Pravilna ishrana uz IVF + IR

ima jos Pravilna ishrana pre trudnoce

Iako je dobro poznato da je ishrana trudnica specifična, malo ko o tome misli ranije. Od početka trudnoće, fetus crpi energiju i hranljive sastojke neophodne za razvoj. Zbog toga se potrebe za jodom, folnom kiselinom i gvožđem naglo i brzo povećavaju.



Da bi one bile zadovoljene, najbolje je krenuti u trudnoću sa dobrim zalihama. Ne zaboravite samo da je nekad potrebno dosta vremena (3-4 meseca) da bi se stvorile zadovoljavajuće rezerve. Zato je veoma važno početi sa određenim načinom ishrane onog trenutka kada poželite dete. To je idealan trenutak da ispravite dotadašnje greške u ishrani, tj. da ograničite unos zasićenih masti, povećate količinu povrća, stvorite čvrste rezerve hranljivih sastojaka – i lagano usvojite novi način ishrane tako što nećete jesti dva puta više nego dva puta bolje...

Da bi organizam u trudnoći imao dovoljno vitamina i minerala, idealno bi bilo misliti o tome pre same trudnoće.

Nedostatak vitamina B9 (folna kiselina) može naškoditi pravilnom razvoju bebe. Naime, on učestvuje u zatvaranju neuralne cevi, koja predstavlja začetak nervnog sistema embriona.

Neophodan je između 22. i 28. dana od začeća. Nedostatak vitamina B9 u ovom stadijumu trudnoće povećava anomalije neuralne cevi (tip spina-bifida) koje su praćene ozbiljnim nervnim poremećajima.

Od početka trudnoće, potrebe za folnom kiselinom se povećavaju i kreću od 300 do 500 mikrograma dnevno. Zbog toga danas većina lekara preporučuje dodatni unos ovog vitamina čim se trudnoća otkrije. Nažalost, to nekada može biti kasno, jer je potrebno vreme (na primer 4 meseca) da se uspostavi zadovoljavajuća količina u organizmu, a fetusu je to neophodno od prvih nedelja života.

Unos folne kiseline mora početi od pojave želje za detetom i nastaviti se do kraja trudnoće. Namirnice najbogatije vitaminom B9 su zelena salata, zeleno lisnato povrće (na primer spanać), plavi sirevi (rokfor), jaja. Žene koje imaju vremenski bliske trudnoće, koje dugo uzimaju kontraceptivne pilule, puše, imaju problem sa alkoholom ili pak jedu malo povrća, predstavljaju najrizičniju kategoriju.

Nedostatak gvožđa – čest problem: Veliki broj žena u godinama pogodnim za rađanje uopšte nema rezerve gvožđa..Od početka trudnoće, potrebe se povećavaju.
Gvožđe, kao sastojak hemoglobulina, izuzetno je važno, jer obezbeđuje dobro funkcionisanje crvenih krvnih zrnaca i dovoljnu iznutricekoličinu kiseonika tkivima fetusa. Što se tiče bebe, za nju nema opasnosti – priroda prvo njoj obezbeđuje potrebnu količinu gvožđa. Ali, ako buduća mama nema rezerve, ona je u opasnosti od dugotrajne anemije. Konkretno, to se manifestuje opštom slabošću, padom imuniteta i velikim umorom.

Dobra vest je to da se sve vraća na svoje mesto, kada se postigne zadovoljavajuća količina gvožđa u organizmu. Tim pre što se gvožđe, čije su potrebe u trudnoći skoro dvostruko veće, tada i mnogo bolje apsorbuje u organizmu.
Žene koje su u opasnosti zbog nedostatka (one koje imaju obilne menstruacije, koje su vegetarijanke ili pak imaju bliske trudnoće), obavezno moraju da dodatno unose gvožđe već od prvog tromesečja trudnoće.
Da bi se dobro pripremio teren, čim se pojavi želja za detetom, važno je uvrstiti u ishranu namirnice bogate gvožđem. Gvožđe koje se najbolje apsorbuje nalazi se u crvenom mesažu (naročito džigerici), ali i u povrću (suvom i svežem) i žitaricama. Da bi se apsorpcija poboljšala, poželjno je istovremeno uzimati i vitamin C.

