Izlazna strategija

Dobrodošla Slaki !
Na zalost, godine i iskustvo donose nam mnogo više mozganja i razmišljanja ....trazeći svetlo na kraju tunela shvatih da je svetlo uvek bilo tu ....ja sam trazila na pogrešnom mestu....ne shvatajući da mogu imati puno dece iako nisam majka .
Šta ti htedoh ovim reći...Teško je ne misliti hoće li ili neće biti ...zato pokušaj razmišljati samo o onome što imaš ....o onome što je sada ,ovde ...

Osecam potrebu da se i ja oglasim na ovim stranama . Vecina vas ovde zna da iza sebe imam 5 neuspesnih VTO ida se upravo spremam za 6. valjda poslednju . Poslednje 3 radim sa doniranim jajnim celijama .

Naime , posle 3. neuspesne VTO resila sam da stavim tacku na to . Krenem u skolu hraniteljstva , prodjem obuku od 10 predavanja , da bi mi na kraju rekli / ti si super polaznik , ali si promasila temu , jer si ti u stvari kandidat za usvojenje . I posle toga onako skrhana i razocarana , besna sto mi to nisu rekli mnogo raniuje , da se ne maltretiram toliko, bezim s posla i vozim kao izbezumljena za Bg i udjem u zgradu gde se odrzava obuka pre nego sto se vrata zakljucaju .Odlucim da krenem u skolu usvojenja, koju naravno uspesno zavrsim i evo vec 2 godine se nalazim u jedinstvenom centralnom registru usvojitelja .

Nekako paralelno s tim pojavi mi se situacija da 1 mlada maloletna devojka koja je neplanirano ostala trudna i to prijavila roditeljima kasno kad vise nije postojala mogucnost kiretaze , ona odlucila da kad rodi devojcicu da je da nekom na usvajanje . Ja presrecna sto mi se ukazala takva mogucnost . Ona bebu ostavi u porodilistu , jer je do tada uspesno skrivala svoju tajnu u svom malom mestu . I ja sam joj u tome pomogla tako sto sam je prijavila na 1 adresu u svom graicu da bi beba pripana mom centru za Socijani rad . Medjutim , ja starija od bebe vise od 45 god , mogla bih je usvijiti , ali samo uz sagalasnog mog Socijalnog i potpis nadleznog Ministra . Grizem dalje , resena da do kraja istrajem u toj borbi, dok konacno ne usvojim bebu . Da ne pominjem da sam otkrila hraniteljsku gde je beba smestena po izlasku iz porodilista . Krisom odlazim , obilazim je , drzim u narucju , igram se s njom, kupujem joj prelepe stvarcice, igrackice . Ali , postoji jos 1 neresiv problem / radnik u Socijalnom koji je vodja njenog slucaja . On mi u oci kaze da je ja nikada necu dobiti dok je on njen voditelj i dok je tuna tom radnom mestu . Kao on ce je dati nekom mladjem bracnom paru gde ce bebi biti bolje . I onda krecem u otvoren ret sa njim . Ali mu na zalist ipak ne mogu nista .
Da ne pominjem da smo mm i ja hteli da on prizna bebu kao njegovo dete , ali kad smo shvatili da moze zavrsiti u zatvoru zbog obljube maloletnice koja mu moze biti cerka , ili zbog davanja lazne izjave . resili smo definitivno da odustanemo od te solucije . Majka deteta je mene oznacila kao usvojitelja, alini to mi ne pomaze , oni mi je ne daju i tacka . Devojcica sada ima vise od 2 godine , vise je i ne obilazim .

