Drugi susret usvojene zajednice

Ja se slažem kako god odlučimo. Samo bih volela da imamo i mi a naročito Vilenjak bar neku sliku za uspomenu. Naravno možemo i tamo da se dogovorimo ali ako vam je slikanje iz nekog razloga neugodno slobodno napišite. Uvek možemo da pratimo onu ideju koja je bila čini mi se odgovarajuća za sve, da imamo jednu zajedničku sliku, da se ne objavljuje javno i tako...

Došao je i TAJ dan… Vidimo se

lepo se provedite danas

Hvala što ste bili

Nama je bilo lepo. Viktor se izigrao i mislim da su naročito on i Lepotan produbili prijateljstvo, Viktor kaže da jedva čeka da ga vidi ponovo :) I sa ostalom decom možda treba da se vide više puta da bi se bolje igrali. Više su bili po parovima kako se više znaju ili po godinama, blizanci, Lepotan i Viktor, Lilimarina ćerka i Tanjin sin. Ja moram da priznam da nisam videla nikakvo čudesno prepoznavanje niti svest da su oni usvojeni pa zbog toga bliži u odnosu na drugu decu u igraonici... U ovim bar ranim godinama meni to više deluje kao mit a ne kao istina... Možda to tek dolazi kasnije?! Kakvi su vaši utisci?

Što se nas odraslih tiče, uvek je premalo vremena a puno tema za razgovor. Nekako nam je Daca ostala u senci ovaj put a žao mi je što je tako, mislim da je nama ugao odrasle usvojene osobe dragocen... moraće da nam nadoknadi u temama ovde, taman je dobila neku sliku kako roditelji razmišljaju Jovan je imao utisak da smo podsetili Dacu na neku njenu patnju... Samo da je nismo podsetili na to koliko ćemo grešaka njenih roditelja ponoviti Možda bi bilo nekako drugačije da nam je na susretima više odrasle usvojene dece ali dobro biće novih susreta...

Drago mi je da smo upoznali još jednu majku i njene blizance. Približno su istih godina kao Viktor i u slično vreme su došli. To je meni bilo prilika da propitam kakva je bila njihova adaptacija, takodje i kakva pitanja postavljaju danas...

I tako - prodje i drugi susret... Drago mi je da se okupljamo, da deluju kao da su susreti u nizu, pa verovatno će neki biti manje i više posećeni, neki zanimljiviji više a drugi manje, no mislim da je važno da imamo taj kontinuitet vidjanja i upoznavanja i nas i dece :)

Ja sam već počela da se bavim sledećim susretom Evo nekih mojih razmišljanja sa bloga pa možete da komentarišete bilo ovde bilo tamo:

Mislim da bi trebalo da bude za jedno dva do tri meseca. Prvo kažem da nisam prepoznala neku izrazitu želju kod naše dece da se druže sa drugom usvojenom decom. Sa druge strane opet ako napravimo veliki razmak zaboraviće se… Stoga mi se neki povremeni ali ne tako česti susreti čine pravo rešenje.

Naravno mi u medjuvremenu možemo da se vidjamo pojedinačno, prema ličnim sklonostima. Snedrina porodica i mi idemo zajedno na zimovanje. Eto vidim da će se i Tanjina i Snedrina porodica družiti. Možemo i da se nadjemo opet Snedra, Daca i ja, i Tanja ako želi ili još neko… Ja sam i opuštenija kad izadjem sama ali opet ova druženja su značajna i za Viktora pa kad je zvaničan susret biće i on i Jovan.

Ono što mi je takodje ideja je da budu tematski susreti… To zato što sam primetila da teme klize pa se možda zadržimo više na nekim temama koje nisu toliko bitne za nas a neke bitne ne stignemo da dotaknemo. Samo ako se složite pitanje je da li da bude jedna, dve ili čak tri obavezne teme a ostalo vreme ćaskanje…. Mogle bismo da pošaljemo sve što imamo na blogu na neku odredjenu temu tako da kad dodjemo diskutujemo da li se slažemo, ne slažemo, da li nam je iskustvo takvo ili nije… Postoji interes stručnih lica da dodju na naše susrete i ja sam takodje ako oni prisustvuju da damo susretima malo ozbiljnosti tako da oni imaju i neku korist u svom radu od susreta sa nama. Šta kažete?

https://usvajanje.wordpress.com/2014/12/27/susret-2/comment-page-1/#comment-2659

Evo da prenesem sa bloga moje komentare o susretu:

Lepo je bilo, ali se umorismo… Od 15h do skoro 19h… Popadasmo i mi i deca. Na kraju su sva deca, osim Viktora plakala sto se rastajemo, kao neka zaraza… nismo mogli da ih smirimo, obecavali smo da cemo se uskoro opet videti!

Pitam Lepotana sa kim se najviše družio, on kaže sa Viktorom!Pitam za ostale, a on kaže da su se Lilimarina ćerka i Tanjin sin najviše družili međusobno, kao i blizanci među sobom, ali da ne može da ih razlikuje (mislim blizance).

Lilimarina ćerka, pošto smo ih povezli jedan deo puta nije htela da izadje iz kola! Inače, dok smo išli ka kolima, pitala sam Lilimarinu ćerku šta misli koje su nam boje kola. Kao iz topa je odgovorila:… Naravno pogodila je, iako su naša kola bila 2 ulice dalje. Ženska intuicija! A u kolima nije htela da sedne u dečje sedište „jer tu sede bebe“. Lepotan u čudu. Dzabe što smo objašnjavali da tu inače sedi on koji je stariji od nje. Pričala je sve vreme kao navijena, čudo od deteta, a Lepotan se ućutao, ne zna šta se dešava!

Da, Viktor nije plakao na kraju susreta, ali mi se čini da ni njemu nije bilo svejedno što se druženje završava.
I meni je to plakanje na kraju bilo znak da naša deca imaju osećaj da tog trenutka napuštaju nešto što im je značilo. Lepotan je posle izjavio da bi on ostao još, da iako se umorio, mogao bi još da se igra.

Inače, da ne bi nešto slučajno propustila, deca su odbijala da idu do toaleta, te je bio i jedan peh, jedno dete nam se upiškilo,ali su mame pokazale solidarnost u smislu pozajmljivanja suve odeće, te je dete brzo bilo ponovo u igri! Živele mame!
O brdu slaniša i slatkiša koje su mame ponele za decu (i odrasle) u igraonicu, da ni ne govorim.

Tu su bile i tate – Viktorov i Lepotanov,sa svojim pričama i komentarima!

Da pohvalim i našu novu drugaricu na druženju, mamu sa usvojenim blizancima na njenom trudu da dođe :-)
Inače, ona je u petak radila 2. smenu, pa te noći pravila do 3h ujutru dve torte (za kumicin i svoj rođendan), pa je u subotu pre podne radila 1. smenu i ipak uspela sa svoja dva slatkiša koji se samo smeju da dođe na susret! Ona je otišla ranije da bi stigla kumici na rođendan, te se nismo posle čule. Mislim da joj je mnogo značilo što je bila jer mi je 100 puta rekla koliko joj je bilo krivo što nije bila na susretu u novembru 2014. Pisaću kada se čujem sa njom.

E da Tanjin sin je na susretu izledao opuštenije! Čudo jedno koliko je porastao, za samo 2 meseca se tako izdužio. Tanjin sin mi je, iako je stidljiv, obećao da će doći kod nas da se druži sa Lepotanom.

Sve u svemu, bilo je lepo i nadamo se za par meseci novom druženju!