Lazarov dnevnik

Autorka knjige je majka cetvoro dece sto joj daje za pravo da izlozi odredjene metode koje je sprovodila kod svoje dece kako bi se naucili "ispravnom" i kvalitetnom spavanju . Naravno da je svako dete prica za sebe, ali nije zgoreg pokusati, posebno ako postoji problem. Ja sam pocela juce da citam, pronasla sam se u nekim recenicama i stavovima-posebno u odbijanju da primenim tehniku "nek se isplace" ja jednostavno nemam zeludac za to a i smatram da je nehumana i krajnje neucinkovita. Metode koje autorka navodi, mozda nekom pomognu, mozda ne, ali je svakako korisno procitati je.

Znam, Jelence, evo donekle si vec u pravu - vikend, i to sto je tata kuci, nas je vratio unazad. Laza shvata da, kad smo tu nas dvoje, ima "drugu opciju" za nunuskanje , tako da nam fazon "uspavaj se sam" vec skripi ali ne mari. Ipak bolje spava i dalje, posebno danju - a i to je nesto.
Kao sto Keti kaze, meni se ova knjiga posebno dopala jer je autorka i sama majka cetvoro dece, i to vrlo brizna i predana.
Ako nista utesila me je svojom pricom o dvoje dece koji su bili "losi spavaci" i doprinela tome da shvatim koja su realna ocekivanja kad je spavanje odojceta u pitanju. Posebno mi se svidja sto je naglasila jednu vrlo vaznu recenicu, a to je - da ce nam ovaj period nedostajati pa se ja ponovo trudim da uzivam u svakom minutu drzanja mog milog bebceta na siki, i kad je uspavan i kad nije. A to sto smo se odvikli od nocnog sisanja, sto se budi "samo' jednom ili dva puta tokom noci, i sto spava danju dva puta po 1,5 h - meni je ogromno olaksanje, i zaista je bilo preduslov za ovo napred receno.
Znaci - vazno je naci neku ravnotezu, a to svaka majka za sebe zna kakva je u njenom slucaju - da se preda svom detetu ali da to ne ode u krajnost u kojoj vise ne moze da uziva u onome sto ima...

Anuska ::
Znaci - vazno je naci neku ravnotezu, a to svaka majka za sebe zna kakva je u njenom slucaju - da se preda svom detetu ali da to ne ode u krajnost u kojoj vise ne moze da uziva u onome sto ima...

Divno receno i apsolutno tacno.

Skinula sam i ja tu knjigicu, dobro je procitati, svakako cemo biti pametnije!

[Only admins are allowed to see this image]

Da se pohvalimo: prespavali smo noc ponovo.
Zaspali smo oko 20.30 h, u neko doba noci se meskoljio ali ja nisam ustajala, ocigledno se sam uspavao jer se ne secam ni sta ni kad je bilo , a onda u pola 5 jutros digao glavicu, odmah sam ga uzela, podojila, i nastavio je do pola 8!
Jos sam se ja "razvlacla' u krevetu narednih pola sata dok se on igrao i brbljao nesto...
Kad je budan ume da bude naporno jer vise ne zeli da lezi na ledjima ili u nunalici vec odmah trazi da se digne i da sedne, a onda da se nosi. Na stomaku nece da se igra niti hoce da se okrece stomak - ledja... Pravi mali crnogorac, dzaba sto ima realno samo 1/4 tih gena
Sa 4 meseca se okretao, valjda shvatio da moze i sad ga mrzi... Ili, pitam se, da nije zbog toga sto mi je pao sa dvoseda negde u to vreme...? Zapamtio covek, pa je sad oprezan

Bice da "nema primjedbi"; znate taj vic?
Rodio se mali Crnogorac i nije hteo da prica do pune 4 godine. Onda je samo odjednom progovorio, jasno i razumljivo. Pita ga zaprepascena majka: Ama, sine, sto nijesi do sada pricao?! - Nijesam ima' primjedbi!

