Toksoplazma

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Toksoplazma

Počalji od HappyGirl taj 2008-01-08, 02:57

TOKSOPLAZMA jedan od najuspešnijih" parazita na našoj planeti

Piše: dr sci. med. Olgica Đurković-Đaković, naučni savetnik
Rukovodilac Laboratorije za toksoplazmozu
Institut za medicinska istraživanja, Beograd


Među zooantroponozama - oboljenjima koja se sa životinja prenose na ljude, jedna od klinički najznačajnijih je toksoplazmoza. Izazivač je parazit Toxoplasma gondii, čiji domaćin mogu biti skoro sve vrste životinja, pa i čovek. Toksoplazma je jedan od najuspešnijih parazita na Zemlji jer je njime prokužena čitava trećina čovečanstva. Osim što je jedna od najrasprostranjenijih, toksoplazmoza je i jedina parazitska infekcija koja pripada TORCH sindromu (akronim koji označava glavne infektivne agense: Toxoplasma, Rubella, Cytomegalovirus, Herpes simplex virus, koji dovode do oštećenja nerođenog deteta)

Životni ciklus toksoplazme je osoben utoliko što se seksualni razvoj odigrava samo kod životinja iz porodice mačaka, a aseksualni kod svih ostalih domaćina. Kod mačke se razvoj parazita završava stvaranjem neinfektivnih (nesporulisanih) oocista, koje inficirana mačka stolicom izbacuje u spoljnu sredinu. Posle 48 sati na spoljnoj temperaturi, međutim, ove oociste sporulišu i postaju visoko infektivne i veoma izdržljive: mogu da prežive u zemljištu do 18 meseci; otporne su na uobičajene dezinficijense, a uništavaju ih isušivanje i temperatura iznad 60oC. Kod svih ostalih, tzv. prelaznih domaćina, pa i čoveka, odvija se životni ciklus u kome se pojavljuju tahizoit (brzo-deleći), i bradizoit (sporo-deleći životni oblik) unutar tkivne ciste. Po polumesečastom odnosno lučnom obliku (grči toxon - luk) tahizoita, parazit je i dobio ime.

Putevi prenošenja infekcije

Čovek se najčešće inficira preko usta (digestivnog trakta), unošenjem bilo tkivnih cista bilo oocista. Dok tkivne ciste čovek može uneti s mesom koje pojede, oocistama se može inficirati preko mačke, direktno ili prazneći mačkinu posudu, ili radeći u bašti u koju zalaze (i defeciraju) mačke, ili čak jedući sirovo a nedovoljno oprano voće i povrće zagađeno oocistama, uglavnom ono koje raste nisko pri zemlji. Posle unošenja bilo kog od ovih infektivnih oblika, pod dejstvom želudačnog soka dolazi do brzog razlaganja opne ciste i oslobađanja parazita, koji prelaze u brzo-deleći oblik i prodiru u sve vrste ćelija organizma. Međutim, sama infekcija podstiče imunski odgovor domaćina, pa da bi se od ovoga zaštitili, paraziti (ponovo) prelaze u oblik bradizoita koji se okružuju opnom (cista). Ciste se uglavnom smeštaju u tkivima slabije dostupnim efektima imunskog odgovora domaćina, npr. u centralnom nervnom sistemu, oku, skeletnim mišićima i srcu. Vrlo dugo preživljavaju, praktično doživotno, izazivajući trajnu latentnu odnosno hroničnu infekciju, i ova sposobnost konverzije u manje zahtevni životni oblik i predstavlja suštinu parazitizma T. gondii.

