Deca i čitanje

Ja jedva cekam da Petra odvedem u biblioteku ili knjzaru...kada smo nas dvoje sami, tv ne palim, svira radio, i eventualno je ukljucen komp, cisto da dete zna da postoji, mada vec pokazuje interesovanje za tehnicke stvari. I uvek se vrti neka knjiga na stolu.. Ali, knjige... ja sam obozavala Postansku kociju, pa Šerloka, pre toga bajke, bajke, bajke... kao svetinje cuvam neke knjige iz najranijeg doba, pre nego sto sam uopste naucila da citam.

Kod nas je OBAVEZNO citanje pred spavanje. Sad su to vec knjige, ozbiljne knjige za decu  . Citam joj poglavlje po poglavlje(po jedno svako vece, kada se zahuhtava radnja   onda po 2 poglavlja). I kada iskljucimo svetlo Ana mi preprica sve ono sto sam joj procitala i pricamo o knjizi koju trenutno citamo.

Ema, Petru nisu zanimljive nase knjige, nema slika i sarenisa, vec samo slova i slova, dok decije prosto mame da ih uzme i lista ih. Samo mu citaj i citaj, zavolece on knjige, u to ne sumnjam.

Simona, ne znam da li ima u BG po bibliotekama, ako ima, uzmi Vilenjaku Moj tajni jednorog(Linda Capman). Pise da je za decu preko 7 godina, ali moze ispratiti, super je knjiga. Ima 15 delova i ne moraju se citati redom, ali bilo bi pozeljno.
Anu sam uclanila u biblioteku. Zajedno biramo knjige i voli da joj citam. Sada, posto zna da cita, cesto uzme knjigu i procita 2-3 recenice i zna sta je procitala. Knjige cuva, sama ih slaze na police i svaka knjiga ima svoje mesto. Skoro je jedna nasa komsinica od 3 godine, izvukla Aninu knjigu i pozvrljala stranicu...jedva smirih moje dete, plakala je neutesno jako dugo.

Ana je sjajna.   

Hvala za ideju što se biblioteke i knjige tiče. Pitaću Vilenjaka da li bi želeo da se upiše.

Mi imamo više knjiga koje bismo mogli da čitamo u nastavcima, i počinjali smo... No tu je problem što kod nas jedno veče Vilenjaka uspavljuje muž a sledeće ja, pa onda bude pauza izmedju mog čitanja i sledeći put kad opet dodjem na red npr Vilenjaku se ne čita ta knjiga, a ja ga kao u ovom članku ne forsiram da čitamo što mu se ne čita. Tako se napravi veliki prelaz od toga kad ja čitam i knjiga ostane i nepročitana. Inače nemoguće je da muž nastavlja moju knjigu jer imamo različitu literaturu koju čitamo. Muž čita zabavnu literaturu, stripove i slično a ja uglavnom knjige sa porukom i poukom Tako da se uglavnom još orijentišemo na slikovnice koje mogu da se pročitaju u jednom dahu. Od tih u nastavcima imamo jednu ogromnu knjigu o vilama koju Vilenjak obožava pa onda on odabira o kojim vilama čitamo te večeri. Takodje tu je i bonton sa kojim nije baš oduševljen ali ja jesam Obično odaberem ono što je tog dana bilo pogrešno, stranicu, dve pročitamo pa onda slikovnicu. Ali vidim da deluje... Juče je napao muža da pere ruke i nikakva opravdanja da je prethodno prao nisu delovala, mora da opere kad baš krene ka kuhinji jer na rukama ima bakterija, itd itd, vidim da recituje sve što sam mu čitala iz bontona  

Moj sin voli knjige, npr. bili smo u stanu kod moje drugarice koja ima dve ćerke starije od njega. Bio je oduševljen knjigama koje imaju. Sve je skinuo sa polica da bi razgledao i to mu je bila jedina i glavna zanimacija iako su mu one iznele razne igračke. Zapamtio je njihov stan "tamo gde ima lepih knjiga". Takođe primeti kad odemo kod nekog novog drugara da "on nema knige". Tako da verujem da najpre njihovo oko navikne na knjigu kao predmet, da ih ima u kući, da ih roditelji čitaju pa zatim i njemu. Verovatno detetu ko ne gleda u knjige, ne vidi mamu i tatu da čitaju, njemu se ne čita, knjiga je najpre redak i neobičan predmet.
Verujem da su u ovo vreme retke situacije da je dete mali Dositej koji se i pored nezainteresovanih roditelja sam prosvećuje. Tek je iluzorno očekivati da će to činiti u školskom uzrastu - tad je kasno.
Simona,
MM sinu pušta te bajke na Youtube. Ja ipak prednost dajem knjizi. Prosto želim da ga naviknem na držanje knjige u ruci iako sam vrlo svesna da je on pripada onim generacijama koji će sve čitati na ekranu.
I mi imamo razne mozgalice neke ruske edicije. Za sada nam idu bolje slova nego brojevi.

