JOVANA 77 - moj dnevnik

tako je to je kratki protokol, znam dosta devojaka koje su u Frontu bile na tom programu...to je super i cini mi se da je odlicna ideja da malo odmorite pa u februaru po

Kratki protokol bez supresiva-suprefacta. Imala sam ga 1.put. Proletela kroz njega bez ikakvih tegoba-uzivala u hormonima celih 7 dana se bockala,imala 6 folikula-6 zrelih j.c.
Samo hrebro i pozitivno!

Direktni protokol,jedan od tri uobicajena protokola.Tvoj dr sigurno zna zasto je bas njega izabrao za tebe.Sto se tice predaha,podrzavam

dr zna sta radi.samo pozitivno i hrabro!!!!

Sada odmorite a kada krenete biće pun pogodak

Drage moje, nece me biti neko vrijeme, shvatila sam da me
ovaj neuspjeh pogodio više nego što sam u početku mislila da je moguće. Ali obećavam
da ću sve vrijeme misliti na Vas velike i hrabre žene i moliti se da Vam se što
prije ostvari san…..





Napisat ću Vam par
riječi, znam da im nije mjesto ovdje, ali vjerovatno ste i vi , osjećale ovo
što mi danima tako jako pritiska grudi. I nikako mi nije lakše……


Pišem Vam jer nemam se kome izjadati, mm je jadničak i sam
pregažen, ostali prijatelji ili imaju djecu, pa ih ne želim zamarati, a i nebi
razumjeli, ili su u problemima dosta drugačijim od naših. Prvu VTO sam dosta
dobro podnjela, to je nekako više bilo u stilu da vidim kako to ide i taj
neuspjeh je bolio, ali li imala sam i neko opravdanje. Na UZ osmog dana ciklusa
folikuli su već bili pred pucanjem, izvađeno mi je 7 jajnih ćelija, 4 se
oplodile, vraćene 5 dan i bile su kvalitetne. Ipak vadila sam se na to kao prvi
put, burnije odreagovala, stavljala utrogestan nisam ležala itd, pa sam se
nekako izvukla.





Ali ovaj put to nikako ne pomaže……





Činjenica je da je prošlo 14 dana od kada sam saznala da naš
drugi pokušaj nije uspio, a pitanje ZAŠTO je svakim danom sve više….. raste toVELIKO
zašto, pritiska mi dušu srce, mozak, guši me i gdje god pogledam stoji samo ONO
i mrzim ga tako jako da me tijelo boli… Mrzim ga jer odgovor na njega niko nema….
Kažu dešava se…. treba biti uporan, opustitte se, mislite pozitivno….vidjećete
da će uspjeti……….E tek tada nastupa agonija …..od takvih savjeta prosto
pobjesnim…. I dođe mi da vičem, da ih tresnim, pošaljem u neku stvar i mučim
sve dok mi ne otkriju tu veliku tajnu o opuštanju i nerazmišljanju…… Ali ipak
to progutam, nasmijem se i kažem ‘’da u pravu ste jako sam to dobro podnijela,
čak sam i samu sebe iznenadila’’, a duša boli, peče, guta u sebe, a previše joj,
ne može stati u nju sav taj bol, pa jedva
čekam da ostanem sama da plačem, kukam i pitam se ZAŠTO….zašto niste ostali da
rastete u meni, mazila bih vas i pjevala
vam, s ponosom vas nosila, za devet mjeseci dočekala s najvećim osmjehom i s
najvećom ljubavlju na svijetu, velikom ko cijela vasiona, ….. I onda bi duuuuuuugo
godina uživali jedni u drugima….ispočetka u prvim osmjesima, riječima,
koracima, prvim školskim danima, ljubavima. Bili bi uz vas i u prvim razočarenjima
i tugama, jer i to je život. A tražila bi samo jedno….. da me zovete MAMA
barem jedanput dnevno….tu čarobnu riječ želim slušati ostatak života, to je moj
cilj, ambicija, smisao života….. recite pa zar je to puno…tražim samo jedno
biće koje će me zvati mama….


A kada zatvorim oči, a u zadnje vrijeme to često radim, vidim
četiri male prelijepe nježne tačke….vidim život koji smo stvorili…..i opet ZAŠTO
koje se vraća kao bumerang…… zašto niste ostale…….. I doktorica je rekla bile
su odlične, super razvijene, a sa mnom sve u redu…….da li imam neki neotkriveni
problem, da li sam toliko loša osoba da me Bog kažnjava ili možda okajavam neke
grijehe mojih predaka…..





Znam da vrijeme liječi sve….bilo je u mom životu još teških trenutaka…..danas ih
se sjećam sa sjetom, ali ne bole više kao nekada…izmame poneku suzu i tjeskobu
u duši, ali život ide dalje pa tako i ja. Znam da će i moje četiri nježne
tačkice, vrijeme polako brisati, da će doći vrijeme kada ću moći živjeti sa tim….ali
nije još uvijek došao taj dan i jednostavno moram ih ožaliti jer ja neznam
drugačije.

