Pomoć za Maju76

Drage cure,

većina vas zna ali osećam potrebu da i ovde napišem da nas je Maja prerano napustila posle duge i teške bolesti. Ostavila je za sobom supruga i sina. Želela bih da vam još jednom zahvalim za svu dobrotu i ljubav koju ste Maji iskazivali. To iskazivanje ljubavi nije bio samo novac, ovde čak nije napisan ni 5 deo novca koji ste dali za njeno lečenje, već vam hvala za svaku podršku, molitvu, cveće, pisma, knjige, reči, zagrljaj...sve što ste joj bili i činili u ovih 5 godina borbe ali i onda kada se borila da postane majka. Mnogo vas je sve volela

Veliko H V A L A!

Gospode, ja i dalje ne mogu da verujem...tuga prevelika...pocivaj u miru, draga, nasmejana Majo...

Dusa nasa draga, devojcica sa pegicama, ne mogu da poverujem...

Dragi članovi, obaveštavam vas da smo Majinom sinu predali 40.000 dinara i paketić u vrednosti od 12.000 dinara. Svima vama koji ste učestvovali u ovoj akciji Majin suprug i sin zahvaljuju.
Takođe vam zahvaljuje i Kutak!

BiKsi :) ::

Drage cure, kao što znate imali smo opet akciju po pitanju paketiča za Lazu a i u međuvremenu smo još jednom Lazi poslali poklon. U svakom slučaju Lazin tata je poslao poruku za vas koju ćete proččitati odmah ispod ove moje poruke. Fotografije koje nam je poslao možete videti na našoj fb grupi.

Drage moje,
Pre svega, dugujem vam veliko izvinjenje što se nisam javio ranije, ali prokletstvo koje ću nazvati „biti na poslu i po 12 sati dnevno sve do pre dva dana“ je iz mene izvuklo i poslednji atom snage i volje da sedim za računarom. Zato ću vas zamoliti da zamislite da ovu poruku čitate u vreme oko nove godine…
Hvala vam svima za poklone, Laza je oduševljen, što se i vidi po njegovom izrazu lica na fotografiji. Na kraju smo se igrali igre „pronađi jelku u šumi poklona“ jer ih je bilo neobjašnjivo mnogo. Možda je broj poklona najbolje opisati reakcijom Lazinog druga iz zgrade, Luke, koji je bukvalno oborio donju vilicu, slikao telefonom jelku i na kraju doveo majku i sestru jer mu nisu verovale dok im je opisivao. Mada, meni je najbolji bio njegov komentar „a ja sam dobio samo mali set Lego kockica i karte“.
Meni pokloni nisu bili bitni, ali mi je srce bilo puno zbog vaše pažnje, tj. da nisu svi naprasno zaboravili Lazu.
Kao što to obično biva u situacijama poput naše, ljudi u nekom trenutku pokažu svoje pravo lice. Naravno, neću nikog imenovati, ali sam se stvarno neprijatno iznenadio kada sam video da neki, za koje sam smeo da potpišem da će ostati deo Lazine svakodnevnice, nijednom nisu čak ni pozvali da pitaju kako je.
Baš iz tog razloga sam Lazi, kao jedan od prvih poklona, dao šolju Kutka, koju je okretao nekoliko puta sve dok nije provalio svoju sliku i rekao „E, evo mene!“ Posle toga sam mu detaljno objasnio odakle toliki pokloni i svojski se trudio da mu objasnim ko su te mamine prijateljice, jer se ne seća ničeg što ima veze sa Kutkom. Ili je shvatio ili sam mu dosadio pa me je otkačio. 
Nažalost, zbog okolnosti ne mogu da vam obećam da ću sad ja doći na druženje, a i šta ću vam, da ne kvarim prosek, ali su vam naša vrata uvek otvorena. Laza i ja smo se preselili u novi stan, dođite da vidite gde smo. Dođite pojedinačno, organizujte se i dođite grupno, kako god…
Iako je već malo kasno za čestitanja, poželeću vam srećnu novu godinu, a pored onog klasičnog „sreće, zdravlja“ itd. ću poželeti bar još nekog Kutak bebca.
Veliki pozdrav,
Lazar i Goran

Duse nase drage, rasti Lazo, budi dobar i divan decak! Nadam se da necemo zaboraviti ni svaku narednu novu godinu