Uloge

Izlive prkosa i besa imaju sva deca. Sinovi moje sestre su po nekad kao sprican herbicidima majke mi. Divni su oni i slatki al kad im dodje da isteraju svoje to je lupanje vratima, durenje, pogadjanje... Sad sto su stariji to je manje tih izliva al treba se postaviti i izbrojati do deset. Moja sestra ih ne bije al zato vice non stop. Nemoj svako ponasanje koje nije pozeljno tumaciti kroz prizmu usvojenja jer ja mislim da to sva deca rade, pa cak i ona najvaspitanija i najvoljenija.

Jocy,
znam, pricam sa roditeljima i uzivo a i po netu sam citala sta rade nemoguci trogodisnjaci kako bih izdvojila neko uobicajeno ponasanje od nekog neuobicajenog... Nama su govorili i psiholozi da ce nam ta treca godina biti teska za usvajanje jer su tada deca bas nezgodna... Mada Vilenjak udje i u cetvrtu godinu a i dalje nemoguc Ne tezim ja da prenaglasim znacaj usvajanja kao i boravka u domu, hraniteljskoj porodici, promena ali ni da sve to potcenim... Cak i kad je nesto uobicajeno i nevezano za usvajanje za nas je teze jer tek upoznajemo dete i ono nas a ranije je imalo drugacije vaspitanje... Taj deo ce se do duse vremenom resiti, ali kako smo vec pricale na drugim temama kad to resimo imacemo neke druge zadatke koje proizlaze iz usvajanja a naravno tu su i oni ostali koji se ticu roditeljstva nevezanog za to...

Ne znam, Simona...još uvek je rano da sudim.
Priznajem da sam u početku bila jako nesigurna, ma koliko svima izgledalo da sam jako sigurna i samopouzdana. Neprestano sam sebi postavljala pitanja da li sam dovoljno dobra...pogotovo kad su krenuli nestašluci...

Ali najpre da se vratim na usvojena/biološka mama....ja sam dugo "varila" ideju da usvojim dete, dugo sam bila u procesu, dugo sam čekala Struzzolina i ja sam sve vezano za biološko već davno prevazišla, već davno nemam žal za trudničkim stomakom, da rodim itd. Dobro, ja sam i usvojila još uvek bebu (šalim se uvek kako sam 17.7. rodila jedno "gorilče" od 12 kg ) pa mi je lako da uđem u ulogu mame, pa i biološke...vrlo često i prokomentarišem nešto kao da sam ga rodila...ali i vrlo često onako noću, kad ga vidim usnulog pored mene pomislim koliko mi je nedostajao i ja njemu tih 15 meseci i pustim koju suzicu.
Sve u svemu, meni je to izjednačeno. Zaista.

Što se tiče uloga....polako postajem svesna da će i kod nas da bude sličan model: stroga mama i zabavan tata. I moram priznati da me to opasno nervira. Volela bih da sve delimo ali izgleda da je to nemoguće kad MM radi i nije prisutan, ja jesam...otud i to da ja više brinem, više kontrolišem, više grdim, više znam...tata se pojavi, kako ja kažem, kao neki dostojanstveni lik koji je neizlizan, malo se poigra i pomazi, utom je već veče, večera i ostalo....Pusto žensko, mislim na nas...
Ali sa druge strane, već sad primećujem da Struzzolino ponajviše mene poštuje. Ma, sve u svemu teško je...znate i same....samo ga vijati po ceo dan, on nije miran ni kad mu menjam pampers i to se radi stojeći, maltene se rvem sa njim...a kamoli da ga vaspitam, valjano usmerim, naučim....najsmešnija je moja mama koja je fascinirana i zgrožena (ipak je ona moja mama) njegovom energijom pa mrtva ozbiljna kaže Struzzolinu: sedi malo...

Uh, sad zaboravih šta je bila tema....nastaviću....