Shema puteva prenošenja Toxoplasme gondii



Kontakt sa parazitom može se dokazati raznim testovima. U praksi se najviše koriste serološki testovi, kojima se dokazuju specifična antitela u krvi inficirane osobe. Takvim ispitivanjima je i utvrđeno da je infekcija toksoplazmom veoma rasprostranjena i zastupljena na svim krajevima Zemljine kugle. U SAD varira od 13-68%, zavisno od regije, pri čemu se 30% uzima kao prosek. I u Evropi se zapažaju velike razlike u prokuženosti toksoplazmom: od 23-33% u Velikoj Britaniji, preko 62% u Austriji, do 87% prema podacima iz 1960. i 67% 1988. u Francuskoj. Visoka prokuženost u Francuskoj povezana je sa navikom Francuza da jedu nedovoljno pečeno meso. Prokuženost domaćih životinja je i kod nas visoka i kreće se od 30% kod svinja do 70% kod goveda i 80% kod ovaca, koje prilikom ispaše unesu oociste, a potom stvorene tkivne ciste sa bradizoitima u njihovim mišićima ("mesu") predstavljaju izvor infekcije čoveka. Važno je znati da tkivne ciste uništava temperatura prilikom kuvanja kao i zamrzavanje u trajanju od najmanje 48-72 sata.

Ređi putevi prenošenja obuhvataju laboratorijske infekcije, infekcije preko transfuzije krvi i transplantiranih organa, i klinički najznačajniju, tzv. vertikalnu infekciju, osnosno infekciju nerođenog ploda preko majke.

Toksoplazmoza najčešće prolazi bez simptoma ali kod 10-20% inficiranih može doći do uvećanja limfnih žlezda (najčešće vratnih, ređe potpazušnih i preponskih žlezda), uz lako povišenu temperaturu, malaksalost, bol u mišićima, znojenje, kožnu ospu, pa i uvećanje jetre i slezine. Kako tegobe posle nekoliko meseci i spontano iščezavaju, nije potrebna terapija.

Međutim, problem toksoplazmoze je u poslednjim decenijama reaktuelizovan saznanjem da se ona može reaktivirati. Kod toksoplazmom inficiranih osoba kod kojih se desi visoki stepen oštećenja imunskog sistema, kao što je npr. slučaj kod obolelih od side ili kod bolesnika na terapiji sa imunosupresivnim efektom (kakva se primenjuje kod lečenja malignih i sistemskih oboljenja ili kod sprečavanja odbacivanja transplantata), dolazi i do reaktivacije prethodno latentne infekcije, koja se manifestuje zapaljenskim promenama na mestu gde su bile ciste (oko, mozak, srce). Zato je toksoplazmoza jedna od najznačajnijih oportunističkih infekcija ("koje traže priliku"), a kod osoba inficiranih virusom koji izaziva sidu, čak najčešći uzrok infekcije mozga.

Opasnost za nerođeni plod



Toksoplazmoza je ipak najbitnija kao infekcija koja može da ošteti nerođeni plod. To je zato što paraziti iz krvi trudnice mogu preći na plod. Bitno je znati, a oko ovoga kod nas, pa i među medicinskim osobljem, često vladaju zablude da do infekcije ploda može doći samo u slučaju primarne (akutne, prve) infekcije majke u trudnoći. Ovo znači da žene koje su pre trudnoće inficirane tj. imunizovane (testovima se pokazuju kao pozitivne) ne mogu preneti infekciju na plod, i takođe, da toksoplazmoza može oštetiti samo jednu trudnoću, u vreme primarne infekcije, te da nema razloga za brigu u sledećoj. Rizik za primarnu infekciju trudnice razlikuje se u različitim geografskim područjima, i menja sa promenom navika u ishrani. Tako je kod nas prokuženost žena reproduktivne dobi sedamdesetih godina prošlog veka iznosila oko 50%, da bi krajem osamdesetih u regionu Beograda porasla do blizu 80%. U toku devedesetih, međutim, prokuženost ponovo znatno opada, tako da po našim podacima u poslednjih nekoliko godina iznosi manje od 50%. Znači da u našoj sredini u vreme trudnoće ostaje 20-50% neimunizovanih žena, dakle onih pod rizikom infekcije.

Od svih slučajeva infekcije u trudnoći, infekcija će se preneti na plod u oko 40%. Rane infekcije su mnogo ređe ali i ozbiljnije. Mogu dovesti do smrti fetusa (spontani pobačaj), ili do rođenja oštećenog novorođenčeta

Znaci ranije smatrani klasičnim trijasom kongenitalne toksoplazmoze, koji uključuju hidrocefalus, horioretinitis i moždane kalcifikacije, danas se srećom viđaju veoma retko, a nastaju ako do infekcije ploda dođe oko sredine trudnoće. Većina (oko 65%) infekcija ploda desi se u toku trećeg trimestra, što za posledicu može imati prevremeni porođaj, rađanje nezrelog deteta, ili asimptomatsku infekciju koja će se klinički manifestovati posle nekoliko meseci, godina, pa i u drugoj ili trećoj deceniji života.

