Problemi u školi

mima to je njihov predlog prvih mesec dana da ga malo motivisu sa ucenjem kod ove uciteljice,veruj da se on namerno ulenjio i namerno nece da uci,a dosad bio jak vrlodobras uvek mu ocena falila za odlican tako bilo i prvo polugodiste a u drugom sve 1 dobio i to namernoinatio se sa njom a posle i sa njih 2 uciteljice a sve znaju da on to zna

zato ti i govorim da ne pristaje s na IOP1 jer tvoje dete nije za IOP!
Plus ne postoji opcija malo ides malo ne ides po IOP-u!
Vi odlucite kako cete, a ja ti iskreno to ne savetujem.

Nina,
te učiteljice su toliko grešaka napravile i toliko predrasuda imale prema tvom detetu (naročito ta prva kod koje se vraća) da bih ja bila oprezna prema svemu što predlažu.

Recimo mi smo imali sličan problem da Viktor i prema mišljenju glavne učiteljice i učiteljice iz boravka više zna nego što na kontrolnima pokaže. U toku školske godine davale su nam savete da pokušamo da on samostalno uči (što odbija) ili na čemu da radimo da bi bilo bolje (npr problem je bilo čitanje koje je sporo a meni ne padne napamet da to može da bude problem i u matematici i da zbog toga ne uradi neki zadatak koji kući uradi, u školi ne stigne...). Na kraju je i srpski i matematiku odgovarao skoro celo gradivo i dobio više ocene, skoro nijednu takvu ocenu nije imao tokom polugodja. Nisam ga slušala pa da znam je li on blistao na tim usmenima ili ne ali kako god da je bilo nekako je priznato da on više zna nego što je pokazao na kontrolnima. Eto to je jedan način koji je bio kod nas, sigurno može da se nadje još za takve situacije...

Znam da si umorna, i ja sam, a tek je prvi dan školske godine No moramo naći neku snagu u nama, naša deca su imala teže puteve pa se to manifestuje i u školi, kad ne dobijemo podršku i razumevanje onda bude još crnje... Opet mislim što sam već pisala da je za decu najbitnije da znaju da imaju nas pored sebe, da im pomažemo kako znamo i umemo u datim okolnostima...

Da bude bolje nego što se nadate a piši nam kako god da bude

sto se tice citanja on je bio najbolji u razredu citanju pisanju oba pisma i stampanim i pisanim ,preuredan je kuci a u skoli zurio da je u pocetku mislila da mu neko pise kuci ali kad je videla da i u skoli nekad lepo napise svatila je da to on i kuci radi,tablice je obe savlado u roku kako su ucili tako je savladjivo sve znaci prvi i drugi razred super i treci prvo polugodiste a u drugom mu bilo dosadno da nije teo nista vise da uci kao da se zasitio gradivom i da je pokleko pod silnim gradivom,a znaju da moze da savlada sve bez problema i da je jako bistar i snalazljiv uzasnomali kad on kaze ne to je ne za dugi period,nagrade ili zabrane nista ne postizemo sa tim da sam vec i sa tim odustala,sad je u fazonu da mu uzmemo vece biciklo za uzrast 14--15 g jerovaj oce mariji da da a njemu veliki da uzmemo,i to covek ima zelju kakav oce da smo celo leto trazili ali nemozemo naci ili je mali ko njegov ili je jako velik,culismo da sacekamo decembar,januar i da cemo tad naci jer slabo se prodalju bicikli tad,ko sto smo njegov u januaru uzeli uvezen iz austrije covek trazio 50 e a spustili cenu na 3500 pre 3 g,kad smo ga uzeli nije mogo da sedne na njega koliki mu bio velik do prosle godine ga nije ni vozio,sad kaze kupi opet i nek stoji a marija koja je manja celo leto mu sad vozi biciklo da se otimaju ko ce ga voziti,a ko njegovo manje ili njeno

Nina,
ako je tvoj sin tako lepo u početku radio i znao onda se direktno vidi koliko su problemi u školi uticali na njega.

Kod nas Viktor nije blistao u školi otpočetka. Možda i kod nas ima veze sa učiteljicom jer recimo iz engleskog blista, ta nastavnica ga je motivisala i on ima sve petice. No ipak mislim a i učiteljica misli da ima uticaja i prethodni put i stepen neznanja koji je on imao kad je došao od hranitelja. Nije on ništa bio ispod nivoa potrebnog znanja na početku i u toku škole ali nisam mogla da zahtevam više i neko ne znam kakvo predznanje, smatram da bi to bilo mučenje deteta, on polako treba da nadoknadjuje propušteno. Moja majka počne da poredi Viktora sa mnom kao detetom a meni se digne kosa na glavi jer nije isto dete koje mirno raste oduvek kod svojih roditelja i dete koje prodje jedan težak put. Meni su sa godinu dana čitali knjige a ja sam prvi put pročitala knjigu Viktoru sa skoro četiri godine, ima neke "male" razlike No ja opet verujem u Viktora iako još uvek ne čita čisto na početku trećeg razreda a ti tek imaš više razloga da veruješ u tvoje dete. Viktor još nije zablistao punim sjajem a tvoj sin je već blistao - pre nego što su došle predrasude i sugestije učiteljica da je on ovakav i onakav...

nina ja sve citam ovo sto si pisala i sve neverujem sta citam ?!
gestapo uciteljica da li ti mozda imas nekog inspektora za tu prosvetu tu vasu skolsku uciteljicu sva sam se najezila ... JEZIVO

Nina,
školska godina evo skoro već dva meseca traje... Šta se dešava kod vas? Nema te da pišeš...

