Korak po korak na putu do bete +

zvoncica36 ::Žene gde nam je Erata?

I ja sam to baš sada htela da pitam, ne videh je danima ovde ..

Vivijen, cestitke od srca!  

Stenli, kakav divan preokret! Cestitke za 2 malena srculenca!   

neco 73 nisam bila neko vreme na forumu pa nisam znala , stvarn mi je zao  

Stenli i Vivijen, cestitam, divno!!!  

Endzi, navijam za  

Zvoncice, hvala, daj Boze  

Erata se verovatno odmara, tako i treba!

Endži, mani se sad brčkanja, super što je krvarenje stalo, al ipak se primiri. BIće kupanja, bar je tebi more tu na dohvat ruke.

Sofija, nadam se da si ok, mislim na tebe!

Zvončice, čoveče, kako to ništa ne kapiraš?!  

Vilhelmina, nadam se da si malo bolje.

Stisak, i ujedno prašenje kome treba, izvolite!

                        

Biksi mila  jesam, hvala sto mislis na mene, proslo me sve i nekako sam srecna sad...  

da li neko mozda zna: i dalje imam HS, da li mi je mozda uin od toga dosta mutan?

Ne znam lafe, možda i može biti. Traži od dr da ti da da uradiš urin, za svaki slučaj.

hocu, to je moja boljka, mada cu i pojacati nalivanje vodom

Možda malo i od utrogestana hoće. Dela, dela, samo se nalivaj.

Endzi, meni se to bas svidja!  

Drugarice, hvala na cestitkama!  

LaFolie, imala sam ceo zivot problema sa esrihijom i mutan mi je bio urin, sve sam probala, antibiotike pila u mnogo navrata, dok nisam pocela da pijem 3 litre vode dnevno i to filtrirane, nista mi nije pomoglo, ljubim  

MAAKI, imala sam trecu grupu papa testa 2 puta, oba puta nista strasno, hoce od esrihije u koli, stavljala sam neke vaginalete 7 dana i opet se vratilo na drugu grupu.

Stenli, Vivijen, Fmala, Lafe...grlim puno, diiivneee vesti zene drage, cestitke!!!     
    
    
 

Kod mene sinoc vanredno stanje, evo sada tek malo dodjoh sebi pa upalih komp...naime, kao pre tacno nedelju dana, mene stegose opet teski grcevi, pa odoh na ultrazvuk, da provere da li je vanmatericna, svi se zabrinusmo da mi ne pukne jajovod...ali posto nije bilo tecnosti u tom delu, rekose da je u pitanju bilo debelo crevo zbog zatvora, jer otkako sam ovde ne mogu posteno u wc daaniiimaaa da izadjem  
Popila laksativ, otisla ko covek u toalet, i bolovi magicno nestadose...dobro su se setili da provere to, inace bih zavrsila bespotrebno na operaciji, jer su simptomi bili gotovo identicni...!  

Joj, Sofija!
Živeli laksativi!
Bitno je da te ništa ne boli!
Inače, šta se dešava kod tebe?

Leptirko

Nista, u Frontu i dalje, izlazim (nadam se ukoliko se ne sto ne pogorsa) u ponedeljak, nakon jos jedne bete i ultrazvuka, na "kucno pracenje". Ako beta do ponedeljka padne ispod 100, verovatno necemo nista raditi i pustiti je da padne do kraja, a ako pada sporije ili stagnira, probacu da zakazem u Betaniji dijagnosticku laparaskopiju u toku sledece nedelje...

 

Sofija, bas sam se pitala sta je sa tobom? Navijam da beta padne i da konacno malo odahnes  
A ja sam te grceve imala kada sam popila laksativ, pre 20 dana...bilo je strasno jedno 30-ak min.

Hvala ti D!  

Kod mene je trajalo nekoliko sati, pocelo je manje, pa se toliko pojacalo da sam jedva ustajala i hodala. Prvo je pocela da me zesce boli noga i nekako trne, pa se onda bol prosirio na stomacni celi deo sa desne strane i kicmu...uzas!

