Vantelesna oplodnja

VANTELESNA OPLODNJA

Pre 25 godina nakon vesti o rođenju prve bebe posle uspešno obavljenog postupka vantelesne oplodnje, svetska javnost je bila značajno uzburkana. To je i bila vest koja je za medicinu i humanu reprodukciju predstavljala značajan iskorak u proteklim godinama, ali naučnici širom sveta su različito reagovali – od ovacija i ushićenja do potpunog negiranja i neodobravanja.

Naime i danas, kad se ovaj postupak rutinski izvodi, još uvijek sa sobom nosi niz dilema uglavnom od strane onih koji su manje upućeni u sam postupak i ovaj deo nauke. Poznato je da u normalnom ciklusu tokom ovulacije dolazi do prskanja folikula i oslobađanja jajne ćelije koja zatim ulazi u jajovod, gdje se na svom putu prema unutrašnjosti materice susreće sa spermatozoidom koji kad prodre u nju podari joj svoj genetski materijal i dovodi do formiranja embriona od kog zatim nastaje fetus pa novorođenče. Međutim, ukoliko su jajovodi odstranjeni ili zapušeni ta jajna ćelija propada u abdominalnoj šupljini jer nema načina da prođe do materice. Da bi se premostio taj problem izmišljena je vantelesna oplodnja koja omogućava parovima sa ovim ili drugim problemom da ostvare trudnoću.

Četiri koraka do trudnoće

Sam postupak vantelesne oplodnje se sastoji iz 4 faze, ali prije nego se uđe u postupak potrebno je da se prethodno urade pojedini nalazi jer bolji rezultati pospešuju procenat trudnoće. Nakon pripremljenih mikrobioloških i endokrinoloških nalaza, kao i analiziranja spermograma pacijenata ulazi u prvu fazu vantelesne oplodnje u fazu stimulacije.

-Postupci stimulacije podeljeni su u nekoliko protokola u zavisnosti od preparata koji se koriste. Najzastupljeniji protokol je dugi protokol kada se superfakt počinje davati od 18-21 dana pa do aspiracije.Nakon što dođe do krvarenja uz superfakt se daju i gonadotropini u dnevnoj dozi koja je uslovljena hormonskim profilom pacijentkinje. Uspjeh stimulacije se prati ultrazvučno i hormonski tj. folikulometrijom od 8. dana se prati rast folikula, a nivo estradiola određuje njihovu funkcionalnost.

-Nakon što postignu odgovarajući rast i zrelost daje se tzv. “stop injekcija” najčešće u periodu od 10-14 dana od početka davanja gonadotropina, a druga faza ili aspiracija (vađenje jajnih ćelija) se obavlja 36-40 h po prijemu te injekcije. Nakon što se izvade jajne ćelije iz organizma one se stavljaju u posebne medijume koji posjeduju sve bitne materije za njihov razvoj.

-Tada se prelazi u treću i najbitniju fazu – laboratorije kada se pripremljeni sprematozoidi dovode u kontakt sa jajnim ćelijama i kada nastupa oplodnja. U ovoj fazi se dobijeni embrioni prebacuju u druge medijume, čiste od granulacija i dr. Kad embrioni dostignu odgovarajući rast pristupa se četvrtoj fazi ovog postupka tj. embrio-transferu. I ova faza je veoma delikatna, jer ukoliko se embrio-transfer ne obavi dobro nema ništa od trudnoće iako imamo kvalitetne embrione. Savremeni embrio-transfer podrazumeva vraćanje embriona pod kontrolom ultrazvuka pomoću različitih katetera.

-Nakon uspešno obavljenog postupka pacijentkinja čeka sledećih 16 dana i ukoliko ne dođe do krvarenja radi se BhCG da bi se verifikovala trudnoća.

Da bi se povećao procenat trudnoća pokušavalo se sa različitim stimulacionim protokolima, ali se protokol ipak određuje na osnovu individualne procjene hormonskog profila pacijenta.


-Poboljšanje druge faze tj. aspiracije je omogućeno novim tehnologijama tako da se danas ovaj postupak veoma jednostavno obavlja pomoću vaginalne sonde i odgovarajućih nastavaka, a ne laparaskopski kao na početku.
U fazi laboratorije i kultivisanju embriona došlo je do mnogih promena. Danas se najčešće embrioni uzgajaju do blastociste, a embrio-transfer se obavlja peti dan nakon vađenja jajnih ćelija što povećava procenat trudnoća i do 50% po postupku.