Za inficiran plod kažemo da je oboleo od kongenitalne toksoplazmoze. Po svojoj učestalosti, toksoplazma zauzima treće mesto među svim mikrobima koji mogu da oštete plod, posle virusa rubele i citomegalovirusa, a ispred kongenitalnog sifilisa. Učestalost kongenitalne toksoplazmoze se u svetu kreće od 5-65/10000 živorođene dece. Kod nas nema konkretnih podataka o učestalosti kongenitalne toksoplazmoze, ali je na osnovu rizika za primarnu infekciju trudnica u našoj sredini moguće izračunati teorijsku incidencu od 25/10000 (0.25%) živorođene dece.

Kongenitalna toksoplazmoza može se ispoljiti već na rođenju, kada se odmah primeti i leči, ali češće se dešava da se rodi naizgled zdravo dete kod koga se samo pregledom krvi može pokazati da je inficirano. Međutim, pošto se praktično kod sve inficirane a nelečene dece pojavljuju kasne posledice (npr. kod 50% takve dece ostećenje očiju pojavljuje se već do uzrasta od 18 godina), i asimptomatsku kongenitalnu infekciju treba najozbiljnije shvatiti. Ovo podrazumeva blagovremenu (ranu) dijagnozu i energičnu terapiju, koja se po najnovijim stavovima sprovodi tokom čitave prve godine.

Prevencija

Kongenitalna toksoplazmoza je potencijalno teško oboljenje koje je moguće sprečiti! Prevenciju kongenitalne toksoplazmoze čini prevencija infekcije trudnice. Ona obuhvata serološki pregled odmah po utvrđivanju trudnoće, kojim se otkrivaju seronegativne, tj. neimunizovane trudnice. Njima se preporučuje higijensko-dijetetski režim koji obuhvata konzumaciju termički dobro obrađenog mesa, najbolje prethodno duboko zamrznutog, i izbegavanje kontakta sa mačkama. Ako je ovo nemoguće, savetuje se upotreba zaštitnih sredstava (rukavica) pri rukovanju mačkinom posudom kao i pri radu u bašti. Daljim serološkim kontrolama (u intervalima od 6-8 nedelja) identifikuju se trudnice kod kojih je eventualno došlo do infekcije u prethodnom periodu. U tom slučaju, u zavisnosti od starosti trudnoće u vreme infekcije, procenjuje se rizik za infekciju ploda. Može se predočiti i mogućnost eventualnog prekida trudnoće. Ako trudnica odluči da zadrži trudnoću, hitno se započinje specifična antibiotska terapija, a trudnoća pažljivo prati uz preduzimanje mera za prenatalnu dijagnozu eventualne infekcije ploda. Svu decu kod kojih je prenatalno utvrđena infekcija, bez obzira na prisustvo ili odsustvo kliničkih manifestacija infekcije, treba od rođenja lečiti. Primenom ovakvog protokola vođenja trudnoće u Francuskoj je veoma značajno snižena učestalost kongenitalne toksoplazmoze. U našim uslovima gde ne postoje materijalne mogućnosti za opšti skrining u trudnoći, prihvatljiva strategija prevencije je zdravstveno vaspitanje trudnica, tj. upoznavanje trudnice već prilikom utvrđivanja trudnoće sa pomenutim nizom jednostavnih mera kako da izbegnu infekciju u trudnoći. Stoga bi u interesu zdravog potomstva lekari koji rade sa trudnicama morali da poznaju mere prevencije i edukuju trudnice u tom smislu.

_________________
Što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće. Luka 18:27


"Kada bi svakoga koga sretnemo tretirali sa toliko ljubavi kao što to činimo sa nama omiljenom mačkom i oni bi verovatno počeli da predu."

