Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Evo da sada ja prenesem svoje iskustvo sa cr.
Imala sam zakazani cr zbog karlicnog polozaja bebe. Datum i odobrenje u Visegradskoj odredjuje konzilijum. Primetila sam da te termine lupaju odokativno.
Ukoliko porodjaj sam krene cr se radi hitno i radi ga dezurna ekipa.

Posto su moje sve kombinacije nekim cudom tokom boravka u bolnici propale operisali lekari po sluzbenoj duznosti dr Dusica Kocijancic i dr Nebojsa Markovic. Tako da ih nisam nista castila jer sam ih prvi put videla u sali.

Dakle stvarno boli. Ali nikada se nisam lakse budila iz anastezije jer je sreca ogromna. Tako bunovnoj doneli su mi sina samo da ga poljubim da mi bude lakse. To je za mene bio velicanstven dozivljaj i uporno sam pokusavala da se razbudim da bi mi dali mobilni da cujem srecnog tatu.
Ja sam se porodila u 10.45 a jake bolove sam imala negde do 20h. Srecom javljali su se u nekim talasima, kada mi se sva utroba raspada i period kada ne boli toliko. Krvarila sam katastrofalno puno, sva posteljina mi je bila non stop krvava iako su mi menjali uloske i cistili me.
Sutradan je trebalo ustati. Prvo sam imala nesvesticu pa sam se vratila u krevet. To je najgori deo. Okrenuti se na stranu je pakleno bolno, ali sama rana za divno cudo ne boli. Vise boli ona masa stomaka koja je ostala da visi. Zapravo nije uopste tesko da se hoda. Tesko je da se ustane iz kreveta. Terapija je konjska. Osam boca infuzije, protiv bolova, longacef, fraksiparin i neko cudo za skupljanje materice. Pustaju treci dan kuci, s tim sto je dan cr nulti. Dakle suvise rano za takvu intervenciju.
Najveci problem je kada donose bebu. Nisam mogla bukvalno da se pomerim kada mi ga daju u ruke prva dva dana. Zelja je ogromna, a mogucnosti vrlo ogranicene.

E sada samo odeljenje. Za mene iskreno totalno razocarenje. Nema poseta. Samo ako mozes sama da izadjes, a ja sam mogla tek posle dva dana. Sestre uglavnom neljubazne. Mozes da ih zoves trista puta ako nece da te cuju dzaba ti je sve. Potpuno sama sam bila u toj kao sobi za intenzivnu negu. Niko ziv da me obidje satima. Caj pored mene, ja mrtva zedna al dzaba ne mogu mu nista.
Glavna sestra mi kaslje iznad rane dok me previjaju. Sobe jesu dvokrevetne sa kupatilom ali meni je sve to bilo grozno. Neka grozna kolica kloparaju hodnikom kada krenu da dele terapiju i opsta atmosfera mi je bas nikakva. Osecala sam se kao da sam zavrsila u nekoj desetoj bolnici.
Opsti utisak tamo vise ne.

Sada sam se super oporavila. Radim sve po kuci i oko deteta. Rana je zarasla i sada u stvari ni ne mislim na sebe.

Eto toliko od mene o mojim utiscima sa porodjaja

Evo da se i ja upisem ovde.
Na poslednjem CTG i pregledu koji je bio 4. januara 2009. godine nije bilo kontrakcija, a grlic 4cm, kao da sam u 5. mesecu trudnoce a ne 7 dana pre odredjenog termina za porodjaj. Dr koji mi je vodio trudnocu je dezurao 7. januara i zakazao mi je CR za taj dan. Trebala sam biti u bolnici u 10 ujutru, praznog stomaka i poneti kesu sa neophodnim stvarima i zdravstvenom knjizicom.
Tog jutra mislim da nije bilo srecnije zene od mene. Zaista nikakvu tremu nisam imala i jedva sam cekala polazak u bolnicu. Za mog muza to ne mogu reci, cak mu je i groznica to jutro iskocila
Po prijemu u bolnicu mene su odveli na pregled, a Milan,mm je otisao da izvadi istoriju bolesti(drhtavim korakom ) Tada me je dr ginekoloski pregledao, zaista neprijatan osecaj i bolelo me je. Dali su mi spavacicu, sve svoje stvari u kojima sam dosla su kasnije predali Milanu. Sledi popunjavanje papira, to radi babica:datum ,mesto rodjenja, strucna sprema,ime supruga, majke oca...300 cuda. Kao iz topa odgovaram, jos bi i da je pozurim, meni se zuri da se sto pre zavrsi CR, da se sto pre razbudim i vidim Anu. I onda klizma, za mene odvratna i grozna stvar, ali ima i jos odvratnija, klistiranje. Malo me je peckalo i sve vreme sam imala grozan osecaj. Na stolu sam lezala nekih pola sata, primala sam infuziju. U pozadini muzika, secam se, pesme Zdravka Colica Ruzica, gledam u sat, 11:15. I u pola dvanaest usitnjenim korakom jer mi je prikacen klistir odlazim sa dr i babicom u lift (operaciona sala na ginekologiji nije tada bila u funkciji pa silazimo sprat nize, na hirurgiju). Tu se pozdravljam sa Milanom, on ima blago teleci pogled, cvrsto me drzi za ruku i ja ga jos hrabrim:"Bice sve u redu, jos malo videces nasu Anu."
Ulazimo u operacinu salu. Anesteziolog i jos neke sestre cekaju, sve je spremno. Lezem na sto, Sladja, anest me mazi, hrabri me...ja sam srecna,nestvarno srecna, smejem se, pricam sa svima njima. U desnu ruku me bodu, na levu stavljaju merac za pritisak, vezu mi noge, mazu stomak, svi su nasmejani, Sladja stavlja masku na lice, udisem jednom, kapci su teski, cujem glas-jos jednom udahni Mirjana...udisem..