Maus,
divno, predivno dete imaš!
I ja ću moju decu učlaniti u biblioteku! Jedva čekam! Tek je to poseban svet, miris knjiga, biranje, izgraditi odnos prema knjizi. Otud ona tako brižno čuva knjige. Verovatno je i tvoj uticaj. Ja stalno pričam koliko je knjiga vredna, da je treba čuvati. Na sina to deluje, on čuva knjige, poneke mazi i spavao bi sa njima ali imamo bebastu seku zvrcu koja je u fazi uništavanja pa se neke knjige kriju

Mi smo se učlanili u biblioteku. Jedan dan smo šetali pored nje i ja sam pitala Vilenjaka da li bi se učlanio. Kaže hoće. Pitam da li želi tada ili neki drugi put, želi tada... I udjemo i učlanimo se... Ostali smo dugo, uživao je, kao da je i njega obuhvatila čarolija biblioteke koja mene uvek obuhvati na tom mestu... Sam je birao knjige. Sada čitamo knjige iz biblioteke svako veče. Stoje na posebnom mestu, odvojene od drugih knjiga. Broji koliko još dana imamo do vraćanja u biblioteku i koliko knjiga da pročitamo... I tako... Baš sam zadovljna kako to sve izgleda. Ja sam bila mišljenja da kada bude imao dovoljno interesovanja za knjige da ga upišem u biblioteku. Ispostavilo se medjutim da je upis u biblioteku pospešio čitanje a i odgovornost, osećaj za vreme...

Svakog dana citamo knjige pred slavanje. Nekad i u podne za spavanje ako nemam previse obaveza. Citamo diznijeve slikovnice, enciklopedije, 1000 zasto 1000 zato... trenurno citamo Hajdi. :)
Ponekad mu citam i neki roman koji nije za decu koji ja citam za sebe :)

Nismo uclanjeni u biblioteku jer nam tata prof knjizevnosti ima pozamasnu licnu biblioteku, a i Mika ima svoju licnu biblioteku veoma bogatu, koju stalno dopunjujemo i za bibliptekom jos uvek nemamo potrebe. :)

Da preporucima dva serijala koja smo mi progutali u jednom dahu:
Sara B. Savic i Carobna kucica na drvetu. Super su!

Za ljubav prema knjigama nikad nije rano... i ja sam pocela Petru da"citam" pred spavanje...ok, on to shvata kao igranje, ali se lepo ususka, namesti i prati ono sto mu pricam... za sada su to slikovnice, ali jos uvek je mali za bilo sta drugo. Bitno je da stice naviku.
Inace,poznajem roditelje koji svoju decu uspavljuju crtacima sa raznoraznih tehnickih uredjaja...a meni se od toga dize kosa na glavi...

Knjige su moja velika ljubav od najranijeg detinjstva.Tu ljubav sam prenela i na moju decu.Ja televiziju gledam retko i selektivno.I decu sam tako naučila.Moja deca ne sede ispred tv po ceo dan.Mi slobodno vreme provodimo napolju,ili se igramo,čitamo,pevamo,sviramo,crtamo,učimo da pišemo,slažemo pazle,kocke...Postoji mnogo stvari,koje decu interesuju,ali mnogim roditeljima je lakše da deca sede ispred tv,ili sa lap.u krilu.
Čitamo bajke pre spavanja,a preko dana razne slikovnice i knige za decu.Učimo pesmice.Čika Jova Zmaj je Milin miljenik.Matija obožava Dobricu Erića.Upoznali smo ga na sajmu knjiga,slikali se sa njim.Ta slika stoji na "počasnom mestu"u njihovoj sobi.Mila pored kreveta drži "Riznicu,"moju,staru,uz koju je mene mama uspavljivala i ne želi da joj kupimo novu.Zanimaju ih i dečije enciklopedije,priroda i životinje.Satima ih listaju.razgledaju i komentarišu,traže da im čitamo.Posle ispitiju jedno drugo,šta su zapamtili,naučili.Imamo i knjigu"Države sveta"i ona je veoma popularna.Moja deca se takmiče ko će više naziva država da nauči..,tad nastane takva cika i radost.
Često odlazimo u knjižare,posećujemo sajmove i uživamo zajedno u kupovini.
Biblioteka je super ideja.Mi imamo baš puuuno knjiga i stalno kupujemo nove.Ali,biblioteka je posebna priča.I ja ću prvom prilikom učlaniti svoju decu.

Mi jos nismo veliki za uspavljivanje uz price, al smo dobili za rodjus bas lepe price i bajke, jedva cekam kad cemo poceti da ih citamo. Za sada samo imamo one knjige mekanice i one sa tvrdim koricama, neke i koje imaju i muzicku pratnju, koje Arsa obozava. Narocito sa zivotinjama i sa vocem i povrcem, takve su mu omiljene.