Nadam se da je proslo i da me nece ponovo snaci...!  

Draga Sofija, to sto opisujes bas lici na vanmatericnu, ne cudi me da ste se svi uspanicili. Imas li krvarenje sada? Kad jajovod pukne obicno se pojavi krvarenje, ai ne kao menstrualno, nego redje i svetlije, bol je ostar, kao da te neko nozem bode na isto mesto i to ne prestaje, mozda se malo primiri ako legnes, ali cim krenes da se okrenes ili nesto, opet probode i boli. Eto, cisto da znas da razlikujes. Dobro je da si u bolnici, znam da je dosadno i smara, ali veruj mi da je pravi horor kad se s tim strahovima susreces sam, kuci, kolko god bila bizu bolnice, imala auto ili sl. Mene kad je napalo, nisam mogla da ostanem na jednoj nozi sekund dok ubacim drugu nogu u nogavicu, niti da se vratim nazad do kreveta, pa da se obucem. Izdrzi jos malo, uskoro ces biti svojoj kucici i negovace te oni koji te najvise vole, ali bez straha da nesto moze poci po zlu..

Drage moje kutanjke,

Tu sam ja, čitam, ali nemam snage da pišem. Uzmem mobilni, otvorim kutak, pročitam šta ima novo, tugujem zbog loših vesti i zbog činjenice da se neke moje drugarice jako muče, bilo psihički, bilo fizički, bilo u kompletu, a obično je u kompletu.

Sofija, jako mi je žao što sve to prolaziš. Ne znam zašto mora tako i gde je tu pravda, ali valjda mi smrtnici ne možemo da dokučimo te tajne, zašto i kako nešto mora da se dogodi. Divim ti se koliko si jaka i kako se dobro držiš. Nijednog momenta nisi kukala što toliko dugo ležiš u bolnici i živiš u neizvesnosti. Meni je muka kad pomislim na tolike dane u bolnici, a mogu misliti kako je tebi. Ali, imaš svojih 5 bebica koje te čekaju i to je jedino važno. I da se ti izvučeš bez daljih komplikacija.

Fmala, šta reći...jedan dramski pisac raste u tebi :) I već vidim da te jako inspiriše :)

Brbljiva, osećam kroz šta prolaziš. Nemoj da srljaš, ne žuri, saberi se, pa onda u novu VTO. Kažeš da si novac skupljala 4 godine. Pametno ga potroši. Nemoj da ideš ovog puta bez punog poverenje u doktora i tek kada te popusti taj grč, a u grču si već jako dugo...otkako sam ja na forumu, a to je godinu dana. Ko zna koliko te to drži i mislim da treba prvo da se smiriš, pa onda da razmišljaš o novom postupku. Znam da ti pomaže da sada ideš na konsultacije i razmišljaš o novim analizama, ali iz svog iskustva ti kažem da ne ideš glavom kroz zid, jer tako ne može!

Stenli, kakav neverovatan obrt. To samo dokazuje koliko je to praćenje bete u ranoj trudnoći jedna nepouzdana i neispitana stvar. Koliko žena u prirodnim trudnoćama prati? Jako malo. A i da prate, ko zna šta bi sve tu bilo.
Milijarde zdravih dece se rodilo i ko zna kakve su sve to bile bete, padovi, rast, sporiji ili brži...Uživaj sad :)

Zvončice, neverovatna je tvoja snaga i dobro srce puno razmišljanja za druge. Dobro si rekla da si ti jedno dete i veliki optimista. Pa valjda je Bog toliko veliki da podari dete takvoj ženi i koja se toliko borila.

Kad smo kod Boga, reših da mu se pomolim, kad ono ne daju popovi lopovi! :) Ali o tome posle...