Kod mene opet, pisala sam vise puta imala sam dva sna - da budem bioloska mama i da budem usvojena mama, jedan san se nije ostvario drugi jeste. Trudnoca me nije fascinirala nikad, mada jednom kad se desila bio je to zaista izuzetan osecaj... Zalim za tim blizancima ponekad i danas, za konkretnom tom trudnocom koja se nije odrzala. Ali ne zalim za trudnocom inace, ni za bioloskim materinstvom. Vilenjak je dete o kome sam mastala iako je ovde izgledalo da ga ocrnih Ja volim izazove i on ima skroz komplikovanu narav, raskos licnosti, kakvu bih ja pozelela u mastanjima... samo je tesko za vaspitanje i prezivljavanje Ali opet ne osecam se kao bioloska mama nikad, kao mama ponekad ali najcesce kao usvojena mama (ne razmisljam ja o tome nego ovako kad analiziram). Kad vas citam razmisljam da mozda ne zavisi toliko ni od okolnosti, mada sam se ja dala na opisivanje njih, mozda do duse ima i do toga... ali mozda i do nas kao licnosti... Meni inace mora u glavi da bude rascisceno da sam ja usvojena mama da bih mogla da zapocnem pricu o bioloskoj majci a i da dalje odgovaram na pitanja o tome. Da se meni ista tu preplice i nije mi konkretizovano i jasno bilo bi mi teze da sa detetom pricam o tome... Ali inace sam takva osoba, mozda jarcevska priroda u tom pogledu preovladava, mogu da imam i najteze situacije ako je meni sve tu jasno i konkretizovano, ako ja imam bilo kakva tu zanosenja i nejasnoce ne mogu da se nosim ni sa najlaksom situacijom. Mozda je tu razlika i izmedju muza i mene, razgovarali smo u medjuvremenu ne fantazira ni on da je bioloski otac kako sam ja u prvom trenu pomislila nego je razlicit u tom pogledu od mene pa i dozivljavanje ponesto razlicito...

Mislim da drugačije ne bi ni moglo da funkcioniše, osim istine i čiste situacije (u pogledu biološke i usvojene mame). Ako s tim ljudi u startu ne raščiste, koliko su pogodni za usvojitelje?

Au, bre, Simona, pa naravno da sam svesna da sam usvojena mama a ne biološka. Nisam rodila Struzzolina i na vreme ću mu reći da je usvojen i odgovoriću mu kako znam i umem na sva njegova pitanja. To je jasno kao dan.
Ali lepo kažeš različite smo, različita su nam iskustva i što se usvajanja tiče....ti si usvojila dete od skoro 4 g od, blizu Bg, znaš o biološkoj majci više od onoga što se standardno sazna u czrs. ...itd...moje iskustvo je drugačije, i Maman, i Lilymar ili Jecab ili Wistar.....

P. S. I ja sam Jarac u podznaku, ali i Strelac pa se znam i spontano prepustiti životnoj reci....

Struzzo,
nisam ni rekla da nisi svesna da si usvojena mama, samo mi je tvoj post bio povod za jos neka moja razmisljanja....

Missile,
i ja sam mislila da svi razmisljaju kao ja dok ne cuh mog muza sa razlicitim razmisljanjem od mog, to mi je bio i povod za ovu temu...

Čula sam se sa hraniteljkom i smorila sam se. Nema veze sa ishranom
Sad nemam vremena za duži post, kasnije ću....ali ukratko pitanje i da naslutite temu: kako ste vi drage borile sa "maminstvom" hraniteljke...za Snedru vrlo dobro znam , nažalost....

ja sam od mojih ludela u pocetku da su stalno zvali da me podsete koliko je vremena proslo otkad je sa nama pogotovo hranitelj je svaki mesec zvao na 2 u mesecu da mi kaze dali znas da je danas 2 i da je danas 1,2.3.4. meseca otkad miki nije sa nama i bas sam se malopre iznenadila kad sam svatila da me 5 i 6 mesec nije zvao da me podseti a zato me ona zove kad joj padne na pamet ali ja je nekad skinem u roku 20 sekundi jer nemogu da pricam jer imam neku vaznu obavezu
i posle 6 meseci otkad je kod nas ona place na telefon kad sam joj poslala poruku da smo zavrsili konacno usvajanje a nisam tela da joj kazem da idemo taj dan ona me zove i kaze videla sam da si me zvala a ja kazem ne nego samo poruku sam ti poslala da smo zvanicno od danas mikijevi mama itata a ona u plac i kaze nisi mogla lepsi poklon da mi das danas i to mi je najlepsi sto sam od sviju dobila a meni mozak stao sto joj srecan dan i kad sam je pitala sto najlepsi dan a ona pa meni je danas rodjendan i najlepsi poklon sam dobila za njega sto ja naravno niosam znala da joj je taj dan rodjendan

Kod nas hraniteljica nije umisljala da je majka (ako sam te ja dobro shvatila sta hoces da nas pitas), mada je deca jesu zvala mama, s tim sto je Vilenjaku to promenila kad je cula da ce ici na usvajanje a drugi decak je nastavio... Ali mislim da je cak i on bio svestan razlike jer je jako patio kad je Vilenjak dobio nas za roditelje, sto smo pazljivi prema njemu i sve mu kupujemo. Ja sam jos pred hraniteljicom rekla da on ima nju za mamu a dete je odgovorilo: "Ali mislio sam na PRAVU mamu." To mi je bilo tako tuzno a izrazavalo je i svu pogresnost sto hraniteljice sebe nazovu mamama, teta je mozda prikladnija rec... U svakom slucaju nasa hraniteljica ima vise svoje dece i unucadi i ja sam uocavala razliku izmedju njenog postupanja prema njima i deci na hraniteljstvu. Mozda ona to nije ni uocavala toliko, vidim da se iznenadi kad mi kazemo kako postupamo prema Vilenjaku i kako on reaguje i tek onda vidi svoje postupke u drugom svetlu... Ali mozda je to i ispravno, ne bi mogla godinama da se ponasa onako kako ne oseca, ili da pruza paznju koju ne moze da pruzi, a ovaj drugi decak ostace kod nje do punoletstva. Mada mislim da je ipak bila vezana za Vilenjaka, svaki put se rasplakala kad smo pricale, a ono sto ja mozda njoj prebacujem je sto je to ucinila i kad ga je videla, pa imamo problema kad god se dete toga seti. Sto se nekih saveta tice to mi nekad zasmeta, ali ona valjda to hoce da pomogne ipak je Vilenjak kod nje ziveo tri godine a ima toliko iskustva o odgajanju i svoje dece i unuka i dece na hraniteljstvu, a zna da je nama prvo dete.

E da, sad se setih, hraniteljica je u periodu dok je Vilenjak bio kod nje vise puta susrela njegovu biolosku majku a onda je upoznala i mene i mislim da joj je i to podizalo svest da ona nije majka, mada za sada je najvise vremena provela sa Vilenjakom, sto jeste malo cudna situacija... Ona bi samo da na neki nacin ostane u Vilenjakovom zivotu sto je valjda neka normalna zelja samo sto meni pored svih mojih muka s detetom i ostalih nekad padne tesko... a muz to bolje shvata i on se javlja da vodi dete sam kod njih kad bude sledeci susret, mada cu razmisliti kako ce to izgledati a i kad ce biti...

Da, Simona, ona je umislila da je majka Struzzolina. Iako ima svoju divnu decu. Iako su joj sigurno govorili na tu temu na obuci za hranitelje. Ne znam, izgleda da je to zamka u koju upadne većina hraniteljki kad dovedu bebu od par dana iz porodilišta kući.

Elem, zove ona mene i naravno najpre isticanje koliko ga nije videla i koliko ga je poželela, i njen suprug i deca. I onda se ja osećam kao krivac koji je nekoga ucvelio pa ne znam, trebalo bi da je tešim ili šta..pritom je istovremeno razumem ali me i nervira zašto ona nema obzira prema meni, meni koja sam silne godine čekala to dete i nikome ga nisam otela. ...zar ja treba da je tešim...

I mi smo se osecali kao uljezi, narocito kad nas sva rodbina i komsije docekaju i neka komsinica se brine da volimo dete??? Mada ne mogu da kazem, ova nasa hraniteljica je dosta realna i trudi se da postavi stvari na svoje mesto. I sama kaze koliko je ona bogata s obzirom da ima i decu i unuke, pa i jos neko treba da ih ima a ne da ona pravi probleme i oko dece na hraniteljstvu. Govorila je i ona da nije lako ali kazes sebi da je bolje za decu, itd. Ali neke hraniteljice ocito ne govore nista sebi nego eto... a sebicne su. S obzirom da imaju svoju decu nikad ta deca nemaju isti status ni istu paznju i ljubav, a sem toga kad napune osamnaest sta, odlaze, u svakom slucaju nista i ne nasledjuju... i umesto da budu srecne sto su deca nasla roditelje i sto ce imati bolji zivot, ne one misle samo na sebe i svoja osecanja... Ne znam mozda je krivica i do socijalnih radnika, mislim da bi trebalo da budu stroziji u odabiru hranitelja a i da im oduzimaju licence... Sta su sve Lepotan i Snedra preziveli zbog hraniteljice i sad ce toj zeni opet pretpostavljam dati novo dete na hraniteljstvo Ne znam sta bih rekla sto se te zene tice, pokusaj da postavis stvari na svoje mesto a ako vas bude uznemiravala prekini kontakt, pa ne znam sta drugo... Nama su socijalni radnici govorili da oni preporucuju da ostanemo u kontaktu zbog deteta ali da nismo duzni da ostanemo, kako mi odlucimo.

I tako ona meni priča kako je sanjala Struzzolina kako on kao što j e uvek radio, pa naglašava uvek a to je da se zatrči, pripije se uz, mazi se i govori "mama, mama"...i ja je slušam, pa kažem kako se i sa mnom mazi, pa kažem šta je novo naučio, video a ona opet kako je njoj, "mami" ovo ili ono...ja slušam i knedla u grlu je sve veća...
A pritom ceo jučerašnji Struzzolino je bio loše volje zbog trojki samo što nisu izbile i stalno se oko svega natežemo i onda slušam o njenom velikom mamanju zato što je sanjala i deca su joj krenula u skolu i ona je sama u kući.
Želim joj da što pre dobije drugo dete na hraniteljstvu....
Ja sam se sve u svemu osećala baš bezveze posle razgovora.
Danas sam već bolje i Struzzolino i ja....
Za druženje sa hraniteljima u bliskoj ili daljoj budućnosti....hm....razmisliću....

Da, Simona, ako bih i bila u kontaktu to bi bilo zbog Struzzolina i njene dece. A pitanje da li će i kako to biti izvodljivo za par godina.
A ona nije tip sa kojom bih se ja družila.

To nazivanje sebe mamom je bas bezobrazno...

Za losa osecanja ti verujem, i ja se nakon razgovora sa hraniteljicom uvek lose osecam.

Takodje se nadam da ce dobiti dete na hraniteljstvo uskoro sto ce preusmeriti i njenu i paznju ostalih sa Vilenjaka.

Kako vi reagujete na price o hraniteljima? Ili kako mislite da je najbolje reagovati?

Ja sam u pocetku pricala sa detetom, tek je dosao pa sam mislila da mu je vazno da sa nekim deli svoja secanja, a ja sam dobro pohvatala ko je tamo bio ko i mogla sam da pricam skoro kao da sam bila tamo... E sad vremenom kako se on navikao na nas smatram da on treba da se okrene buducnosti, ima tek cetiri godine a evocira uspomene vise nego ja sa cetrdeset tri Ja sad nekad pricam o tome ali gledam da to ne bude neko veliko razglabanje ili odmah promenim temu ili povezem sa onim sto se desava kod nas i nastavim o tome

I vezano za to - da li mislite da je psihicko dozivljavanje dato ili se uci?

Ja mislim da je donekle dato ali se itekako moze oblikovati i nauciti. Samo nekako moram da proniknem u detetovu psihu, nekako da ne polazim od sebe i motivisem ga da krene dalje. Da me ne shvatite pogresno, nemam ja nista protiv hranitelja i da mu ostanu u secanju. Ali mi smeta skoro svakodnevno pominjanje, poredjenje ovog ovde i onog tamo. On se jeste lepo navikao kod nas, nije neki problem ovde nesto sto ga vraca bar tako mislim,nego su prosto oni ostavili neki trag i on ih spominje i spominje. Shvatam da je veliki prelaz itd itd ali mi je besmisleno da cetvorogodisnje dete zivi toliko u proslosti. Zato i kazem da mozda treba da napravim neku distancu od same sebe, ja sam neko ko je usmeren uvek ka dalje i mozda samo ne shvatam senzibilniju prirodu od moje a moram da je shvatim jer je rec o mom detetu... Mozda mi u stvari i nemamo problem nego samo tako treba da pustimo pa da vreme utice da stvari dodju na svoje...

