Klub 38+

[quote="lilly13"]

djole39 ::
obzirom da i ti hoćeš da smršaš možda da se prebaciš na tu ''maminu kuhinju'' vidiš da je efikasna

Samo ti njega šalji doktoru, to je baš mnogo kg za kratko vrijeme. Nadam se da nije ništa strašno a ako je do kuhanja znaš šta ti je činiti

Viš...nije mi palo na pamet da probam i ja sveki- hranu

Biksi :) ::Djole, ajde javlja rezultate, mada znam da mu nije ništa, i da ćeš koliko sutra da ga napadaš!

Biksi isto rekoh ja njemu malopre....

orline ::Dje ste ženske...
Ja nešto ovih dana se naradih, u stvari red lenstvovana, red teškog rada, pa u krug
Ih, djole, jbt, aj pošalji malo meni svekrvu...Em ću ja smršati, em je ti nećeš videti više. Ću joj nadjem nekog čilagera u Bg da ti bude daleko, a da imaš gde da prenoćiš kad dodješ.
Zauzvrat tražim jedan komad iz domaće pušnice, da se kovarnem posle njene kuhinje

Dogovoreno Ori ,šaljem celu gudu izdimljenu uz sveki i baška čvarci i kanta mazzzzzzzzzzzzzzzzzzz

orline ::Pariz, piši malo o sebi, ženo. Jedva smo dočekale da vidimo taj ticker, ajd malo detalja, obraduj nas svojim lepim stilom.
Vidim da si i sad tu. Bila si tu i kad si bila razočarana i kad je gorčina jedva sakrivana ispod tvojih lepo oblikovanih rečenica, pa se unapred radujem kako ćeš nam sad biti podrška ovde. Tako ispunjena i kompletna.
Sad sam pročitala Pre igre od Vaska Pope što si postavila. Stvarno je divna. Posebno što ja ne volim poeziju. Hvala ti.

Tako je Ori!
Djole nadam se da su rezultati tm svi ok. I poitaj sa tim hormonima.
Biksi ode u pesnike
Lilly13 zao mi je zbog neuspeha.

dr mali pariz ::Sad sam pogledala našu temu-Novogodišnja idila 2011.......................................................................................
i rasplakala se........................................................................
eto, morala sam to da vam kažem....baš me stislo.....sve slike, svi komentari...

A ja se jutros vratila na stranice kada si javila da si trudna i placem, placem....Ti si trudna pa rade hormoni, a sta je kod mene u pitanju??? Jbt da nije klimaks???

Samo da se javim...
Brisevi dati.Rezultati pape u petak a briseva u ponedeljak...
O putešestviju pišem kasnije kad se vratim sa posla
Samo još da odgovorim Pariz da imam još danas mikrića iz prve ture,ali mi je tek 23.dan ciklusa...Stanje se malo smirilo,više me ne boli stomak i nema muljanja,sada samo čekam

orline ::Pariz, piši malo o sebi, ženo. Jedva smo dočekale da vidimo taj ticker, ajd malo detalja, obraduj nas svojim lepim stilom.
Vidim da si i sad tu. Bila si tu i kad si bila razočarana i kad je gorčina jedva sakrivana ispod tvojih lepo oblikovanih rečenica, pa se unapred radujem kako ćeš nam sad biti podrška ovde. Tako ispunjena i kompletna.
Sad sam pročitala Pre igre od Vaska Pope što si postavila. Stvarno je divna. Posebno što ja ne volim poeziju. Hvala ti.

