Crtice iz vizure neplodnosti

Ne znam gde da ovo stavim, pre masakriranja, sorry
Ovo je sa rode

slavonka2 ::Hvala im u ime svih nas koji znamo što je tišina kada dođete s posla kući...

Hvala im u ime svih nas koji smo nebrojene Božiće i praznike dočekali za stolom sa samo dva tanjura...

Hvala im u ime svih nas koji sa tugom i sjetom gledamo svaku trudnicu i dječja kolica...

Hvala im u ime svih nas jer su nam smanjili šanse da i u naš život uđe dječji osmijeh i soba puna igračaka...

Hvala im u ime svih nas kojima zbog svojih principa i uskogrudnosti ne daju veću šansu da postanemo roditelji....

Ceo dan mislim kako ne smem da zaboravim ovo da postiram, i naravno zaboravih, dok me tvoj post nije podsetio!

A ima veze s nama....

"Najpre su došli po komuniste - nisam se bunio zbog toga, jer nisam bio komunista.

Onda su došli po Jevreje - nisam se bunio zbog toga, jer nisam bio Jevrejin.

Onda su došli po katolike - nisam se bunio zbog toga, jer sam bio protestant.

Onda su došli po sindikaliste - nisam se bunio zbog tog, jer nisam bio sindikalista.

Onda su došli po mene.

Ali nije više bilo nikoga da se buni zbog toga."

Martin Niemoller

Evo malo moje "patetike" od prije par godina ako za nesto koristi- slobodno
Vec sam postirala negdje ranije.


Nekad i sad

Nekad

Sanjala sam kuću
punu smijeha, djece i sunca. Ljubav, povjerenje, podršku i oslonac. Druženja sa
prijateljima, bake, deke, unučiće, zajedničke ručkove...Ljetovanja, poneki
vikend van grada, bioskop, pozorište, šetnju po vjetru uz obalu.
Sjedalicu na zadnjem sjedistu automobila. Cvijeće na terasi. Da mirišu kolači dok se djeca
igraju u dvorištu a on nešto radi u garaži.


Sad

Nas dvoje smo
sami. Moji daleko, njegovih više nema. Sve veći broj večeri provodimo ćuteći, ja
za kompjuterom, on sa daljinskim u ruci. Plačem češće nego što se smijem, mada
kako vrijeme prolazi, sve rjeđe i plačem. Sa prijateljima sam sve manje, na
poslu sam sve više. Svaki dan popodne spavam. Sve češće sam mrzovoljna i tužna.
Jedem i kad nisam gladna. Niko ne trči po kući, dječja graja i smijeh se čuju samo spolja, u
automobilu nema sjedalice.


Imam cvijeće na
terasi...

Nabla, odlican post...Znam taj tekst, mnogo je jak. Zasluzuje da se postira po svim forumima

Ori

ps. imas i nas

orline ::Zasluzuje da se postira po svim forumima

da, da...to mi je i bilo na umu...zbog zapanjujuce nereaktibilnosti

nabla ::Ori

ps. imas i nas

I ne znam sta bih da nije tako, majke mi vratila sam se u normalu sa vama, sad mi cudno izgleda da sam ja to pisala.
Da ne sirim pricu, u pravu si za pasivnost. Ja sam sela i postirala po forumima moju pricu, namerno malo "zacinjenu" emocijama, a ne suvoparnim podacima, nebili se ljudi poceli javljati. Strasno sam razocarana u Serbian, tamo bas svraca puno ljudi...na dr se bar neki momci oglasise...

orline ::
Strasno sam razocarana u Serbian, tamo bas svraca puno ljudi...na dr se bar neki momci oglasise...

eh, na svim je tako...jedino ovde vri...mada bi mogla i veca guzva da bude!!!!

Ne znam da li pišem na dobrom mestu,ali oprostićete mi i prebaciti post na temu za koju mislite da je adekvatna.Ne mogu cure sve da čitam-ubiše me sinusi!
Setila sam se ovog teksta koji sam pročitala na Kolevci ,a koji je postirala BEBKO.Onda me je razbio a i sad je dejstvo još jače.Koliko vidim u potpisu teksta on je autorski i možda bi trebalo da se kontaktira gđa Ljiljana Habjanović Đurović za autorizaciju-to ne znam,da bi se on postavio na FB(Kojeg nisam član ) ili na neki Blog i sl.Ali znam da priča 100% udara u centar mete.
Pa pripremite veliko pakovanje maramica i dajte sebi oduška VI HRABRE ŽENE!

-Ta nije ustajala nocu!
-Ta nije drzala u narucju!
Tako o zenama koje nisu rodile i ocuvale, govore druge zene. Sa prezirom. Sa gorcinom. Kao da optuzuju za tezak zlocin protiv covecnosti. I kao da izricu presudu. I danas me, uvek iznova, ostro zaboli surovost tih reci. Okrutnost te nepravde. Sta zena koja je imala srece da zacne dete istovremeno kada i misao o njemu, moze znati o mukama bezdetnice? O njenom bolu? O njenim besanim nocima?