Ne zaboravite jod: Ovaj element, često zaboravljen, takođe je veoma važan. Od samog početka trudnoće, potrebe se povećavaju i kreću od 150 do 200 mikrograma dnevno. Odgovoran za to je hormon HCG koji sa sigurnošću potvrđuje trudnoću, stimuliše štitnu žlezdu i povećava potrebe za jodom.
Za buduću bebu, jod je od izuzetne važnosti jer učestvuje u razvoju neurona. Nedostatak povećava opasnost od male težine na rođenju i može da izazove poremećaj u intelektualnom razvoju bebe. Što se tiče buduće mame, nedostatak joda se prikazuje kroz probleme sa štitnom žlezdom.
Plodovi mora (ostrige, dagnje) sadrže veliku količinu joda. Jedite ih što više pre trudnoće, jer u trudnoći ove namirnice spadaju u rizičnu grupu. Jod se nalazi i u drugim proizvodima (mleko, jogurt, jaja). Konačno, upotreba soli obogaćene jodom, takođe predstavlja dodatni unos.

Uticaj ishrane na pol deteta?
Ispitujući navike u ishrani žena koje imaju samo dečake ili samo devojčice, naučnici su postavili hipotezu o uticaju ishrane na pol deteta. Naime, čini se da odnos između različitih mineralnih soli (kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i natrijuma) utiče na raspored spermatozoida, nosilaca hromozoma X ili hromozoma Y.

U praksi, da biste dobili devojčicu, trebalo bi da konzumirate mnogo mlečnih proizvoda, bogatih kalcijumom i da ograničite unos namirnica bogatih solju. Ako želite dečaka, upravo bi trebalo činiti obrnuto: ishrana bi trebalo da bude bogata suhomesnatim proizvodima i mesom, dimljenom i slanom ribom, a siromašna mlečnim proizvodima (ne više od jednog dnevno).

Prema zagovaračima ove hipoteze, da bi rezultat došao, savetuje se početak ovakvog načina ishrane tri meseca pre začeća.
Folati, najbolji izvori:
- Izuzetno bogate namirnice (više od 200 mikrograma na 100 grama): kvasac, džigerica
- Veoma bogate namirnice (100-200): zelena salata, koštunjavi plodovi (orah, badem, indijski orah, pistaći...), jetrena pašteta
- Bogate namirnice (50-100): zeleno povrće, kukuruz, grašak, leblebije, dinja, jaja, fermentirani sirevi (plavi, kamamber)
- Srednje bogate namirnice (25-50): ostalo povrće, žitarice, crveno voće, banane, agrumi, kivi, iznutrice
- Namirnice siromašne folatima (manje od 20): hleb, skrobne namirnice, ostalo voće, meso, riba, mlečni proizvodi.

Omega 3 masne kiseline su veoma važne, jer organizam ne može da ih proizvede. Zato se i preporučuje "veštačko" unošenje ovih supstanci.
Otkrivene zbog svoje uloge u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, one učestvuju u radu nervnog sistema.
U toku trudnoće, one imaju određenu ulogu, ali još nedovoljno poznatu, u moždanom i neurološkom razvoju fetusa. Mnogo aduta postoji za njihov dodatni unos.
Istraživanja pokazuju da se ishranom obezbeđuje svega 30% preporučene količine. Da biste povećali unos, konzumirajte namirnice bogate ovim kiselinama: ulje repice, orahovo ulje, seme lana i masnu ribu

Mislim da nije loše jesti zdravu hranu,ali nismo sve iste.Žene koje imaju Hašimoto treba da izbace lan,kupus,karfiol,soju,kukuruz,pasulj,...Žene koje imaju problem sa oksalatnim peskom ili kamenjem treba da izbace spanać,grašak,kupus,čokoladu,....Ima još dosta toga zato mislim da jedno pravilo treba da postoji.Sve moža,ali umereno.Povrće kuvano i to čorbasto.Meso kuvano i pečeno(po nekad prženo,ako neko baš,baš voli).Vodite računa i da su neke namirnice jaki alergeni kao što je kikiriki,kivi,soja,...Mislim čak da kikiriki nije pametno jesti u trudnoći,ali sve je na vama.Moj deda je uvek vodio računa šta jede i koliko jede i već dugo nije sa nama.Moja baba ima skoro 95god pije Coca Colu iz frižidera(1,5l DNEVNO) i jede NEDELJNO(700gr KAJMAKA).Ima tri obroka,dve voćne užine i jede između svega toga ribice koje nosi u džepu.Večera u 22.00h,a nekad i malo kasnije.Sad je počela da koristi štap sa silaženje niz stepenice.Druga baba mi je isto 95god trenira jogu,jede ribu,drži dijetu....Sve ovo sam vam napisala da pravila nema.Ljila mi je rekla da jedem svinjske iznutrice(nešto što je najprljavije što neće ni psi da jedu bubrege) i da jedem svinjsku mast.Žanka Četojević mi je rekla da izbacim meso,mleko(inače pijem samo kozije koje je odlično ako neko ima alergije ili problem sa laktozom),jaja,...Svi pričaju različito.Jedino što sigurno što više kretanja.Pijem dosta vode(flaširane),ali imam nizak pritisak i mnogo se krećem pa je to ok.Kod nekih se voda zadržava u organizmu pa samim tim strašno budu nervozni jer je opasno imati višak tečnosti u organizmu pogotovo kod žena koje imaju viši ili varirajući pritisak.Nije svaka hrana za svakoga.Nešto nekome prija,a nekome stvara problem.Osluškujte svoje telo i ono će vam najbolje reći šta da jedete.Žitarice su ok,ali neko boluje od celiakije a nema pojma.Izvinite što sam vas udavila.

