Lazarov dnevnik

Razumem. Nadam se iskreno da ce vec od nocas spasti temperatura i da ce biti bolje. Ja nekako znam da kao majka moram da imam rezerve hrabrosti, stabilnosti, strpljenja za sve takve trenutke bolesti detata koje neminovno se dese s'vremena na vreme, ali za moj sistem -to je cesto previse. Iskreno se nadam da ce LAza brzo biti onaj stari, a nije do mame sto se Laza razboleo, to je hteli mi to ili ne, to je normalan tok desavanja u zivoticima nasih malih dusa, da se ponekad razbole. Mama vise nego dobro cuva Lazu .

Draga Anuška,
eto, samo sam svratila na sekundicu, ...
nisam nameravla da išta pišem, ipak, moram, moram...i , biću tako slobodna da ti kažem koju..a, možda nije momenat, a možda i jeste....svakako najdobronamernije.Nadam se da to znaš....eto ti veeelikoog uvoda, što će reći, da nisam sigurna jeli ispravno, ali, kao što rekoh: dobronamerno!
Znam da si umorna od svega...takođe...znamo i da bi posle 6. meseca trebalo , hajmo reći "socijalizovati"..uključiti i neki tzv. društveni život u svakodnevnicu naših bebaca...itd, itd...I
Ipak, ja ne šetkam svoje dete baš toliko kao ti.
Na slavu smo išli drugi dan, lepo sam naglasila" da izbegnem gužvu", a i to sam uradila ciljno, kako bih se srela sa potencijalnom "tetom čuvalicom"...Vodim računa, i ne marim za komentare mojh drugarica..ili nekih drugih...drugi su drugi, ja sam ja...tj. moje dete.......
ali, ako su njihova dečica u vrtićima , a jesu, baš mi i nije nužno da se nešto "družimo".....posebno, što bi to bio zatvoreni prostor...i tako,... ima još momenata, gde pravim selekciju, u smislu odlazaka, poseta....Ni malo mi nije neprijatno...neka priča ko šta god hoće, dovoljno sam umorna i potrošena, ...od svega, samo mi fali još i da se dete razboli, ..ne može se nekada izbeći,sasvim sigurno, ali, dok može.....da sačuvamo ne samo našu decu, već i nas , roditelje, jer nema ko drugi da se brine o njima.
Nisam nameravala ovako da se javim, niti sada, ...ali, nisam odolela....
inače, često te se setim, u toku dana...kada krenu, kako to lepo i duhovito reče: limunadice...Mnogo simpatično..i baš je tako....
Ajd, mazi i ljubi svog sinčica!
Nadam se da će u novom stanu krenuti i neka druga, nova i lepša dešavanja.

Lily ::...takođe...znamo i da bi posle 6. meseca trebalo , hajmo reći "socijalizovati"..uključiti i neki tzv. društveni život u svakodnevnicu naših bebaca...itd, itd...I
Ipak, ja ne šetkam svoje dete baš toliko kao ti.

Žao mi je što se mučite, ali ne znam šta je pametno, ja postupam kao Lily, ali posledica je da Staša nije baš navikla na ljude nepoznate i sada imam problema ume da zaplače, kako kad....ne znam štaje pametno... Sada smo imali dve slave ja nisam išla, samo je išao mm jer se tamo puši i onda nisam želela ni drugi dana da idem zbog toga jer bi bila u magli od dima....ali zaista....sada smo išli na rodjendan kod malene drugarice i bilo mi glupo da pitam da li je neko oblestan (ali ljudi treba sami da kažu) kad ono bolesna mama, dve starije ćerke bile bolesne neki stomačni virus, ako mi veruješ muka mi je bilo kada sam videla, ne razumem ljude da tako nešto ne kažu samo im je bitno da im dodješ a za posledice ko te pita....A što se tiče umora, ja sam preksinoć zaspala oko pola dva jer se Staša probudila u pola dvanaest i opet se probudila u 3:20 i više ništa nisam spavala i noćas opet u 23h se probudila i sve do jedan....šta da ti kažem....ne znam šta znači spavati "pošteno"....A ti još i selidba, sada prehlada, ma mogu misliti kako ti je....Nadam se da će sve brzo da prodje i da ćete se vratiti u rutinu....Ljubim vas...

Samo vi setajte, a temp ce proci, moje dete nikad nije imalo proliv pa nemam neki savet. Imao je temp tri puta, dva put zbog zubica i jednom zbog crvenog grla. Mi se bas dosta setamo, i ako radim stignem bar 2h da ga izvedem napolju, neki put sankama a nekad i kolicima. Dok je bio manji nisam ga vodila, bas svuda sa sobom, sad ga uglavnom vodim, nisam za varijantu da ga drzim ispod staklenog zvona do 2-3 god pa da u vrticu bude vecinom bolestan, neka gradi imunitet na vreme.
Jer ste sve namestili u novom stanu? Da li se Lazica navikao na novo okruzenje?