Evo me Orliću, posle poezije sam otišla u krpe. Ovako...u moru problema, meni jako dobro poznatih, muka i mukica, na koje nailazim na našim stranama, nije mi baš zgodno, Orle, da letim visoko. Kristalno ste mi objasnili onolikim postovima gde mi je mesto. Nisam baš verovala u to. Bacili ste me nebu pod oblake. Ali teško prihvatam , kao i što sam dosad, sve probleme o kojima pišete, a da nisu u vezi sa kuvanjem , svekrvama,šefovima. Onda se ne osećam baš pozvanom da skakućem, lepršam, treperim, pevuckam, smejuljim i zračim svojom energijom koju sad nesebično samo za sebe akumuliram. Znam da razumeš šta htedoh reći.
Eto- znaš kako se dete oseća kad dugo očekuje neku igračku, moljaka i smišlja načina kojim će da se dovije roditeljima da mu usliše želju, jer je ono-opet- sve njihove uslišilo...i dobije tu igračku, za njega svet. Oseća se sigurno,ali mu se svest brzo preorjentiše na drugu želju....
To je taj osećaj sa sitnim ispravkama. Čekala sam dan kad ću dobiti zasluženo. Molila, dovijala se. Učila se. Posle tolikog iscrpljujućeg vremena sam ostvarila san. Sad, kao dete , osećam se sigurno, ispunjeno,ali su sad sve želje preorjentisane na jednu-samo da bude dobro. I drugog nema. Nije laž da se živi od UZ do UZ. Do sledećeg, hrana je sećane na prethodno.
Draga, neizmerno smo srećni i muž i ja. neka još nečuvena harmonija je konačno naselila naš mali dom. Stalno se podsećamo na to "šta smo napravili", i smejuljimo se...ko deca. On je prilično pažljiv,ali ne volim da hvalim svog muža, ja mu zahvalnost pružam.
Uživamo u svakom danu, i njemu više nije teško da ujutru ustaje za posao, pa da me dugo snenu posmatra, i tek kad me pomazi po izbačenoj nozi iz jorgana, ja osetim to vreme koje mi je posvetio.
Ja se štedim, ali ne izigravam bolesnicu. Uživam u predstojećim praznicima,ali ne mogu ti reći da sam opuštena. Mislim da je tek sad došlo vreme kad jedna žena više do kraja svog života neće biti skroz opuštena.
Borim se majčinskom brigom. Nekad u toj borbi budem gruba,ali brzo ispravim krivu Savu.
I u drugim poljima se neke kockice, davno poremećene, polako sklapaju. Samo mi bude potvrda da sve ima svoje vreme, i nadasve moj potpis: Bog će nam dati SVE u svoje vreme...
Razmišljam o pisanju knjige, onako najiskrenije,mada me muž više pritiska nego što sam ja osetila taj momenat.
Znam da ću i to uraditi. Sigurna sam.
Eto mila, ne krijem ja ništa, samo mi nekad tesno o svojoj sreći da kucam, na onom mestu gde sam toliko suza sa vama prolila.

maus ::

dr mali pariz ::Sad sam pogledala našu temu-Novogodišnja idila 2011.......................................................................................
i rasplakala se........................................................................
eto, morala sam to da vam kažem....baš me stislo.....sve slike, svi komentari...

A ja se jutros vratila na stranice kada si javila da si trudna i placem, placem....Ti si trudna pa rade hormoni, a sta je kod mene u pitanju??? Jbt da nije klimaks???

Jbte, kakav klimax kod takvog Zmaja?! Kako je bilo juče na izletu, ima li reči gde o tome?

p.s. kad rekoh da se borim sa majčinskom brigom-mislila sam brigom moje majke
Bebko, joj-kad kažeš putešestvije, pa još sa tim smajlićem...mogu misliti šta si juče proživela. Čekaću izveštaj.
Dobro, jasno je da ne podnosiš mikrić, ne znam što ga ne menjaju sa nekim dr. kontraceptivom,ali ni njega nećeš još dugo. Kutija još?

p.p.s PRE IGRE, Popina pesma-razvaljuje koliko je potpuna!

Pariz Znas i sama koliko su nam uspesi drugarica davali krila, slicice sa uz davale i jos uvek daju nadu da cemo i mi tako...
Ovo jeste mesto gde ne treba da ti bude tesno da o svojoj sreci sreci kuckas, ovo je mesto gde cemo se mi, dok cekamo svoju, hraniti tvojom, vasom srecom. Nemoj nam to uskracivati
Razumem da si mozda jos u strahu, grcu, jos ne mozes da se opustis, sve to razumem.

bak ::Pariz Znas i sama koliko su nam uspesi drugarica davali krila, slicice sa uz davale i jos uvek daju nadu da cemo i mi tako...
Ovo jeste mesto gde ne treba da ti bude tesno da o svojoj sreci sreci kuckas, ovo je mesto gde cemo se mi, dok cekamo svoju, hraniti tvojom, vasom srecom. Nemoj nam to uskracivati
Razumem da si mozda jos u strahu, grcu, jos ne mozes da se opustis, sve to razumem.