sve si i u pravu ,zvoncice ! ima i takvih ljudi koje ne mogu sve jesti....jedino nisam nacisto sa ribom ,koja se treba konkretno riba jesti nakon et ? osim skuse,sardela i lososa?

Može da se jede i tuna.Savetujem ti ako jedeš ribu da nađeš svežu ribu i da je spremiš sa maslinovim uljem.Mislim da je vrsta tune (palamida) mislim da se tako zove.Meni je muka od zdrave hrane iako sam vrlo dobro upoznata sa svim i zdravo se hranim od malena.Prvi put sam probala brzu hranu pre dve godine,a sad punim 39god.Moje komšinice puše po dve kutije pa prirodno trudne.Moja najbolja prijateljica jede non-stop u pekari i pice pa dvoje dece.Jedina moja prednost je što mi niko nedaje moje godine već deset i više manje,ali beba neće da se zakači.Verovatno voli brzu hranu.

u pravu si ..kad nesto nece ,ono nece .cura na fejsu mi pise kako je u njenoj grupi bila cura koja je skoro polupijana ujutru ,iz grada -dolazila na stimulaciju .misrisala je na alkohol i dim cigarete,i eto...samo se njoj u celoj grupi zakacila beba ,a ostale nisu imale srece .a bilo ih je oko 15ak ... sta reci ??! samo je bitna sreca i vera u Boga

Sjajno!!! Vidim da poštujemo slične stvari i imamo slične argumente. Ishrana je i dalje velika tajna (ne isključivo vezano za našu situaciju) ali je bitno govoriti o njoj. Slažem se za osluškivanje; ja se upravo tako ponašam. Znam čega u čemu ima, istražujem i na kraju povežem to sa hranom koju volim ili ne volim. Ovo je ipak specifična situacija i mislim da je važno ne ponašati se isto, barem mesec dana, u sred srede tačnije.

tacno ,bar 2 meseca se drzati ovog rezima a naravno i u toku samog protokola

odlicna tema. cim je videh prosledih na nekoliko adresa :)

за јацање материце препоруцујем Вам да сами направите месавину од једнаких
колицина хербе вирка, хербе очајници, хербе хајдучке траве и листа
матицњака. За припрему једне соље цаја прелијте једну супену касику цајне
месавине сољом кљуцале воде, оставите да одстоји пола сата и процедите. У
токи дана треба пити две соље овог цаја, незасладјено пре оброка.

Ja se slazem da svako treba da osluskuje svoj organizam i bude umeren u svemu. Ja sam do pre godinu dana imala 52.5 kg i osecala se odlicno. Mislim da, da sam pre toga imala problem sa sterilitetom, dobila bih terapiju-hitno nabaciti 7-8 kg, a zatrudnela sam, tako mrsava, u 5-om mesecu pokusavanja. Sada imam 60kg, koje su se samo slozile za nekoliko meseci, i osecam se nikad gore, a od svih ispitivanja koje sam uradila, trenutno mi je dobar samo BMI, navodno idealan. Medjutim, ja osecam veliku potrebu da drzim dijetu da bih se osecala bolje, vise kretala, manje spavala i sigurno dovela i hormone i j u red. Prosto vise mi prija da unosim u sebe manje kolicine hrane i budem mrsava. Ali dzaba, dijeta je sad po lekarima, sumanuta ideja.

I da, hvala puno na ovim postovima, meni mnogo znace, i potrudicu se da dodam i ja ponesto.