simona koliko puta sam rekla da marija vise pominje hranitelje nego miki i stalno kaze on kad sam bio tamo a nece da kaze imena ali zato marija sve nabroji.juce mi kaze mama sta cu ja sad da obucem jer ce mi sve biti malo dali cu ici tamo da uzmem jos stvari za mene sto sam se ja iznenadila da on ipak misli i dalje o njima i da tamo ima jos stvari.ja mu kazem znas i sam da ti mama i tata non stop nesto kupuje od stvarti i da vec imas stvari i za zimu nove a cak i za sledecu godinu ima stvari nove jer je on mrsav pa mu sve veliko i visi na njemu zato uvek on mora da ide sa nama kad mu uzimamo

Danas nije jos nijednom spomenuo hranitelje, mada imamo vremena do kraja dana

Znaci i Miki spominje a jos je duze kod vas, da se pripremim da ce to trajati... A Marija, ja sam mislila da ona pomaze da se Miki navikne, kad ona otezava, jos ga podseca na imena, eh nije lako sa decom... I kod nas je isto, kad i nadjemo odgovarajucu velicinu sve visi sa Vilenjaka. Ja ne znam zasto prave tako siroku garderobu,mozda zato sto je danas veci problem kod dece gojaznost nego mrsavost. Mada Vilenjak nije bas mrsav iako ja kukam sto ne jede, to mi je i lekarka rekla kad sam na klinici kukala. Inace, tako lice nekad, i moj sin se plasio sta ce on da oblaci kad dodje zima, pa je kupio patofne na Zlatiboru da se bar sa tim obezbedi. Za ovaj prelazni period bismo mi imali da ja nisam posklanjala svu garderobu od hraniteljice ali mislim da je to psiholoski mudar potez... No novcano i ne bas... ali nabavljamo malo po malo, danas smo opet nesto kupili a cekamo plate da mu kupimo jos garderobe... Ali dobro, sad ja offtopicujem na sopstvenoj temi... Evo nesto sto ima vise veze... Danas nesto pricamo i Vilenjak kaze da ga je mama cuvala kad je bio beba... "Koja mama?" pitam ja i razmisljam kakva nesvakidasnja pitanja daje usvajanje... Dete pokaze na mene i kaze "ova mama". Ja kazem da ga ja nisam cuvala kao bebu, da sam ga upoznala tek kao nesto veceg decaka mada jeste bio mali ali ne bas beba. Mi sad o tom periodu kad smo se upoznali pricamo da je tada bio mali, to je on pokrenuo jer njemu je pre tri meseca period kad je bio mali, takodje period kad je bio kod hraniteljice je kad je bio mali. Uglavnom dete se slozi sa mnom pa nastavimo da pricamo o necemu drugom.

Mi isto dosta pričamo i razmišljamo o ulogama. I smešno je da ja svima, ali apsolutno svima izgledam i svi su najdublje uvereni da bi bila majka koja odmah bezuslovno prihvati usvojeno dete kao svoje. A ja mislim da nisam.
Tako Simona, ja sam bila uverena da će kod tebe i tm uloge biti suprotne. Sad sam baš iznenađena. Ali jedva čekam da se vidimo. Videla sam da si se prijavila za susret

Anak,
ja Vilenjaka prihvatam kao svog sina, nikad o njemu ne razmisljam drugacije, niti bih mogla... ali imam (stalnu) svest da mu ja nisam bioloska nego usvojena mama. Npr ne razmisljam nikad da ga volim kao da sam ga ja rodila i nesto slicno, mi imamo nas prvi susret koji je za mene idealan i ne zelim da je bilo nekako drugacije, niti smatram da je to nesto manje a ni vise od bioloskog roditeljstva. Ja volim Vilenjaka sa svim osobinama, ukljujuci i one koje genetski tesko da bi mogao da ima da je nase biolosko dete (npr sjajnu orijentaciju i spretnost).

Koliko god sada promisljali necete znati kako ce tacno biti dok ne dodje dete, a nadam se da stize vrlo skoro. Inace mislim da se taj odnos roditelj - dete razvija tokom vremena i da je tako i u usvojenom a cini mi se i da je u bioloskom roditeljstvu.

