Vesti sa neta o usvajanju

Meni se još više dopada engleska verzija naročito zbog početka:

http://www.today.com/parents/boy-born-without-arms-legs-inspires-he-does-everything-any-1D80137602

" Sometimes, a mother just recognizes her child, even when the two have never met.

That's how Devon Toomey felt in 2009 when she spotted a photograph on a website for an international adoption agency for special needs children.

“I had been on the site so many times and seen so many kids. And you’re moved when you see all of them,” she says. But she'd never felt compelled to email the agency about anyone until she saw one baby born without arms and legs.

“The minute I saw him, I just knew he was our son. There was just something that spoke to me,” she says. "

(Ponekad majka prepozna njeno dete čak i ako se njih dvoje nikad nisu sreli. Tako se D. T. osećala 2009. godine kad je ugledala fotografiju na sajtu medjunarodne organizacije za usvajanje dece sa posebnim potrebama. "Bila sam toliko puta na tom sajtu i videla toliko mnogo dece. Nešto vas dotakne kad ih vidite." Ali nikada se nije osetila poriv da piše agenciji dok nije videla dečaka bez ruku i nogu. "Onog minuta kad sam ga videla znala sam da je to moj sin. Postojalo je nešto što mi je govorilo.")

Pošto su dnevnici zatvoreni sada ne možete da vidite svi šta smo pisale... Ali mnoga iskustva su slična uključivši moje. Mada ne bi trebalo da bude straha i kad se ne prepoznate iz prve, i to je normalno ... No ovakvi filmski počeci jesu za prepričavanje... Mi imamo i dokaz mojih razmišljanja kad su me zvali za Lepotana. Starije Kutanjke to znaju ali da prepričam za one koji nisu čitali... Tih prelomnih dana u jednom trenutku ja sam se zagledala u svoje srce a to je bilo pre nego što su nas izabrali za Viktora. Iako je Lepotan bio mladji čak godinu dana, osetila sam da negde njega čekaju njegovi roditelji a da je Viktor moj/naš sin ONda je kasnije Snedra došla na forum citirajući moj post u kome sam pisala o tim mojim predosećajima... Ispostavilo se kasnije da smo nas dve školske drugarice a da su nam sinovi bili na hraniteljstvu u istom selu i oni se poznaju... Sada se svi družimo a ja sam posebno srećna zbog dečaka, valjda nije toliko često da se poznaje drugar pre (usvojenih) roditelja, i Viktor voli da mu pričam o tome kako se Lepotan i on znaju još od bebećih dana...

Predivno, Simona.

Hvala Ierapetra

Evo i ovde malo navijanja za tebe/vas

https://facebookreporter.org/2016/09/27/

АКТУЕЛНО
ПОТПИШИТЕ ИНТЕРНЕТ ПЕТИЦИЈУ: Дају дете од пет година на усвајање странцима, уследила застрашивања и кривичне пријаве!
BY РЕПОРТЕР ON 27. СЕПТЕМБАР 2016. • ( ОСТАВИТЕ КОМЕНТАР )
4 Votes

sl2
фото: илустрација – дете и мајка
Шездесетогодишња Љиљана Радуловић из Зрењанина примила је тромесечно дете у свој дом као хранитељ, где је било до петка, 23. септембра. Радници из Центра за социјални рад су Љиљану одвели прошле недеље у Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, где је упознала будуће потенцијалне усвојитеље из Шведске. Она је истакла да ће главни проблем бити језичка баријера, као и болест. Међутим, петогодишње дете од петка није у њеном дому, од кад настају проблеми.

Љиљана истиче да Центар за социјални рад има став да хранитељи нису добри као потенцијални усвојитељи. Странци су били код ње у стану, где су видели и упознали дете. У среду су били у парку, где се играло са њима, док су послеподне потенцијални усвојитељи одвели дете у Авив Парк. Они су долазили у стан са радницима Центра по дете, док су га враћали гладно и превише физички исцрпљено, говори забринуто хранитељка.

Нормално, дете је изузетно везано за хранитељку, јер њу зна као мајку. Из тог разлога је оно рекло да у петак не жели да иде без ње, за шта постоје сведоци. Из Центра за социјални рад су му рекли да ће се вратити док мајка скува ручак, али није дошло у петак кући.