verujte da nema volju da pisem vezano za skolu.
kod nas opet menjali uciteljicu pre nedelju dana i to na moje insistiranje jos u avgustu ali skola nije dala sa izgovorom da deca u setembru moraju krenuti u maticni razred gde su upisani od prvog razreda,jer objasnjenje je kao imaju knjigu gde se deca vode da je to kao knjiga kod maticara i da nemogu svaki cas pisati i brisati decu kod kog idu
a usput je gorelo uciteljici pod nogama za otkazjer ih ima 16-17 u razredu a teli su u neki program da ga ubace njega i jos jednog malog i tako bi se njih dvojica racunali kao 4 a ne dvoje dece.nemam pojma opste da li je upo u to ili ne jer ja nisam nista potpisala a ona tvrdi da ih ima 19 sad u razredu ali po meni ih tako i vodi,rekli su da ce u 5 razredu da vide sta ce sa njima da urade da li ce rasformirati sve razrede pa napraviti od 5 razreda sadasnjih u 4 nova ili ce da nekoliko dece da prebace iz drugih razreda u taj njegov,ja sam i prvog setembra rekla psihologu i direktorici da me neinteresuje oce li se raspasti odeljenje ili ne i ko ce dobiti otkaz ili ne,jer po njima jedna uciteljica koja je predavala specijalnom odeljenju je dobila otkaz a tu decu prebacili u redovne razrede.stim da u to odeljenje nisu isla bolesna deca nego nemirna jako i romska deca koja neidu u skolu mesec dva pa se pojave dan ,dva u skoli pa sve ponovo,jedan mali je bio doso koji ide u kacu u 7 razred tad i kreno ovde kad je visdeo sta uce ikako trazio je da se vrati u kac i da on i tata tamo zive a mama ovde kod nas i da dolaze vikendom ko nje oboje ,jer on dete vukovac od prvog razreda a ovde kaze nista neuce na casu.ode ja sa teme skroz
sto se tice discipline tu je onako covek voli da zeza bukvalno sve i da svi se smeju na njegove fore,jedan dan mu bilo dosadno dok je uciteljica bila u hodniku i ladno se popeo na prozor i svima reko sad cu skociti dole sa 2 sprata,svi poceli da vriste a on se smeje i kaze zar ste vi ludi da ja to uradim ajde vi istraumiro direktoricu ,uciteljicu ,dzake i sve ostale,a ja ladno kazem ma znam da se zezo bilo dosadno i uciteljica sigurno bila napolju pricala sa nekikm oni a otkud znate pa nije lud da ustane na sred casa da tako ih zeza nego da je ona po navici opet u hodniku i vodi trac partije a deca rade sta oce,jednom me zove psiholog i kaze pa miki je skocio sa 2 m visine jao pa mogo se ubiti a ja ladno pa on kuci skace i sa vece visine i sta sad,pustite ga nek skace sam oda se netuce,kadno sledeci put nisu teli mene zvati nego zvali mm i rekli kako ja necu da saradjujem sa njima i da mu sve dozvolim i kao on sutra da se pojavi na razgovoru u pola 7 uvece kod direktorice jer znaju da on radi do 6 uvece,on zvao i reko da ostaje duze i da nemoze doci,i da insistira odma da se menja uciteljica,mene sutra dan zovu i napravili pometnju u kuci jer nisam bila tu a direktorica rekla babi sve a ona se pravi luda i pola necuje sta joj se kaze a pola doda,da sam ja zvala posle 5 min jer bila u radnji i kontala da je dir,zvala a ne neka zaklina sto je baba rekla jer nemam pojma da opste takva postoji u skoli,kad dir,kaze ona je zvala i sto nismo mikiju rekli da odma ujutru ide kod druge uciteljice zato ga nisu teli prebaciti da ga ne istraumiraju,a ja poludela i kazem a sto ste babu istraumirali i napravili uzasnu pometnju nema veze a njega ste mogli slobodno pustiti on se nece istraumirati naucio je da menja uciteljice,i reka je da je obecala jednoj mami da cu strogo svaki dan dolaziti po njega u skolu jer ona nece da kresi obecanjemsad deda i ja idemo po njega ko da je prvak svaki dana ne da ide ko ostala deca i da se druze,stim da ga pustam samog a i to oni insistiraju ali ja necu tad da ga vodim
sto se tice ocena uzasne su jer bukvalno kuci sve zna a uskoli namerno nece da uradi kako treba kao da joj tera inat,sad cemo videti kako ce biti kod ove jer jos nisu imali nista od kontrolnih koliko znam
da setila sam se prvih dana me svaki put pred izlazak dece dir zove da proveri ko dolazi po njega ja ludela cak i tokom voznje sam pricala sa njom,reko mi muz da sam luda sto se javim kad vidim da je skola ili uciteljica,a svi mi i neveruju da me proveravaju,prosli ponedeljak miki imo 5 casova i izlazi oko 6 uvece a muz mi stigo oko pola 6 i kaze nek deda ide po njega,taman seo on kad meni zvoni mob pita ko je a ja nemam pojma jer nepise ime samo br i javim se kad uciteljica i kaze ko je kreno po dete ja deda je tu i ceka ga a mm toliko poceo da se dere zar ste normalni da je proveravate svaki cas ja u zelju da se sakrijem od srama i sve pokazujem da cuti dok pricam sa njom,ali od tad me niko nije \zvao u jednu rulu dobro je a udrugu sramota me sto se tako prodero,da sam rekla ako me budu zvali sutra dan da cu ja zapretiti dir ireci da cu je prijaviti za uznemiravanje svakod dana jer imam zapise poziva u mob pa cemo se inatiti obe,ali on mi reko da nekazem da nenapravim jos vece sranje da izvinete na izrazu,mozda sledece nedelje odem da vidim ima li sta novo ali svaki put vidim uciteljicu kad odem po njega pa zena kaze da je bio dobar ,pitacu je jednom da li da dodjem u skolu ili je dosta sto mi u prolazu kaze
udavila sam vas sa pisanjem opet,slobodno pitajte odgovoricu svaki put,mozda sam i sad zaboravila pola da kazem jer su me deca prekidala upocetku dok nisu legla da spavaju jer moraju u 9 biti u krevetu a malo su iskivirali veceras,sad vec spavaju uveliko