E, tako i mi! Samo ce odjednom da prohoda, kad mu dosadi da ga mama nosi. A treba nositi po citav dan 9,5 kg!

Bravo za prespavanu noc, Ane kako to diiiivno zvuci pazi od pola devet do pola pet vise nego super!!! Mi smo se malo vrtili korak unazad -sad se Nerica posle odspavanih 4 sata u kontinuitetu negde do 01h budi na dva sata do jutra pa mama malo zavrce kad hoda , ali uporni smo, resice se i to! Vic znam od ranie samo u onoj varijanti- Nijesam ima' zamijerki "
A svaka cast ako uspevas da ga nosas , meni Nerinih 5kg su vec problem...Uzivajte, nadam se da ce i sve naredne noci i jutra izgledati tako

Ane bravo za prospavanu noc
Ja vas citam i mogu ti reci divim vam se
Kako je bilo nocas
ljubim

Bravo za prespavanu noc

Anuska ::
Jos sam se ja "razvlacla' u krevetu narednih pola sata dok se on igrao i brbljao nesto...

Ovo mi je nesto najsladje!!! Obozavam kada nam tako pocne dan...lagano i opusteno! [Only admins are allowed to see this image]

Bravo za spavanje!!! [Only admins are allowed to see this image]

Za vikend smo se opet razmazili pa je bilo budjenja nocu. Tada ga tata nunuska... zna kad ja "podviknem" da nema kud osim da se uspava u kreveticu sam
Ma salim se, naravno. Ali, cinjenica je da smo ga navikli na stalno prisustvo i "na ruke"... Jer, koliko znam, druge bebe u ovom uzrastu umeju da se zaigraju same, posebno na stomaku, odizu se, vrte, okrecu, neke uskoro i propuze...
A Laza - polozaj na ledjima ni pod razno, na stomaku samo kad je bas ,bas raspolozen i to kratko, okrece se jedino kad je skroz golisav, polusedeci podnosi ali isto kratko, odmah se dize da sedne ali se onda prevali sa strane ili napred pa se rasplace... i tako Sve u svemu, kad je budan, on je najcesce meni ili mm na rukama... tad je presretan, cici, mlatara nogicama, hvata sve sto mu se nadje uz put i gledam kad ce da mi ispadne jer se samo vrpolji levo-desno.
Pokusavam da ga zanimam dok lezi na krevetu, na kraju ga i poduprem jastucima da "sedi" - mada se to ne preporucuje - pevam, pricam, izvodim, dajem mu igrackice, glodalice... ali ne vredi, dok ga ne podignem on ce samo da se ljuti, vrti sakicama kao da vozi motor, nekad i govori nesto poput brmmm, brmmm... pa se na kraju bas razesti ako ga ne uzmem...
Cak nam i podoj sad izgleda ovako: prvih par minuta uhvati sisu, onda odmah pusti i dize se da vidi nije li nesto propustio, tako uradi par puta, a kad mleko bas nadodje onda ga jurim s bradavicom da ne bi prskalo sa strane... tad se malo smiri i navali da sisa, ali vec nakon minut-dva opet se dize, ovaj put s bradavicom u ustima- rasteze je pa ja jauknem i onda ga opet jurim sa sisom dok on ne sedne i sisa tako "sedeci" dok mu pogled sara tamo- ovamo po prostoriji da, opet, nesto ne propusti... Nema veze sto smo sami i sto se nista oko nas ne desava
Naporno je, ali sta da radimo... takvi smo, izgleda.
Verujem da nece imati ni fazu puzenja (juce sam ga cak stavila na prostirku na pod potrbuske ali mu se nije uopste svidelo) i da cu ga nositi dok ne prohoda, a onda cu samo trckarati za njim.
Danas je treci dan kako nam ne radi lift u zgradi Za vikend smo mm i ja zajedno nekako spustali njega i kolica (sa 5. sprata), ali jutros sam ga ja sama izvela jer ne znam sta bih vise s njim u stanu... Kicma, ruke, noge... sve me booooli...
Eh, da sam bar deset godina mladja