HappyGirl

Broj poruka: 11935
Location: Uvek na oblacima :)
Datum upisa: 05.12.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Toksoplazma

Počalji od HappyGirl taj 2008-01-08, 02:58

Toksoplazma - Toxoplasmosis



Prema nekim autorima, toksoplazmoza je najrasprostranjenije hronicno infektivno oboljenje. Procenjuje se da je 5-20 % svetske populacije inficirano parazitom Toxoplasma Gondii. Horizontalni put sirenja infekcije (sa coveka na coveka) nije potvrdjen, osim u retkim slucajevima kada se ova bolest moze preneti putem transplantiranih organa, a verovatno i transfuzijom krvi. Vertikalni put (sa majke na dete tokom trudnoce) je veoma cesta pojava. U 20-40% slucajeva inficirana majka prenese parazite na plod. Ovo se najcesce desava kod imunodeficijentnih osoba (osobe sa oslabljenim imunitetom, ili u periodima zivota kada je imunitet iz nekih razloga manje efikasan). Trudnoca je sama po sebi "stanje oslabljenog imuniteta", pa je aktivacija toksoplazme u trudnoci cesta pojava.
Toksoplazmoza je neobicna infektivna bolest. Pored cinjenice da je jedna od najcescih infektivnih bolesti ona je u vecini slucajeva asimptomatska. Prenosioci toksoplazme najcesce su macke i, znatno redje, psi. Postoji misljenje da i neke druge zivotinje mogu preneti toksoplazmu na ljude, ali to nije pouzdano dokazano. Osim toga, novija istrazivanja su potvrdila da je jedan od cestih puteva infekcije konzumiranje termicki nedovoljno obradjenog mesa. Ovo je narocito izrazeno u zemljama u kojima su "na ceni" jela od presnog ili "nedopecenog" mesa, narocito u Francuskoj, Engleskoj, SAD itd. Pojedina istrazivanja iz ovih zemalja pokazala su da procenat inficiranih osoba u opstoj populaciji iznosi i do 30% (Francuska). Nedovoljno termicki obradjeno krtolasto povrce (krompir, sargarepa i sl.) takodje mogu biti izvor infekcije ukoliko su zagadjeni macjim izmetom.
Dijagnoza toksoplazmoze se najcesce postavlja posle pobacaja kada pacijentkinja izvrsi pregled krvi na prisustvo anti-toksoplazmatskih antitela (IgM i IgG). Kod muskaraca se ova bolest retko dijagnostikuje zbog svog, najcesce, asimptomatskog toka. Izolovano prisustvo IgM u serumu zene (pacijenta) znaci svezu infekciju toksoplazmom. Prisustvo IgM i IgG antitela znaci "staru", ali reaktiviranu infekciju. Na kraju, prisustvo samo IgG antitela je znak stare i "mirne" infekcije. Titar (koncentracija) antitela takodje ima odredjeni prognosticki znacaj. Toksoplazma moze da se dijagnostikuje i pregledom menstrualne krvi, ali se na ovaj nacin ne mogu uvek dokazati paraziti, zbog ciklicnosti njihovog razmnozavanja. Zbog toga se u menstrualnoj krvi inficirane zene toksoplazma moze dokazati u 2-6 ciklusa tokom jedne godine.