Bas mi je zao sto je Lazu spopalo sve to,ali.porocice
Sto se proliva tice kazu daje najbolje resenje za bebe koje sisaju,nuditi im sisu sto cesce.
Temperatura ce proci,bice bolje,mora tako
I ja V zelim uvek da zastitim od takvih situacija,ako je neko bolestan-naravno da necu ici.Uvek pre nego sto odem pitam da li ima takvih,ako ima...
DEaleko od toga da ga drzim pod staklenim zvonom,pa mi smo svakodnevno u gradu,napolju,sa decom......i hvala dragom bogu sad za sad je sve super.
Mozda ga je sve to potreslo,selidba,izmenjeni prostor....
LLjubim vas i nadam se da je Laza vec bolje

Lazo jedva cekam da cujem da si bolje.

...nema nam Anuške, a ja strepim za reakciju, još samo fali , da neko sa strane, dosoljava, kao ja, npr.Ovde neće smaja da mi se prikaže, ali, anuška, zamišljaj smaju "oops"!
Ipak, ja postupam tako!A, priče o "staklenom zvonu", po meni, malo su površne i ukazuju na neodgovrnost!Najbolji imunitet i zaštitu od virusa, čak i na niskim temperaturama dete-pa i beba, naravno, i mi odrasli, stiče vremenom provedenim na svežem vazduhu, a ne utopljavanjem u zatvorenom prostoru!...Inače, taman posla da mi je neprijatno da pitam, mada, tamo gde odlazim, iako nama više dolaze, podrazumeva se da prijave, ma koji virus,...No, nije svejedno jesu li deca školskog uzrasta, vrtić i sl...Ima i komentara da "to sve ide u rok službe", misleći na permanentno šmrcanje deteta, oprostite, sa time se neću složiti.
Dovoljno animacije ima u parkiću, sada i u tržnim centrima:jelke, Deda mrazevi, šarenilo gondola u marketima...itd, tamo odlazim , opet, ili sa razlogom-potrebom, iako se kapljično širi virus, kijanjem i do 7 metara..itd...Lično, ne smatram da preterujem, a moje dete je vrlo druželjubivo, iako ne "visimo"kojekuda.Iskreno, ni ja nisam sposbna da vucaram sto bebećih pinkli , kada negde krenem sa detetom, iako ima "ponuda" da provedemo kod nekoga ceo dan.Tako nešto ne dolazi u obzir, u većini slučajeva, osim tamo gde ću se ja lično osećati ugodno, i kao što rekoh, gde nema šmrkave dece.Eto.
Ni jednog pedijatra nisam konsultovala, jednostavno, malo sam previdela, malo na svoju ruku, ali, od kako smo mm i ja bili prehlađeni, detetu dajem, skoro svakodnevno vitamin C, za decu, u prahu. Svaki dan, u isto vreme, radi koncentracije,...da li je to u redu ili nije...rekla bih da jeste!Dete čuvam od zabadanja na patos, jer imam površine samo u parketu, pa mi to izgleda, onako ,kao preteći faktor od prehlade.
Anuškice..javi seeee!

[Only admins are allowed to see this link]

Jedno je sigurno, prestala sam da ispunjavam obećanja, stalno odlažem i odlažem, evo....napisah tamo nešto.

Lily po 100 put
Čim , ovako, opet ulovim trenutak, pisaću na temi čvrsta hrana, ....

Kelraba je slatkasta, i sumnjam da se Lazi "nije dopala", ali, probaj još jednom...
Kockica spanaća u briketu-smrznuti, koji drugi, jel, i pola kelerabe, jer drugu polovinu ja smažem, jedno žumance, pavlakica-sk,, malo udrobljene integ. kifle, i eto, poješće i kelrabu!

I, da , uvek zaboravim i ovo, baš nisam iznenađena što si ostala u kontaktu sa Expy, mnogo da je pozdraviš od mene, kada joj šalješ mail.Sigurna sam da je divna osoba. Ja sam je tako "videla", preko monitora, tokom naših komunikacija.

Sutra da napišeš da ste se malo raspakovali, sredili, da je Lazi bolje,.....eto, pričam li pričam..ja sada...uh, a znam da ti je zeznuto, baš!