“Кривичну пријаву сам поднела данас овде у СУП-у против Центра за социјални рад, јер ја немам наравно никакав папир, а они кажу да могу да узму дете било кад… Међутим, ја немам никакав папир да су они дете одузели. Замислите од петка да се њему нешто десило, ја још увек имам решење”, наводи хранитељка.

фото: РТВ Сантос
фото: РТВ Сантос
Она претпоставља да су они у хотелу Војводина смештени. Дете је видела јуче, 25. септембра у Авив Парку, на позив познанице и мајке другог детета, која се у том тренутку нашла у популарном тржном центру. Како наводи, било је само са преводиоцем и старатељима, без радника Центра, који су дошли на позив преводиоца. Нису јој, како каже, дозволили да приђе детету и напоменули су јој да није смела да дође.

“Синоћ ми је запрећено чак од господе из Центра, пошто је звао преводилац, а речено је да треба да буде са дететом, неко из Центра, да ли социјални радник или прихолог, али никог није било. Не може само преводилац, јер је он ту да преводи”, прича у неверици хранитељка.

Захтев за усвајање је, како каже, вероватно муж поднео, који је преминуо 2014. године, али никакав одговор није добила. Да су мало успорили, можда би пустила дете да оде, без обзира како би се она осећала.

“Ја се из петних жила трудим да пробам, да бар мало укочим, њима је криво, и овај…има застрашивања. Чак ми је рекла у лице да се на овоме неће завршити. Мени је само сумњива брзина удомљавања. Имам сведока да су ми претили из Центра за социјални рад. Хранитеље посматрају као да смо шугави”, револтирано и очајно напомиње Љиљана.

Наводно је дотадашњој хранитељки у загрљај дете потрчало са речима: “Мама, дошла си по мене!”, а они су га дали странцима са преводиоцем да га воде у хотел…

Љиљана Радуловић се обратила свим министарствима, док је за сада добила одговор само од Заштитника грађана да су примили њен захтев.

Наводно су странци до 27. септембра у Зрењанину. Ипак је само ово једна страна приче. Центар за социјални рад не ради увече, па ћемо се потрудити да добијемо одговоре на многобројна питања у току сутрашњег дана.

На интернету је покренута петиција тим поводом.



Аутор: Драган Првуловић
ИЗВОР: РТВ САНТОС

—————-

Поштовани читаоци, текст петиције је следећи:

Спречавање усвајање детета у породицу у иностранству

Поштовани,

Замолили бисмо Вас да учествјете у нашој петицији како бисмо спречили да петогодишње дете, које има дом и сву љубав у својој хранитељској породици, буде усвојено у Шведску. Наиме, дете је у року од три дана дато странцима без икаквог права комуникације са својом пређашњом средином иако је дете тражило у више наврата да буде враћено хранитељки. Дете је психички и физички исцрпљивано како не би било у могућности да тражи било кога.

МОЛИМО ВАС ДА НАС ПОДРЖИТЕ У ОВОЈ НАШОЈ БОРБИ!

Љиљана Радуловић



а петицију можете потписати и ОВДЕ, или кликом на ТЕКСТ ПЕТИЦИЈЕ.
—————-

27.9.2016. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Hraniteljka ima šezdeset godina a razlika izmedju roditelja i deteta ne može biti veća od četrdesetpet godina. Ona nema nikakvu osnovu da usvoji dete. Možda je ovde sporno što je dete otišlo u stranu porodicu a da nisu ispitane sve mogućnosti da se usvoji kod nas. Time se treba i može baviti naročito za decu koja mogu biti usvajana na dalje. Ali da ja potpisujem da se dete sad iz usvojene porodice vraća u hraniteljsku - ne dolazi u obzir.

Upravo...

Mi ni ne znamo da nisu ispitane sve mogućnosti da se dete usvoji ovde. Na fb se digla halabuka kao da majci otimaju dete, a ljudi prosto ne razumeju ni zakon ni problematiku.

