USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Da, da zbrzila sam kad je Viktor ušao... Svakako da deca treba da idu unapred u razvoju. Kod nas su socijalni radnici bili zapanjeni koliko je Viktor napredovao kad su došli nakon tri meseca. Radi se o nekim malim (velikim) postupcima koje deca nisu imala. Ili da se ograničim na nas, znam da naš mališan nije, u domu sigurno pažnja nije ni približno kao kod majki a hraniteljica je gledala da što pre sve nauči. Tako da se ta regresija odnosi na pažnju, na ljubav koja je detetu potrebna i kojom može da donekle izleči onaj period kad roditelji nisu bili prisutni. Slično se javlja kod dece koja dobiju brata ili sestru. Naravno, kažem da je pitanje kako ko reaguje, ne kažem da je ovo naše ispravno za sve ali ja sam osećala da za nas jeste. Učiteljica je skoro rekla da naš Viktor najviše od sve dece pokazuje da živi okružen ljubavlju a kad je čula da je usvojen tek onda nam je čestitala. Kaže da bi isto učinila da smo imali i osam godina da se bavimo detetom ali mi smo imalli zapravo četiri, duplo manje od ostalih roditelja... Tako da eto po takvim nekim komentarima i nekom mom osećaju znam da smo (bili) na pravom putu...

Danara dobices. Veruj mi na rec :)

a,bra lalap opisujes situacije sa malom princezom tvojom kao da pises o mojoj.ona i dan danas voli da dominira i ga je glavna i tvrdoglava,da se zaplace na plej bek ako joj nesto nedas a godpodjica ce u januaru 8 g kojeg je meseca tvoja rodjend.

Sad je napunila 2 god.

Jao kako sve to lepo zvuci! Danara ti i ja da upisemo nesto da treniramo. Da budemo u kondiciji,a i brze ce proci vreme. 😄

samo da bude, uz vragolane kondicija se brzo stekne. Ja imam od sestre dve vragolanke, jedna je baš mala tako da znam to kako izgleda.

Ambra ::Sad je napunila 2 god.

kod vas se slavio rođendan. verujem da je žurka bila ekstra

Ijao AMbra, al ga opisa, svaka ti cast! Koliko sam puta pogazila rec kad ssam mrtva umorna, jer nemam snage da se borim s njim. Generalno svi kazu da je dobar. Ima bubica,naidju mu, isto ima ponekad to plakanje na plejbek, ja odmah krenem da ga zezam da se tako ne place, pa smislim kao kako treba i on se uvek zakikoce. Gad, obozavam kad se cereka.

Devojke, ako nista, vi krenite na trcanje, fizicka kondicija je bas bitna u odjajanju deteta, slazem se potpuno.

Ambra, ja sad ustanem sa njim vikendom rano, al posto sam ujutru neuracunljiva, predjem u dnevnu, ponesem jastuk i legnem jos malo, dok se on igra ili gleda crtace. Meni i pola sata zauvar.

Ja sam neko ko je imao fizicku kondiciju da sidje niz stepenice, dodje do kola i odveze se negde. Ja u samoposlugu koja je na 200m idem kolima. I krenem ja sa njom u parkic do koga brat bratu ima 800m, auuuu koja agonija.... nece da hoda mrzi je, nosimo se, moja diskus hernija, spondiloza i skoljoza arlaucu i mislim se - sad smo isli peske i vise nikad. Sutradan parkiram kola ispred parkica.
Toliko o mojoj kondiciji. Usput smo imali srece pa ovo nase dete nije hiperaktivno, vise je tip sedi da se igras sa mnom i crtaj mi nego da skace po kuci.

Veceras smo je izmestili iz bracnog kreveta, dodali smo pored jos jedan krevetic i mirne duse je presla da spava na njega, mislim da ce da bude prva noc da necu razmisljati da li cu joj slomiti ruku ako se okrenem u snu. Uopste ne volim dete izmedju roditelja ali to smo nasledili i tako je moralo da bude. Kad bude spremna, a bice u veoma kratkom roku, samo cu da je izmestim u njenu sobu.
Jutros me je pustila da odremam jos sat vremena, gledala je crtani, vodila monolog a ja sam kunjala. Prvi put od kad je dosla. Polako se opusta i neprocenjivo je kad vidis da se smeje od srca i da ima momente ciste srece i uzivanja.

Ljubav ne dolazi preko noci. Ni nasa ka njoj ni njena ka nama. I osim sto je bilo tesko fizicki izdrzati napor, emocionalno je bilo jos gore na pocetku. Mi nismo imali vremena za psihicku pripremu, za 5 dana smo je odveli kuci. I nista i niko ne moze da te pripremi na to. Niko ne moze da ti kaze kako ce izgledati prvi dani, koliko ces iz sebe snage izvuci za koju nisi ni znao da je imas, koliko ce se sve promeniti... od nacina zivota do nacina razmisljanja... i sve to u tako kratkom roku.
Ja bi im sad onu skolu roditeljstva u centru na kojoj smo 6 nedelja izgubili nabila svima na nos, od one price o majmunu do dramske sekcije koju izvode po onoj kancelariji. Da nije bilo hraniteljke koja je (u zvezde je dizem) isla svaki dan korak po korak sa mnom, meni bi mozak prolupao. Ne zato sto je dete lose vec zato sto ja nisam imala 9 meseci da se prilagodim na dolazak deteta, nisam je podigla od 3 kile mesa, meni su je dali sa 2 godine i dosla je kao mali covek sa stavom sta hoce i sta nece. O tome ti niko ne prica.