Drage nase,

Evo nas nakon tri dana i tri noci strepnje, brige i nespavanja. Na zalost, nasa prica se jos zakomplikovala, ali cu ipak prvo reci da smo danas, negde od podneva, sasvim dobro. Laza spava vec drugi put po dva sata danas - odmara se, srecica moja i dusica namucena.
Drugog dana temperature smo otisli u IMD i izvadili krvnu sliku i urin. Dobili smo nalaza povisenih lekocita ali u formuli dominacija limfocita, sto lici na virus. Urin sasvim ok. Odemo kuci donekle umireni, medjutim popodne krece zavrzlama, oko 18 h Lazi temperatura 40,1. Klonuo, hladnih i modrih prstica, stenje, dise ubrzano. Odletimo do Instituta ponovo i tu nas prime preko Dnevne bolnice da bi nam uzeli dodatne analize, stavili braunilu i dali antibiotik venski.(Leukociti 24!) Medjutim - tu tek krece drama. Bar 15 ili 20 minuta, meni se cinilo citavu vecnost, ne mogu Lazi da nadju odgovarajucu venu. Mm i ja slusamo njegov plac preko zatvorenih vrata. Na kraju ga izvode, i odmahuju glavom - pucaju mu vene, visoko je febrilan... idite u Intenzivnu negu, tamo imaju grejace i najiskusnije sestre. Opet cekanje, beskonacno cekanje, ovaj put bar ne cujem njegov plac preko zatvorenih vrata, ali slaba mi uteha... isuvise dobro znam sve... Onda javljaju nalaz crp-a, analize koja se cekala - koja je trebalo da proceni ozbiljnost infekcije - nalaz je dobar. Insistiram da mi vrate dete, grlim ga i placem, nije me vise ni sramota. Nece ga niko vise bosti, dobice antibiotik u sirupu.
Odlazimo ponovo kuci, Laza mi spava na rukama, malo je bolje, a onda oko 22 h pocinje da se trese, hvata ga jeza. Temperatura 40,3. Ocajna sam... sta sad... mozda je trebalo ipak da dobije antibiotk venski, sta ako ovo, sta ako ono... ali da ga vracam u bolnicu sa vec izbdenim rukicama i nogicama, ne mogu. Opet sirup za temperaturu, carapice sa sircetom i sve cega smo mogli da se setimo... 38,8... lakse se dise. Opet zaspe, sve meni ili mm na rukama ili grudima, vreo je kao furunica... dise ubrzano, otvorenih usta... I tako citave noci... 37.8 najnize. Ujutru opet na Institut, pregledaju ga, radimo orl pregled... nigde nista. Vidim da je vec bolje, pojeo je i kasicu (a inace je sve vreme hteo da sisa i pio dosta vode). kad smo se vratili, oko 10.30 jutros zaspe i spava 2 h. Obilazim ga, pipam, proveravam da li dise... kad se probudio, vidim da je bolje. Odusevljena sam sto ga grlim a ne pece me njegovo vrelo celo, merim temperaturu... nema je.
Posle je hteo i da se igra, ruckao je lepo. Kakio je jos jednom kasasto i sluzavo pa smo odneli i stolicu na analize.
Evo i sad spava, s malim prekidom, od 16 h.
Idem da ga obidjem...

Jao Anuska, sva sam se najezila dok sam citala, ne znam sta da kazem, sem Hvala Bogu da ste bolje. Ja zaista ne znam kako bih reagovala u takvoj situaciji ( znam svakako kako bih trebala, ali jedno je znati..)
Nadam se da ce uskoro Laza biti onaj stari i da ce ova epizoda biti za vama.

Joj Anuška toliko mi je teško samo dok čitam, mogu zamisliti samo kako si se osećala bespomoćno....Važno da se sada smirilo i nedaj Bože više nikada....a Laza je umoran pa sada samo spava, duša....Kao što kaže Cathy nadam se da je ova epizoda definitivno za vama....Ljubi Lazu mazu...

Grli ga, grli, Anuška,luče malo!!!Budi hrabra mama.Uh!