Prirodno je da je hraniteljica sentimentalno vezana za dete, kao i ono za nju, ali sama činjenica da je dete oslovljava sa "mama", govori da su ovde u startu pobrkani lončići.

Hraniteljica nije majka, a hraniteljstvo je ugovorni a ne rodbinski odnos.

Evo odgovora czsr, nema ničeg konkretnog ali takvi su uvek njihovi odgovori, no bar kome nije jasno se pojašnjavaju usvajanje i hraniteljstvo

http://rtvsantos.com/vesti/oglasio-se-centar-za-socijalni-rad-povodom-petogodisnjeg-davanja-deteta-na-usvajanje-strancima/

http://rtvsantos.com/video/sitacija-oko-usvajanja-petogodisnjeg-deteta-strancima-kulminira-najavljen-mirni-protest-i-potpisivanje-peticije/

Simona ::Evo odgovora czsr, nema ničeg konkretnog ali takvi su uvek njihovi odgovori, no bar kome nije jasno se pojašnjavaju usvajanje i hraniteljstvo

http://rtvsantos.com/vesti/oglasio-se-centar-za-socijalni-rad-povodom-petogodisnjeg-davanja-deteta-na-usvajanje-strancima/

Meni se zapravo baš sviđa ovakav odgovor. Nikog nisu uvredili niti imenovali (osim što su implicitno prozvali hraniteljicu da ako ne prihvata postojeću konstelaciju, verovatno nije više podobna za bavljenje ovim pozivom), ali su pružili jasnu postavku stvari. I, time stavili do znanja javnosti da nema ko šta da se meša u ceo slučaj.

Ovo se desava kad hraniteljka zagubi kompas i zaboravi koja je njena uloga. Uzivela se u ulogu roditelja a ne hranitelja i napravila detetu haos u zivotu. Na sve to dodaj siroke narodne mase koje o usvajanju znaju koliko ja o hemijskoj reakciji metana i eto halabuke.

Oni verovatno i ne smeju zbog zaštite ličnih podataka da daju drugačija saopštenja. Znam da u svim slučajevima ovako neutralno odgovaraju.

Uglavnom ne znam da li sam prenela sve članke iz kutanjske grupe ali iz njih se vidi da hraniteljica ima šezdeset godina, znači po zakonu nije mogla da usvoji dete od pet godina. Dalje kaže se da je dete bolesno i da je dve godine u postupku usvajanja. Posle godinu dana je moglo na inostrano usvajanje ako se ne pronadje adekvatni usvojitelj ovde. Pretpostavljam da je ta bolest razlog što nije pronadjen. Usvojeni roditelji nisu dužni da se vidjaju sa hraniteljima, to je na dobroj volji svakog od nas. Nama može da bude žao te hraniteljice ako se vezala za dete ali ovde nije koliko ja vidim prekršen nijedan zakon. Osoba od šezdeset godina možda može da brine o detetu sada ali šta kroz deset godina? Ne vidim što dete ne bi bilo usvojeno samo zato što se hraniteljica vezala i ti ljudi iz Švedske ne daju joj da vidja dete. Ja pretpostavljam da oni uopšte ne shvataju o čemu se radi jer evo ja sam iz Srbije pa dok sam bila u školi roditeljstva nikako nisam shvatala zašto usvojeni roditelji pored sve muke treba da udovoljavaju hraniteljima koji se su svojom voljom opredelili za posao koji obavljaju. Na sreću mi dobismo hraniteljicu koja ima isti stav kao i mi - da je hraniteljstvo posao. Naravno i ona kad se vidimo (eto u kontaktu smo) ističe da joj je bilo teško kad je Viktor odlazio, da je danima plakala itsl. Ali nije nam otežala nego nam je olakšala navikavanje, takodje preko nje imam mnogo informacija o biološkim roditeljima za šta socijalni radnici nemaju sluha (a detetu je potrebno, ja svaki put kad je vidim prepričavam šta Viktor pita pa ona ako se seti još neke informacije vezano za ta pitanja kaže mi). Elem da se vratim na ove Švedjane, kad meni nije bilo jasno a ovde živim celi život verujem da je njima još manje jasno. I sumnjam da su neki otmičari, pa dete ima pet godina ono će se sećati i odakle je, pamtiće jezik, da je bilo sluha bili bi sigurno u kontaktu preko fb i društvenih mreža sa hraniteljicom jer znaju da je u svetu uobičajeno otvoreno usvajanje tj da deca vidjaju i biološke roditelje, što bi im smetao neki kontakt sa hraniteljicom?! Ne znam kakva je bolest deteta u pitanju, ali možda će i za to imati bolje uslove u Švedskoj nego da je dete usvojeno ovde. Sve u svemu ja mislim da su od nečega što je nesporno napravili spor... A neke stranice su požurile bar na fb da prenesu kako bi dokazali korupciju centara za socijalni rad a sumnjam da ovde može tako nešto da se dokaže, mislim bar meni deluje iz članaka i ovih snimaka da ko god bude kontrolisao to je uobičajena procedura, ispoštovani rokovi... Što reče jedna Kutanjka jedino gde je izgleda taj centar pogrešio je u proceni da je ova hraniteljka za taj posao.