Nina,
tvoje muke su strašne... I piši nam ako ti je bar malo lakše a naročito ako ti pisanje da neku ideju. Da pomognemo ne znam da li možemo. Ja sam i dalje mišljenja da je trebalo da sina premestite u drugu školu ma koliko da bi vam daljina bila naporna. Oni ne samo da maltetiraju dete, što je otpočetka i samo po sebi užasno ali sada su prešli da maltretiraju sve vas. Zbog čega bi ti dolazila po sina ako ume sam da se vraća i sva deca idu sama? Zbog čega direktorka to obećava drugoj majci i tera vas? Na koji način to ti nećeš da saradjuješ? Meni deluje da su one krenule u svaku osudu tvog deteta, zbog toga što je po nečemu drugačije i što one nisu umele da izadju na kraj sa tim, a kao dodatno traže vašu podršku u tome. Ja sam ti i otpočetka rekla da tvoja podrška mora da bude na strani deteta i onog što je za njega najbolje. Napravile su niz grešaka i prave sve gore i gore, što kaže Noja fašistkinje koje kao da samo gledaju da vas i dete ugroze. I ja često čitam i ne mogu da verujem dokle idu. Pa i iz toga što sad tebe napadaju da ne saradjuješ sa njima vidiš da je i dete ni krivo, ni dužno bilo napadnuto od njih. Ti si saradjivala koliko si mogla, išla koliko si mogla, nalazila rešenja koliko si mogla.... ja ti se divim koliko si strpljenja u tim situacijama pokazala... i opet sad ni ti ne valjaš. Ja otpočetka mislim da oštar pristup tvog muža može možda da pomogne, eto čim je viknuo prestali su sa tim zahtevom da dolazite po dete. To mislim što su oni rešili da vas maltretiraju pa nemaju kraja a lepim si ti sve već pokušala...

Hajde sad ako su opet premestili dete po ne znam koji put iz razreda u razred da sačekaš hoće li se nešto promeniti. Ne sumnjam da mu je jako teško da uči u tim uslovima i da su mu stvorile strašne otpore, pa kome ne bi? Ja kad čitam ne mogu da verujem da takvi neljudi rade u prosveti a da to može da savlada dete. Meni to sa skokovima deluje zastrašujuće, kao da dodatno poručuje da ga dovode do ivice. Vidim da si razgovarala već sa njim i da se šalio. Ipak budi oprezna i još razgovarajte.

Ako se nastavi a vidim da se na žalost ovo samo nastavlja i ako nećete da premestite dete u drugu školu možda da krenete na više instance. Valjda ima nekih inspektora, nekog ko te učiteljice, direktorke kontroliše... Postoji sigurno neko ko reaguje u ovakvim slučajevima. Možda zaštitnik gradjana ili tako nešto. Možda sve ovo što si ovde pisala da preneseš kod sebe i odštampaš i odneseš uz razgovor... Ko pola od ovog pročita zgroziće se... Ako ne reaguju možda da razmisliš i o novinama...  

Kako se sve to odražava na tvoju ćerku? Ona je u istoj školi pa da li i na nju prenose učiteljice nešto od toga? Koliko ona bratu daje podrške u ovakvoj situaciji? Baš su vam bez neke potrebe sem zla u ljudima i svoje nesposobnosti da obavljaju posao koji obavljaju zagorčali odrastanje dece.