Hvala vam svima na podrsci
Laza je bolje, temperatura se nije vratila. Sad slabije jede, mislim da je to vezano i za sirup koji dobija - Cefzil, jer on moze da da mucnine. Moram na silu da mu ga uspricam u usta jer mu se vec smuciloi od Febriceta koji je dobijao po 4 ml na 6 h... i meni bi bilo tesko da to progutam.
Malo mi je smrsao i ubledeo, ali to tako ide uz infekcije. Na prijemu u Institut su ga merili, imao je 10350 g, ne znam tacno koliko je imao pre, ali verovatno je imao vise. Sad mi prolazi kroz glavu - jos jedna mana buckastih beba: teze im se nadju vene
Imamo tacno 15 uboda Sad sta je tu je - proci ce i ovo, i zaboravice se. Jos uvek ne znamo sta je tacno uzrok infekcije; stolica na rota i adenoviruse je negativna, koprokulturu jos cekamo... ali najverovatnije da je neka druga vrsta crevnog virusa. Na kraju krajeva, dobro smo prosli. U ponedeljak cemo ponoviti leukocite, trebalo bi da su spali, danas nisam dala da ga bockaju.
Ne vredi mi sad da razmisljam da li je trebalo ovako ili onako, ne vredi ni da krivim sebe, mada to radim Moj stav je bio da dete ne treba previse stititi, ali ocigledno sam pogresila negde ili ovo jednostavno nije moglo da se izbegne.
I u trudnoci sam se ponasla prilicno lagodno - odlazila na posao u sezoni gripa, gurala se u gradskom prevozu, isla u posete i na proslave. Na krau sam Novu godinu docekala sa groznicom i temperaturom, nedelju dana mi je trebalo da se oporavim. Ispostavilo se da sam imala novi grip, ali - dobila sam ga od drugarice koja je doputovala iz Nemacke, koja nije imala simptome, i koju bih svakako videla i da nisam nigde drugo odlazila.
Ne znam, nisam vise pametna.
Umorna sam i prilicno utucena.
Da mogu sad moje srce da izvrnem i prebrojim ubode... i da u svest vratim sve ono sto sam grcevito brisala zarad cistog opstanka... Ali dobro je da ne mogu, niti zelim jer nikakve svrhe od toga. Neke su stvari u zivotu jednostavno besmislene i ne treba im davati veci znacaj nego sto ga imaju.
Idemo dalje. Bila je to jedna strma i uska stranputica na sirokom lepom putu roditeljstva, koja nije mogla da se izbegne. Valjda ih nema previse...

Joj Anuska, vidim da se bas lose osecas povodom svega sto vas je zadesilo. Neke stvari se prosto nemogu zaobici, moje dete pre nekih mesec-dva pocelo da slini i kija a iz kuce par dana nije izaslo, a niko od nas nije ni bio bolestan. Jos uvek im je slabasan imunitet. Losiji period polako prolazi, svega ovog ces se samo secati kao kroz maglu. Malo se veseli sbog preseljenja u novi stan. Sad ce Lazica da se vrati u normali i da ponovo krene lepo da rucka. Saljemo vam puuno zagrljaja.

Ispratila sam dešavanje ali nemadoh šta reći, saosećala sam jako sa vama! Jako mi je drago da ste ozdravili i da se ne ponovi nikad više...Ljubimo!!

Bas bzv sta se sve izdesavalo,al vazno je da je sve iza vas
Zao mi je sto su srecicu malu toliko izboli,bas mi je zao,od toga nema nista teze za roditelje,slusati svoje dete kako place,gledati ga kako se muci,zelis da mu pomognes a ne mozes-uzas
Ljubim Lazu i tebe mama
Blago tebi kad umes da ostenes prisebna

Laqzo drugaru nas

bas mi je zao sto je laza prosao kroz sve to..... dusa mala.....

Mi smo se oporavili
Laza spava i po dva sata u jednom cugu dnevno, rucka odlicno, pije vode i sokica bas dosta... vracamo se u normalu.
Novo je da tapsemo rukicama kao za "bravo", podize se i sam u cetvornozni polozaj, puzi lezeci i unazad , ali dobro, snalazi se nekako
I grlimo se i mazimo mnoooogo.
Obozava da mu izvodim i oponasam zvukove zivotinja i pevam pesmice. Naglas se smeje na onu Leontininu pesmicu: Laje, av, av, al' kucu cuva...
Cim pomenem: kako kaze kuca, ili: kako kaze maca on se zagleda u moje usne i ceka radoznalo - na av, av cici od smeha, a na mijau krene da se umiljava i priblizava mi lice da nam se dodirnu nosevi
Voli i da vice, kao da se svadja s nekim, ali se pri tom smeje kad obratimo paznju. Omiljeno mu je: nje, nje, i to vice iz sve snage

Toliko od nas a sada. Ljubimo sve tete, drugare i drugarice

Odlicno, uzivajte sad!

Bravo Lazo, super da je sve prošlo....malo da se oporavite i eto vrlo brzo vratili se u normalu....Bravo drugar....mogu misliti kako je slatko kada puzi unazad Ma oni su pametnice male, samo čekam kada će početi da ponavljaju av, mjau itd....Ljubimo vas....

Bravo
ljubi mi tu malenu mazu