-Pokušalo se i sa hatchingom ili stvaranjem tzv. zareza na embrionima, ali zbog mogućnosti oštećenja embriona primenuju ga samo pojedine klinike u Evropi. U nadi da se još poveća procenat trudnoća, pojedini naučnici su pokušali kultivisati embrion do sedmog dana, ali to uopšte nije donijelo pozitivne rezultate.

-Osim tog u slučajevima gde spermogram nije zadovoljavajući primjenjuje se mikroinjekcija tj. ubrizgavanje spermatozoida u jajne ćelije. Ova metoda tzv. ICSI metoda koja je najkomplikovaniji vid vantelesne oplodnje omogućila je mnogim parovima koji imaju problem lošeg spermograma da takođe ostvare trudnoću. U ovoj fazi moguće je vršiti preimplantacionu dijagnostiku koja još uvijek nije dozvoljena u mnogim zemljama. Ona svakako ima svoje opravdanje u slučajevima gdje postoji anamneza opterećena genetskim oboljenjima. Preimplantaciona dijagnostika podrazumijeva genetsku analizu embriona na osnovu njegovog dela koji se uzima pre embrio-transfera.

-I poslednja faza-embrio-transfer, kao što smo rekli, danas se radi pod kontrolom ultrazvuka, jer se na taj način određuje mesto u unutrašnjosti materice gde se ostavlja embrion. Svakodnevno se usavršavaju kateteri putem kojih se vraćaju embrioni iako su oni tako meki i savitljivi da se gotovo i ne osjete kad se uvode u matericu.

U cilju povećanja procenata trudnoća vršena su mnoga istraživanja o uticaju pojedinih terapija nakon embrio transfera, ali nisu dobijeni značajni rezultati. Najveći problem je što se većina istraživanja vezanih za ovaj problem vrši eksperimentalno jer je nemoguće nakon obavljenog postupka na ljudima vršiti bilo kakva istraživanja.

I danas iako je tehnologija značajno napredovala, nismo značajno napredovali u procentu trudnoća jer je još uvijek veliki broj parova kod kojih ova metoda rezultira trudnoćom tek nakon više bezuspješnih pokušaja. Nadamo se da će buduća istraživanja o interakciji embriona i endometrijuma kao i ranoj implantaciji donijeti i nova saznanja.

Novi način veštačke oplodnje

Primena danske metode trenutnog zaleđivanja jajnih ćelija u tečnom azotu na minus 200 stepeni, koja je upravo počela da se primenjuje u Institutu za ginekologiju i akušerstvo, omogućiće formiranje banke jajnih ćelija i u Srbiji. Ovako sačuvane jajne ćelije mogu da se oplode i posle tri godine od zaleđivanja, što otvara nove mogućnosti donatorstva.
Metoda trenutnog zaleđivanja u početku će omogućiti uštedu parovima koji za veštačku oplodnju moraju da izdvoje 2.000 do 3.000 evra, u zavisnosti od toga koliko je koštala kontrolisana stimulacija jajnika i koliko hormonskih injekcija je bilo potrebno za formiranje jajne ćelije.
U matericu se ubacuju najviše tri jajne ćelije, a ostale koje su do sada bile neiskorišćene, moći će metodom zaleđivanja da budu sačuvane za naredno oplođenje ukoliko prvi pokušaj ne uspe. Tako će pacijenti uštedeti ponovni trošak. Ukoliko je postupak uspešan, preostale jajne ćelije skladište se u banku jajnih ćelija i uz pristanak donatora, njih će moći da koristi neka druga žena koja ne može da formira svoju. Ćelija će tada biti oplođena materijalom partnera primaoca.
„Zamrzavanje epruveta sa jajnim ćelijama u tečnom azotu počelo je tek pre nekoliko sedmica. Inače, sve do početka primene danske metode zaleđivanja parovi kod kojih smo morali da ponavljamo veštačku oplodnju bili su prinuđeni na ponovni trošak. Za stimulaciju ovulacije jajne ćelije ponekad je potrebno po 15 do 20 injekcija, svaka košta po 2.000 evra, a to je samo deo troškova”, objašnjava za „Blic” doktorka
Svetlana Spremović Rađenović, šef odseka za adolescentnu ginekologiju u Institutu.
Metoda brzog zamrzavanja jajnih ćelija u tečnom azotu smatra se relativno novom u svetu i primenjuje se u razvijenim zemljama Evrope i Americi u protekle tri godine. Brzina postupka omogućava veću garanciju da materijal neće biti oštećen, da će biti sačuvano više jajnih ćelija i da u takvom stanju mogu da budu sačuvane nekoliko godina.
„Formiranje banke jajnih ćelija svakako će iziskivati i novu zakonsku regulativu, koja će odrediti medicinske uslove ili možda ograničiti starost davalaca i primaoca”, kaže doktorka Svetlana Spremović Rađenović.
Formiranje banke jajnih ćelija u Institutu za ginekologiju i akušerstvo utoliko je značajnije kada se zna da prema najnovijim podacima sve više žena znatno ranije ulazi u menopauzu, mnoge većizmeđu 35 i 40 godina, a već je postalo uobičajeno da posle 40. godine nastupi klimakterijum. Uzročnici su po rečima doktorke Spremović-Rađenović uglavnom u posledicama načina života. Stres, nedovoljno spavanje i upotreba duvana su faktori koji značajno utiču na brže starenje jajnika i smanjenu plodnost.

