zaista drugačije!!!
Dragmilk, ja tek sad vidim slike iz Dobruna. Dodala bih neku...jer znam da imam divnih, ali našla sam samo jednu za sada. Ja sa pozajmljenom maramom i mm sa stomačićem, tek da se zna da je kod mame na odmoru

Stavi jos slika, manastir Dobun je lep u svako doba

Samo da ih nađem

Aaaaaaa, ko zna gde su te slike!!!!
Evo malo Žiče

U nedelju,1.4.2012. smo mm i ja posetili manastir Koporin.Jako lepo uredjen manastir,prosto odise spokojom cim se kroci u njega.

Evo par slika:

Jelena slike su super, i sama sam letos bila u manastiru veruj da je jos lepsi kada sve ozeleni, ja sam uzivala sve vreme koje sam bila u njemu

Bravo Jelena, drago mi je da ste bili...
Ako si listala prethodne strane, mogla si videti da su mnoge od nas posetile to čarobno mesto...za mene posebno čarobno! I da, mnogo je lepše kad se zašareni od cveća,ali svejedno harmonija kojom odiše je, verujem, uvek istovetna.

p.s. samo jedno pitanje...znam da nisu ranije čitali molitve za vreme posta, a vi ste bili u vreme posta, pa? Jeste li bili na molitvi?

Videla sam Pari da su mnoge od nas bile.Sve slike su prelepe,ali naravno da su lepse one na kojima ima cveca.Kad smo mi bili bas je bilo hladno,u jednom trenutku je poceo da pada sneg a potom ledena kisa.Meni se manastir jako svideo i planiram opet da odem jer stvarno ima neceg carobnog

Ne znam da li su citali molitve jer smo mi izasli kad je poceo pricest.Bas je bila velika guzva jer je puno ljudi doslo da se pricesti.Citala sam da ne citaju molitve za vreme posta ali stvarno ne znam,ali i ne bi mogli da nam citaju jer nismo jos uvek vencani.

Ljubac

aha Jelo, znači, išli ste da ga obiđete, niste ni planirali čitanje molitve...
Svejedno, osećaj na svetim mestima je zaista poseban. Sloboda koja se oseća je nopisiva.

Jelo bez obzira sto niste vencani citali bi vam molitve za zdravlje, a nama je to najbitnije da nas zdravlje posluzi, mislim da se ne citaju molitve za vreme posta.

Mislila sam Maki na molitvu za porod.ona se cita samo parovima vencanim u crkvi,mada u nekim manastirima to ne pitaju.Mi smo u pocetkom novembra bili u manastir Zaova gde nam je citana molitva za zdravlje,tako da smo isli samo u obilazak.Nekako sam bas imala jaku zelju da odem u Koporin i nije se smirila dok nisam otisla.

od dr mali pariz

osećaj na svetim mestima je zaista poseban. Sloboda koja se oseća je nopisiva.

Bas tako

Tronoša

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B0













Česma Devet Jugovića

Manastir Šišatovac
Manastir Šišatovac nalazi se
kod sela Ležimira, nedaleko od Sremske Mitrovice.
Osnivanje i izgradnja crkve Rodenja Bogorodice,
vezuju se za imena žickog igumana Teofila i monaha
Ilariona i Visariona, pre 1540.godine. Crkva je
sagradena na ruševinama manastira Remetice, pa
se stoga Šišatovac ponekad naziva i Remetica ili
Remetsko. 1543.godine, iguman Teofil je u ovaj
manastir preneo mošti sv. Stefana Štiljanovica,
koje se danas nalaze u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Današnja velika crkva podignuta je 1778.godine,
trudom arhimandrita Vicentija Popovica i oberkapetana
Jovana Monasterlije. Crkva je trikonhosna, sa
blago naglašenim transeptom u krovnim masama.
Fasada je oživljena pilastrima, a nad gradevinom
se uzdiže barokni zvonik. Zidni živopis i ikonostas
radio je 1783. i 1794.godine Grigorije Davidovic
Obšic. U manastiru Šišatovac, pocetkom XIX veka,
bio je arhimandrit Lukijan Mušicki; kod njega
je boravio Vuk Karadžic, i tu mu je Filip Višnjic
kazivao pesme o Karadordevom ustanku.