Anuška čitam tvoj post i vidim sebe , sve je identično, da ne veruje čovek kako svu svi oni isti, ruke i samo ruke, može malo igra na krevetu, ali ipak su ruke bolje, provalili su oni, i onda kreće vrpoljenje kao što kažeš levo,desno, dole, dok siki isto u početku samo zvera okolo da nije nešto propustila, ne daj bože da udje muž u sobu odmah se okreće, smeje, razvlači siku takodje, počela je i da me gricka, taman mislim evo samo što se nije uspavala ona otvori oči kao da nije vreme spavanju i počne da se smeje a ja kao glumim da je ne primećujem, ali ona ne odustaje dok se ne nasmejem....mogu ovako u nedogled....Ljubi Lazu...

He, he nasmeja me za sikenje, moj sin voli da sika u puzecem polozaju, ja legnem na ledja, a on uhvati siku i vuce izgleda mi kao nekeo telence koje pije iz korita.

Anuska ::
Cak nam i podoj sad izgleda ovako: prvih par minuta uhvati sisu, onda odmah pusti i dize se da vidi nije li nesto propustio, tako uradi par puta, a kad mleko bas nadodje onda ga jurim s bradavicom da ne bi prskalo sa strane... tad se malo smiri i navali da sisa, ali vec nakon minut-dva opet se dize, ovaj put s bradavicom u ustima- rasteze je pa ja jauknem i onda ga opet jurim sa sisom
Eh, da sam bar deset godina mladja

ti opisa moj podoj...do detalja...jednom sam mislila dlaka???i skidam a ono tako tanak mlaz prska je pravo u oci...

Anuska vazno je da Laza bolje spava,a to sto ga tata razmazio i vikendom ga nunuska,nista strasno procice-pa ce nam i nedostajati
A sto se puzenja tice obicno malo bucmastije bebe to slabije radi ili uopste ne rade.Od mm sestric 2 meseca mladji od Viktora propuzao sa 12 meseci a V sa 7,prohodao sa 13, V sa 14,e sad prednost dece koja puze je ta sto umeju da cuvaju glavu kad padaju,a ova sto nepuze to malo teze rade.
Ljubim vas

Srecna sam kad bilo koji vid edukacije uspe,a kod vas vidim ima efekta knjiga koju ste procitali ili iscitavate,ali kad vas citam javlaj mi se blagi osecaj nostalgije za tim vremenim kad je moje dete bilo tog uzrasta i tako se ponassalo i sve to mi je mnoooogo slatko,a sto se tice kicma transa sve mi je jasno,ali i to prodje.
Bilo bi ti lakse kada bi puzao,ali to mi nikad nije bilo jasno od cega zavisi pa neka deca puze a druga ne.
Pozdrav

Drage nase,

bili smo danas na kontroli kod fizijatra i napokon smo culi carobne reci: nema vise longete! Treba samo da radimo vezbice i pratimo ga do prohodavanja da vidimo hoce li tu biti problema... Mozda ce nositi ortopedske cipelice, ali to je to, nista strasno.
Izvadili smo i krvnu slicicu, Hgb 118. Super smo!

Sto se tice spavanja - pa, bilo je opet problema, ne mogu reci da smo nasli carobni stapic, ali generalno gledano - bolji smo. Dnevno spavanje se bas ustalilo, i to mi mnogo znaci. Nocu je opet pre par dana bilo budjenja na 1,5-2 h pa i vracanja na stare metode uspavljivanja... ali evo nocas nije bilo lose: jednom se probudio oko 2 h, zaspao bez sisanja i nununskanja, pa se opet meskoljio oko 4 h, onda je sisao oko 6.30, pa je spavao do 8 h. To je sasvim ok.