U potpunosti se slazem sa bak!
Bebko mogu da zamislim kakvo je to putesestvije bilo.

Na izletu je bilo super. Ana je prvi put gledala samo poletanje, imala je prilike da dodirne padobran. Skakutala je od srece i stalno je uzvikivala:"Ooooooooooooooo,jeeeeeeeeeeeeeeeeee,uuuuuuuuuuuuuuuuuu letiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii..."I bila je zadovoljna odgovorom da ce za nekoliko godina moci i ona da leti

dr mali pariz :: Uživam u predstojećim praznicima,ali ne mogu ti reći da sam opuštena. Mislim da je tek sad došlo vreme kad jedna žena više do kraja svog života neće biti skroz opuštena.

... tako je, Mala!

Šta vam je bre? Ja želim da sam opuštena! Sad' razmišljam da li da nađem one ukrase koje mi je tetkino pile pravila prošle godine, pa da ukrašavam. Juče sam dobila prvu razglednicu Zapravo mm je dobio razglednicu iz Kine, koja ukrašava moju policu, iako me nisu ni spomenuli u njoj.
Da se ne lažemo, poslali su je jer smo i mi njima slali (ja im slala) za njihove praznike, i nikada nisam zaboravila da čestitam i njihovim porodicama. Do sada me nije nervirala takva nepažnja...ne znam šta mi je
Drugo, baš sam bila srećna kad sam postavila tu čestitku na policu i dobila sam želju da i ja pošaljem par. Danas idem u nabavku, sedam u neki kafić, ispisujem jednu po jednu i šaljem!
Sanjala sam ujku. 1. Januara je prva godišnjica. Tako mi je drago da smo se videli u snu. Previše mi nedostaje. Htela bi i da mu kažem da sam uspela. Znam da bi bio presrećan! Ne znam da li će mužić pristati da me vozi na groblje...daleko je. S druge strane razmišljam kako je previše teško i kad sam ovde. Evo plačem i već me nešto steže u grlu.
A kad vidim sve te drage likove sakupljene oko smrznute zemlje u koju gledaju tražeći onu toplinu ...srce mi se cepa. Znam da više nije morao biti ovde, takvima je mesto u Raju, ali nedostaje....nedostaje

Dan klube!!!
E,ovako,da malo i ja kazem koju recenicu,ne mogu vise da je drzim u sebi i imam potrebu da je podelim sa vama. Kao prvo,Pariz,svaka tvoja recenica je na mestu,svaki put citam tvoje postove i ne mogu da se ne udubim i zamisljam kako pricas i objasnjavas,puno mi znacis... Dosta si svima nama pomogla,uvek imas dovoljno vremena za svakog i veoma ti se divim!!!Ja cu te nagraditi recima hvale a Bog te je nagradio tvojim malenim andjelima!
ps Mogla bi stvarno napisati knjigu. Cekacu u redu da mi poklonis da je sa zadovoljstvom procitam.
Mirjana,citajuci i tvoj post pocela sam da placem,pocela si sa ukrasima pa me malo ona prica oko tvog ujaka prodrmala,setila sam se svog dede...nekako mi je valjda danas dan takav ili ne znam sta mi je vec...
Ne moze da prodje dan da ne svratim i da vas sve procitam,sta radite,kako ste,ko su nove cekalice,ko je nova trudnica...iskreno receno takva sam da sve sto se desava primam kao da se to meni desava...
Ne znam ali jednostavno nemam neki osecaj da idu praznici,nekako sam sva nikakva,kao da sam izgubila onu volju koju sam pre imala,valjda me samo takav perios uhvatio ali se nadam da ce me brzo proci...
Ide sledeca godina i pokusavam da ostavim sve iza sebe i krenem napred u nove pohode,ali lako je to reci treba i uraditi... Izvinite sto sam vas udavila i mozda ovom pricom remetim neciji mir ali jednostavno mi je bilo potrebno da se nekom pozalim a vas smatram kao jednom velikom porodicom!
Citajuci kako je jedna,druga,treca prosla..nekima je Bog podario trudnocu i Hvala mu na tome,a na zalost nekima postavlja duzi put,e bas tog duzeg puta se i ja bojim...znate cekanje najvise ubija,sta vam ja to pricam kad sve to znate.. Ali opet na kraju dodjem na ovaj forum i procitam od moje Pariz onu recenicu ,,Bog ce nam dati sve u svoje vreme,,... Onda cekam da to nase vreme dodje... Drugarice oprostite mi jos jednom!