ANA JE RODJENA U 11:45

Osecam kako se gusim, polako se budim ali se gusim...odmah mi vade tubus, zaista grozan osecaj, grlo grebe i boli, ali samo dok vade tubus. Dolazim do daha i cujem
Mirjana, hajde Mirjana otvori oci...dobila si devojcicu...sve je u redu...4100 ima crnu kosu...pokusaj da savijes nogu...
Ne mogu da savijem nogu, nema sanse, pokusavam, naredjujem sebi...ne mogu.
Prebacuju me na pokretan krevet, zabolela me je rana od tog prebacivanja iako su bili nezni i sve to polako radili.
Vec sam svesna, pricam sa dr, sa sestrom, pitam za Anu, kazu gore je, babica ju je odnela, jos malo cu je videti. U liftu sam sasvim budna. Ispred lifta Milan, srecan nasmejan, vidim uplakane oci, kaze video je Anu,slikao je, ljubi me, prica, mazi me.
Odvode me u porodiliste u posebnu sobu sa 2 kreveta.To je sok soba. Prikljucuju infuziju. Trazim od sestre mobilni, zovem obe seke,pricam sa njima, usporeno, nista me ne boli. Oko 13h sam zvala i Happy i Jelence i Maju...zvala bi ceo svet da kazem da sam rodila devojcicu.
U 13h dolazi moja kuma koja je babica i donosi mi Anu, stavlja je pored mene...Ja sam je samo gledala i upijala svaki njen delic lica. Ne znam kako da opisem taj trenutak...sve se raduje u tebi i peva.
Rana me nije mnogo bolela, samo su se povremeno javljali jaki zigovi. Po savetu babice savijala sam noge u kolenima. Nisam jako krvarila, ali su sestre cesto menjale uloske. Ledja su me bolela od lezanja i pozelela sam da mogu da se okrenem na stranu. U terapiju su bile ukljucene i inekcije protiv bolova.
Taj dan sam malo spavala, malo pricala telefonom. Duska, moja kuma i babica me je obilazila. Anu je ponovo donela oko 19h i tad je bila kod mene sat vremena. Posle toga sam uz pomoc sestre polako ustala i napravila par koraka. Dok sam ustajala i sedala imala sam bolove, ali mi je ta kratka setnja jako prijala. Malo sam se umila i pogledala u ogledalo i rekla:"Zdravo MAMA MIMA!" Celu noc nisam mogla zaspati. Jednostavno san nije hteo na oci. Moja sestra bliznakinja me je bukvalno na svakih pola sata zvala i prenosila dogadjaje sa zurke povodom Aninog rodjenja. Kazu zureza za pamcenje...nisam sumnjala.
Sutradan sam presla u sobu gde sam bila sa jos 2 zene. Pisala sam vec o porodilistu u Loznici koje je renovirano i super sredjeno, cisto, toplo, babice i sestre ljubazne...zaista dane provedene u porodilistu ako bi ocenjivala, moja ocena bi bila cista 10.
Pored nasih kreveta su krevetici za bebe, zurka od prvog dana. Normalno se krecem, bolova nema nikakvih, imala sam osecaj kao da mi nije radjen CR. I dalje je problem bilo ustajanje i sedanje,posto su kreveti visoki. Drugi dan od CR sam zamolila dr da mi ukine inekcije protiv bolova jer me vise boli sam ubod inekcije i debelo meso, nego sto me boli rana.Vec sam stara Mima, setam po porodilistu, zezam se sa zenama, smejemo se...i danas nas cetiri se druzimo i cesto se setimo dogodovstina iz porodilista. Npmr kada sam se opekla o radijator. Dlan mi je bio crven kao paprika a nisam mogla ni glas da pustim kako bebe ne bi probudila i napravila uzbunu u porodilistu. Uletela sam u kupatilo i uz uf uf hladila dlan minimum 10 minuta.

Sestre su sa paznjom objasnjavale sve vezano za dojenje, kupanje, nezi bebe...

5. dan od porodjaja idem kuci. Moja Ana, mm, sestra i ja na -19 sedamo u auto i idemo u nas topli dom.
7. dan od porodjaja sam otisla u porodiliste da mi skinu konce. Napokon kompletno tusiranjeeeeeeeeeeeeeeee

Porodila sam se pre mesec dana na Betaniji, Novi Sad. Imam samo reci hvale za celu ekipu ljudi sto tamo radi, od sestara pa do doktora - sve stima besprekorno!!! Uslovi su odlicni, cisto je i stvarno tamo rade 200 na sat. To pricam jer sam, igrom slucaja, ostala tamo nedelju dana i videla kako se radi i kad ima manje porodjaja i zena na odeljenju i kad bude prosto nalet i svi kreveti budu popunjeni. Meni kao prvorotki koja pojma nisam imala, sestre su pomogle i oko izmuzavanja i pokazale mi kako se beba povija, kao i mnogo drugih korisnih saveta koje sam tamo cula, svaki zlata vredi. Dosla sam kuci odmorna i "obucena" da se sama staram o mom cedu. Zato, veeeeeeeeeeeeeeliki pozdrav i hvala celoj ekipi ljudi koji su bili uz mene i jedno veeliko hvala gospodji Milki Jovanovic! xxx

Evo i mene da se zapljunem. Moj drugi porodjaj. Konacno 29.12. se zaputih na taj famozni zakazani cr. Primise me u ambulantu, prvo pregled pa tek onda idem na odeljenje, mm i moja mama cekaju u hodniku. Jelte kaze dr da se skinem hteo da me pregleda babica ukljuci ctg kad nema tonova, pomeraju oni ctg ama nista se ne cuje. E u tom trenutku krenuse dr i babicaa da panice, ogrnuse mi jaknu onako gologuzoj i trk gore na odeljenje na uzv, moji se nasli u cudu nemaju pojma sta se dogadja. Stavise me na sto skupise se nekoliko doktora uradise mi uzv kad moj sinak spava ni ne haje. ja sam znala da je sve ok jer je bebac u tom periodu samo nocu bio zivahan a danju spavao, ali dogovori mi babica da su im zene dolazile na porodjaj sve je bilo ok a beba im umrla u stomaku. Bio je jedan cr pre mene, meni sestre stavise katetar i ajd gore u salu na onom glupom ktrljajucem krevetu. kad tamo taj prvi cr jos nije gotov a jelte kako su vrata sirom otvorena imala sam uzivo prenos cr i sve sam odgledala kako se sta radi. Dosao je dr anesteziolog pricao samnom pogledoa mi grlo, pitao za alergije. Konacno dodjoh i ja na red. Samo sam zamolila jednu divnu babicu da bude tu pored mene kad se probudim jer ima jako mio glas. Stavise me na sto, pita me anesteziolog jer bese imas 85kg a ja ko oparena ma doktore sto mi dodajate kilograme? imam 80kg kad sam legla na sto nesto sam se raspicala sa gishom i pitala anesteziologa da li postoji mogucnost da se probudim u sred operacije a on onako kroz zezanje mi kaze da ako imam zelju mogu da me probude.
U 9:45h se rodio moj sinak ja sam u 10:15h bila vec budna i u sobi. Tad jos nisu anelgetici krenuli da deluju pa mi je utroba bukvalno gorela takav utisak sam imala. Ceo taj dan sam kunjala i pricala sa cimerkom koja je prekukala jer joj je prvi cr a nije znala da ce toliko da je boli. Primila sam neke 4 boce necega i bocke za skupljanje materice, nisam mnogo krvarila onako osrednje. Sutradan sam ustala i sto rece vec neko boli te dok silazis sa kreveta dok hodas ne boli. Isti dan su nas spustili na drugo odeljenje. Tri kreveta u sobi samo nas dve i imale smo posebno kupatilo. Atmosfera u porodilistu je bila super, praznicna nije bilo puno dr ni sestara svi su bili ekstra raspolozeni i sve je moglo, posete su bile ceo dan mogao je da ti dodje ko kad je hteo. Tih dana je bila prolecna temp pa smo nas dve izlazile malo ispred porodilista da uzivamo u lepom vremenu. Za ng je bilo super novinari, tv kamermani super klopa, decica su dobila svasta nesto. Pustena sam kuci 5 dana od cr 03.01.

e sad kad si rekla kamermani,setih se da sam te videla na tv-u i bas sam onako viknula kaze mm "uplasi me" sta vices....

Ahahha ma to je haos bio kasno nam javili da dolaze bar da smo se doterale

Drage moje, samo da vam stavim jedan link:
http://www.24sata.rs/vesti/beograd/vest/apartman-za-porodilje-kosta-od-2-500-do-15-000-dinara/34324.phtml

Moja prica iz VRT-a i porodilsta!
Kako sam ostala trudna, pod kojim okolnostima i u kojoj zbrci, sigurno se secate. Taj dan nikad necu zaboraviti, Posle vreme leti, na stikeru se vrtoglavom brzino menja ono " only X day to go". Uz budno oko dr Miljica, Dr Dukanac i Dr Bonaci dobila sam moj Dar od Boga- mog sina Stefana!
18.10 sam imala zakazan prijem u Vrt-u. termin mi je bio 12.11.
Rano ujutru dolazim na prijem u gak. naoruzana strpljenjemi i sa puno stvari, znate li gde je 12.11. Na prijemu nisam dobila spavacicu, jer nisam u terminu tako kaze ona tete dole. po novom mm nije moga da mi odnese stvari dole, nego ja. Ali posto smo mi tamo domaci, on se provukao i bio samnom. Ubrzo je otisao, posao ceka. ko je znao tada da me poslednji put vidi sa stomakom. ubrzo sam dobila krevet, standardno, pregled, uz, ctg. sve ok, otvorena prst,grlic mekan. posle 14h mi je ispao sluzav cep. kazem sestrama. one ok, ako bude promena zovi nas. ja nista ne osecam, nasatvljam da ubijam vreme sa novim cimerkama. ali dosada nije dugo trajala, jer su mi u 19h rekli da NEMAJU FRAKSIPARIN nego Fragmin! Kosa mi se digla na glavi. Svoj ne smes da doneses,zasto sad da mi upropaste sve,pa primam fraksi od pocetka trudnoce....i sta reci.
19.10.11 Vizita, dr Dukaca mi javlja da u apoteci klinickog centar, nema fraksija i da ce to da napise u mojoj istoriji. Dr Miljic ko za inat na nekom simpozijumu. Moji su povukli sve moguce veze da mi dostave fraksi ili bar da dodju do Dr Miljica da mi on odobri. Bilo bi mi lakse, verujete mi.
Ali ima Boga, par sati kasni mi se na mob javila Dr Bonaci -imunolog. Da pita kako sam i sta treba. Kakav ce piti porodjaj i kad, da hoce da me vidi. Dok sam ja pricala sa njom na mob, u sobu ulazi dr Dukanac. ljuta zog intervencija oko leka i mog raspitivanja o fragminu. kada mi je imunolig odobril fragmin, bilo mi je lase. dogovorile se da dodje u cetvrtak do mene. nesto kasnije, pricam sa mamom, kazem joj moram u Wc. Ustej iz kreveta ali ne mogu da stignem do tamo. Ne mogu da kontrolisem, rekoh gotovo, upiskila sam se.....jedva stizem do wc. a tamo, ne prestaje da curi....tad mi je sinulo. Vodenjak !!! Zovem sestru, ona juri dr koja je krenula kuci( proslo 15h)ova nece da se vrati. zove dezurnog dr. on me je pregledao, otvorena 3 prsta, bez kontarakcija, moras u porodiliste, kaze mi. Sta cu ja tamo, pitam ga. Nista ne osecam. kazu, moras jer nemas vodenjak! I atko se ja pakukem za gore. sa onoh tonu stvari. dolazim u porodiliste, sestra me pita, sto nemam njihovu spavacicu? nisam u terminu, nisu mi je dali-kazem je ja. Budale. Sledi klistir, uzimanje mera i razgovor sa sestrama. Cak mi je namestila neku cistu krpu na wc solju. Divna zena, zar ne. posle sledi tusiranje i odlazak u boks. Nisam vam napisa, taj dan je bio onaj moj dr dezuran. secate se, mlad, ljubazani od pomoci . tada mi je laknulo. prikljucili su me na ctg i cekanje..... sati sporo prolaze......hrane nema.....za pice nista.....polu ledja od lezanja. dolazi vizita vecernja. i odlazi. Dali su mi infuziju i glukozu pa mi je bilo bolje. mrak odavno pao.zene se napinju, kukaju, dozivaju sestre, poradjaju se i odlaze.......ja ostajem. Ponoc prosla a nista se ne menja. Pustio me dr dva puta do wc-koske da protegnem. Lezim tako, gledam u prazno, slucam ctg( to me je smirivalo) mazim mos stomacak i pricam sa mojom bebom. sta drugo da radim? oko1h su me pustili na kratko tusiranje,konacno! Nisam se sladje u zivotu istusirala. Vracam se u boks,kisonik, ctg, neka boca, infuzije.....stanje isto/ kaze dr probaj da spavas. hocu ja, ali....Oko tri me je uhvatila , tuga/panika. neznam kako se to zove, ali je osecaj grozan. sve zene koje su dosle su i otisle sa svojim bebama. moja je jos u stomaku bez naznake da izadje. sama ja u porodilistu, lezim od popodneva i nista, sve me kosti bole.......ali..bolje ti je tu nego dole. pa jeste, ovde sam na sigurnom. samo treba sacuvati razum. moji na smenu ovu, mm i mama, kuma. sestra drzi telefon tako da im cujem glas, ja ih pozdravljm iz boksa. I to mi je dr dozvolio. Sta bih bez njega. Duga nocu u porodilistu blizi se kraju, dolazi vizita i nove porodlilje. sa njima i studenti i srednoskolci na praksi. e samo su mi oni falili!!!!! Nacelnica porodilista dolazi da me odbilje. da vidi taj" neverevtan slucaj" i posle vizite me pusta na odeljenje, jeeeeeeeeeeeeee
ali dr Dukanac nece da me primi!!!! jer nemam vodkejak.........i tako opet borba. Zaboravila sam da vam napisem, to vece sam dobila fraksi 0.6 u porodilistu i ti jutro isto/ toliko o tome da ne sme tri dana pre porodjaja ili 24h. Posle napornog truda jedne divne sestrice, nasli su mi mesto u vrtu.
20.10.11 oko podneva silazim na odeljenjeeeeee. jeeeeeee mislim ja tus, wc, hrana mobilniiiiii. ali ne, prvo opet ctg, uz, pregled pa onda. naravo da su me u kolicima spustili u vrt. jer niko iz porodilista nije izasao na nogama sem mene, zamamlo. bih ja ali i nisu dali. Dole me cekaju devojke, sa pricom o dr Dukanac. svi su znali da sam se vratila i sjatili u sob da cuju kako je gore. dasa mora da klopa, nastavak sledi. nemojte zaspati

nastavak.....
tada sam cimerekama rekla, da se drugi put necu poradjati, ipak je to suvise za mene,ali da ovo moram da zavrsim.
malo sam dremnula kad su me probudili Dr Bonaci sa kolegom hematologom. Ne secam se mnogo razgovora, jer sam bila mrtva umorna. sem da je Dr Miljic ostavio "Uputstvo za koriscenje" ( posto je na simpozijumu)da se ona slaze sa tim ali da ce da doda jos nesto za svaki slucaj. neku inekciju. da mi je zakazan uz stomaka za petak tj sutradan. da ne brinem za fragmin, obilazicew me ona. tako je i bilo.
oko 22h sam imala neko vagimnalno tusiranje i ispiranje. sva sam se najezila kada sam usla u tu prostoriju, od hladnoce. mada je i prozor bio otvoren siroooom. zavrsila sestra tusiranje, ispricale se mi. ista sestra od juce koja me je vodila u porodiliste. pola sata kasnije sam odlucila da je zovem, jer mi stvarno nije bilo dobro....sve me je bolelo..ruke, noge glava, kicma ama sve. dolazi sestra, meri tem i to digitalim termometrom kao ona 38,5 . brzinom svetlosti zove dezurnog dr, sa akcentom na iskusnog dr jer sam ja specificna. brzo.....kao dolazi dezurni dr. pregled trazi ama ja imam temperaturu a ne trebami pregled. kaze da mora, dobro ako bas mora. penjem se na sto,prozor i dalje otvoren, meni zubi cvokocu i drhtim a dr kaze: 5cm otvorena i jake kontrakcije, odmah u porodiliste!!! ja kazem sestri, necu gore pa da me opet vracaju. kad krenem da se poradjam vazi se, ovako idem u sobu da legnem hladno mi je. a ona meni kaze, pa poradjes se i vrlo brzo imas jake kontarkcije, osim toga nikog sa 5 prstiju nisu vratili iz porodilista! jel ce ovaj nadrndani dr da budegore, pitam ja? nece, ima drugi tamo, ovaj je dole na prijemu. ah sad mi je lakse, skroz je antipatican. Vracam se u sobu, jedva stojim na nogama, pakujem stvari kojih ima gomila. jedva nosim sve, sesta mi pomaze. opet nemam spavacicu, hocemo kolicima, piat ona. necu idem na nogama, mogu ja to. ali iskreno jedva, vise sam se junacila. a da, temperatura u medjuvremenu, bez lekova, nista ne smeju da daju, 38.8.
U porodlistu ista prica, iste sestre, samo ovaj put bez klistira i mera. kaze mi ova sto uzima telefon i dokumenta, opet ti, sta ces ovde zar se nisi porodila. pa valjda vidi da nisam. jedva odlazim do boksa. prikjucuju ctg, pitaju razna pitanja. Gomila njih oko mene, jedna piat, jena pise, jedna stavlja kanilu, druga u drugu ruku kaci neki rastvor.ova i dalje dosadna sa pitanjima dr me gleda, kaze 7cm, kako bre pa od vrta do porodilista 2 prsta! pitam ja, a on, sve je moguce, sada ces ti jos malo. zaboravila sam to je bilo oko 23i45h tada sam mm pustila poruku i ugasial mob. Onad su svi nestali,malo mi je bolje sad vec osecam stomak i kontakcije.pita sestra, jersu presli bolovi pozadi. kazem jesu, hvala bogu. a ona trk po doktora, ali zeno...sad mi je bolje. sad osecam nesto i to je prihvatljiv bol. a ona na svag glas: poceo porodjaj.........!!!! Tada su se opet sjatili njih bezbroj, jeste 9cm jake kontrakcije sada ce to brzo....sta piseu istoriji...ova lista papire........uf dr, ovde ima puno! citaj brze, kaze ona njoj. ma ja cu da vam ispricam,sve sto vas zanima. ne ti, disi i guraj kada ti kazemo. ja slusam , guram, disem, odgovaram na pitanja, guram , disem ...dr kaze dr lezi joj na stomak vidim glavuicu i eto glavice, jos jednom jako, jako, jako gurajjjjjjjj.....................................kmmmmmmmmmmeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee !!!!! uf gotovo je, pa mogla bih ja moza jos jednom, pomislila sam, nije tako starsno. Dr prica, "refleks hvatanja samo savladali, vec dira makaze i instrumenete a ni vrpcu ismo presekli. vidim ja, vratice se on ove za 20ak godina ali kao dr!" tada su me pitali, kog je pola beba? musko, kazem ja. Mamin sin jedinac, moj dar od boga, moja cica mrdalica, dasjtemi ga. Onakav, sav lepljiv,belicast,krvav ma nista sladje nisam drzala u rukama, sa sve kosicom ma milina jedna. brzo su ga odneli a za mene je pocelo usivanje. tad je bilo oko1h.
usivanje je trajalo skoro sat vremena, fina jedn dr pokuava da me oraspolozi ali boli. stalno kaze, jos gaze, jos konaca,jos gaze, jos konaca. aman zeno sta vise usivas......svi se razbezali, jedna sestra nas obilazi.kad god dodjeova tarzi ili konac ili gazu. pa koliko ja imam kopci, a ona cuti, nista ne prica. pa koliko, kaze ona,nema veze koliko ih je , samo da ti budes dobro. ma naravno, nego hocu da znam. mamlo smo te secnuli. nemam veze bolje to, nego da sam se rascepala.lepo smo se nas dve ispricale za tih sat vremena ali nisam saznala kojiko kopci imama. kada je zavrsila rekla je, vi ste jedna hrabra zena,bilo mi je zadovoljsto! ovaku zenu nisam jos upoznala,kao sto ste vi, puni strpljenja, mirni, stalozeni a ja dobro znam da boli i tekako boli ovo sto sam vam radila. ali htela sam zbog vase bolesti da to uradim perfekno! hvala joj do neba! sad je sve ok. meni se polako spava,ugasli su svetlo, ona me obilazi na 15ak min.oko 4h me voze na odeljenje, opet problem sa mojim stavrima. ima ih previse za kolica.
21.10.11 na svet sam donela moj dar od boga,moju cica mrdalicu moju ljubav malu
soba u porodilistu dvokrevetna, ja sama u njoj. konacno voda i mobilni! pricam sa mm i mamom a sestra me opominje da sam glasna i da zene spavaju. tada sam zaspala i ja.oko 8h dolazi mi cimerka. sutradan mi donose moju kiflicu. Ustala sma taj dan oko podneva, za vrema posete sam jeva disetala do vrata ali vredelo je,svaku paru sto kazu. u nedleju e opet osecam lose, prima transfuziju. hemoglobin 56. jeva sam mrdala po odeljenju. cimerkam je je sve donosila iz radnje. nisam se skoro tao lose osecala. u ponedeljak dozazi nacelnica odeljenja u viziti i kaze mi da idem kuci. kuciiiiii???!!!! pa ja nemam kucu....mm pakuje stavri iz starog stana( do 1.11 trba da se iselimo) kod nejgovih ne mogu jer tamo nista nsmo prebacili od stvari, kod mojih jedino ali nazalos bez mm. dusa me boli dok ovo pisem, sto nismo bili zajeno tu noc, te nocu kada sam stigla kuci, sto nisam mogla svom detetu da spremin sobu, krevetac, posteljinu, igracke i ostalo.....znate i vi....zivot pise romane a ovo je moj roman!
da saberem utiske: za sedan dana ja sam izasla sa bebom iz porodilista atrbala sam da lezim bra jos mesec dana.
na otpustu su mi pravili probem oko ospavacice. secate se one sa pocetka price. jedva sam je ubedila da je nisam ni imala. a ona kaze, pa niko se nije ovde porodio u svojoj spavacici, nezamislivo, skanalozno i vrti glavom, tepce i cita u revers gde nemaaaa spavacica i papuce kao stavka.opet sam jedinstvena u necemu.
jos da dodam, da je dr Miljic pao u nesvest kada je cuo da su me pustili kuci. po njemu ja nisam bila za kuci.
a moja dr iz dz, secate se i nje debila. kada je moja mama otisla po nalog za fraksi, ova je ispustila olovku i obesila vilicu do poda kada je cula da sam se porodila. doslovce. kaze mama da je ihim glasom piatala, je sve u redu, dobro su,oboje? naravno, kaze mama sa ponosnim osmehom. a ona, imate cerku borca, zasluzila je.
eto drage moje, tako sam ja prosla. danas dok sam ovo pisala,prezivala sam sve jos jednom i nisam zaboravila nista. da vam kazedm i ponovo bih, ako da Bog!

Uh Cici, ja ostah bez daha
I jesi borac i svaka tebi cast

Ja sam se porodila cr 27.04. na Betaniji. Dosla sam dan ranije zbog pripreme, i bila prva na programu ujutro. Porodila me dr Novakov, koja je, moram reci vrhunska dr, i bez nje ne znam kako bih sve ovo iznela.
Dan pred operaciju pregled vaginalni, uz, razgovor sa anesteziologom, a posle toga dolazi mm da me obidje i vidi kako sam. Suze su mi krenule na oci. da li j moguce da smo dosli do kraja, ili novog pocetka U nekim momentima ne znam sta cu od sebe, panika me uhvati pa onda zelja da se sto pre porodim i zagrlim moje cedo. Da mrvicu sa uz vidim uzivo!I tako docekam vece i dobijam fragmin 12h pred operaciju , ujutro klistiranje, pripreme za infuziju...
Spakovane sve stvari i vode nas na odeljenje. Sestra gura kofer a u meni raste uzbudjenje. Dosao je i taj dan koji cu pamtiti celog zivota.
Slede pripreme u sali, lezem na krevet, oko mene sve metalno i zeleno, bockaju me silnim inekcijama, prozor otvoren, svuda neka hladnoca. Molim sestru da zatvori prozor i pokrije me. da li mi je hladno zbog treme ili stvarno pitam se. Adrenalin radi, o Boze, pa za sat vremena ja cu roditi jednog decaka o kom mastam godinama. dajem med.bratu silikonski kateter koji sam donela sa sobom i slusam njegove glupe komentare vezane za isti, ali ne obracam paznju. Nece mi on pokvariti dan. Malo me hvata panika, i vidim da oni ubrzavaju. Upada dr sva u zelenom, oci joj se smese, kaze dobro jutro, i ja sklapam oci. Totalna anestezija deluje.
Posle pola sata otvaram oci, oko mene nekoliko sestara, prebacuju me na krevet, dolazi sestra i pita me da procitam broj sa narukvice. Citam 145, a ona kaze i vasa beba ce nositi taj broj i kaci mi ga na ruku.
A onda dolazi druga i pokazuje mi bebu. Kaze rodili ste zivog decaka od 3.450 gr i 50 cm dugackog. Kakve divne reci Dolazi dr i kaze sve je proslo odlicno, dobili smo dve desetke.
Ja na krevetu drhtim od anestezije, a u sebi lebdim na krilima srece.
Polako popusta drhtavica, daju mi inekciju protiv bolova. Dobijala sam ih jos u toku dana, ali vecih bolova nisam imala. Najteze mi je bilo kad sam drugog dana pocela ustajati, kad sam se tusirala, i kad sam setala iz sok sobe do odeljenja za cr. Odmah taj dan sam pocela savijati noge i dizati da bi creva proradila, sto je uspelo. Bebu su u sok sobi donosili na mazenje, a posle smo krenuli sa dojenjem na tri sata. Najlepsi osecaj na svetu. Na Betaniji pustaju posle tri dana, ali mi smo ostali 6 dana jer je Vukasin imao manjak kalcijuma, a kad je to nadoknadio, dobio je zuticu.
Da ne pisem o ostalim danima, cr je odradjen odlicno, rez fantastican, ocekivala sam vece bolove, ali Hvala Bogu nije strasno.

Hej devojke, intenzivno razmisljam o nacinima porodjaja i danima posle toga... Ono sto je za sada definitivno je da cu se poradjati u NF, posto moj dr kod koga privatno idem tamo radi, pa mi je to nekako logicno, a znam jos jednog lekara na specijalizaciji...

Intersuje je ima li neko od vas ko je bio u apartmanima, da li vrede 8000 dnevno?

Sto se tice dojenja i prepovijanja bebe, to planiram da " naucim" sa interneta, jer ne mogu da se nerviram oko toga da li sestra hoce ili nece da mi pomogne. U se, i u svoje kljuse...ne ocekujem nista, cak imam i predrasude, jer je moja sestra jako lose prosla...
Znaci, ima li neko ko se skoro poradjao tamo? Kakva im je higijena, a za hranu necu ni da pitam, jer ja zaista mogu da pojedem sve.

sve krenem da napisem izvestaj, pa me princeza prekine...
utisci iz GAK Visegradska su krajnje pozitivni
otisla sam da lezim u ponedeljak, odeljenje Kontrola fertiliteta, odmah po prijemu me pregledali, odmah poslali na konzilijum, odobren CR, zakazan za sredu 12.12....sve funkcionise kako treba, sve organizovano...
Medjutim u toku noci pred zakazani CR meni pukne vodenjak, ljubazna sestra pogleda, pozove dezurnog doktora, odvede me u porodiliste...Tamo su opet dve ljubazne i mnogo fine babice, lekari takodje korektni....
voze me u salu za CR, jer sam skroz zatvorena a kontrakcije krenule...bezbolne...
budim se u intenzivnoj, sve boli, ali trpim....odmah su mi po budjenju rekli da sam rodila princezu i da je sve ok....srecna sam i samo mislim o maticnim celijama....kako dajavim da dodju po njih....
odoh nastavk price sledi...

Ema78 ::

Intersuje je ima li neko od vas ko je bio u apartmanima, da li vrede 8000 dnevno?

Sto se tice dojenja i prepovijanja bebe, to planiram da " naucim" sa interneta, jer ne mogu da se nerviram oko toga da li sestra hoce ili nece da mi pomogne. U se, i u svoje kljuse...ne ocekujem nista, cak imam i predrasude, jer je moja sestra jako lose prosla...
Znaci, ima li neko ko se skoro poradjao tamo? Kakva im je higijena, a za hranu necu ni da pitam, jer ja zaista mogu da pojedem sve.

Ema, ja sam se porodila u NF, pre 18 meseci.
Verujem, da se od tada ništa na gore nije promenilo, naprotiv.
3. meseca sam ležala na Patologiji, i imam samo pozitivna iskustva, i sa sestrama, i sa dr. Imala sam puno cimerki, mnoge su se porodile CR, pa sam ih obilazila, jer se odeljenje CR nalazi na istom spratu, tj. vezano je za Patologiju. Tamo sam bila domicilno stanovništvo
Nijedna se nije žalila, sestre su im pomagale oko svega.
Ja sam bila u apartmanu, tom dvokrevetnom od 8.000 rsd.
Odlični su, preuredni, sestre divne (za sve što ti treba, interesuje, tu su) , na raspolaganju 24h, bebu možeš dobiti kad želiš, posetu imaš kad hoćeš i koliko hoćeš, pedijatrijske sestre predivne( meni su pomagale oko dojenja), hrana dobra, sve lepo servirano (posle boravka na Patologiji, i onog deljenja hrane kao u zatvoru, ovo mi je izgledalo kao na filmu, mada ništa jela nisam). Pošto sam imala problem sa uvučenim bradavicama, a puno mleka u kanalima, dovodili su mi sestru sa Laktacije, što sigurno ne bi da nisam plaćala,tj. bila u apartmanu.

I bitna stvar, kad je otpust mama i beba, apartman ima prednost, sva papirologija se završava u apartmanu i ti sa bebanom pravac kućici, bez lutanja i čekanja
Srećno!

Hvala puno Tuli...ja sam vec misjenje o NF promenila, bila sam u dnevnoj bolnici, i sve deluje nestvarno za ono na sta sam ja navikla, i na sta sam se spremila. Idem u utorak, bicu tamo zbog OGTT, pa cu preneti utiske....

nastavak price...
nekako se dokopah odeljenja carskih rezova gde su sobe dvokrevetne i sasvim korektne...
Ipak mi smo uzeli apartman, i da se ponovo poradjam opet bih ga uzela, svakakvih ludih zena ima, a verujte mi nije vam dosadno sto ste sami...
Imaala sam svoju sestru koja je cesto dolazila, televizor, svoje kupatilo, niko me nije uznemiravao...milina jedna....Apartmani su losiji od onih u Frontu, u stvari to je obicna soba sa jednim krevetom i tv-om, ali nisam ni ocekivala luksuz...
Bebu donose na 3-4 sata, meni je jedna fina sestra donosila i nocu kada mi je krenulo mleko...
Sestre su fine, manje vise, ali prema baksuzima sam i ja bila baksuz
Maltene ceo otpust se uradi na odeljenju tako da nema maltretiranja okolo....
ustala sam odmah tog dana kada je bila operacija, sutradan vec setala....rana me je naravno bolela ali sam se trudila da budem sto pokretnija, tako mi rekli pa se ja junacila...
Pustaju 4 dan pri cemu se dan carskog reza racuna kao nulti....
...lekari me obilazili, i moj, i dezurni sto me je porodio....korektni, uradili i UZ nekoliko dana nakon CR....
na kraju sam naravno castila sve redom, i nije mi zao....
eto, sve u svemu, utisci pozitivni, pogotovu kada se setim da sam tamo ugledala moje mladunce, moju princezicu...
....sada znam da kada vozim autoputem prema Autokomandi da cu uvek baciti pogled na prozore Visegradske i sestiti se tih lepih dana tamo....kada sam postala najsrecnija na svetu....

tuli ::

Ema78 ::

Intersuje je ima li neko od vas ko je bio u apartmanima, da li vrede 8000 dnevno?

Sto se tice dojenja i prepovijanja bebe, to planiram da " naucim" sa interneta, jer ne mogu da se nerviram oko toga da li sestra hoce ili nece da mi pomogne. U se, i u svoje kljuse...ne ocekujem nista, cak imam i predrasude, jer je moja sestra jako lose prosla...
Znaci, ima li neko ko se skoro poradjao tamo? Kakva im je higijena, a za hranu necu ni da pitam, jer ja zaista mogu da pojedem sve.

Ema, ja sam se porodila u NF, pre 18 meseci.
Verujem, da se od tada ništa na gore nije promenilo, naprotiv.
3. meseca sam ležala na Patologiji, i imam samo pozitivna iskustva, i sa sestrama, i sa dr. Imala sam puno cimerki, mnoge su se porodile CR, pa sam ih obilazila, jer se odeljenje CR nalazi na istom spratu, tj. vezano je za Patologiju. Tamo sam bila domicilno stanovništvo
Nijedna se nije žalila, sestre su im pomagale oko svega.
Ja sam bila u apartmanu, tom dvokrevetnom od 8.000 rsd.
Odlični su, preuredni, sestre divne (za sve što ti treba, interesuje, tu su) , na raspolaganju 24h, bebu možeš dobiti kad želiš, posetu imaš kad hoćeš i koliko hoćeš, pedijatrijske sestre predivne( meni su pomagale oko dojenja), hrana dobra, sve lepo servirano (posle boravka na Patologiji, i onog deljenja hrane kao u zatvoru, ovo mi je izgledalo kao na filmu, mada ništa jela nisam). Pošto sam imala problem sa uvučenim bradavicama, a puno mleka u kanalima, dovodili su mi sestru sa Laktacije, što sigurno ne bi da nisam plaćala,tj. bila u apartmanu.

I bitna stvar, kad je otpust mama i beba, apartman ima prednost, sva papirologija se završava u apartmanu i ti sa bebanom pravac kućici, bez lutanja i čekanja
Srećno!

sestre sa laktacije dolaze kod svih mama, ne samo u apartmane, otpust obican traje takodje veoma kratko i nije nikakvo cimanje,
ja sam sa nf zadovoljna

Hvala Bojana... Ja sam bila tamo u dnevnoj bolnici, stvarno je sve vise nego korektno, mada se osoblje malo prepucava medjusobno, ali se to ne odrazava na pacijente.

Meni ne bi bila problem ni obicna soba, ali mm nema sanse da me obilazi u toku radnog vremena, vec samo uvece, pa zato razmisljamo o aparmanu. Za sada, ono sto sam tamo videla mi je ok. Jeste guzva, jeste haos, ali sve nesto racunam da je to vec uigrani sistem i da ne bi trebalo da bude vecih problema, mada je moja sesrta bas lose prosla.

Stvarno mi nije jasno na osnovu cega se jedna te ista stvar u jednom porodilistu placa, a u drugom ne? I , zasto se cene usluga razikuju...svi nabavljaju lekove po istim pravilima... epidural je epidural, sa sve sistemom za aplikaciju...

Pravdaju se da nemaju anesteziologe... pa, sto ne odobre specijalizacije?

Ma ja svejedno idem u NF, kostalo ne kostalo, ali me nerviraju te zakulisne igre koje se pravdaju glupostima. Za sada sam cula vise dobrog nego loseg o NF, moje dosadasnje iskustvo je ok, pa cemo videti.

Kada je bal nek je maskenbal...

Ja sam u frontu. I baš sam zadovoljna.
Vodila tamo trudnoću na 4tom na rizicnoj (blizanacka) te prirodno i ostala kod iste dr na carskom u epiduralu. Tako trazih da bi bila budna.
Što iz želje da ih odma vidim, što iz straha da ne pomesaju matične ćelije
Anesteziolog je fantastičan bio. Igla u ledjima nikom ne prija, posebno zbog priča o trajnom ukocenju ako se mrdnete, ali izgurah i to sa osmehom na licu jer je čovek imao odličan smisao za humor sve vreme. Posle sam tražila da mi skinu uprkos bolovima. Više mi smetalo da ležim nego što mi bilo teško da malo trpim bol.
Odmah su mi ih i snimili te imam lepu uspomenu.
Većina sestara i dr je skroz ok i profi. Jeste bila gužva i čekalo se na mnogi sta, ali od toga se ne može pobeći.
Kasnije na odeljenju za porodilje na istom spratu imala sam dosta zaerki i na sestre i na dr pre svega zbog neorganizovanosti i povrsnosti. Ali i ti je za prolaznu ocenu. Sve lekove su imali. Sestre za laktaciju sam jurila uporno jer su malo zabusavale, ali meni onda na vreme razradile kanale. Bilo je tihih zenica koje se nisu borile da ih dozovu te posle nagrabusile sa gdrudima...
Posle sam imala još 2 kiretaze u naredna 4 meseca ali to ne krivim dr. Ona je stvarno dala sve od sebe... Zašto je nešto ipak ostalo, te sam krvarila mesecima, i dan danas ne znam...

Hvala Neno...
Ja ne mogu da kazem da znam sta me ceka, jer blage veze nemam sta je to porodjaj, ali posto sam ceo zivot medj belim mantilima, znam da nije lako raditi u tako velikoj bolnici.
Ne ocekujem previse, nisam nesto zahtevan tip, bolnica je bolnica... Ali, ono sto ocekujem je da budem medicinski zbrinuta, i beba i ja, da osoblje bude profesionalno, ne mora da me maze po kosi, i da bude cisto.

Dok sam bila u dnevnoj bolnici, sestre su bile fenomenalne, dr'ovi su malo nadrndani, ali nama nije falila dlaka sa glave.

Ja sam sada u fazi prikupljanja informacija, a hvala bogu na internetu i youtube'u, pa makar mogu da vidim kako neke stvari izgledaju.
A i tip sam, da kada prigusti, ja krenem da se salim...

Imam još dosta vremena, ali već sada planiram da se porodim u Višegradskoj. Već sam kod njih imala jednu intervenciju i ležala 5 dana na Kontroli fertiliteta prošle godine. Iskustva su mi s obzirom na okolnosti pozitivna, zato i imam u vidu ovo porodilište. Nadam se da mi epidural neće biti potreban, ali prisustvo muža sigurno hoće.

Ima li novijih iskustava iz Višegradske, ali da nije u pitanju carski rez?