Medjutim, moj problem je sto ja u poslednje vreme imam "kratak fitilj" i Lazina nervoza bas utice na mene... Juce je citavo prepodne prevristao, ali bukvalno I to je vristanje sto od radosti, sto od dosade, sto iz besa... znam i da to moze biti normalna razvojna faza, ali to bas grozno utice na mene. Vristi kad se igra sa igrackicama, vristi kad hoce da ga uzmem, vristi kad mu se spava, kad mu se izgubim iz vida... nisam mogla juce do toaleta da odem a imala sam nekih stomacnih problema... sve je rezultovalo time da sam ga na kraju besno uzela na ruke, uspavala bez ijedne reci i mazenja, a onda sam se naravno isplakala kad sam ga videla onako uspavanog, potpuno neduznog i nevinog lisca... Kako sam mogla da budem ljuta na njega? Ne znam da li se to vama desava, ali mene takve situacije bas plase. Ne mogu bas da se zalim ni na godine, mi smo generacija, Jelence, a ima ovde i starijih mama... ali izgleda da sam malo pogubila konce. Valjda kao sto je svaka beba drugacija tako smo i mi, mame, drugacije... a ja, nazalost, uvidjam da nemam bas zlatno strpljenje... sta li ce tek biti?

E, sad, mozda ovakve stvari mogu i da se precute u RD, ali ja sam oduvek bila iskrena pa sam se zalila ovde od prvih dana Obecavam da ce moj sledeci post biti samo izraz ciste ljubavi i privrzenosti koju bezgranicno osecam pema svom detetu... a evo sad se budi, idem brzo da ga grlim i mazim... dok ne poraste za cas!

Draga Ane,
ovo sto si napisala i sto sebi "zameras" meni zvuci (a i mom "strucnom" mm ) kao najnormalnija stvar na ovom belom svetu . Mi se toliko dajemo nasim malim voljenim bicima, svakog trenutka-svakog dana sto nuzno mora rezultirati frustracijama u odredjenim trenucima i nema tu nicega zbog cega bi se trebalo preispitivati ili osecati lose. Mene brinu oni kod kojih je stalno sve super (koji verovatno "kupe" svoja nezadovoljstva i zbrajaju ih dok jednom ne isplivaju u erupciji kada se stvarno moze desiti seriozna afektivna reakcija) i vrlo postujem tvoju otvorenost, jer iz tih informacija koje nam nesebicno pruzas moze se naci "sapatnik" za nase teske trenutke kao i vredni saveti i uteha da nismo same na svetu u svojim svakodnevnim "iskakanjima" iz sina, frustracijama, radostima, strahovima i umoru.
A Ljubav- pa ona je toliko ocigledna. I nikada ne dolazi u pitanje.

Zaboravih da napisem jucerasnju anegdotu, a tice se naseg friza-siza (kosa nam sad raste na gore i bas je trsava):
Izneo tata Lazu juce napolje i setkali se oko obliznjeg vrtica, kad ce jedan klinac koji je pritrcao do ogradice: Hej, vidi jez! , i pokazuje drugoj deci na Lazu
Sada ima jos jedan nadimak: jezic

Ne Anuška, tvoj svaki post je ispunjen ljubavlju skroz, nemoj tako da misliš, sve mi imamo kratak fitilj, VERUJ MI, samo kako koja iznosi...i ja imam takve momente i čak često imam prepirke sa mužem oko toga, kaže mi da sam nervozna i da je ona mala i da ne treba tako da se ponašam, ali kao što kažeš kada je vidim dok spava srce mi se topi i takodje ni sama ne znam kako mogu nekada da je "grdim" ali to je sve sastavni deo života....Bravo za longetu, i to ste prebrinuli i sada će Laza da se opusti i da se prevrće kao pravi...KS vam je super, tj. hemoglobin, a za JEŽA si me nasmejala pošteno, mogu onda misliti kakav mu je friz

Anuska sve je to normalno. I iz mene je par puta takav bes kuljao da sam Anu 2 puta po guzi pljeskala. Naravno da sam ceo dan preplakala zbog toga. Onda sam nasla na ovaj divan tekst