Izuzetno akustičan manastir. U to nas uverio naš vodič, koji nam je nešto i otpevao (peva u crkvenom horu).

Manastir Petkovica
Manastir Petkovica, sa crkvom
Svete Petke, nalazi se u blizini Šišatovca, na
putu prema Kuveždinu. Po predanju, osnovala ga
je Jelena, udovica Stefana Štiljanovica, koja
se zamonašila u Šišatovcu i dobila ime Jelisaveta.
Pretpostavlja se da je vreme zidanja oko 1580.godine.
Crkva ima osnovu u obliku trikonhosa, sa kubetom
i malim zvonikom. Zidana je kamenom i omalterisana.
Živopis je nastao 1588.godine i najbolje je sacuvan
u oltaru. Ikonostas koji je nastao 1735.godine,
uništen je, a sacuvan je samo veliki rezbareni
krst koji se danas nalazi u Muzeju Srema u Sremskoj
Mitrovici.

Manastir je u fazi restauracije, što možete videti i na slici. A meni je baš prijao.

Manastir Kuveždin
Manastir Kuveždin nalazi se u
neposrednoj blizini mesta Divoš i manastira Šišatovac.
Crkvu Svetog Save i Svetog Simeona Srpskog, prema
tradiciji je osnovao Stefan Štiljanovic u prvoj
polovini XV veka. Nakon turskog razaranja, podignuta
je 1815-1816.godine nova crkva, trudom igumana
Genadija Kirilovica.
Arhitektura crkve je klasicisticka, a u istom
stilu podignuti su i manastirski konaci.
Živipis i ikonostas, slikao je 1851-1853.godine,
poznati srpski slikar Pavle Simic.
Posle Prvog Svetskog rata, manastir su naseljavale
ruske monahinje a znatno je razoren tokom Drugog
rata od strane nemacke vojske.









Oslikani zidovi u kapeli







Stara kapela na brdu

Manastir Beočin
Manastir Beocin, sa prvobitnom
malom crkvom Vaznesenja Gospodnjeg, osnovan je
u XVI veku. Crkva je porušena i na njenom mestu
je 1732-1740.godine, Milivoje Milakovic iz Starog
Futoga, podigao novu,današnju, sa manastirskim
konacima. Barokni trem i visoki zvonik su iz 1762.godine.
Konacni izgled crkva i konaci dobili su prilikom
restauracije 1893.godine. U stilskom pogledu,
crkva je mešavina tradicionalnih i novih stilova,
sa elementima gotike i klasicizma.
Ikonostas je nastao 1756.godine a ikone su slikali
Janko Halkozovic, Dimitrije Bacevic i Teodor Dimitrijevic-Kracun.
Živopis koji je 1777.godine radio Janko Halkozovic
slabo je sacuvan.
Ime je dobio po mestu obližnjem mestu Beocin.




Garfild

Predmeti iz privatne kuće (znam da nije ovde mesto, al da ne otvaram novu temu - ovo je kao mini muzej)

U kući stanuje otac od mog kolege, da ne bude zabune.

Ogledalo



Pribor za čišćenje obuće




Preradjeni berberski ormarić





Sat je od prabake od mog kolege i radi







Lula



Kuhinjska stolica

Nadam se da sam vam bar malo dočarala ono što sam videla u prošli petak. A ostatak, još 6 manastira, kačim sutra, ako stignem naravski.

Jesi Biksi, dočarala si nam.
Fotografije su prave umetničke, sve pohvale za iste, ali i tema, tj manastiri sami po sebi zrače mirnoćom i umetničkim momentom.
Lepo, uživala sam gledajući.