Jutarnje mucnine trudnice! Prvi nagovestaj radosti. Prvi znak da se jaje smestilo u retortu utrobe. Daju joj pravo na paznju okoline, na razmazenu izbirljivost. Zene koje hormonima lece svoju jalovost godinama bauljaju sa istom maglom u glavi i istom mucninom u trbuhu. U praznom trbuhu. Od hormona se goje. Plase se da ce dobiti rak. A ipak pokorno, i sa nadom, primaju u sebe taj otrov, koji moze biti lek.

Bol porodjaja! Bol koji daje! Bol materice koja se otvara kao skoljka. Kao jaje. Rana koju leci radost. Nema tuznijeg mesta od bolnicke sobe u kojoj leze zene suvih utroba, kako bi saznale tajnu svoje neplodnosti. Dobrovoljno pristaju na ponizenja i bol. Bol nasilno otvorene materice i rovanja po njenoj mesnatoj supljini, bol cupanja mekih purpurnih zidova. Bol vrele lave koja se probija kroz tesne jajovode i utire put nekom buducem jajetu. Bol jos jedne neizvesnosti. Iz bolnice izlaze na ista vrata. Porodilje sa cvecem i porodicom. I sa svojom bebom. One druge gotovo krisom. Sa stidom koji nose kao krst. Sa svojom nadom ponekad i bez nje.

A nocna budjenja! Da bi se nahranilo svoje cedo, navukao pokrivac na krhko telo, umirilo bolno grcenje trbuscica i nepodnosljivi svrab prvih zubica. Sve je to slatka nesanica. Sve je to radosni umor. Koji ima sadrzaj i smisao. O kome se prica bez nelagode. One druge nesanice zjape kao crne rupe. Preteske su od bolne praznine. Truju ukusom nicega u dusi. U srcu te nesanice nepravda pece kao najstrasnija rana. U ocaju se place i moli. I vristi na Boga kao na krvnika!

-Ta nije drzala u narucju!
I stoga mora biti bezosecajna. Sebicna. Zla. Ko je utvrdio da sreca oplemenjuje vise i cesce nego nesreca? Da materinstvo omeksava zenu, otvara je za patnje drugih, cini je boljom? Sta zena koja dete privija na grudi, koja svoju ruku greje u njegovoj, zna o praznim rukama bezdetnice? O njenim tugama i iskusenjima? O ceznjama koje je razdiru kao najsurovije strasti? O gadjenju koje oseca prema svojoj praznoj utrobi? O mrznji prema sopstvenom nemocnom, bolesnom telu? Sta o patnji sa kojom bezi iz parkova. Iz prodavnica u kojima su izlozene stvari za decu. O praznini novogodisnje noci bez jelke i Deda Mraza? Uskrsu bez Vrbice? O Osmom martu bez dara uradjenog nevestom decjom rukom? O snazi i cistoti srca sa kojom kupuje poklone za decu prijatelja i kolega, za tudju decu! Sa kojom bira odecu za svoje male rodjake, i oblaci ih, izvodi u setnju. Pred onima koji je ne poznaju glumi mamu. I uziva u tim ukradenim radostima kao da su prave. A posle se pred sobom stidi svoje lazne srece, i pati zbog nje.

Zeni koja nema dete a zeli ga, muz nije ljubavnik. On je njen moguci oploditelj, zadihani saucesnik u mukotrpnom poslu sa neizvesnim ishodom. Oni u postelju ulaze kao u radionicu, sa jasnim zadatkom, i sa planom za njegovo izvrsenje. I tu se, kao u nekoj visokoj peci strpljenja, strepnje i ocaja, njihova strast i ljubavni zanos tope i nestaju. A kada prodje mlaki grc, ona ostaje da lezi sa nogama podignutim uza zid, sa matericom u mrtvi cvor zavezanom, kako bi sacuvala bogatstvo semena koje je uteklo u nju, a on, darodavac dragocenih kapi, zabrinuto pita: "Da li je bilo dovoljno?" Dovoljno, za sta? Za jos jednu izneverenu nadu?

LjiLjana Habjanovic DJurovic

Pozdrav od "over 38"

Eh, drage moje... zalutah i na ove strane trazeci formular za akciju i jos ponesto; raaaaasplakaste me.
Sinoc sam se bas s mm podsecala nekih gorkih trenutaka, i zahvaljivala se Bogu sto puta sto nam je podario ovu srecu koju danas imamo.

Moj skromni dodatak patetici, ne bas knjizevno potpuno uspeo, ali iz srca je svakako, i iz vremena kad sam jos koristila olovku i papir za emocije. Zanimljivo, pisala sam ovo jos dok nisam imala predstavu da cu se naci na ovom trnovitom, za mene srecom ne predugom, putu neplodnosti.