Ovo je deset jednostavnih uputstava za nenasilno vaspitavanje dece:
1.Budite dosledni u sopstvenom ponašanju pružajući tako pozitivan primer detetu;
2.Pohvalite i ohrabrite pozitivno ponašanje deteta;
3.Pokušajte da se stavite u položaj deteta i prilagodite svoja očekivanja uzrastu i razvojnim mogućnostima deteta;
4.Pružite priliku detetu da iskaže svoja osećanja i razmišljanja;
5.Dozvolite detetu da izrazi bes, strah, uznemirenost;
6.Uvek pažljivo
saslušajte dete;
7.Pružite i zatražite objašnjenje za određeno ponašanje;
8.Podržite dete da samo iznalazi rešenja za probleme;
9.Izvinite se detetu ako ste prema njemu nepravično postupili;
10.Nikad ne zaboravite da dete ima svoja prava, svoju ličnost i dostojanstvo koje uvek treba poštovati.

Pomoć za roditelje
Ukoliko ništa od ovoga ne pomogne, i bes vas ipak preplavi, pokušajte sledeće:
-Izbrojte do 10 pre nego što učinite bilo šta zbog čega ćete kasnije žaliti;
-Pljesnite dlanom o dlan umesto da udarite dete;
-Sklonite dete na sigurno - zamolite ga da se udalji u drugu prostoriju dok vas ne prođe trenutni poriv da ga telesno kaznite.

Drago mi je sto nema vise longeta
A za jez frizuru

Anuska ::

Medjutim, moj problem je sto ja u poslednje vreme imam "kratak fitilj" i Lazina nervoza bas utice na mene... Juce je citavo prepodne prevristao, ali bukvalno I to je vristanje sto od radosti, sto od dosade, sto iz besa... znam i da to moze biti normalna razvojna faza, ali to bas grozno utice na mene. Vristi kad se igra sa igrackicama, vristi kad hoce da ga uzmem, vristi kad mu se spava, kad mu se izgubim iz vida... nisam mogla juce do toaleta da odem a imala sam nekih stomacnih problema... sve je rezultovalo time da sam ga na kraju besno uzela na ruke, uspavala bez ijedne reci i mazenja, a onda sam se naravno isplakala kad sam ga videla onako uspavanog, potpuno neduznog i nevinog lisca... Kako sam mogla da budem ljuta na njega? Ne znam da li se to vama desava, ali mene takve situacije bas plase.

Pa desavalo se meni. Gala je meni bila NON STOP na rukama, pisala sam da sam zavrsila kod reumatologa jer nista sem mojih ruku je nije zanimalo. A nije to meni bio problem, najvise me je deprimiralo to sto je ona vrlo cesto bila nezadovoljna, cesto se bunila i da vristala bilo od radosti, uzbudjenja ili besa.
Mada, to vristanje me i nije brinulo, ali njeno nezadovoljstvo me je ubijalo. Nosim je, ne svidja joj se da stanem, hoce da setam i pevam. pa ne mogu po ceo dan da pevam, boli me grlo a kad stanem buni se. Mene nije sramota da priznam da je bilo i trenutaka kada sam htela da je ostavim MM i odem negde u tri lepe(izvinjavam se na izrazu)...Sto da me bude sramota? Pa imam pravo na svoja osecanja, samo naravno bitno je kako da ih kanalisem i nadjem pozitivan nacin da se ispraznim. Kaze moja drugarica psihijatar: Svako ko se puno daje deci kad tad dodje u situaciju da oseti kako mu je sve preko glave i to je sasvim normalno. Proci ce!A i dete ce vremenom postati razumnije. A sta da radim do tada, pitam je ja? Pa nista, izdrzi

Anuška, ,
sada nemam vremena za duže, a i javiću se kada stignem......
bili smo i još uvek jako bolesni-virusna prehlada ili šta već...nas dvoje, a dete....NIŠTA!!!Kako je to danima izgledalo, tj. noćima....da ne pišem....I još smo pod nano maskama:shock: u stanu....itd..itd...................................

ono što si na chatu napisala,u svega jednom pasusu(npr. da uđeš u bus u odvezeš se ma gde....), pa o tome postoje čitava poglavlja u svakoj bebećoj knjizi, posvećena mamama, zar ne?
To sve mame znaju, jel tako?
A to što smo nas dve to malo karikirale tamo, pa se stiče utisak jedne neozbiljnosti, možda, to je samo "utisak"" bez udubljivanja" u naše realne tegobe......no, sve razumemeo...