Kamilica ::Jesi Biksi, dočarala si nam.
Fotografije su prave umetničke, sve pohvale za iste, ali i tema, tj manastiri sami po sebi zrače mirnoćom i umetničkim momentom.
Lepo, uživala sam gledajući.

Veliku blagodat čovek oseti na takvim mestima.
Moja prijateljica i saborac u borbi za potomstvo (prošla kroz sve procedure i pokušaje vto) išla je u Ostrog. Čitana im je molitva, postili su 40 dana, a odmah posle posta Izmolila je svoj dar, uskoro čekamo

Manastir Krušedol

Manastir
Krušedol sa crkvom Blagoveštenja je najznacajniji
verski, nacionalni, kulturni i istorijski fruškogorski
spomenik.
Crkvu je izmedu 1509. i 1514.godine, podigao vladika
Maksim, bivši despot Đorde, sin despota Stefana
slepog (sin Đurda Smederevca), i despotice Angeline
– sv. Majke Angeline (rodake albanskog kneza Đurda
Kastriota – Skenderbega).

Osnova crkve je trikonhosna, fasade su jednostavno
omalterisane, trem iznad ulaza sa klsicistickom
dekoracijom dozidan je 1745.godine, a barokni
zvonik je odvojen od crkve i povezan sa zapadnim
konakom. Arhitektura Krušedola je znatno uticala
na kasnije sazidane fruškogorske manastire.

Prvobitni, tradicionalni, vizantijski živopis
nastao je izmedu 1543. i 1545.godine. Sredinom
XVIII veka, prekriven je baroknim slikarstvom
Jova Vasilijevica, ukrajinskog slikara i Stefana
Teneckog, domaceg majstora, koje se svojom celinom
ubraja u najviše domete srpskog monumentalnog
baroknog slikarstva i definitivno je napuštanje
vizantijskog nacina slikanja.
Deo ikona na ikonostasu radili su kritski slikari,
1512.godine, a ostatak domacI slikar Dimitrije
Bacevic 1765.
Manastir je dobio ime po obližnjem selu Krušedolu.

Manastir Đipša

Manastir Divša ili Đipša, nalazi
se u blizini Kuveždina, kod sela Vizic. Crkva
Svetog Nikole, manastira Divša, po predanju zadužbina
despota Jovana Brankovica, sagradena je krajem
XV ili pocetkom XVI veka. Gradevina je trikonhosna,
sa jednim uskim kubetom i masivnim tornjem sa
kapelom Pokrova Bogorodice koji je podignut 1764.godine
kada je obnovljena i sama crkva.
Ikonostas je slikao 1753.godine Teodor Stefanov
Gologlavac.
Manastir je znatno oštecen od strane gestapoa
tokom Drugog svetskog rata.

Manastir Grgeteg
(Na mene ostavio najlepši utisak)

Manastiru Grgeteg prilazi se
putem od Iriga a nalazi se u neposrednoj blizini
Krušedola. Po tradiciji, manastir su osnovali
despoti Brankovici, I još je živo predanje da
ga je 1471.godine podigao despot Zmaj Ognjeni
Vuk za oca, hilandarskog monaha Germana.
Prvi pouzdan podatak potice iz 1619.godine.
Današnju crkvu podigao je 1770.godine mitropolit
Jovan Đordevic, cije je ime uklesano na skulptovanoj
ploci u proskomidiji.
Stari ikonostas iz 1774.godine, bio je rad Jakova
Orfelina, ali je prilikom restauracije rasturen,
i postavljen novi, koji je 1902-1904.godine slikao
Uroš Predic. Ikonostas za kapelu zvonika radio
je Pjer Križanic.
Hram i deo ikonostasa, stradali su u Drugom svetskom
ratu a delimicno su obnovljeni 1950.godine.

Mozaici krase manastirsku kapiju.


























Kopija Trojeručice iz Hilandara