Uh........šta reći posle ovakvog teksta.......otvaranja duše.......sve je to mnogo teško.....ko nije prošao ne razume........svi smo slušali rečenice: opustite se, ne razmišljajte o tome, biće kada se najmanje nadaš.....Ne znam šta da ti kažem da bih te utešila, moraš sama smoći snage, ako ti treba vremena i prostora, kao što kažeš, uradi tako, nama ćeš ovde nedostajati, ali kada skupiš snage ti nam se ponovo pridruži.... Duša me boli zbog tvog teksta jer razumem te u potpunosti.....Sve smo mi to prošle, neka manje neka više..... Smogni snage za dalje, ljubim te....

uffffffffff.....sta god da te sve ovde posavetujemo, mislim da protiv sebe ne mozes. niko te ne poznaje bolje sem sebe, tako da sada uradi ono sto ti najvise prija.ja sam u mom dnevniku napisala par detalja iz zivota i to nije ni 10%...ali ako shvatis poentu svega toga mozda i tebi pomogne. nemoj nista drzati u sebi. placi ako ti se place,ridaj sestro slatka,a li nemoj skupljati u sebi...izbaci sve to iz sebe, ati znas koji nacin ti najvise odgovara...
kada se oporavis, javi nam se sto pre, a mi cemo kao sve dobre prijateljice, da mislimo na tebe i molimo da nam se sto pre vratis na ove stranice,nova,jaca,pozitivnija,s anovim pogledom na svet...

jovana
znam, sve znam, najcesce ponavljano pitanje mi je to ZASTO!!!!?!?!?

e posto odgovora nije bilo, resila sam da ga trazim dok ga ne nadjem... i nasla sam neke potencijalne odgovore, zato i tebi to savetujem... bicu vrlo prakticna. proveravaj sve, sto ti bilo ko kaze da mozes da proveris, posebno dr...

-jesi radila ogt test? ako nisi obavezno uradi - JA SAM UBEDJENA da mi to sprecava da se embrioni zakace!

-uradi sve imunoloske analize, ako nisi (izvini ne pamtim sve sta je ko odradio, pa mozda i bespotrebno ponavljam)

taman dok pauziras - ispituj svoj problem, i za sledecu vto maximalno spremi organizam tako da eliminises sve poznate uzroke neuspeha!

srecno

Jovana- rekla si u textu- da li sam toliko losa da se meni desavaju takve stvari?...- Evo cinjenice, i lose stvari se desavaju jako dobrim ljudima, pa neki poginu u ratu, neki dobiju rak, neki nemaju nikoga na svetu, neki, kao vecina nas ovde- a i ja medju njima do skoro, tesko dobijaju decu...Nema ravnoteze na svetu, samo borba. Ja sam se godinama pitala- ZASTO JA, onda sam jednog dana pitala sebe nesto drugo- ZASTO NE JA??? Cime su neki ljudi zasluzili da nose ogromne zivotne terete a ja ne? Nema pravih odgovora i nema tacnih - to je zivot. Da sam ja na tvom mestu, isto bih reagovala kao ti -ali u smislu da bih otplakala svoj bol i zato ja necu da ti kazem da ne places i da ne treba da ti bude tesko- upravo suprotno, daj sebi vremena da izbacis svoj bol. Niko ne moze ni tebi ni bilo kome drugom da obeca da ce sve biti u redu i da ce sledeci put biti bolje, ali sa sigurnoscu mozemo da kazemo jedno- mi cemo da budemo uz tebe, svaki dan, svaki mesec i sve tvoje cemo dozivljavati kao nase. Nemoj da stanes. Nemoj da prestanes da se boris. I nemoj da trazis odgovore- sem onih koji postoje u tvom telu -kao sto je Nena predlozila, jer druge neces naci. Niko ih nije nasao do sada. Mi necemo odustati od tebe- nemoj ni ti .

Saljem ti neke od svojih roda koje sad donose bebe

Hvala vam drage moje na podršci, znala sam da me samo vi možete razumiti jer prolazimo kroz isto, a ja sam jednostavno morala nekome reći što mi već danima leži na srcu. I nekako mi je već lakše kao da sam skinula neki teret sa srca.
Gea ti si zaslužila sve dobro na ovom svjetu, uz tebe sam cijelom dušom i navijam da ti rode dođu ovoga mjeseca
P:S: Nemoj se obazirati na moje kukanje da te ne poljulja i samo naprijed s osmjehom, navijam za tebe i
Keti tebi želim lijepu i veselu trudnoću, znam da ćeš biti prekrasna mama i puno ti hvala za podršku
A Neno ja i ti ćemo se malo odmoriti i onda na juriš osvojiti cijeli buljuk mališana . Ljubim vas sve i

Ja moram reci da ravnoteza postoji-itekako -u svetu,u nashim zivotima.
Jovana,sigurno ti se ne deshavaju samo loshe stvari u zivotu? Jesi li zdrava? Srecna u braku? Imash posao? Rodjake? Prijatelje??
Prepreke,draga moja ,nam se serviraju samo iz jednog razloga-da bismo ojachali i pre svega ,sazreli. Dok budemo sebi postavljali pitanje ZASHTO,necemo svoje probleme reshiti.Kad prihvatimo svoju sudbinu,i kazemo-o.k. to je moj put,i ici cu njim,ali uporno,pa cu i ostvariti svoj cilj,e onda se otvaraju sva vrata.Pa kad se otvore i ta duugo chekana,i kad budesh ugledala svoje chedo,shvaticesh ZASHTO.Tada cesh spoznati razloge zbog kojih si taj put prelazila.
Nemoj me shvatiti samo kao neku koja ti sad drobi neshto,jer sve imamo svoje padove-ali to znachi i uspone,jer da bismo pali-morali smo biti uspravni. Je l' tako? Isplachi se, odagnaj svoj bol,pa ponovo u borbu. Ne prichamo mi jedne drugima : pozitivno,bice dobro dr.put,samo napred...tek da bismo neshto rekle. Moramo misli zatrpati pozitivnim stavom,jer zapravo-kakve su ti misli,takav ti je zivot!
Izvini na duzoj replici,htela sam da zakljuchish da ni za shta nisi kriva,ni jedina.Doci ce i vashe vreme!

Mala slazem se sa tobom da ravnoteza postoji jer da je nema ovaj svet ne bi funkcionisao. Teska je ova nasa borba,sve smo mi prolazile razne faze,tuga,osecaj krivice,nemoci,nedostatak strpljenja,razumevanja...Ja sam konkretno bila u fazi pitanja ZASTO MI?Trajalo je to.Ali sam onako usput puno radila na sebi,prestala da se okrivljujem,pitam.Shvatila da je zivot lep da ima puno lepih ljudi,dece,putovanja,muzeja,da imam najdivnijeg m na svetu,najbolje prijatelje,da je zivot LEP.Dete da, ali ne po cenu da sve ovo zanemarim,izgubim.Pitala sam se i ja zasto me Bog kaznjava?Ali sam takodje i shvatila da to nije kazna,da me jednostavno stiti,ON zna zasto je to tako. Svakako nam je dato onoliko koliko mi mozemo da podnesemo,nekom je taj put (zivot) laksi, nekome tezi ali nikome nije LAK.Ja sam prihvatila da je moj put ovakav,niti kazem da je tezak niti da je lak.On je takav,moj.Vera i nada me nisu napustile a moja dusa se puni ljubalju kad vidim necije dete (nema vise ZASTO)
Istina je da pozitivan stav i misli uticu na kvalitet zivota.Radi na sebi,razgovaraj sa tm i njemu je tesko.Vidis i tebi je lakse kad si nam se izjadala

Slazem se sa svim ovim devojkama. Ja kazem posle kise dodje sunce. Ja sam sto puta pala i podigla se, uvek se setim tih tuznih trenutaka. Ja imam jedan problem jer ne placem samo se u dusi skuplja, ali zato vicem, udaram.
Draga moja ja verujem da ti je vec danas lakse i kad skupis snage i volje ti nastavi dalje.

Ako te nekad naljute ljudi
ako te nekad rana zaboli
seti se
da postoji neko
ko te iskreno postuje i voli

ajmo glavu gore jos ce biti bitaka za tebe

dRZI SE JOVANICE, JOS MALO PA KRECE BORBA...TI SADA DOBRO NAPUNI BATERIJE...

Jovana, kako me je tvoja bol dirnula.....pravo u onaj sakriveni deo duse, onaj sto najvise tuguje, plasi se, i vrti se, trazeci svoje mesto.
Otuguj, imas pravo na bol, ali Boga mi imas i na radost. A u zivotu uvek bude i jednog i drugog, i ne znam ama bas ni jednu osobu koja ne nosi neki krst. Otuguj, odmori, zaleci se, pa ponovo napred, nema nam nazad u ovoj borbi!

Hvala Vam moje drage cure, puno mi znaci vasa podrska. Ja sam vam ok, radim, druzim se, kuvam, perem, , , a poceli su i prirodni radovi tako da se sve vraca u normalu. Sve Vas puno i salem veliki


Ako se naučiš živjeti u luci gorčine,

sreća će se uvijek sidriti negdje drugdje.

Jovana zavidim ti na prirodnim radovima