Medolino Lako bi bilo čekati kada bi bio siguran da ćeš to što čekaš i dočekati! Sve cure to ovde znaju! To je jedna od najtežih vrlina biti smiren i strpljiv. Mudraci su pokušavali da steknu te vrline, monasi neprestano pokušavaju, a nas eto život vaspitava. Normalno je ovde padati i plakati. Normalno je biti ljut ili zabrinut. Slobodno podeli sve sa nama. Danas tugu, sutra sreću!

Bebko, mila tek sada vidim da si krenula pripreme za postupak!

Cure napisala sam veliki post i obrisala.

Htela sam malo bodrenja i shvatila da to ne cinim jer su mi misli na josh nekoliko strana i da sam zapravo pisala mehanicki deshavanja a ne emotivno moja duboka osecanja.

Pisacu kasnije od kuce na miru i da malo ocistimo strahove.Mogu vam jedino reci da su to nama zhenam urodjeni strahovi.Kad sam bila trudna sa sinom bila sam totalno oslobodjena od njih.I ako nisam bila u ne znanju jednostavno polazna tacka da neshto mozhe loshe da se desi nikada nisam bila ja.Jednostavno onako mladalacki meni nishta loshe ne mozhe da se desi.Tu snagu ti daju godine pa da kazhemo "nevinosti" kad nisi josh neshto duboko loshe dozhiveo.I drugo tacno se secam snagu koju sam dobijala u trudnoci.To se oseca.Oseca se naravno kad nemash u mislima strahove.

E sad cure a i ja medju vama moramo naci opet onu polaznu tacku pre svih loshih deshavanja.Ja sam skapirala da nishta ne mogu izgubiti vishe ako pokushavam i ako opet izgubim bebu.Ali to je moralo doci a ne da silim. I sad kazhem OK nisam zatrudnela znaci drugi plan za neka deshavanja.Daj da odradim josh ovo i ono to necu moci kad sam trudna.Uvek nadjem shta cu sledece manji , veci posao da zbrishem negde sve do se ne desi.

Opet se gubim u prici...pishem kasnije ...Ljubim vas cure.

Muž u selu, priprema ribu za slavu, ja sama..evo me opet.
Kao prvo,Medolino, curetak, mnogo ti hvala na tako toplim rečima!
Volju nisi izgubila, samo je malo sela da se odmori, pa će ona uskoro tebe opet da podigne, ne brini...brzo će
Miro,samo ti budi oputena, i ja isto to želim ,ali nisam u potpunosti.da se razumemo, Ripa priča o strahu-ali ja strah spomenula nisam...za mene ta reč ima mnogo jače značenje od strepnje, stoga nemojte tek strepnju jednačiti sa strahom.Nikad se nikoga i ničega nisam bojala i nemam idola
p.s. i sama si rekla da je biti smiren i strpljiv "najteža" vrlina...eto, Bog zna kojem sam se strpljenju naučila E sad, hoću još nešto da podelim s tobom. Kažeš kako bi volela da saopštiš ujaku da si ostvarila cilj...ja, npr. verujem da oni znaju pre nas momente koji nam sleduju. Tako da verujem da negde i pomažu nam u svemu tome.
Moj svekar je umro pre godinu ipo. Bilo mi prilično teško- zbog muža,jer sliku njega u momentu kad mu je majka javila tl. da je sanitet sa dijalize došao pred kuću bez njega, nikad neću zaboraviti u životu. Bio je posebno vezan za svog oca. Nisam znala kako da ga utešim, tek iz mene je izletelo da je tako moralo biti,ali da ćemo se mi potruditi i roditi jednog Dušana. Imalo je učinkovitosti. Posle našeg prvog UZ , kad je išao u selo, rekao je da će svratiti na očev grob da mu javi lepu vest. nasmejala sam se i rekla da on to već zna. Verujem u to. Tako da, Miro, veruj i ti tako, osećaćeš se lepše.
Uh, al se sad raspisah...
Mišice, ima li slika?