U patologiji toksoplazmoze svakako je najinteresantnija njena povezanost sa trudnocom, pobacajima, anomalijama ploda i sterilitetom. Sama infekcija ovim parazitom, ceste reaktivacije bolesti, kao i stanja "oslabljenog" imunskog odgovora mogu da budu odgovorni za svaki od nabrojanih problema vezanih za reprodukciju. Zene sa aktivnom toksoplazmozom najcesce mogu zatrudneti, ali se ove trudnoce, nazalost cesto zavrsavaju pobacajima u prvom ili drugom trimestru trudnoce. Zbog cinjenice da parazit moze da prodje kroz placentnu barijeru, infekcije ploda su ceste. Posledice koje toksoplazma moze ostaviti na plod u razvoju, najcesce se odnose na infekcije ociju i centralnog nervnog sistema (CNS). Sama posteljica takodje moze biti ostecena. Ostecenja posteljice mogu dovesti do insuficijencije posteljice i intrauterine smrti ploda.
Do nedavno je vladalo prilicno konzervativno misljenje da prisustvo toksoplazmaticnih cisti cak i u centralnom nervnom sistemu, pre svega velikom mozgu, nema nikakve stetne posledice na zdravlje coveka. Medjutim, naprednija i multidisciplinarna istrazivanja su pokazala nesto sasvim suprotno. Naime, ova istrazivanja su otkrila da osobe koje su inficirane toksoplazmom pokazuju znacajne promene u ponasanju i funkcionisanju CNS-a. Primeceno je da toksoplazma pozitivne osobe imaju znacajno sporije reflekse i reakcije na iznenadne dogadjaje, sto je dovelo do zakljucka da u 50% saobracajnih nesreca u Engleskoj ucestvuju osobe sa toksoplazmatskim cistama u CNS-u. Osim toga, primecene su promene u ponasanju ovih ljudi koje se manifestuju kao cesta i diskretna euforicna stanja, zelja za avanturama, zelja za ucestvovanjem u rizicnim situacijama, kao i hrabro drzanje i ponasanje u najvecem broju hazardnih situacija. Istrazivaci tvrde da u obicnom zivotu toksoplazma pozitivne osobe najvise lice na osobe u blago alkoholisanom stanju. Pretpostavlja se da do ovih promena u ponasanju toksoplazma pozitivnih osoba dolazi zbog promena u neuronsko-sinaptickim vezama. Ova istrazivanja su znacajna posmatrano iz nekolio aspekta kao sto su epidemioloski, sudsko-medicinski i uopste zdravstveni. Za istrazivace u Srbiji ovakva studija moze posluziti i u edukativnom smislu jer predstavlja klasicni primer multidisciplinarnog, temeljitog i tipicno "zapadnjackog" pristupa novim saznanjima o jednom parazitu koji zivi u nasem "drustvu" verovatno od samog pocetka nase evolucije.

LECENJE

Postoji vise sema i nacina lecenja toksoplazme. Nijedna sema kombinacije lekova ne garantuje radjanje zdravog, terminskog deteta. Jedna od najboljih strategija lecenja zasniva se na prekoncepcionom (pre trudnoce) tretmanu, koji najcesce traje 30-60 dana. Vecina ginekologa se slaze sa misljenjem da u trudnoci lecenje treba nastaviti od 10. nedelje pa do kraja trudnoce. Lekovi koji su kod nas najcesce u upotrebi su Baktrim, Spiramicin (Rovamicin) i Daraprim. Sva tri leka treba upotrebiti u prekoncepcionom tretmanu, dok se u trudnoci izostavlja Daraprim, zbog moguceg teratogenog dejstva. Svaka upotreba Draprima podrazumeva paralelnu upotrebu folne kiseline. Baktrim i Spiramicin (Rovamicin) se smatraju bezbednim lekovima za upotrebu u trudnoci. U svakom slucaju, i pored izvesnog rizika od terapije u trudnoci, steta koju ovi lekovi mozda mogu napraviti (nije dokazano da su stetni) je visestruko manja od moguce stete koju Toxoplasma Gondii moze naneti plodu.

_________________
Što je u ljudi nemoguće u Boga je moguće. Luka 18:27


"Kada bi svakoga koga sretnemo tretirali sa toliko ljubavi kao što to činimo sa nama omiljenom mačkom i oni bi verovatno počeli da predu."

HappyGirl

Broj poruka: 11935
Location: Uvek na oblacima :)
Datum upisa: 05.12.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Toksoplazma

Počalji od Kamilica taj 2011-08-03, 19:57

Nestrpljiva sam da mi doca pogleda rezultat na toxoplasmu, pa vas molim da mi neko da svoje mišljenje, radi se o pripremi za VTO:
Toxoplasma gondii IgG rez: 3.11
Ref. vrednosti (neg manje od 0.8, granično 0.8-1,1 i poz više od 1,1
Toxoplasma gondii IgM rez: 0.83
Ref. vrednosti (neg manje od 0.8, granično 0.8-1,1 i poz više od 1,1
Jel imao neko sličan rezultat?

Kamilica

Broj poruka: 2616
Godina: 36
Datum upisa: 05.07.2011

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu