NENA3BEBA - do konacne pobede - iz petog puta!

Potpisujem sve sto kaze Anna...Ti imas pravo da biras...Ako zelis da udjes u postupak insistiraj na tome...niko nema pravo da nipodastava tvoje zelje...Samo hrabro draga,idi kuda te srce vodi...

Neno, draga, tako tuzno zvucis...
Slazem se sa svim sto su devojke napisale, niko ne moze da zna bolje od tebe kako se osecas i koliko si tuzna...
Bori se za sebe i kao sto brini kaze, insistiraj. Goca je strucna, ali je u odredjenoj meri sujetna i po mom iskustvu sa njom (koje nije preterano dugo) uglavnom ne obraca paznju na to kako se osecas i sta ti je na dusi i u koliko si nestrpljiva ili uplasena. Na zalost takav stav moze biti porazavajuci i vrlo depresivan pogotovo posle svega sto si prozivela.
Ali, ako si se vec odlucila za nju pokusaj da u pocetku barem igras po njenim pravilima i pokusas da joj verujes.

neznam sta reci ,ali znam kroz sta prolazis ,ja se i danas jezim kad se setim goce nadam se da ces ti proci bolje

Neno, poenta je da moramo biti spremni da snosimo posledice naših odluka. Ako prihvatiš savet i način rada dr onda moraš da raščistiš sa nestrpljenjem, negativom, sumnjom... jer to dosta može uticati na ishod borbe. Moraš verovati u njen rad sa tobom, pratiti uputstva, nadati se najboljem i verovati u uspeh. Ti jednostavno ne veruješ u uspeh na njen način i veruješ samo da ICSI može da pomogne. Ko zna možda si u pravu...ali zašto onda sebe mučiš i ideš kod dr čiji način rada ne smatraš adekvatnim za tvoj slučaj. Možda bi onda bolje bilo da nađeš dr koji će želeti da krene odmah u ICSI. Nikada sebe ne bi mučila tako... Razmisli draga, jer ako ti već sad sumnjaš u uspeh njene metode onda teško da će do uspeha doći. Psiha je čudo.Razmisli dobro, izvagaj i kad odlučiš ne okreći se, ne razmatraj tada i ne sumnjiči nego puna vere i optimizma kreni u postupak. Znam da ti nije lako ali moraš da raščistiš jer to mučenje sebe sa takvim mislima neće doneti ništa dobro. Svim srcem i dušom ti želim odluku koja će najpre dovesti do radosti.
...mada da budemo realni šta god da odlučiš, može se desiti da to najbolje nikada i ne dođe... E onda moraš biti jak i ne prekoravati i mučiti sebe sumnjama i pitanjima šta bi bilo da sam ... Eto mm i ja smo doneli odluku. Posledice nje mogu biti da nikada ne budemo roditelji.Ja se ne okrećem više, ne razmatram druge opcije, ne mučim se...Kocka je bačena i valja nam živeti svrsishodno i radosno bez obzira na sve.
Moram samo da ti napišem da su me tvoji postovi baš pogodili u smislu da te razumem da sam na trenutke prepoznala sebe i svoju nekadašnju borbu, muku, tugu i osećanje bezizlaznosti i zato samo iz najbolje namere htedoh da ti kažem da te razumem i dam mali savet (mada nisam neko ko to rado čini) da razmisliš dobro, odlučiš i šta god odlučiš prepustiš se i radiš na ostvarenje svoga sna.
Imaš moju punu podršku, navijanje i hiljade molitvi upućenih nebu da te blagoslovi.
Ljubim, ljubim, ljubim

Draga Neno i ja sam bila u toj fazi pre nego sto sam otisla u J.
Odnos pacijent - lekar je izuzetno bitan i jedan on najvaznijih faktora.
Daj sebi vremena da ne donosis neke prenagljene odluke, a uvek postoji nada.

hvala vam na podrsci i razumevanju!
happy znam, sve znam... samo ... morala sam da se iskukam...

nevolja je u tome sto sam do sada stalno gresila u izboru... u pocetku brzopletoscu, panikom i ne informisanoscu, kasnije silom prilika, i prolazila mnogo puta celu pricu iz pocetka... samo u maloj Bogorodici sam bila zadovoljna tretmanom, ali ... tamo se stvari prosto nisu skockale...
za to svaka cast Goci, i zato i odoh kod nje, jer "kocka" stvari... proverava i ono sto drugi ne proveravaju... i pronalazi moguce probleme... (eto taj ogtt tes npr). ali... ono sto mi smeta je sto proverava i ono sto su svi drugi vec proverili... e to mi izgleda kao gubljenje vremena... to bih volela, da je htela da pogleda prethodne rezultate.... na tim folikulometrijama sam bila bar 20 puta i znam sve napamet sta i kako. s druge strane shvatam da mora sama da pogleda sve redom, (mada je i njen muz sve to vec ispratio - da je bar njegovo pogledala!), i ne bi mi bilo to toliko tesko, samo da je ipak bacila oko i na prethodne dr i njihove napomene. shvatam i da je moguce da ni ona vise nikom ne veruje do sebi. rekla sam joj i da sam vise puta proveravala da li mi je skracena druga faza ciklusa i utvrdila da nije i da li mi fali progesterona-ne fali, a ona mi ipak dala utrogestan.
znam da ja nisam dr i da ne mogu da pariram njenom misljenju i iskustvu, ali ipak se radi o mom telu i volela bih da bar dozvoli da joj ispricam sve sto sam zapazila, saznala, ispitala, pa ako i ne uvazi moje misljenje, nema veze... ali ovako samo sticem utisak da ona nije dobila SVE potrebne informacije i da dok sama dodje do njih proteci ce mnogo dodatnog vremena da bi onda konacno izvela zakljucke. a ja verujem da ona MOZE da donese prave zakljucke ali ako ima SVE informacije. I SAMO SAM POKUSAVALA DA JOJ DAM SVE INFO KOJE JA IMAM. i onda bih joj se prepustila i verovala.
ovako kad me sasece u korenu, poljuljala mi se vera...
znam da ona nije i psihijatar i da nema vremena da razglaba sa svakom od nas, ali dovoljno bi mi bilo 10 min i puna paznja...
ali...
ovako sad idem dalje, postujuci sve sto mi je rekla, ali bez nade i vere... u iscekivanju nove vestice....
i da dodam: posebno me je zabrinulo sto ono sto je njen muz napomenuo kao problem-losa jedna strana endometrijuma i priljubljen jedan janik u z matericu- ona ni jednim slovom da pomene. da li namerno ili...

Neno bitno je da ti se dopada tvoj lekar i da mu verujes. Ako se ne osecas dobro, mozda je bolje da potrazis drugo misljenje. Ne znaci da lekar nije dobar ( ne poznajem doktorku, ali sam o njoj ovde procitala mnogo dobrih utisaka), ali mozda tebi ne odgovara.

niki,
u ovom trenutku ne znam za boljeg od nje, niti ikom vise verujem...
iako kao sto vidite ipak imam primedbe...
tako da je necu menjati do daljnjeg.

to vam je kao muz... nemate boljeg od njega, ali ipak mu nalazite mane :)
ako me razumete :)

uh, jako mi nedostaje nabla! kad ce da nam se vrati? :)
e kad bi mi ona bila dr, odlicno bismo se razumele :))))
iste talasne duzine .... :)

Neno,sve mi imamo dane u kojima bi htele sve naopacke promeniti. Ovo za muza i dr si u pravu,ali...Ja sam malo drugacija,sve sto radim, radim tako da u to 100% verujem,jer ako nije tako onda ni ne pocinjem.To vazi i za VTO,sve cetiri puta sam verovala,i peti cu sigurno,ali ja uz to i beskrajno verujem svom dr.Mnogo je lose raditi nesto i biti u minusu.Ne bih volela da ovo shvatis kao losu kritiku,samo zelim pomoci

tuli, ne shvatam pogresno...
razmenjujemo misljenja... :)
mozda ceo ovaj moj stav (a i drugi) proizilaze iz mog nacina pristupa stvarima.
a to je da uvek u sve sumnjam. ali pozitivno sumnjam. ne znam dal me razumete - naucnicki :)
nikad nista i nikog ne prihvatam u potpunosti zdravo za gotovo, a posebno ne doktore - na kraju krajeva i oni su ljudi. a svi ljudi grese i niko nije savrsen. prisetite se samo sebe u svojim profesijama: ne mozete da date garancije da ste uvek 100% u pravu i ispravno "resili stvar". zar ne?
mozemo samo da TEZIMO savrsenstvu, a u tome nam DODATNE informacije SAMO POMAZU.
nazalost nisam "tip vernika" bezuslovnog, a verovatno bi mi bilo mnogo lakse u zivotu da jesam...

Neno stav ti je apsolutno ispravan, ništa zdravo za gotovo, potpuno si u pravu. Znam da si htela da dr skratiš put ali šta da radiš ona izgleda voli samo sebi da veruje.Zato prihvati to jer i to će proći i onda će trudnička vremena doći

u pravu si happy... polako prihvatam, polako se navikakvam...
strpljen-spasen! :)

Bravo za stav

Tako treba neno, ja sam bas danas bila kod Goce i dok sam cekla nadala sam se da ces mozda i ti biti danas kod nje, da cu te mozda prepoznati... ma uglavnom sam mislila na tebe i nadala se da je osmeh izmileo na tvoje lice, i sad kad videh da imas malo pozitivnij stav prema svemu bas sam se obradovala.
Samo tako devojko, sve ovo ce se jednog dana zvati juce...

JZM ::
Samo tako devojko, sve ovo ce se jednog dana zvati juce...

nena3beba ::u pravu si happy... polako prihvatam, polako se navikakvam...
strpljen-spasen! :)

Lakse reci nego uciniti, ali vredi pokusati...Samo napred

Ja te Neno skroz razumem...meni je dr predlozio klomifen i par meseci pracenja. I kad je to rekao meni se sav stomak zgrcio - par meseci??!! Ne, rekla sam. On kaze idite kuci i razmislite. Ne, rekla sam, meni je toga dosta. Celo mi telo govori da od toga nema nista, dusa mi govori da nam treba neka druga vrsta pomoci. I zato te bas razumem sto ne verujes, ali ko zna, mozda bas tvoja prica bude od onih - nikad ne bih rekla, a desilo se!
Zna zivot da iznenadi i te kako, stvarno su neverovatni putevi Gospodnji...

Od kad sam videla one tvoje suzice na forumu malo malo pa mislim o tome....mislim da nema ni jedne bas zenice ovde, a da je te suzice nisu zapekle...

ma razumemo se skroz! naravno!
u ovom trenutku mogu samo da disciplinovano koristim utrogestan, i da cekam... (kao i sve drugo u ovoj prici-vrlo sam disciplinovana bez obzira da li mislim da ce pomoci ili ne ).
ali u svakom slucaju sam malo pozitivnija i opustenija, cim je prosla faza zvana ovulacija! znate i same da u to vreme htele ne htele, bile u nekom postupku ili ne, postajemo napete i sa osecanjem da smo "u obavezi" da nesto uradimo!
srecnim zenama, bez naseg problema, u to vreme se instiktivno budi zelja za doterivanjem, da bi bile privlacnije, a nama (meni) koje se dugo borimo, probudi se negativna potreba da "uradimo pravu stvar u pravo vreme", "da nesto ne propustimo", "da moramo to bas sad, a ne sutra"...
nije ni cudo sto sam napeta toliko...

sve u svemu sad sam opustenija, i trudim se da ne mislim o svemu, sem u trenucima kada treba da stavim utrogestan- kad je neminovno setiti se ...

hajde devojke, neku lepu vest da cujemo, da nam da inekciju optimizma za dalje! :)

[quote="nena3beba
sve u svemu sad sam opustenija, i trudim se da ne mislim o svemu, sem u trenucima kada treba da stavim utrogestan- kad je neminovno setiti se ...

:)[/quote]

Takvu te volem

Fino, Neno za stav