Ja sam u depresiji. Sad me valjda stiglo. 8 dana nisam spavala, tačnije spavala sam po sat - dva dnevno i to pred zoru, kad me baš slomi. Nije pomagalo ni pivo, ni vino, ni rakija :) Mozak kao da je utrnuo! Kuća je u totalnom haosu, strašno. Pokrenula sam akciju da pravimo neke ormane i dovršavamo davno započete stvari i nastade haos.
Mislila sam da na jesen probam sa prirodnjacima. I pošto imam neiskorišćen uput za endokrinologa, pomisim da ne bi bilo loše da odem u KBC i zakažem preglede kod Miljića i Šumarac negde na jesen. Taman mi opušteno, imam vremena da čekam. Da čujem i njihovo mišljenje, a da im ne dajem pare privatno, jer ispade da se i privatno čovek debelo načeka na njih i iznervira. I ne ide. Dan za danom je prolazio, a ja nikako da se nakanim i da odem. I shvatim da ne mogu. Da su mi se smučili, da mi se sve smučilo.

Onda razmišljam, nemam šta da tražim ovde u Srbiji. Sa mojim niskim AMH, koji je nakon ove 2 grozomorne stimulacije možda sada i na nuli, kome da se dam? Ko je taj majstor koji zna da radi sa tako malo dragocenog materijala? Možda Prag! I počnem da razmišljam da idem sledeće godine tamo. A onda shvatim da se meni ustvari više nikada ne ide na VTO. Ne prolazi mi se ponovo kroz taj pakao. Ne pune mi se više du*** doktorima, ni jednom! Ne maltretira mi se i ne bombarduje organizam. Ne živi mi se od postupka do novih analiza, od novih analiza, do novog postupka, od razmišljanja šta dalje, od strahova, neizvesnosti, nemoći...

Rodica mi juče kaže da je trudna sa trećim detetom. Nema pojma kako, nisu ni pravili dete, niti je svršavao u nju, ništa. Tako mi je ztrudnila i sestra. Sada će opet, prave bebu. Očekujem svaki čas da javi. Komšinica se porodila. Žena od devera se porađa za koji dan. Snajka razmišlja o drugom detetu. Okolnosti su mi se tako namestile, da svi u mojoj okolini nemaju nikakav problem po ovom pitanju. I meni se tu upali lampica! Pa da! Lako je. Većina ljudi nema problem. Još ta rodica živi na 6. spratu bez lifta, svaki dan gore - dole, vuče dvoje dece koji su već teški, vuče iz prodavnice, stalno savijena, riba, pere, pakuje, jede svaki dan slatkise, a ima visok secer...A ja moram na kliniku da bih zatrudnila, moram da vagam na grame, sve. Kada zatrudnim svaki dan terapije i strepnje...
Pa ne moram ja to, kad već ne mogu da zatrudnim, pa ne moram brate mili. Zašto tako skupo da plaćam (ne mislim samo na novac), tako malo mogućnosti za trudnoću?

A želim da budem majka. Ja sam oduvek želela da usvojim dete, i kada sam mislila da ću zatrudneti iz prve. Odrastala sam sa decom iz doma, prvi put se poljubila sa dečkom iz doma, pa posle moju najveću platonsku ljubav sam godinama imala sa deckom iz doma. Znam ih od malih beba, do izlaska kada napune 18 godina. Krišom sam ih dovodila u kuću, jer se to smatralo da se družiš sa "domcima". Strašno. Ali tada sam jako želela da usvojim dete jednog dana. Sećam se kako su mi pričali o tome kako sanjaju da ih neko usvoji i odvede iz doma. Nikada me ta želja nije popustila. I ja bih najsretnija bila kada bi moj momak pristao na to, pa da se venčamo i krenemo u tu proceduru. Verujte, ne bi mi pala na pamet j***** VTO! Uopšte ne moram da budem trudna i da se porađam. Sada da mi daju neko dete, volela bih ga kao da sam ga rodila, kao što volim svu decu, iako smo preskočili pelene i prve korake. Nema nikakve veze. Što se mene tiče, može da bude ciganče i baš bi me bilo briga šta narod misli. Meni svaki put kada vidim ciganku, dodje da joj otmem dete, da ga dovedem kući, nahranim, okupam i privijem na grudi.

Ali...problem je svekrva.