Glikemijski indeks (GI) je mera koja označava količinu šećera u krvi stvorenu prilikom varenja određene namirnice, a samim tim i količinu hormona insulina koji se, posledično, izlučuje u krv.

Posle svakog obroka u krvotoku se podiže koncentracija glukoze koja se normalizuje lučenjem insulina (glikemijski odgovor). Pošto su ugljeni hidrati iz hrane po svom sastavu različiti, oni izazivaju različite glikemijske odgovore, u zavisnosti od vrste i ”zrelosti” namirnica, načina njihove pripreme ili stepena prerađenosti. Na osnovu toga može se napraviti približna tabela namirnica sa vrednostima glikemijskog indeksa.

Iako ishrana ne može da se bazira isključivo na vrednostima glikemijskog indeksa, trebalo bi slediti neka pravila koja su od velike pomoći prilikom sastavljanja jelovnika jer se na taj način može izbeći pojačano lučenje insulina. Nekontrolisana proizvodnja hormona pankreasa u dužem vremenskom periodu može da izazove brojne štetne posledice po zdravlje: povećanje apetita i gojaznost, poremećaj regulacije nivoa šećera u krvi, pa i pojavu dijabetesa, porast nivoa triglicerida i ”lošeg holesterola” a snižavanje vrednosti ”dobrog holesterola”, kao i povišen krvni pritisak. Poznavanje vrednosti glikemijskog indeksa značajno je, pre svega, zbog prevencije ovih bolesti i tegoba, a namirnice se, u zavisnosti od toga koliki im je GI, dele na ”dobre” i ”loše”.
U ”loše” ugljene hidrate spadaju oni čiji je glikemijski indeks veći od 50 pa naglo povećavaju nivo šećera u krvi (glikemiju) dovodeći do lučenja velike količine hormona pankreasa – insulina. Glikemijski indeks ”dobrih” ugljenih hidrata manji je od 50. Oni sporije podižu nivo šećera u krvi, pa se stoga i insulin izlučuje u vrlo malim količinama.

Niske vrednosti glikemijskog indeksa imaju namirnice bogate vlaknima, kao što su hleb od integralnog zrna, integralni pirinač i testenina, povrće, riba, nemasno meso i mlečni proizvodi. U hranu sa visokim vrednostima glikemijskog indeksa ubrajaju se voće bogato voćnim šećerom, pivo, pečeni krompir, kornfleks i zašećereni gazirani sokovi. To, naravno, ne znači da je hrana sa visokim glikemijskim indeksom zabranjena. Namirnice iz ove dve grupe mogu se kombinovati i to tako što se pečeno meso jede uz povrće ili integralnu testeninu, a ne uz krompir ili beli hleb.
Vodite računa o tome da:

Za mnoge namirnice još nema podataka o glikemijskom indeksu i glikemijskom opterećenju
Postoje individualne razlike u lučenju insulina, posebno kod obolelih od šećerne bolesti, a osobe koje su fizički aktivne moraju unositi više ugljenih hidrata
Glikemijski indeks menja se u zavisnosti od načina i dužine pripremanja hrane (na primer, testenina kuvana 15 minuta ima veći GI od one koja se kuva 10 minuta)
U kombinaciji sa drugim namirnicama, na primer, proteinima, mastima i vlaknima, smanjuje se vrednost glikemijskog indeksa.
Različiti izvori daju i različite vrednosti glikemijskog indeksa.

Tabela vrednosti glikemijskog indeksa


ŽITARICE


kukuruz

78
musli

80
kornfleks

85
smeđi pirinač

70
beli pirinač

90
beli pšenični hleb

100
špagete

52
hleb od integralnog brašna

50
integralna testenina

40
belo pecivo

103


VOĆE


jabuke

53
kajsije

80
sušene kajsije

43
banane

73
smokve

85
grejpfrut

35
grožđe

64
kivi

74
narandže

59
suvo grožđe

90
dinje

91
jagode

56
šljive

55
trešnje

32
lubenica

103
povrće bogato skrobom


šargarepa

66
kuvani krompir

81
pečeni krompir

95
POVRĆE


cvekla

91
mahunarke


pasulj

39
soja, kuvana

25
sojino mleko

50
mlečni proizvodi


punomasno mleko

39
obrano mleko

46
jogurt

20
voćni jogurt

47
ZASLAÐIVAČI


med

77
fruktoza

27
saharoza

95
OSTALO


pivo

110
tamna čokolada


(70% kakaoa)

22

Drage moje (narocito isulinski rezistentne) Kutanjke, bilo bi lepo da na jednom mestu razmenjujemo ideje i iskustva.
Koliko se strogo pridrzavate rezima ishrane? Sta nosite za dorucak i uzinu na posao?
Sta vecerate? Nekako mi je lako da 'organizujem' sebi rucak i uzine, uvek se mucim oko dorucka i vecere...