simona i prosle godine smo sigurno zadnja dva meseca isli po njega svaki dan,uvek idemo kad je kisa ali kad je lepo vreme neidemo po njih ali sad tako intervenise,to sam ocekivala jos pocetkom godine da se desi,icicemo jos malo pa cu stati ponovo samo da se uhoda u ovaj novi razred a i sledeci mesec mi slava tu par dana neznam gde sam a ne da moram po njega,sto se tice promene skole neizvodjivo je jako jer kod nas ima samo jedna skola od 1-8 razreda a i poznajuci njega verujem da bi i tqamo imo neki problem jer covek voli da bude faca kako deca kazu,tako sa glupostima si faca a ne kad si miran,veruj sto se pisanja i problema tice koliko puta sam krenula pa stala,necu da vas puno opterecujem a primetila sam da jos par mama dolazi po decu ona koja su problematicne face u 4 razredu znaci iz cele generacije i bas se iznenadila da nas ima jedno 4-5 da neracumam mamine maze sto moraju doci po njih jer neznaju sami da se vrate kuci i ostanu ispred skole da placu dok neko nestigne
sto se tice saradnje kaze da sam jako popustiva prema njemui da mu sve dopustam a sto je obrnuto kod nas ja sam strozija nego mm sa njima.da me na jednoj slavi covek prozvo siceru pravi,dosta da ih pogledas i pokazes prstom da znaju da je ne a ne da im dozvolis ko ostali sto dozvole ili nece da kontrolisu decu sta rade na slavi a ja sam svaki min znala gde je miki i sta radi a za mariju nisaqm jer znam da je mirna
oni su i dosad govorili da sa mnom nemogu da saradjuju zadnjig 4 g odnosno da ja saradjujem stalno i uvek se odazovem pozivu ili predlogu njihovom ali da sam slaba jako na njih jer se rasplacem nakraju uvek,veruj da sam pocela zadnjih par sastanaka da popijem 3 mg bromezepana da odem mrtva ladna i oni se tu cude sto sam takva a necu da kazem da sam morala zbog njih popiti lek sto inace nepijem nikad,ali vec imam uzasan strah kad idem kod njih ili kad mi zazvoni fiksni a znam da je on u skoli ili nekad mobilni,da odma pobledim par puta se desilo da sam kod komsinice i zvoni mob samo po mojoj reakciji ona zna vec da je skola ako nekazem,bukvalno imam traume od fiksnog da jedva cekam subotu i nedelju da se ne opterecujem sa zvonjenjem
sto se tice ostalih uciteljica jako su fer i korektne da negreswim dusu sam njegove sto je,ali on je takav da privlaci problematicnu decu ko i on i onda prave haos na casu,da nemislite da je i on cvecka i mirno dete ali voli da je u centru paznje i zna da ce tako skrenuti paznju na sebe ako nesto dobaci na sred casa ili da nesto uradi za vreme odmora sto netreba,jer mi ga posmatramo i kuci kakav je ,ma za svaku sitnicu ce dirnuti mariju gurnuti pocupati ako mu neda a ona se neda pa samo cujem vrisku i dreku kad su zajedno jer ona isto nece ostati duzna nikom.
stim znamo da su deca takva ito je normalno i meni isto takvo ponasanje smeta ko i njima da zato se samo derem da prekinu i da necu da vidim da se tako igrajuma i jako je ljubomoran na mariju sto je bolja u skoli nego on a znam da je bistriji i bolji on ali sad se uzasno pokvario
ma izdrzacemo jos ovu godinu sa uciteljicama pa cemo videti kako ce biti u 5 razredu,jer pricajuci sa dosta mama ostala sam zgranuta da su cak imali i gorih problema nego ja sa direktoricom,psihologom i pedagogom,a verute sem direktorice svi su mi ostali mili i dragi dsa se vec zezamo da bi mogli i na kadu negfe zajedno,
a i rofitelji su uzasni u tom razredu jer su uvlakuse u dupe da izvinete na izrazu i sto sebe dizu na neki nivo a po meni su obicne sejanke,pricala sam za njegovu devojku od 1 razreda i mama se nasla prosle godine jako uvredjena sto joj slao poruke na fb odnosno oboje i pisali da je voli, pozdravi ma glup[osti po mene a mama ladno to prijasvila i kazu da je uznemiravaju i zlostavljaju sa laznog profila a oni sa dedinog slali mami njenoj i kao to je rano za izjavu ljubavi u 3 razredu,a marija ima viber na svom mob i ladno se oboje sad dopisuju sa tom malom a neznam ciji je br njen ili opet mamin,i deca pisu normalon poruke o svakodnevnici i sta imaju za domaci a po njoj to je uznemiravanje izgleda da sad i nezna da se oni svaki dan cuju ,ja im dozvoljavam nek se druze jer proveravam poruke stalno,a sto je stos ta mala je po ponasanju uciteljice idrugih roditelja uzasno dignuta u visinu i ona puna sebe ja sam mislila da je vukovac koliko je hvale zadnjih 3 g ,kad uciteljica se usetembru izlanula na prvom roditeljskom da je jedva trojkom proslai da joj je zao sto nije mogla sa vecom ocenom,a eto po prici meni stvarno bilo da je vukovac ,cak i miki mi koliko puta reko da je ona medju boljim u razredu sa ucenjem a ona dete prosecno ko i ostali
mikiju koliko puta su mom prisustvu rekli sto se neugledas malo na sestru znas da je ona mirna i dobra u skoli a ti neces i kazu mu vidis koliko sramotis mamu i tatu i sestru i nerviras sto si tako bezobrazan a ponosni na mariju sto je mirna,ona se kao nekad naljuti i kaze mama taj i taj m ije reko od dece da je miki opet bio bezobrazan i tuko se ili glupiro kako kad,cak joj preko vibera kazu njegovi drugari,deca su u njegovom razredu naucili sta nije dobro iuvek je on kriv pa ako se oni izvuku super a ako ne onda su nadrjali ali uvek kazu da je miki ,pa dok svi ostali provere u skoli prodje voz i oni se izvuku a on nadrja po navici,desi se mozda 4-5 puta godisnje da celo odeljenje stane na njegovu stranu ali to je kad jednog maqlog roma okrive pa kontaju bolje on nego miki da bude kriv i svi stanu na mikijevu stranu tad a ovako uvek na drugo dete samo nek je on kriv
opet pisem romane a idem redom kako citam poruku pa odgovaram

Nina,
da li pričate sa Mikijem o celoj situaciji? Recimo da održite neki porodični sastanak svo četvoro i onda da sve pričate. Ne da biste osudili Mikija nego da biste sagledali situaciju iz svih uglova. On je jedan nemiran dečak kao što mnogi dečaci jesu ali su njemu prikačili sve i svašta zbog predrasuda koje imaju. Onda se to prenosi i na Mariju. Zajedno razradite taktike kako je najbolje da se postavite. Recimo nastojte da shvatite kao takmičenje, neka deca baš pokažu tim učiteljicama i ostalima koji gaje predrasude, neka uče najbolje što mogu a Miki neka pokuša da bude najmirniji moguć da vidite kako će onda da bude. Pa posle nekog vremena opet održite porodični sastanak.

Ti porodični sastanci nisu moj izum nego se savetuju u knjigama o roditeljstvu. Mi smo ih nekad organizovali a sad nismo odavno ali imamo neke spontane. Kod nas je Viktor pisao izveštaje sa tih sastanaka. Recimo budu neke kazne i nagrade za sve. Ne mora da i kod vas bude tema samo Miki, naravno da smo i mi hteli da eliminišemo neko Viktorovo negativno ponašanje ali nikad nije bio on samo tema nego i mi. On je uživao da odredjuje kazne za nas. Možda tako i vi, da odredite kazne i nagrade za svo četvoro. Mi kažem sada imamo neke onako spontane razgovore ali ako se nakupi stvari i mi ćemo neki sastanak. Kod nas se ne zna još za usvajanje baš sam juče proveravala da li je tako. No svejedno se pripremamo kako odgovarati na to.