Nije prvi put da hranitelji dizu prasinu kada dodje do momenta usvajanja deteta, jos ako se radi o inostranom e onda je to bas frka. Po meni je ovde procedura ispostovana, dete je boravilo kod nje toliko koliko jeste, sigurna sam da su socijalni radnici pokusali da mu pronadju porodicu kod nas, nije islo, verovatno sto je dete bolesno ili romsko, ili oboje. Iscrpeli su sve mogucnosti kod nas i sledi inostrano usvajanje, e sada po meni je hraniteljica mislila da ce prilagodjavanje ili deo pocetne adaptacije trajati malo duze, pa ce ona imati vremena da nesto ili promeni ili se navikne na novonastalu situaciju.

Evo još jednog linka...

http://ilovezrenjanin.com/aktuelno/gradani-protestovali-institucije-reagovale-na-slucaj-hraniteljke-iz-zrenjanina/

Što se hraniteljice tiče pretpostavljam da će da izgubi licencu za bavljenje hraniteljstvom posle ovoga. Što Maakki kaže nije ovo prvi put a verovatno ni poslednji da se ovo dešava. Nisam pametna šta raditi sa tim hraniteljstvom. Deca su ipak u boljem stanju nego da su bila u domu ali kad se ovako dogodi a često se dogadja onda se sve prednosti pretvore u mane i dete doživi dodatni stres. A naša deca su već preživela razne traume, samo im ovako nešto fali...

Videla sam na FB status par sati nakon što se to sve desilo, i nisam htela da ga šerujem.
Zašto?
Zato što mi tu nešto nije bilo OK, a nije jer sam na Kutku i čitam puno tema.
Nije bilo objavljeno da li je dete bolesno/zdravo, nije bilo objavljeno koliko je hraniteljki godina, a i jako mi nije štimalo kad sam u tom statusu nekog roditelja čije dete ide u vrtić s tim mališanom, videla da piše da dečak hraniteljku zove mama.

Treba ljude edukovati. I znam da ste pominjale neka udruženja, i znam da je ovo zemlja Srbija, al' manja bi se buka digla da ljudi znaju kako to sve ide.

E bas si lepo rekla. Ljude treba edukovati, hranitelje takodje. Odgovornost snosi i CZSR, koji je verovatno dete video 3x za ovih 5 godina i osim sto su mu nasli dom, drugo ih ni ne zanima. Hranitelji tako decu koju dobiju odgajaju kao svoju, vezuju se maksimalno za njih, prave se mamama i tatama i kad dodje do usvajanja onda je frka i halabuka. Umesto da od malih nogu dete pripremaju na usvajanje oni zamisljaju da ce dozivotno da ostane kod njih. I kako sad da se presece ta nit kad su usvojitelji iz Svedske? Tako sto se sasece. Pa nece valjda 6 meseci da se razvlace po Srbiji da hraniteljka ima vremena da se privikne na ideju na koju je trebala jos odavno. Pri tom je podrze svi oni koji nemaju pojma sta je usvajanje i eto protesne setnje po Zrenjaninu i TV ekipa da dizu rejting. I za 3 dana ce sve da prodje.

http://www.novimagazin.rs/vesti/hraniteljica-opstruisala-postupak-usvojenje-se-nastavlja

Ljudski, iskreno mogu da saosećam sa hraniteljicom, ali prosto uključivanje javnosti u celu priču nije put. Naši ljudi ne shvataju da peticije nisu iznad zakona i da se na taj način ne rešavaju ovakve situacije.