Vuchice bravo za temu
Ja sam u poslednje vrijeme pocela dosta da se ne pridrzavam, i odmah vidim da kilogrami ne mrdaju.
Za dorucak najcesce pravim sendvic koji nosim na posao, od int hleba, nekog trapista i pileca ili cureca prsa.
Druga opcija je zdrav dorucak sa sjemenkama, psenicnim klicama o svasta necim, koga interesuje dacu recept.
Ako ne to, onda razne sojine jogurte od vanile i cokolade....nisam mastovita.

Vecera hmm...slabo veceram, mozda po neku vocku ili koji red cokolade (70% kakao)...

Koliko sam ja istrazivala a i tako mi je preporucila dr.Sumarac, vrlo je bitno da ima vise obroka tokom dana - znaci 5..tj.vise puta po malo

dorucak - uzina - rucak - uzina - vecera, ili
dorucak - uzina - uzina - rucak - vecera

meni vise odgovara druga varijanta, jer s posla dolazim kuci posle 17h, to mi je glavni obrok, a na poslu onda imam 2 uzine...

Evo ja doručkovala tonus hleb i kefir (valjda može kefir).

Ma znam i ja da treba 5 obroka, ali bas mi to tesko pada, puno mi je.
Ja sam otp. dorucak uzina rucak uzina i ponekad vecera, i naravno nista bez fiz aktivnosti, a priznajem i tu sam zatajila

Vidim da si pocela da mrsas, bravo

Dok nisam bila trudna, jela sam oko 6 puta dnevno, i pridrzavala sam se prilicno rezima ishrane, samo sto sam tu i tamo znala da pojedem i nesto jace, zbog treninga koji nisu bili ni malo naivni.
Sada imam dane kada jedem normalno, i dane kada ili ne mogu uopste da jedem, ili mi se jede ne znam sta. Recimo, sada sam smazala burek sa sirom, sto ni pre dg IR nisam nesto posebno jela, ali necu ga jesto sigurno narednih mesec dana...

Dorucak mi je i dalje isti, kao i pre trudnoce, musli sa jogurtom( obicnim ili sojinim), kafa sa malo zutog secera, pa zatim oko 11 neka vocka, oko 13'14h opet vocka, rucak izmedju 15'16 h, obicno nesto kuvano, bez zaprske, pa uzina oko 18 h, kafa i ozda neki integralni keks... oko 21h ili opet musli, ili neka vocka ili samo jogurt...

Sve zavisi kako se u tom trenutku osecam...
Sada na primer imam starsnu potrebu za sokovima, od breskve, a ja sokove nikad nisam puno pila.
Tako da, sada se ne pridrzavam bas strogo dijete, ali rezltati OGTT su mi odlicni, kao i sve druge biohemiske analize, pa sam resila da malo dam sebi oduska. Ali, ima dana kada sem jabuka ne mogu nista.
Videcemo kako ce mi biti kada se budem porodila...

I da, do sada sam se ugojila oko 10'11kg, ali sve mi je u stomaku i grudima, ruke i noge, kao i lice nista, i mozda sam malo dodala u guzi...Taj deo moze i da ostane takav, nemam nista protiv.

pisalo se već o ishrani za one koji imaju IR
https://kutak.forumotion.com/t1719-pravilna-ishrana-uz-ivf

a evo i link za jedan blog (tu su razni tekstovi - o IR, nekim namirnicama, sojinom lecitinu, kukuruznom sirupu... a ima i recepata)
http://www.vitkigurman.com/

Bravo Lakole, i ja htedoh devpjkama da poručim da tema postoji ,jer odavnonas ovde ima sa IR koje smo i o ishrani,naravno,diskutovale...
mema potrebe za novim -a već postojećim temama,zatrpavamo forum.
Pozz!

Ja recimo ne bih pogledala tu temu o IVF, jer nism bila u toj prici, a imam IR, mozda bi bilo najbolje kada bi se teme spojile, ali pod nekim univerzalnijim imenom.

Tince, super za spajanje...a ja tu temu uopste nisam tako registrovala...

http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-79-30-jun-2008/gi-dijeta