Htela bih da pitam da li znate da postoje deca za usvajanje koja zele da se dalje skoluju ili deca koja zele da se skoluju, a nemaju uslova, drugim recima talentovana, obdarena za ucenje. Da li znate neke slucajeve/

Gabriela,
ne znam decu koja vole školu samo roditelje (bez obzira na usvajanje)

Nisam sigurna da ti ovde iko može dati takvu informaciju, uglavnom mi koji pišemo smo roditelji skorije ili odavno pa nemamo više veze sa sistemom. A i oni koji idu na razgovore čuju priču samo o jednom detetu.

Kako ja razmišljam deca su različita pa sigurno ima i ovakve i onakve. Svako dete je talentovano za nešto samo je pitanje da li je okolina prepoznala i negovala taj talenat. Jedno od mojih prvih pitanja za Viktora i socijalnim radnicima i hraniteljima je bilo da li ima neki talenat koji bi mi trebalo da negujemo. Hranitelj mi je odgovorio da je jedini talenat da zajebava a socijalni radnici da je to na nama da otkrijemo, hranitelji se nisu bavili toliko njim da bismo to znali i ako ima... Ispotavilo se da je višestruko talentovano dete, tako da je mene samo strah da nešto ne propustimo... Išao je na nekoliko sportova jer ima puno smisla za sport. A ove godine je krenuo u muzičku školu i na još jedan strani jezik (po sopstvenim željama). E sad bi on i na sport ali ja smatram da je tri obaveze previše uz školu jer je ipak naglasak na učenju... Možda u četvrtom razredu pošto mislim da je možda lakši od ovog trećeg a možda odustane od stranog jezika ili mu se više iskristališe šta zapravo hoće.

Da se vratim na školu... Mislim da naše školstvo ne podržava talenat niti razmišljanje nego ponavljanje, reprodukovanje samo... Tako da to što je dete inteligentno i talentovano (kako ja smatram da je Viktor) ne mora značiti da će pokazivati vrhunski uspeh u školi. U školi se traži emotivna zrelost a usvojena deca zbog teških životnih okolnosti mogu biti tu malo iza. Zatim su tu razne druge stvari, razvijene radne navike, upornost, otvorenost za stalno usvajanje novog gradiva... Zatim tu je i socijalizacija, snalaženje sa grupom dece i u raznim situacijama koje škola traži. Tu je i otpornost na stres jer oni prelaze gradivo jako brzo, non stop su kontrolni, ponekad tri kontrolna u jednoj nedelji, ponekad dva kontrolna dnevno. Mnogo je stresnije nego u naše vreme i ja ne znam zaista zašto to rade i zašto prave takav sistem ali ne mogu tu ništa samo da podržim Viktora i da ga ojačavam koliko mogu. Takodje traži se stalni angažman roditelja kao da mi učimo opet školu a baš maločas pričam sa drugaricom da daju takve zadatke iz matematike da mi koje smo završile fakultete moramo da se mučimo da ih rešimo. U trećem razredu je to, ne znam šta će da rade posle. Ja kažem i prijateljici da ja kada vidim da meni za zadatak treba dvadeset minuta smatram da sem matematičkog genija to dete u trećem razredu ne može da uradi i odobrim Viktoru da ga uopšte ne uradi. Još nijednom te zadatke učiteljica nije obeležila valjda shvatajući i sama šta daju u knjigama (inače ako ne uradi lakši zadatak odmah mu obeleži da nije uradio). Škola je mislim jedan celokupan izazov, koliki ja tek sada vidim iz ugla roditelja, kao dete uopšte nisam tako videla (a dok nisam bila roditelj nisam se bavila ovako u detalje, ni svakodnevno...). To što dete ne pokazuje neki uspeh kod hranitelja ili pokazuje opet ne znači mnogo za to kako će biti kod roditelja. Nije škola neki izdvojeni segment nego celokupan ispit za sve što smo radili i radimo.

Nina i Simona me znaju od ranije sa Kutka,za sve druge da kažem da sam mama usvojenog dečaka.Usvojili smo ga kad je bio beba, a sada je školarac.

Ova tema me baš zanima, i tako ste inspirativno pisale, da sam dobila želju da se uključim.

Nina, potpuno te razumem, i za one koji nemaju tu vrstu iskustva teško da će poverovati da je nešto tako moguće.
Mi smo se u vrtić upisali mimo konkursa, jer smo zbog konačnog usvajanja zakasnili na konkurs, pa uz preporuku Centra smo primljeni kao prioritet.Ali onda su svi saznali za usvajanje, bez našeg odobrenja.
Da vas ne bih mnogo ugnjavila prčom, tu nastaju nevolje, pa ću ih samo nabrojati.
Usvojena deca se plaše odvajanja, ostavljanja,tako da je moj sin bojkotovao vrtić pune dve godine.Nije hteo da jede, pije, priča i hoda u vrtiću.U jaslicama, očigledno niko ne poznaje pedagogiju, nisu znali da mu pridju, već su ga nazvali Sulejman Veličanstveni! Sve  vaspitačice su u to vreme pratile tu seriju, i bez obzira što je ja nisam pratila, nisam mogla da pronadjem vezu izmedju mog sina i Sulejmana! Onda su mi one objasnile, da on neće da ode do stola da jede dok ga neko ne uzme za ruku i odvede,i još razna druga poredjena . Nisam ih tužila, iako su moji prijatelji predlagali tako nešto.Pa su govorile da je često bolešljiv zato što je debeo!!!Pritom on uopšte nije debeo!
Mislila sam da će tu našim mukama biti kraj, naročito kad predjemo u srednju grupu kod drugih vaspitača!
Kad tamo još gore!Tamo nije hteo da se obuče posle spavanja, ili se suviše sporo oblačio.Upute oni nas u državnu instituciju za decu ometenu u razvoju.Mi istraumirani, sve im verujemo da znaju šta rade i zašto su nas tamo poslali.Prodjemo mi i dečijeg psihologa i pedagoga i fizijatra, kad dodjosmo do ljudine logopeda.
Niko ništa do njega nama ne govori o detetu, samo pišu nešto u dosije (karton), koji mi ne možemo da vidimo.
Pa pola života su nam skratili.
Naš sin je mučenik sa svoje tri godine radio i testove inteligencije i odgovarao psihologu na pitanja, na koja mnogi odrasli nikome nisu odgovarali.Kad smo stigli do logopeda, on čovek lepo pita:"Dobro, ljudi, ko je vas poslao ovde?"Mi mu uplašeno kažemo da su iz vrtića dali predlog.A on se nasmeje, i kaže:"Sad brišite odavde, vaše dete je natprosečno inteligentno, evo pišu rezutati testa u kartonu, je l vi znate sa kakvom se mi decom bavimo, zašto mu ovde otvarate dosije?"
Od tada, pa nadalje samo gledam kako se moj sin ponaša i uči, kakve rezultate realno postiže, a ne kakva je procena kvazi pedagoga. Ako ste pomislili da je ovde kraj, varate se.Mudre vaspitačice su dovele svog psihologa (da pojasnim, to je za mog sina nepoznati muškarac koji sedi kod njih u grupi i posmatra ponašanje mog sina).Moja mala, uplašena mudrica je odmah svatila da je on došao zbog njega!Čim čovek udje u grupu da ga posmatra, moj sin sedne na jedno mesto i ne pomera se.Na kraju je čovek odustao, jer je bilo nemoguće proceniti ponašanje malog genijalca koji neće da saradjuje na taj neljudski način.
Epilog svega toga je, da nam je škola sada došla kao odmor, kao jedno poštovanje njega kao ličnosti, i on zaista uživa.Kada vidi slike iz vrtića, zamoli me da ih skloni, i govori da su svi iz vrtića njegovi neprijatelji.