Ako je imala nameru da ga usvoji, mogla je makar pokušati redovnom procedurom , mada je pitanje da li bi ministar potpisao to posebno rešenje da je u najboljem interesu deteta da ga hraniteljica usvoji iako je razlika u godinama veća od 45. Pretpostavljam da bi, jer tu glavnu reč vodi nadležni czsr.

Sve je to lepo ako je tako kako pisu, da je procedura usvojenja trajala dve godine i da se nije nasao usvojitelj u Srbiji. Malo mi je cudno to sto se hraniteljica toliko vezala za dete, jer ako niko nije zeleo da ga usvoji i ako ima toliko problema zasto bi se ona tako vezala? Svakako treba ispitati da li je sve bilo po zakonu, ako ima ko da to ispita. Centri su dosta neazurni, red bi bio da posle pola godine truda da se udje u registar usvojialca centar javi da smo usli u isti, a ne da mi jurimo okolo i zapitkujemo, kao da je to top sikret. Tu bi moralo da bude mnogo kontrole, da se zloupotrebe smanje na najmanji moguci nivo. nadam se da ce neko nezavisan da istrazi ovaj i druge slicne slucajeve i primeni zakonske propise ukoliko je bilo neregularnosti. Ako je sve ok, zena nema prava da se ljuti, mora da shvati da je hraniteljica i da priprema dete za usvajanje.

Sasvim je normalno da se hraniteljica vezala za dete, bez obzira sto niko nije hteo da ga usvoji u Srbiji, dosao je kod njih kao beba, ona ga je podizala i vaspitavala, pored nje je odrastao, ali je otisla predaleko u ulozi hraniteljice. Verujem da se nikako nije nadala inostranom usvojenju, nego da ce njoj odobriti da ga usvoji, obzirom da mu kod nas nisu uspeli pronaci usvojitelje.
Istina je i to da su centri neazurni pogotovo kada je usvajanje u pitanju, a sa tim oduzimaju dragoceno vreme i deci i usvojiteljima. Slazem se da je ovo usvojenje moglo jedino ovako da ide da se sasece i presece, jer jedino tako i moze da se obavi. Hraniteljka bi trebalo da je edukovana, te da je pripremila dete na novu porodicu, ali ocigledno je kod nje u prvom planu ipak ona i njena osecanja prema detetu, a ne njegov interes.

MAAKKI ::... , ali ocigledno je kod nje u prvom planu ipak ona i njena osecanja prema detetu, a ne njegov interes.

E to je meni ono što me iritira u ovom i sličnim slučajevima, NjOJ je bilo prebrzo, da su joj najavili ne bi se bunila i ne znam šta sve ne pročitah... Da se radi o nekom stabilnom detetu, sa super luksuznim životom pa hajde... Ali ja uvek prvo mislim na biološku majku, ženu koja je rodila dete a ne odgaja ga... Šta god bili razlozi - to je tragedija. Onda usvojena majka koja čeka dete ko zna koliko godina i u ovom slučaju došla u nepoznatu zemlju... (naravno tu su i biološki otac i usvojeni ali s obzirom da je ovde reč o hraniteljici da se zadržim samo na tom ženskom delu priče). I tu je to maleno biće koje niko ništa ne pita, odvojeno od svoje biološke majke, sa ko zna kakvim još traumama, bolesno i sad sa mogućnošću da ima neke bolje uslove i nadajmo se bolji život... I od svih tih ljudi mi treba da gledamo hraniteljicine suze i da se na nju sažaljevamo i da razmišljamo o njenom bolu... Svakako ne negiram njen bol i ljubav i sve ostalo ali u prisustvu ovih drugih bolova nekako mi je nepoštovanje da se on ističe.