U madjuvremenu sam , po nagovoru 1 poznanice koja je svog sina rodila u 48 god u 3. postupku VTO u Pragu, u Pronatalu krenula i ja ponovo u pricu VTO , sa doniranim jajnim celijama . Na zalost, opet isti scenario , redjaju se neuspes/ prvo u junu 2013. pa u novembru FET . Sada se spremam za poslednji , opet postoji nada da ce mozda ovaj put bude uspesno , pogotovu sto sm posle neuspesnog FET a otkrila IR i odmah ukljucila terapiju , kao i korekciju ishrane . Ako ni sada ne budem uspela , jos sada znam sta cu dalje . Trazicu da usvojim neko starije dete, od kog cu biti starija manje od 45 godina . Znaci , u mom slucaju to dete mora biti starije od 4 godine. Nadam se da ce mi to biti laksi put , jer svi zele usvojiti sto manju decu . Ono cega me strah u tom razmisljanju je da li bih i kada uspela i u tome , da mi ne ponude neko starije dete od 10 ili 12 godina, a to dete je vec uveliko fornirana licnost , proslo je puno toga u zivoto / probleme u bioloskoj porodice, hraniteljske porodice ........... I koji je put i kako doci do starijeg deteta .

djole42 :: ....trazeći svetlo na kraju tunela shvatih da je svetlo uvek bilo tu ....ja sam trazila na pogrešnom mestu....

Tako dobro rečeno...ali do ovakve mudrosti se ne dolazi tek tako...mnogo traženja I lutanja mora da se prođe...

Polako... nekad je dobro stati I pogledati, zagledati se I sagledati...

ganedina ::Trazicu da usvojim neko starije dete, od kog cu biti starija manje od 45 godina . Znaci , u mom slucaju to dete mora biti starije od 4 godine. Nadam se da ce mi to biti laksi put , jer svi zele usvojiti sto manju decu . Ono cega me strah u tom razmisljanju je da li bih i kada uspela i u tome , da mi ne ponude neko starije dete od 10 ili 12 godina, a to dete je vec uveliko fornirana licnost , proslo je puno toga u zivoto / probleme u bioloskoj porodice, hraniteljske porodice ........... I koji je put i kako doci do starijeg deteta .

Ganedina,
da ne budemo off na ovoj temi... Ne znam da li si primetila ali na pdf usvajanje ima itekako korisnih tema pa I onih koji se tiču usvajanja nešto starije dece.
Drugo, zanimljivo je da si ti (pretpostavljam I tm) već 2 godine potencijalni usvojitelji, tj. da ste u Jedinstvenom registru - zar vam nisu stizali nikakvi pozivi? Ili ste vi naveli da želite usvojiti samo uzrasno vrlo malo dete pa otud problem? Slobodno mi odgovori na usvojenju.

Struzzo ::

djole42 :: ....trazeći svetlo na kraju tunela shvatih da je svetlo uvek bilo tu ....ja sam trazila na pogrešnom mestu....

Tako dobro rečeno...ali do ovakve mudrosti se ne dolazi tek tako...mnogo traženja I lutanja mora da se prođe...

Polako... nekad je dobro stati I pogledati, zagledati se I sagledati...

 Skoro 2 decenije trazenja i lutanja .....

Šta ću kad sporo kapiram   

Đoleee,
kaže kineska poslovica: svi smo pametni, neko pre neko kasnije...

Vrlo su legitimne te dve tvoje decenije, zapravo možda nije moglo drugačije... Tražila si sebe prema tome nisi lutala i gubila vreme.

Ja se često zapitam da li je moglo drugačije. Ne, nije, najverovatnije je moralo baš ovako da bude sve.

djole42 ::...
Na zalost, godine i iskustvo donose nam mnogo više mozganja i razmišljanja ....trazeći svetlo na kraju tunela shvatih da je svetlo uvek bilo tu ....ja sam trazila na pogrešnom mestu....ne shvatajući da mogu imati puno dece iako nisam majka .
Šta ti htedoh ovim reći...Teško je ne misliti hoće li ili neće biti ...zato pokušaj razmišljati samo o onome što imaš ....o onome što je sada ,ovde ...

Ceo ovaj post je jako lep. I ovaj poslednji deo vezan za ovde, sada, baš sam to pomenula maločas na delu za usvajanje. Kao da često živimo ili u onom prošlom ili u budućnosti a zapravo zaboravimo na ovde i sada, a zapravo jedino tu živimo. Često sebe podsećam na to.