Zato ću sada, u istom maniru, lucidnog humora, koji je stvarno samo posledica ogromnog umora, napisati šta je naš tata- mm izjavio: " a, da vratimo dete Olgi, jeftinije bi nam bilo da plaćamo godišnje zamrazavanje:roll: , no da ga mi čuvamo, pa da nam ga vrati kada napuni 4 godine"??!!To je tata, koji u bogami lepim godinicama daje dušu svoju za svoje dete izjavio!!!Pa, vidi sad....I, da oni kojima je sve kao divno ..bajno....e, tek ti su mi vrlo sumnjivi!!!
Nesalela,
to što ti neko pridrži dete na "samo" 5 min, a potom odu svojim poslom,eh...kada bi meni neko samo dnevno, do 17h, pridržao dete na 5min!!!Ne, samo ako nam gosti dođu,kada se mi slomimo i sa detetom i oko njih i oko spremanja....tada ga pridrže..i to je to....zato i ne pozivamo , niti primamo goste!!!! do daljnjeg

Anuška, meni je dan lakši, kada znam da "imam" tebe!!!

E Lily i nas tata je par puta rekao kada Andrea nije htela da spava po ko zna koliko sati(joj Boze me oprosti kako ce rogobatno zvucati)zna sta zeno,a da mi lepo vratimo Andreu LJubicu i dakazemo doktore dajte neko koje bolje spava mi vise ne mozemo ovako

I opet si u pravu ali zato kutak i postoji,koliko je lakse znati daje jos nekome kao tebi pa ma koliko to paradoksalno zvucalo posle 100 godina borbe da ih dobijemo.

He, he ja imam obicaj da kazem i mm i mojima. Kad udjes u postupak svi te tetose Dr i sestre pricaju kako ce sigurno uspeti, i kako ce od vas napraviti majku, ali mi tad niko ne rece na ove 'sitnice' sto spomenu Lela i Anuska. Ako sledeci put budem radila Ivf ja cu njima to da spomenem.

Izvini Anuškice,...morala sam da se vratim, opet.....samo da ovo napišem, za moja dva najlepša oka na svetu

a dete....NIŠTA!!!

Pu-pu, daleko bilo!!!!!!
Da jedno od nas dvoje nije jedinac, našla bi se neka podobna

tetka, ujna, zaova, šta već, za samo malu,malecku pomoć, jer , postoje stvari koje vam ne mogu raditi neki drugi ljudi, iz bližeg okruženja ili za novac......shvatate...ali, proći će, valjda, valjda... preživećemo, hahah ali, malo rashodovane no, sve ima , kao što smo već pričale o tome i neke druge, dobre strane.......ali, ja kada pročitah koliko braće i sestrica je bilo na Lazinom krštenju, e, tu hoću da presvisnem od tuge, zbog mog deteta...a sve je počelo kroz problem odsustva pomoći.......a radi se o drugoj suštini......zapravo.
Izvini, još jednom, kasni su sati, umor, dekocentracija...ma, ne znam bunilo...da nije to?
Jelenče, ovu vašu anegdotu ispričaću mm ...jer, to mu dođe kao blagi sedativ...ali, stvarno!!!I, stvarno, kako je moguće da najedvite jade dođeš do deteta, pri tom lepe i (pu-pu )zdrave dece, a upadneš u ludilo, da jadikuješ???
Pitam se da li je to ludilo uvek čučalo negde, ili ono ipak objektivno postoji???!!!
a, sigurna sam ,ma, znam da ga drugi nisu prošli!
..ne znam, valjda ima od svega po malo, što dovodi do takvog stanja.....
Laka vam noć!Laka nam noć