Odem ja neki dan u Crkvu Sv. Petke na Kalemegdanu. Bio je petak i tada svestenik cita molitve. Odem ja, stanem u red. Dodjem ja na red i kazem da sam dosla da se pomolim da mi Bog podari dete. Pita pop, da li smo vencani u Crkvi. Rekoh da nismo. Kad on mene napada...sram me bilo da tako dodjem, nama Crkva ne da blagoslov, sta ja mislim, da sam ja najpametnija, a Crkva traje tri milenijuma (ne zna pop ni kad je Crkva kojoj sluzi nastala!!!) i da postoje pravila...ne htede ni za zdravlje da mi ocita molitvu. I tako ja, nakon svega sto se izdesavalo, dobijem u Crkvi nogu u d*** i ostanem kao jedini i najveci gresnik od celog dugackog reda!
A popa mladjan, 35-40 godina. Pitam se da li vencava trudne zene, za 10-15000 dinara? Iako je po crkvenom, sex pre braka greh.

A svekrva...ona je od one stare garde, kojoj je usvajanje tabu, koja lepi etiketu usvojen i misli da se samo nenormalna deca daju na usvajanje, sta god to znacilo. Ja nikada nisam pomenula usvajanje, ali valjda je namirisala da moze doci do toga. Moj momak nije protiv. Sam mi je rekao ako ne uspemo sa ovim (ali nismo pricali koliko puta VTO), da cemo usvojiti. Ali, majka njegova ima mnogo uticaja na njega. Ne deluje na prvi pogled, ali on je prihvatio mnoge njene stavove i razmisljanja, da kazem neku zivotnu filozofiju. I sigurna sam da kada bi se konkretno povelo to pitanje, da bi nastali problemi.

Mene pomisao na novu VTO uzasava. Znam da je proslo malo vremena, ali ovo mi je nekako kliknulo i bas duboko u sebi sve ovo osecam. Sa druge strane, borba za usvojenje me raduje na samu pomisao. Da se boris za neko dete koje ce sigurno doci, koliko god ga cekali...Ono postoji! A ovo, ovo ne postoji. Postoji mogucnosti da se stvori novi zivot, mala. Postoji mogucnost da se iscrpimo, istrosimo u svakom pogledu, a postoji mogucnost da mi vec sledece godine neko kaze mama. Pa zasto da ne?

Ranije nisam razumela zene koje odustanu, a sada mi je potpuno, 100% jasno!

Opet duboko u sebi znam da cu pokusati opet, zbog njega, ne da bih se zrtvovala, vec zato sto ga toliko volim, ali sto se mene tice - usvojeno ili rodjeno, meni je potpuno svejedno! Samo bi mi draze bilo da se borim za konkretan, dostizan cilj. I jako bih volela kada bi mi on to sam predlozio sada kada se vrati sa puta, da vise nikada ne moram na vto.

Eto drage moje, to su moja stanja i razmisljanja.

Erata, svaka cast!

Erato, draga, nista manje pametno ni humano od tebe nisam ocekivala. Necu ti pisati nista o temi svekrva i muskarac pod jakim uticajem majke, jer me takve stvari bas bacaju u vatru, pa nekad i predjem granicu pristojnosti, nema potrebe, imam potpuno poverenje u tebe, znam da ces na kraju uraditi ono sto je najbolje za tebe i ono sto zelis, a ostali mogu ili ne moraju da te prate, ali su sasvim sigurni da u ovom drugom slucaju mnogo gube, to bi i budala znala. O popovima isto ne mogu da ti pricam, inace sam ateista, a jako me boli sta ti popovi danas rade verujucem svetu, opet cu pasti u vatru, preci granicu, mozda uvrediti nekoga bez te namere. Samo cu ti reci da to sto crkva ne placa porez drzavi, ne znaci da popovi ne podlezu zakonima, te da uvek mozes da se izroglavis na svakoga ko pokusa da te uvredi, pa makar to bio i sam patrijarh, i da mu kazes da ces iz ovih stopa otici da ga tuzis za levetu, uvredu i pretrpljeni dusevni bol. Samo ti je jos to na sve ovo trebalo.. Bas sam ljuta!
O usvajanju si sve sama rekla i od reci do reci mislim isto, ovde je to usvajanje komplikovanije, jer ovde moze roditelj uvek da dodje i oduzme ti dete koje si usvojio, jer niko ne potpise da ga se odrice. Htela sam letos da usvojim jednu devojcicu u Crnoj Gori, upoznala sam je u bolnici (lezala sam na infektivnom, tresla se gora, rodio se mis), ali iako smo odgovarali po svemu (ja sam pristajala i na hraniteljstvo), nije bilo moguce, jer nismo drzavljani CG.. Moj plan nakon ove VTO je bilo usvajanje, jer nemam para za pokusaje u sopstvenoj reziji, a dete je dete, moje ili tudje, manje je bitno! Nije iskljuceno da cu usvojiti dete i nakon ovoga svega..