Da, to je upravo to, ja 10 godina nesto cekam, cekam da "pocnem da zivim", a nisam shvatila da ja vec uveliko zivim i da su godine prosle, i da sam toliko trenutaka propustila bezveze, zato sto nisam obratila paznju na sadasnjost, zato sto se nisam na vreme suocila sa stvarnoscu i borila se za opcije koje su realne. Ali sada pokusavam to da promenim, mislim da jos nije kasno, a evo jednog citata iz Alhemicara koji se odnosi na ovu nasu pricu ali koji tek sada shvatam iako sam tu knjigu procitala i pre 10 godina i stalno joj se vracam, bas pomaze da pruzi snagu "Do sada me je moj strah od neuspeha sprecavao da pokusam da ostvarim Veliko Delo. I upravo sada pocinjem ono sto sam mogao da zapocnem jos pre deset godina. Ali, srecan sam sto na ovo nisam cekao dvadeset godina."

ana78 ::Da, to je upravo to, ja 10 godina nesto cekam, cekam da "pocnem da zivim", a nisam shvatila  da ja vec uveliko zivim i da su  godine prosle, i da sam toliko trenutaka propustila bezveze, zato sto nisam obratila paznju na sadasnjost, "

Žao mi je što ranije nisam naišla na ovu temu. Prošle godine sam se upravo ovako osjećala. Da tapkam u mjestu, i da mi je život na čekanju. Stalno nešto odlažem i usklađujem planove sa mogućom VTO.Prošle godine nakon misseda sam jedva došla sebi, plakala sam mjesecima. Jedna fotografija me progonila stalno - Spomenik nerođenom djetetu, kad god bi je vidjela imala sam potrebu da plačem. Tad sam sebi postavila pitanje do kad ću ja to raditi, i kad će biti dosta. Tražila sam način kako da odustanem od toga. Nisam ga našla. Pomirila sam se sa gubitkom.
I opet sam ušla u postupak, i opet mi se desilo isto. Nemojte pogrešno da me shvatite, ja imam divno dijete, ali sam silno željela još jedno (ili dvoje) - a djelimično je razlog bio i što je moje dijete željelo brata ili sestru.
I već sam razmišljala o tome da trebam biti zahvalna na svemu što imam i uživati u tome, ali me nešto tjeralo da opet uđem u ovaj začarani krug.

Nadam se da ću naći snagu i način da iz njega izađem, i da se opustim. Da pustim sve to....

Lilly13, ja te potpuno razumem. S jedne strane ja zelim jako jos jedno dete, da moje dete ima brata ili sestru, cesto me pita,mama kada ce ta sestra vise, a s druge strane ako udjem u taj zacarani krug, svaka vto me slomi, koliko god ja mislila da sam jaka. Imam zamrznute embrione, ponekad bih istog trena otisla po njih, a ponekad bih sve to odlozila za tri godine.
Kada sam prosle god sebi rekla ovo je jos jedna vto i nema vise,pa sta bude, vasiona se poigrala sa mnom i dala mi jos pet zamrznutih embriona. Izgleda da ni tada ja nisam bila svesna koliko ja ipak zelim drugo dete. Ne znam, iz ovog ugla nikad vise ne bih pristala na stimulaciju, a iz ugla zelje za detetom, na pomisao da ako ne uspe taj sledeci,poslednji fet,imam neki osecaj sete i zala za svim. Svaki put nova nada, novo ocekivanje, nova mastanja. Bez obzira sto se ima dete. Jedino sto je mnogo lakse u smislu sto si ispunjen kao roditelj. Sto si taj osecaj zadovoljio.A onda valjda apetiti rastu.Ja nisam dozvolila da zivot pored mene prolazi, ali sam sebe videla sa jos jednim detetom. Prosle god me smorilo sto nisam zavrsila sa vto pricom,jer sam se na to bila psihicki spremila. Onda me je proslo. Pa me ove god kad fet nije uspeo opet smorilo,pa je proslo. Sad opet imam zelju i intenzivno razmisljam o nekoj malenoj bebi, ali ako ne bude, nista, bice mi zao, ali prhvaticu to kao nesto sto je najbolje za mene. A na fet ne mogu jos, prosto nisam spremna na tablete, injekcije, modar stomak,i sve druge propratne stvari.
Iskreno, razumem ljude koji odustanu, a razumem i one koji nastave da se bore.
Najbitnije je poslusati sebe iznutra i videti u sebi kad je dosta.