Moram da napomenem da je Simona dala lep predlog Nini da se i u kući napravi neki sastanak sa Mikijem, pa da se priča o problemu.Mi smo korigovali u nekoliko navrata ponašanje našeg sina, doduše u mladjem uzrastu.
Usvojena deca često imaju u isto vreme kompleks više i niže vrednosti.Tako se dogodilo i kod nas.
Naš sin zna da je poseban, naročito je za nas najsjajnija zvezda!Nekada je u vrtiću trpeo neprimereno ponašanje druge dece, a ponekad je i sam vredjao drugaricu.Mi smo odmah reagovali u oba slučaja.U prvom ga maksimalno štitili, a u drugom jednoglasno osudili njegovo ponašanje.Desilo se da se tako ponašao neprimereno prema najboljoj drugarici, jer je bio ljubomoran što ona ima brata.On je silno želeo da bude deo njene porodice.Govorio joj je da je beba, da je glupača i da je poslednja.To su veoma uvredljivi pojmovi u vrtiću.Bio je kažnjen i zamolili smo vaspitačicu da mu zabrani da joj prilazi.Postigli smo cilj, shvatio je poruku i kaznu i promenio je ponašanje.
Ali zanimljivo je da smo vaspitačici morali da kažemo šta ona kao pedagog treba da primeni u toj situaciji.Ona sama nije imala nikakav predlog.

Simona je baš lepo odgovorila na Gabrijelino pitanje o talentovanoj deci!Samo nisam razumela da li ti Gabrijela želiš da pomogneš nekom talentovanom detetu bez roditelja, ili te zanima koliki uspeh mogu da ostvare usvojena deca?
Slažem se sa Simonom da gotovo ni jedno dete nema tu samosvest o svom talentu i važnosti obrazovanja i daljeg rada na talentu.Sve je na roditeljima, barem dok su mladji.Ako te zanima da li usvojena deca mogu da budu talentovana i pametna, evo da i ja potvrdim da mogu i to veoma.

Tanjaz,
jako mi je drago što si se vratila na forum nakon toliko vremena. Baš mi je ovo ulepšalo dan

Inače kontaktirajući sa Tanjomz ja sam odlučila da mi ne kažemo za usvajanje u vrtiću i odlagala sam to koliko je god bilo moguće. Tanjaz vam je ukratko ispričala ali ja sam to pratila tada. Svašta su napravili  Tanjinom sinu, jednom odmah se vidi pametnom i senzibilnom dečaku. Naša deca prođu jedan teži put i pomoć vaspitačica i nastavnica kada bi one to razumele na pravi način bila bi dragocena. Međutim kada one stigmatizuju dete, kada krenu iz pozicije predrasuda onda naprave dodatne probleme i deci i roditeljima, to se vidi i iz Nininog iskustva i iz Tanjinog.

Naše je za sada pretežno pozitivno. U vrtiću smo rekli pred kraj boravka u vrtiću i tu smo imali dosta sreće i razumevanja. Opet ko zna kako bi bilo da smo krenuli sa pričom o usvajanju od početka, možda bi se i sve što je naš mališan radio merilo kroz to... Sa pričom o usvajanju smo u školi krenuli početkom drugog razreda. Učiteljica nije znala mnogo o usvajanju i postojala je opasnost od predrasuda. No mi smo redovni na roditeljskim sastancima, idemo bar jednom u tromesečju na otvorena vrata a popričamo povremeno i kraće ako vidimo učiteljicu pre ili posle škole. I mislim da je ona kroz to upoznala i nas a još važnije Viktora, pored onog utiska koji stiče u školi. Tako da je razumevanje među nama, naravno nikad nije idealno i to ne možemo valjda ni da tražimo ali opet sam dosta zadovoljna kako sve to ide.