Nerodjenom

Odnose te
U besumnom begu
Sve dalje
Brzonoge godine
Ja sam ljuska bez ploda
Odbacena i suva
Iz mene se praznina prosipa
Ja utrobe svoje nemam
Jer nikad u njoj tebe
Zanjedrila nisam
Sokovi telesni u meni ne teku
Uzaludnost svakodnevnu
Dokazuju
Ova hrpa celija i vlakana
Ova materija koja kruzi
I energija koja istice
Brisuci me
Za vjeki vjekov

...

A danas, dok ovo pisem,
u mojoj utrobi se meskolji moje zlato,
osecam mu okruglastu glavicu vec pod rukom...
I beskrajno ga volim, kao i njegovog (njenog ) oca,
i nase malo mesto pod suncem...

Sanny All

Ane, divna si

Ljiljo, Anuška, kako se mi neplodni dobro razumemo
Sanny, Anči, hvala!

Happy mozemo li da preuzmemo npr price sa Rode? Ima nekih koje su me bas prodrmale.

Slobodno postirajte ovde sve ali za neku kampanju ne bi ja rodine priče upotrebljavala. Ipak su to rodine priče a nama trebaju naše. A za nas ovd eslobodno žene postavljajte sve što želite.

Ok Happy. Razmisljam o nekim nasim pricama. Koje su tu, ali ih nismo napisale.
Trebalo bi precesljati temu na doktoru, ali tamo je previse strana.

Au tezine,choveche!
Anna,jake emocije,nema shta,jake,ali me zeblo oko srca dok sam ih chitala.
Sanny,diiivan odlomak-shta da kazem ...ovde?
Ovde svi sve znaju,i rechi komentara su zaista suvishne.
dusha si jedna nesebichna uvek bila!
I ja mislim da treba da izlazimo sa nashim prichama...ako je nekad neko neshto pisao...pishe sad...sa svojih i tudjih dnevnika,ako pamtite neke momente koji su od znachaja za nashu Akciju...Bilo shta,ali nashe.Nismo bez emocija,nismo bez iskustva.

uh uh....zaboga....
Knjige LJ.H. Durovic su inace posvecene zenama i pucaju od jakih emocija,i na onaj odlomak sam negdje nailazila citajuci njene knjige...mislim da se radi o Zenskom rodoslovu...
Vjerujem da bi se ona rado odazvala vasoj akciji i pomogla,urgirala kao izuzetno cijenjena javna licnost...mislim makar....

Brini, odlicna ideja!

Plačem tuli, čitam i plačem. Danas definitivno nije moj dan, od pre dva sata svaka sitnica me rasplače ...A da nemojte se ponadati nisam trudna
Kažu ljudi za svoju domovinu da je MAJKA.
DOMOVINA = MAJKA
Majka - požrtvovana, nesebična, zaštitnica, utešiteljka, savetnica, borac, milostiva, blaga, ljubazna, puna ljubavi, učiteljica, uvek nahrani i obuče prvo decu, ne razlikuju decu sve ih voli jednako ...
Moja domovina izgleda meni više nije majka a čini mi se da mi nikad nije ni bila I pitam se zašto, zašto me odvaja od druge dece kada joj jednako pomažem, čak sam mlađu decu učila kako se ljubav prema majci pokazuje poslušnošću ...Eh nije fer Zašto majko

E dokusuri me, ni moj dan nije,ali ga moramo ziveti
Tako poznati osecaji,zaustavi suze,obrisi obraze ipak si ti happy girl
Grli te neko ko se isto oseca

Hapyyyyyyy, ne dusice mila!

Evo, donosim ti Billy-ja danas gde god ti odgovara...on je meni lek za sve!!!!

Procitala sam neke vase postove i rasplakala se bukvalno... Oni koji normalno zatrudne uzimaju stvari zdravo za gotovo... i to je sigurno normalno... ali , kada covek vidi kako je nekome neprocenjivo ono sto ti smatras prirodnim i lako ostvarivim ( ostati u drugom stanju), jako je tuzno... Imam jedno dete, a upravo sam trudna sa drugim. Ali, kroz ono sto prolazite (vi to ipak same najbolje znate ), prolazim sa svojom sestrom i srce me boli sto godinama ne ostaje trudna. Sada je u proceduri prve VTO , na hormonskim inekcijama i nadam se da ce dobro proci. Usla je u program besplatne oplodnje, ima 37 godina a pokusavala je sa suprugom da zatrudni prirodnim putem sigurno vise od 5-6 godina.... Posto je u NS i nedostaje mi jako, mislim na nju stalno i molim se da uspe! Isto to i svima Vama zelim, sve najbolje i puno snage da izdrzite i uspete!