Sve u svemu, divim ti se na volji za zivotom, to nemaju mnoge osobe koje sve sto treba u svom zivotu da urade je da dignu dupe ujutru iz kreveta i smisle novi prohtev, a kamoli ljudi kroji prolaze sve ovo o cemu svaki dan pisemo i citamo ovde..

Pročitala sam što si napisala i ostala bez daha.Koliko ima emocija u tvom postu i koliko si iskrena.Ovo kroz šta prolaziš je normalno i uopšte nije loše.Svi idemo gore dole u životu.Kad dodirnemo dno idemo polako na gore.Mislim da uvek oko nas i vidimo decu(i oko mene trudnice i rađaju se deca hvala Bogu),a pričaju o beloj kugi.Daj sebi vremena da odboluješ jer ti treba.Nisi radila vto sa doniranom jć.Pusti sad i doktore,analize,..ma sve vezano za ovu priču.Meni je trebalo godinu dana da se ''nakanim'' da krenem u ovu vto.Ti si za kratko vreme radila dve,a ova poslednja ti je bila užasno stresna.Izađi iz kuće.Šetaj što više i čitaj knjige koje su za ''ispiranje'' mozga.Neke lagane ljubavne.Meni uvek pomaže promena frizure i boje.Mlada si i nikad nećeš biti mlađa.Sveštenik kod koga si otišla nije hrišćanin.Nije njegovo da osuđuje već da sasluša i pomogne.Pusti ti svekrvu.Da je lepo biti ista ne bi bila SVE KRV-A.Samo idi i šetaj.Što više sa dragim ljudima da budeš.Niko nas ne može da razume.

Erata

Sreco...  

Ma mogu samo da zamislim...

Razumem te i te kako. I ja sam radila 2 godine (volontirala) u domu za decu bez roditeljskog staranja. Oni su tko prelatki, divni i nazalost, na veliku zalost, nevoljeni. I onda su za sekund malo skeptici kada im neko nov udje u zivot, jer su toliko mali, vec bili toliko puta i na toliko nacina povredjeni. A onda, vec sledeceg trenutka, kada osete tvoju posvecenost i naklonost, vole te najvise na svetu. Bezgranicno.

Nadam se da ces naci svoju srecu, sto spontanije i sto neznije. Uostalom, uvek mozete usvojiti neku preslatku bebicu, ili malo veceg decaka ili devojcicu, a onda se opustiti i nastavti, bez VTO-a da se bavite prirodnim radovima, i, ko zna, mozda dobije i batu ili seku. Zivot je cudo, i nikada se ne zna. Razgovarajte sa tvojim dagom, ne mora ni odjednom, ni ucstalo, ali spontano, malo po malo, da se i on navikne na tu ideju, koju je kako si rekla i sam pomenuo u nekom trenutku. Kada sazri u oboma, imace i on snage da objasni kako stvari stoje i svojoj majci, mislim. Jer to je vas zivot, i trebate ga ispuniti onako kako vama dvoma najvise odgovara...

Tako ja mislim, naravno, a videces ti vec sta vam je najbolje ciniti.

Sta god da odlucis, tu smo da pruzimo svu podrsku...!

Grlim puno!  

Fmala tebi čestitam na trudnoći.Već sam napisala da sam plavuša kasno se palim.