Ja imam traume od vrtića.Tamo sam pokušala da im predstavim nas kao porodicu i koliko smo revnosni u praćenju razvoja našeg sina, ali sve je bilo uzalud.
U školi sam bila na dva roditeljska i ni na jednim otvorenim vratima! Izgubila sam poverenje u školske psihologe i pedagoge.On je na testu pred školu ocenjen ka introvertan (što je tačno), i ocenjen kao neko ko nema dovoljan fond reči (što nije tačno).Bio je umoran prilikom tog testa i prvi put je bio u školskoj zgradi tada, i uvučen u kabnet na brzinu, bez nas, ma on se jednostavno izbezumio.
Na sva postvljena pitanja,on je jedino znao da kaže kako se zove.Nije znao da kaže osnovne podatke, koje inače zna.Samo je ćutao.I eto površne ocene, nije elokventan!Hvala Bogu za sada učiteljica ne pridaje značaj toj početnoj oceni, već ga nagradjuje onako kako stvarno zasluži.Ako budem primetila da je drugačije, neću se libiti da tražim objektivniju učiteljicu.Pu, pu, da ne ureknem za sada!

Viktor je ocenjen na tom prvom testu da ima sva potrebna znanja za dete tog uzrasta. E sad ja sam ocrnjena, prijavljena kao stroga majka. Ja se ne slažem ali to je Viktor rekao psihologu. A svakako se slažem sa tobom da može da se desi da dete se zbuni, ućuti i da to testiranje nije realna slika. Naročito kod introvertne dece. Viktor voli publiku. U vreme dok su nam socijalni radnici dolazili ja sam bila fascinirana njim kako sedne sa pet odraslih osoba i to tako autoritativnih kakvi su socijalni radnici i samo ređa i što zna i što ne zna, izvuče sve iz sebe a oni oduševljeni. Sad nije toliko siguran u sebe kao tada ali opet nije ni tremaroš poput mene (na sreću) on uvek prođe u školi bolje na usmenom nego na pismenom a javlja se i za razne aktivnosti u školi, voli da je u centru pažnje.

Vi ste prvi razred pa možda nije neophodno ali kasnije razmisli o tim otvorenim vratima Tanjaz. Meni se bar to pokazalo kao dobar metod. Ne da idemo svaki čas pa da gnjavimo učiteljicu ali tako jednom u tromesečju kad se nakupi i ocena i situacija raznih i ima prostora za neki razgovor. Kod nas su bili sve mali problemi a možda baš zahvaljujući tim povremenim razgovorima sa učiteljicom nisu postali veliki. U razgovoru sa nama ona ima sliku našeg mališana iz kuće, mi opet iz škole, to su često dve različite slike pa kad ih uklopimo imamo neku treću sliku koja ukazuje gde je neki problemčić. A kad njega sagledamo onda vidimo i put ka boljem :)

Slazem se sa tobom oko otvorenih vrata,ali cu radije poslati mm,ovi u vrticu su mi istanjili zivce!😀 Videcemo,ovo je tek prvi razred i za sada nemamo problema u druzenju i ponasanju!

Meni je škola tako složena na svaki način da je stalno sve na ispitu što smo radili dosad i sada... I od trenutka do trenutka se menja i dolaze nove situacije i izazovi... Tako da ako procenite da je bolje da ide muž onda neka ide on. Mi najčešće idemo oboje ali u drugom je par puta otišao samo Jovan. To zato što sam ja išla na roditeljske i bila sam nešto nezadovoljna stavom učiteljice prema našem mališanu a ona je to osetila. I smatrala sam da bolje da se ne oseti ta negativna energija nego da dođe Jovan koji je blaži a opet će izložiti neki naš stav i situaciju sa Viktorom... I stvarno je tako i bilo... Našli smo razumevanje tako da sada idem i ja i eto baš sam zadovoljna kako se učiteljica sada postavlja prema Viktoru.

Nego to su sve sitne situacije prema ovima koje su Ninu na žalost snalazile... Ima li nekih novosti Nina?

Slazem se da je sve slozeno i oko skole i oko odrastanja.Na primer,ja sam sa toliko elana krenula na sve roditeljske i sve radionice u vrticu,a sve je tako krenuli u nezeljenim pravcu,bez obzira na moj trud.Secam se da je jedna mama,iskusno,izbegavala sve radionice,skupove,rodjendane,i bolje je prilazila.Pritom se vidi da ona brine o svom detetu i ne zapostavljna nista bitno!Samo se distancirala od malogradjanštine,koja nažalost vlada u prosveti.Verujem Nini kad kaze da uciteljica gleda koja mama je sa njom dobra,a koja nije.Jedino sto ja uvek vise preispitujem moje ponasanje i ponasanje moje porodice,nego tudje.Mozda je to pogresno,ali mislim da uvek postoji uzeočno-posledična veza.Tako da se trudim da promenom svog ponasanja korigujem ponasanje drugih.Ne vredi samo ljudima reci:”Hajde,molim te budi bolji prema meni, ja sam tako dobra osoba!”Zato mislim da i Nina treba da ulozi napor sa svoje strane,ako vec uciteljicu ne moze da menja!

Nas sin je proslog ponedeljka krenuo u vrtic i super se snasao. Mozda zato sto je kod hranitelja isao u vrtic 2 g ili zato sto mu hvale deca al odusevljen je. Bio je po dva tri sata do rucka... Jednom je slucajno jurio da pere ruke i gurnuo devojcicu u regal al nije joj bilo nista samo je plakala ...On je najstariji tamo oni tri i cetiri g i mora da vodi racuna o njima. Znamo da voli da bude prvi uvek i zato se gura pa smo ga izgrdili i po guzi par puta dobio . Izvinio se i sad je sve ok. Nas najveci problem sa njim je sto je kao zora cuckusa sto mi kazemo , sve ga zanima i stalno voli da cuje sta se prica i sve prenosi. Ja sam jako stroga i ponekad vicem pa mi bude zao i plasim se da ne kaze vaspitacici ... Trenutno kad smo se testirali za vrtic rekli su nam da ide kod logopeda jer malo krivi usta kad govori slova dz, s, dj . Psiholog je rekao da je nadprosecno pametan za svoj uzrast da ga ne opterecujemo ingformacijama previse jer moze biti kontraefekat. Njega zanima da gleda emisije o kosmonautima arhitektama, zvezdama , planetama , bajke i decije price ga ne interesuju i to me plasi. ide u dve skolice sportsku i muzicku i plus vrtic a nikad umoran nije.mi s nogu spadnemo on nista pun energije. Pozz