ne znam de da "turim" ovo al je zanimljivo
http://www.kolevka.org/forum/viewtopic.php?t=1906

Šta vredi što si ga turila kad moraš da se registruješ da bi video. A Bolje nam iskopiraj, sem ako nije neka velika tajna

JOOJ, nisam znala. evo
FOLNA KISELINA POMAZE U ZACECU BLIZANACA!!!!
Za ovo nikad ranije nisam cula, pa reko da odmah podelim sa vama! Ukucala sam u google search "twins, folid acid" jer sam htela da proverim koliko dugo treba da se uzima folna kiselina u blizanackoj trudnoci i izaslo mi je MNOSTVO linkova sa clancima o tome kako su najnovija istrazivanja pokazala da zene koje uzimaju FK par meseci pre trudnoce imaju duplo vecu sansu da zacnu blizance. ovo vazi i za one koje prirodno pokusavaju, a tim vise za one koje su u postupku VTO. Clanci se nalaze na ozbiljnim stranicama, kao sto su BBC i sl., mozete i sami da vidite.
Ja sam to odmah dovela u vezu sa sobom jer sam zatrudnela iz prve sa blizancima, a mesecima pre toga sam uzimala FK, ne bas u kontinuitetu svaki dan, ali prilicno cesto. Mozda nema veze u jednom konretnom slucaju, ali nije zgoreg da se proba.
Nadam se da ce pomoci bar nekom i da ovo zaista ima uticaja. Ako pomaze u zacecu blizanaca, onda pomaze u zacecu generalno? Citala sam da se vaznost FK uglavnom vezuje za sprecavanje nekih anomalija kod ploda (spina bifida), ali nije bilo puno reci o pomoci oko samog zaceca, tj. konkretno implantacije.

Ne bi bilo lose da i ostale podele svoja iskustva, da li su i koliko uzimale FK pre postupka i koji je bio ishod.

suncokretic:Ovo je za mene novost.

Ja sam folnu kiselinu pila od aprila, a u novembru sam zatrudnela sa blizancima.

l'enfant: Ja sam folan pila 7 godina...mogla sam ceo razred da rodim!

Salim se....mozda,kod mene su bili blizanci...pa jedan odustao...

ja folnu pijem od maja od kad sam pocela i siofor i od kad sam upoznala gocu...a eto zatrudnela u decembru...nazalost nisu blizanci...ali nema veze...i pijem je ..i picu do kraja...eto...fala!

Ni ja ne znam gde da 'turim' ovo, pa vas molim da prebacite ako sam zabrljala. :-)

Uskoro banka sperme i jajnih ćelija

Donori, čiji će identitet biti zaštićen, mogu biti zdrave žene do 30 godina i muškarci do 45 godina.
Punoletne i poslovno sposobne žene koje žive same i nemaju partnera po novom zakonu imaće pravo na lečenje biomedicinski potpomognutom oplodnjom, uz saglasnost ministra za zdravlje i njegovog kolege zaduženog za porodične odnose. Prvi put se uvodi doniranje polnih ćelija, ali samo u određenim slučajevima i pod posebnim uslovima.Propisima se predviđa ida Srbija prvi put dobije banku doniranih polnihćelija – jajnih ćelija i sperme – i predviđa mogućnost veštačke oplodnje doniranim ćelijama.

–Zakon je definisao da se samo izuzetno mogu donirati polne ćelije, i to u dva slučaja: kada supružnici ne mogu da dobiju dete na bilo koji drugi način, kada je iscrpljena i vantelesna oplodnja kao mogućnost i kada je to u interesu zdravlja i zaštite deteta, kao i onda kada je to neophodno radi sprečavanja prenošenja teške nasledne bolesti na dete – objasnila je za „Politiku” dr Danica Mihailović, direktorka Uprave za biomedicinu, institucije koja će imatiregistar donora polnih ćelija.

U registru će se nalaziti podaci o osobama koje su donirale svoje reproduktivne ćelije, onima koji su u postupku vantelesne oplodnje primili donirane reproduktivne ćelije, podaci o uspešnosti postupka, o rođenoj deci začetoj ovim postupkom sa doniranim ćelijama... Na taj način postiže se sigurnost upotrebe doniranih ćelija i bezbednost i zaštita interesa deteta. Identitet davaoca ovih ćelija biće zaštićen, o svakom donoru vodiće se evidencija, kao i o svakoj klijentkinji, da bi u budućnosti osobe koje žele brak, a začete su na ovaj način, mogle da provere da li su u srodstvu. Trenutno, kodnas se obavljaju samo postupci veštačke oplodnje spermom bračnog partnera, ali će banka omogućiti da se to radi i pomoću donirane sperme. Lekari objašnjavaju da je u svetu praksa takva da se ustanove koje se time bave strogo kontrolišu i da treba da postoji veliko poverenje u njih. Donor nema pravne ili druge obaveze prema detetu začetom i rođenom na ovaj način.

Profesor dr Ivan Tulić, načelnik Odeljenja za asistiranu fertilizaciju u beogradskoj Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj ulici, kaže da donori jajnih ćelija i spermatozoida mogu biti mlađe psihofizički zdrave osobe – žene do 30 godina, muškarci do 45 godina. Pravilo je takvo da ministar zdravlja treba da izda dozvolu jednoj od ovlašćenih zdravstvenih ustanova koja će obavljati poslove banke reproduktivnih doniranih ćelija za teritoriju Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje transplantacija ćelija i tkiva. On ističe da postoje medicinske indikacije kada i kod koga će se primeniti postupak donacije jajnih ćelija i spermatozoida.

– Donacija jajnih ćelija je moguća za žene sa prevremenim slabljenjem funkcije jajnika, s težim poremećajima u razvoju jajnika, kod onih koje imaju nasledne bolesti, prirodnu menopauzu, više puta urađen postupak vantelesne oplodnje kod koga su dobijene nekvalitetne jajne ćelije i embrioni, kao i u slučaju pacijentkinja kod kojih duže vreme postoje povišene vrednosti takozvanog folikulostimulirajućeg hormona i estradila trećeg dana ciklusa. Donacija spermatozoida je moguća kad se radi o teškim poremećajima spermatogeneze i gde su se svi primenjeni postupci pokazali kao neefikasni, zatim u tretmanu neplodnosti vantelesne oplodnje, kod genetskih oboljenja, ali i ukoliko postoji ponovljen gubitak fetusa kod er-ha senzibilizacije – objasnio je dr Tulić.

Dete začeto na ovaj način ima pravo da iz medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke od medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, kada napuni 18 godina života, a izuzetno i kada napuni 16 godina života ako je steklo poslovnu sposobnost.


Zabranjeno surogat majčinstvo

U svetu je sve više popularno surogat materinstvo, ali novi zakon u Srbiji to ne odobrava. Surogat majka je definisana kao ženska osoba starija od osamnaestgodina, koja bez nadoknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi, a u cilju davanja deteta po rođenju – donoru, nosi embrion začet postupkom biomedicinski potpomognute oplodnje.

U Ministarstvu zdravlja napominju da je taj postupak zabranjen i da predstavlja krivično delo.

– U toku izrade zakona i javne rasprave prevladao je stav stručne i opšte javnosti da surogat materinstvo ne treba u ovom momentu dozvoliti, polazeći pre svega od potrebe da se zaštiti interes deteta, odnosno preduprede eventualni sporovi koji se mogu javiti u takvim slučajevima – objašnjavaju u ovoj instituciji.


objavljeno: 12/08/2010

Inace link do teksta http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Medicina/Uskoro-banka-sperme-i-jajnih-celija.lt.html

Jeste to lepo da i mi imamo banku samo sto to uskoro moze da bude ko zna kad. Dobro su se setili da se malo pokrenu i nesto urade.

Novi metod veštačke oplodnje uspešniji i sigurniji




Autor: Blic online (www.blic.rs) | 16.4.2010





OBJAVI NA:

• 
  

Novi
metod veštačke oplodnje uspešniji i sigurnijiNaučnici koji su usavršili ovu
tehniku, sa dr Daganom Velsom sa Oksfordskog univerziteta na čelu, opisuju
rezultate kao zapanjujuće.

Britanski naučnici su napravili dramatičan pomak na polju veštačke oplodnje
i tako ulili nadu hiljadama žena da će dobiti zdravo potomstvo. Oni su, naime,
usavršili tehniku poznatu pod nazivom komparativna genomska hibridizacija
(CGH). Ona omogućava lekarima da izvade ćelije iz embriona starog svega
nekoliko dana.

Te ćelije se analiziraju da bi se proverilo da li su genetski normalne i
onda se biraju najkvalitetniji embrioni koji se ubacuju u matericu buduće
majke. U istraživanju je učestvovalo 115 pacijentkinja iz Centra za
reproduktivnu medicinu Kolorada, u SAD. Embrioni su ostajali u američkoj
laboratoriji, ali su ćelije avionom transportovane u Oksford, gde su
analizirane. Eksperiment je pokazao da se zahvaljujući ovoj vrsti skrininga
udvostručuje procenat začeća, čak i za pacijentkinje koje se bliže četrdesetoj.

Naučnici koji su usavršili ovu tehniku, sa dr Daganom Velsom sa Oksfordskog
univerziteta na čelu, opisuju rezultate kao zapanjujuće. Embrion je uspešno
usađen (implantiran) u preko dve trećine slučajeva, a više od 80 odsto žena
koje su začele rodile su živo i zdravo dete. To je trostruko veći procenat nego
prilikom klasične veštačke oplodnje u Britaniji, gde između jedne četvrtine i
jedne trećine žena donesu živu bebu na svet.

Za sada je preko 20 beba rođeno primenom ove tehnika, koja pre svega otkriva
hromozomske nepravilnosti. Dr Vels je izjavio da se nada da će ovaj test početi
redovno da se primenjuje kako na privatnim, tako i na državnim klinikama.
Suzan Sinan, saradnik Mreže neplodnosti UK,
ističe: „Napredak u stopi uspešnih začeća uvek je značajan, naročito ako se
završi rođenjem zdravog deteta.“

Međutim, prilikom primene klasičnog metoda veštačke oplodnje ne iznese se
svaka trudnoća do kraja, bilo zato što se embrion ne usadi kako treba, bilo zato
što kasnije dođe do pobačaja. Dr Vels naglašava da nova tehnika posebno
ohrabruje starije žene, jer kod njih postoji prirodno veća mogućnost da
proizvedu jajnu ćeliju s genetskim defektima, što može da onemogući
implantaciju oplođene jajne ćelije ili izazove pobačaj. Ali za majke bilo kojih
godina skrining praktično eliminiše rizik od genetskih poremećaja kao što je
Daunov sindrom. Dr Vels kaže: „Možete da zamislite kakvom je pritisku izložena
pacijentkinja podvrgnuta veštačkoj oplodnji kad se godinama trudi da ostane u
drugom stanju samo da bi onda otkrila da nosi bebu s Daunovim sindromom.“ U
njegovom eksperimentu, 66 odsto žena je zatrudnelo posle skrininga, što je
dvostruko više od uobičajene stope od 28 odsto. Ti rezultati su posebno
impresivni jer su mnoge žene hvatale poslednji voz kada je trudnoća u pitanju i
u proseku su imale 39 godina i dve neuspele veštačke oplodnje iza sebe.


Tehnika komparativne genomske hibridizacije (CGH) za sada
može da se primeni u samo nekoliko privatnih klinika u Velikoj Britaniji, gde
još nije rođena nijedna „CGH beba“. Metod je skup i košta dodatnih 2.000 evra
povrh uobičajene cene za veštačku oplodnju. U septembru prošle godine
stručnjaci u Notingemu su ovim metodom proverili jajne ćelije (a ne embrion)
žene koja je prethodno 13 puta bezuspešno pokušavala da začne. Ovoga puta
donela je na svet zdravo novorođenče.





17. novembar 2009.
[i]Kompletan tekst pročitajte na www.blic.rs[/i]

Viktorija ja sam ovaj tekst davno procitala i cini mi se da je to stvarno dobra stvar .

Nego mene vise zanima onaj deo o donatorskoj banci kod nas, pokusala sam u Leskovcu dobiti neki odgovor i nista, pokusala u Biomedicini nista, ako je neko negde nesto slucajno nasao neka okaci.