Evo nešto od juče

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/svedani-najcesce-usvajaju-srpsku-decu-a-evo-i-zasto/e5q7prk

I evo još... Mislim vi to znate sve ali da obrazujete druge http://www.blic.rs/vesti/drustvo/tezak-put-do-roditeljstva-kako-u-srbiji-usvojiti-dete-i-da-li-su-stranci-u-prednosti/y3etx49

I dalje se raspravlja o ovom slučaju... Da li ste raspravljale/i o ovim pitanjima na mrežama i kako ste prošle/i?

Ja smatrama da je neka vrsta moje obaveze da prokomentarišem ali me je prilično uznemiravalo. Gledala sam da samo pojašnjavam zakon a iz toga bi mnogo toga bilo jasnije... No uvlačili su me i u dalje rasprave, plašim se da opet ne udjem Uglavnom mnogo sam se potresala... ali eto smatrala sam opet da zbog višeg cilja, mog deteta i nas svih ne mogu samo da ćutim i pustim sve te hrpe poluinformacija i predrasuda... Ali me je oduševio moj najbolji prijatelj. Prenosio mi je svoju neku raspravu sa nekog statusa i vidim da sam ga skroz upoznala sa usvajanjem, pre nego što bih ja uspela da mu pomognem on je već odgovorio... i to bolje od mene, jer ja se emotivno unosim, iznerviram a on je ipak distanciraniji...

Jesam, bila sam u diskusiji na zatvorenoj grupi prosvetnih radnika. Šta ste sve mogli da pročitate ne bi verovali. Borila sam se junački Priključilo se tu još nekoliko razumnih žena ali kao da ništa nisi objašnjavao i pisao guraju oni svoje i tačka. Zašto srpsku decu dajemo, to su janjičari, mi smo prodali poreklo, tradiciju...Ma glava da te zaboli od količine nebuloze i gluposti.

Evo današnja vest http://www.blic.rs/zabava/vesti/sergej-cetkovic-dirljivo-o-usvajanju-nasim-cerkicama-govorimo-da-su-ih-mama-i-tata/pt8gykj

Happy,
bravo za junačku borbu :)

Ja sam bila i na statusima sa drugim krajnostima, ono kao fenomenalno, dete se usrećilo. Ako bih ja pokušala da nešto kažem ispalo bi da tu nešto mnogo mračim, trebalo bi da igramo i pevamo zbog usvajanja. A ako bi rekla da nije sve tako ružičasto i isto da li se usvaja u svojoj zemlji ili ostalim odmah bi pomislili da sam ja od tih koji srbuju. Ja naravno sa tim nemam veze, mene interesuju samo usvojena deca a razne stvari koje sam gledala i čitala pokazuju da internacionalna usvajanja još otežavaju sve stvari koje su inače teške u usvajanju. Što ne znači da sam protiv njih, samo smatram da zakonodavac ne greši što se prvo daje šansa domaćim usvojiteljima pa tek ako se tu ne uspe ide se na medjunarodno usvajanje.

Za Sergeja je super što je jedan tako poznati pevač usvojio i to je jedan od načina kako usvajanje postaje prihvatljivije u društvu. I u SAD su popularisale usvajanje Andjelina Džoli, Madona i ostali... No sa njegovim stavovima se ne slažem često pa i ovde. Ne bi trebalo da negira roditeljstvo biološkim roditeljima. Nisam sigurna da će njegova deca gledati kako on gleda a to svakako ne doprinosi dobroj komunikaciji sa njima. Sve smo mi mogle da čitamo i ovde i na blogovima o potragama tj reunionima i naše odrasle usvojene dece, da ne idemo na zapad i njihove priče. I vidimo koliko njima uspostavljanje te veze znači i kroz koliko nekih peripetija prodju da bi se susreli i kasnije ako ti reunioni budu neuspešni. Deci svakako znači da mi kao roditelji budemo uz njih na tom putu a ne da negiramo roditeljstvo njihovim biološkim roditeljima. To ne umanjuje naše odgajanje, niti našu ljubav. Naprotiv ja smatram da usvajanje kao roditeljstvo ima veoma široke veze i prevazilazi razne granice pa nismo samo roditelji i deca nego i saputnici, sapatnici na našim putevima...