Tanjaz,
jeste to sa mamama dece je posebna priča. Naročito što je uvek tema razgovora porođaj, ja ne znam kada prestaju da pričaju o porođajima... Kod nas je zato mnogo češće dete napolje vodio Jovan ili na rođendane. Na taj način smo izbegavali da ja dođem u situaciju da lažem što ne bih želela ali ne želim ni da im serviram priču o usvajanju nepotrebno. Sa muškarcima je drugačije, on je mogao da priča o uopštenijim pitanjima ali čim mene sretnu... Nije samo to bio razlog, Jovan voli da se druži sa roditeljima i da priča tako neke uobičajene priče. Ja više volim da se družim sa ljudima sa kojima sam bliska, mojim prijateljima sa kojima imam neka veća poklapanja ili sa vama ovde sa kojima pričam o nekoj našoj zajedničkoj temi. Naravno, ponekad bih se i ja pojavila ali ne dovoljno često da bi bili slobodni da me sve pitaju Više bi Jovan bio na nama bliskom igralištu a ja bih onda došla i odvela dete u park kod moje majke ili u bioskop ili na sport, neko vreme koje provodimo nas dvoje a nema toliko prilike da me roditelji preslišavaju oko porođaja i sličnih tema. Sreća da dete raste pa je sve manje potrebno da budemo prisutni i družimo se sa drugim roditeljima. Ali mislim da smo takvom 'politikom' izbegli da izreknemo neke istine pre vremena ili budemo uhvaćeni u laži... Kao i ta mama nekako smo bolje prošli. Naravno najbolje bi bilo kad ljudi kod nas ne bi se intimisali i odmah te pitali lična pitanja ako vam se deca igraju na igralištu ili idu zajedno u vrtič ili školu... Ali to je u našim uslovima prilično nemoguća misija.

Trkosoca,
ja sam protiv batina, bilo malih bilo velikih. To je jedna od retkih stvari koje sam zadržala iz teorije pre roditeljstva. A za vikanje mi se isto dešavalo da preteram, da mi i dete zamera da vičem. A svakako ne bih volela da ga odgajam kao zastrašenog. Onda nalazim načine da budem strpljivija, da stvari shvatam opuštenije. Mislim da je roditeljstvo stalno jedan rad na sebi. Mislim da ne mora da te plaši što tvoj sin ne voli bajke, svako dete je posebno. Po tvojoj priči on je baš radoznalo dete ali više na nekom naučnom planu i to je isto sjajno. Viktor isto nije voleo i ne voli neke skroz nerealne priče, baš one tipične bajke, neke priče koje su konkretnije koje imaju neku poruku, npr basne ili tome slično, to voli. Meni je kao malom bilo skoro problem kad su mi Kutanjke ovde savetovale da usvajanje objašnjavam ne konkretno nego kroz bajku. Prvo što i ja nisam nešto bajkovita ali hajde naročito dok sam bila nova majka pokušala sam da primenim savete žena koje su već prošle kroz to. Ali pričam ja Viktoru bajku a on me gleda kao da sam potpuno sišla s uma. Niti ga ta bajka zanima, niti on može to nešto da poveže sa usvajanjem... Onda sam ja shvatila da mi moramo da nađemo neki naš recept, prema njegovoj i mojoj ličnosti. Pa sam ja primenjivala da pričam prvo teorijski ili o drugarima koji su isto usvojeni ili da dom nazovem 'velika kuća' ako sam htela da nešto ublažim i detetu odmah ne saopštim sve istine. Ali moram da priznam da sam odahnula kako je rastao i kako sam mogla da stvari nazivam pravim imenima. Baš pre neki dan sam morala da objašnjavam razliku između 'popravnog doma' i 'doma za decu bez roditeljskog staranja'. Naime on je dolazio iz vrtića sav zaplašen jer bi mu neka starija drugarica govorila da će završiti u popravnom domu ko ne sluša. Bilo mi je tada jezivo da neki roditelj tako plaši decu a Viktoru je javljalo ogroman strah iako sam ja tada dom nazivala 'velika kuća' i predstavljala ga kao neko mesto gde se deca druže dok ne dođu roditelji i da je on tu bio ali bio je i pa navedem niz dece koju poznaje... Tek pre neki dan mi je rekao da je jedna vaspitačica ih zapravo plašila time. Da sam u to doba znala to svašta bih joj rekla. E sad, možda i Viktora sada sećanje vara, tada mi je uvek govorio da to priča ta devojčica a meni je bilo neverovatno i dete da može da priča a na vaspitačicu nisam ni pomišljala... Mada je bila jedna sklona predrasudama i nekim za nas spornim postupcima no to mi prevazilazi i njene metode...

I ja sam protiv batina, bilo koje vrste.Mislim da represija ništa dobro ne donosi.Naš sin je osetljiv i on se već unapred plaši naše osude ili kritike, a za batine i ne zna.Dovoljno je da ga kaznim da ne gleda crtaće.On tu kaznu pamti godinama, i pominje je kao veliku uvredu, baš ga boli.
Mada mi je čudno kad nešto zabrlja, a onda me pita: "Je l nećeš da me biješ!?"Odmah mu kažem:"Pa kad sam ja tebe tukla!?"On odgovara"Nikada!" Što se dečijih priča tiče o odnosu u porodici,mogu da budu skroz izmišljene ili nepotpune.

Simona,
Upravo na to sam mislila kad sam se malo povukla iz školskih dešavanja.Neću da se približavam toliko ni roditeljima ni učiteljici, jer onda kreće igranka bez prestanka.
Prvo neka on ide svojim znanjem, pa mm staloženom pričom, a tek onda ja, ako baš njih dvojica ne reše prblem!