I ja se jako radujem ponovnom susretu :)

Evo sad mi je pisala hraniteljica pa se vratih ovde. To me uvek uznemiri... Kako je kod vas?

Ne mogu vise da kazem da me uznemiri u ulozi majke jer ona je uspostavljena, nase navike, nas odnos. Kao sto sam svesna da postoji bioloska majka valjda sam svesna da postoji hraniteljica, i to sigurno nije nesto sto mene ugrozava i zasto bi... Ali uvek sam tako uznemirena kad se javi. Da li je to zbog deteta sto mislim da li bi ga susret sa njima, cujenje uznemirilo ili bi bilo dobro da ih opet vidi, cuje... Ili sto nas je usvajanje dovelo do kontakta sa ljudima sa kojima se ne bismo druzili pa na neki nacin moramo da odrzavamo odnose i to nesto delimo tako blisko kao pricu o detetu...

Inace danas mi se u igraonici desilo da mi pridje drugo dete, pomesalo me sa svojom majkom, imamo istu boju kose... Bas sam razmisljala koliko bi nas to mozda uznemirilo, jao dete ne prepoznaje ni majku, pa je pomesa i slicno... A ovako su se svi slatko smejali. Kako nasa situacija utice da neke stvari manje opusteno i dramaticnije shvatamo.

E, sad da vas pitam nešto...
Hraniteljica insistira da se vidi sa Struzzolinom. Prošlo je 3 meseca. Pričala sam sa mojim psihologom na poslednjem susretu i ona je u fazonu "da, što da ne", ja je pitam "šta ako Struzzolino bude reagovao, ako ga taj susret uznemiri", ona kaže "pa šta"....Znate, meni nije "pa šta" ...Uvek se setim i Snedre i ispričah vam kako su nas zezali na početku i sad na kraju što se administrativnih stvari tiče tako da ja u njihov sud konkretno imam vrlo malo poverenja...Nazvah ženu iz Struzzolinovog centra zaduženu za njega, tj. nas šta ona misli...računam ona poznaje nju, tj. hraniteljku....Ispričala sam joj kako izgledaju naši telefonski razgovori, kako ona malo-malo u razgovoru ima poziciju mame i da je tugaljiva i da jedva čeka susret itd, itd. Ona mi reče da je samo na meni. Naravno, to već znam. U smislu, nije nužno da se viđamo...znam da nije, ali mi nije u redu da nemamo kontakt a ne znam kako konkretno sad da je odbijem kad se ona nameračila...dolazi ovde, a ovde ne dolazi skoro nikad tako da se podrazumeva da se vidimo...Kaže gospođa iz centra da ona (hraniteljka) zaista ima taj "lepljivi" karakter i pristup. Potpuno mi je to jasno. I tako, ne reče mi na kraju ništa konkretno...na meni je...
Moje pitanje je šta vi mislite da li će taj susret uticati loše na Struzzolina? Tj. da li posle 3 meseca može da mu se pokrene neka vrsta sećanja, tj. neki tzv. flash back? Kakva su vaša iskustva?
Znače mi vaši odgovori....

Struzzo,
moja iskustva i sa vidjanjem i sa cujenjem telefonom su pozitivna. Vilenjak je video hraniteljicu na rodjendanu, nesto manje od tri meseca kako je dosao kod nas je bilo tada... A cuo se sa njom telefonom skorije, pre jedno dve nedelje. Ja sam imala mnogo dilema, pisala sam i ovde... ali negde duboko u srcu znala sam da je to nesto sto treba da uradim. I bilo je, to su sve bile stepenice ka vecem vezivanju Vilenjaka za nas. Pisala sam da jos dok sam ja razgovarala sa hraniteljicom on je stao mene da ljubi pa da me ljubi, mislim iako je mali osecao je da od mene zavisi i to sto sam ja nesebicna i sto sam mu dopustila da se cuje sa hraniteljicom dopalo mu se. Nakon rodjendana i poziva nesto ih je vise pominjao ali je bio sve sigurniji kod nas, narocito sto su se price poklapale (recimo da je kod hraniteljice nova beba). Ipak ne mogu znati da ce tako biti i kod vas, Struzzolino je manji, razlicite su licnosti a i hraniteljice su drugacije... Nadam se da ces doneti najbolju odluku za vas :)