klubee
Pari pomazi beke, sad imas vremena 8 meseci napisati nesto dobro,
Neky dobru knjigu o sterilitetu i dati vetar u ledja mnogim curama
lepo je videti bundevice
Medilinooooo nema odustajanja samo napred
cure saljem puno roda puno prasinee nadu i volju za dalje
, ja nisam bas neki textopisac ali u mojim mislima ste i andrea i ja navijamo
za vas svom snagom i siillama






nova godina nova pobeda !

Pariz,Miro,Repi,Noja i ostala druzina puno vas ljubim i grlim
Vi ste mi ovde najveca podrska

Republika

orline ::Biksi, ovo je čist haiku

orline ::Biksi, pile, kad pomenu Hitlera ubih se od smijeha, samo što te ja ne zamislih sa šiškama već sa brkama

dr mali pariz ::Nisam znala kako da ga utešim, tek iz mene je izletelo da je tako moralo biti,ali da ćemo se mi potruditi i roditi jednog Dušana. Imalo je učinkovitosti. Posle našeg prvog UZ , kad je išao u selo, rekao je da će svratiti na očev grob da mu javi lepu vest. nasmejala sam se i rekla da on to već zna. Verujem u to

Da, o tome smo već razgovarale, da se ne ponavljam, samo da rečem i ostalim curama da i ja verujem u to!

dr mali pariz :: neka još nečuvena harmonija je konačno naselila naš mali dom.

I svidja mi se što te dragi pritiska, samo da znaš!

Da vas ne citiram, nisam još savladala "multi quote".
Pari, Repi, Biksi puno vam hvala!
Pošto niko nije siguran kako funkcioniše ta veza nebo zemlja, ja sam iz nekih dela shvatila da oni osećaju našu molitvu i da se i sami mole za nas, ali ne i da znaju šta radimo.
Međutim, ako se mole za nas, onda znam čije su molitve doprinele tome da meni već jednom uspe...i ne znam kako mi nije palo na pamet da u tom slučaju zna i da je ta molitva uslišena!

Masem, pozdravljam, skakucem, ocekujem, nadam se, verujem, malo se stegne grlo i opet sunce i tako redom......
Bundevo razumem strepnju, a nisam u tvojoj/vasoj kozi pa da znam ali znam da ce i to doci. Svidja mi se sto Bak napisa.
Juce sam isla da nudim svoje znanje, umenje i navike, nek sam im pred ocima pa ako se ukaze prilika moji papiri spremni. Sledece nedelje isto al na drugo misto

Uh... moram priznati da mi je najteze pao neuspeh zadnjeg postupka u junu..bez volje, ravnodusna, tuzna, depresivna i ko zna kako jos da nazovem to stanje...jedne noci mi je bilo toliko tesko da mi je bilo svejedno hocu li se probuditi sutra..te noci sam usnila mog svestenika(koji nas je i vencao)koji mi rece: BORI SE DETE i pomilova me po glavi... i sad mi knedla u grlu kad se setim....naravno to mi je i dalo vetar...jer ja volim zivot, volim moju mamu, mog dragog, volim sve moje kumove i prijatelje, volim svu decu sveta...a volim i VAS....i kako sad da odustanem od toliko ljubavi u sebi... zato DRAGE DRUGARICE...BORITE SE....VOLITE I BORITE SE....

VASA VESELA SOFKA

Sofka zlato

Miro vesela devojcice uh sto volim da se grlim sa trudnicama sve u nadi da ce me zaraziti svojom trudnocom