I da dodam... dok su u skoli roditeljstva govorili da dete u prvo vreme ne spajamo sa drugim ljudima u nasem slucaju je to bila dobitna kombinacija. Svi prijatelji sa i bez dece su nas svakodnevno obilazili i druzili se sa njom, zabavljali je i nama olaksavali zivot. Da to nismo uradili, upropastili bi ovo dete koje je toliko drustveno i toliko voli ljude i drugu decu. Ubacili bi je u depresiju. Ja sam pratila njene reakcije, a ne misljenja socijalaca, i po tome postupala. Na sve ono na sta bi dete dobro reagovalo ja sam ponavljala a sve ono sto joj se nije svidjalo ukinula bi. Sada sa njom mozemo da idemo gde i kod koga hocemo, svakome ko joj se dopada na prvi pogled pruzi cuclu. To je znak da joj se neko mnogo dopada.
Sutra kada usvojite dete, pratite svoje instinkte i detetove reakcije i zelje, bice vam svima mnogo lakse. Na pocetku je to cista trgovinska kupujem prodajem kombinacija, kupujes brdo poklona, kupujes interes za tebe, prodajes maglu da padne na tvoj sarm i sve to na kraju prerasta u ljubav.

Pošto ovde najčešće svraćate - napravila sam temu sa čekalicama, pa upišite se, ispišite, kako već...

Za roditeljstvo, to je uopšte jedna avantura koja traje iz dana u dan, meseca u mesec, godine u godinu... Mislim da nas niko unapred ne može pripremiti jer kako se ono kaže sa radjanjem deteta rodila se i majka, odnosno u našem slučaju sa usvajanjem deteta usvojena je i majka. Mi prvo nismo ista osoba od pre, jer nikad pre nismo bile majke, to je sasvim nova dimenzija sveta. A opet mi imamo neke svoje osobine, dete svoje i sve to treba da se uklopi... Taj prvi period jeste koliko lep toliko i stresan jer je sve to odjednom i novo ali prodje, posle dodje novi sa novim iskušenjima i lepotama pa novi i sve tako... Kod nas opet to kakav je bio Viktor kod hranitelja nije nam mnogo koristilo, to je jedno dete a sasvim drugo kod nas, da je imao prilike da živi kod bioloških roditelja verovatno bi to bila treća osoba. Deca imaju raznih potencijala pa se u različitim sredinama različito i ponašaju/razvijaju. No život je onakav kakav jeste, mene ono kako se Viktor ponašao kod hranitelja podseća na njegovo ponašanje u vrtiću ili školi. Meni je opet školica roditeljstva bila korisna, takodje i Viktorova socijalna radnica. Ona je od svih ljudi najviše doprinela nekoj mojoj veri u mene samu. Od prvog časa me je posmatrala kao majku koja najbolje zna šta je dobro za njeno dete. Takodje bilo mi je i jeste mi korisno ono što sam čitala o roditeljstvu i usvajanju, zatim razmena iskustava sa drugim usvojenim i ostalim roditeljima. E sad ima ovo što i Ambra kaže da vi za razliku od bioloških roditelja niste dete upoznali tokom trudnoće i odgajali od rodjenja, da ono ima već neki svoj karakter, istoriju... Tako da je to jedna malo specifična situacija gde je dobro da se ima taj instikt/intuicija/vera u sebe od početka a opet da date i sebi i detetu vreme da se navikavate, da se upoznajete, da stvorite svoju istoriju, dogadjaje o kojima ćete da pričate i da se sećate, da vaš odnos ode u dubinu i širinu... Ako dete voli maženje i grljenje onda bih ja bila za terapiju grljenja najviše u tom počentnom periodu, zagrljaji će dospeti tamo gde nijedna priča ne dopire. Mi smo imali sreće da je Viktor maza i ja sam ga samo držala, nosila, grlila, ljubila... Sa mužem nije hteo taj telesni kontakt pa smo to poštovali. Ima dece koja i sa majkom odbijaju takav kontakt i onda to isto treba poštovati pa naći neki drugi metod. Ja sam tek kasnije čitala koliko je i kod psihologa taj telesni metod nešto što se preporučuje, ali eto spontano sam to već primenjivala. Naravno i drugi roditelji i deca se grle ali kod nas je i danas to mnogo više u odnosu na vršnjake. Ja samo čekam kad će to maženje prestati i dete me otkačiti. Ali ono što je lepo je da je Daca pisala da i kao odrasla devojka sedi majci u krilu pa ako i kod nas bude nešto slično, nemam ništa protiv

arma neznam dali si citala moj dnevnik sto sam vodila ali veruj da sam ja postupila ko ti sto se tice prijatelja,kumova rodbine,marija je stigla kuci oko 2 sata meni je kuca oko 6 bila puna odraslih,dece da t6o njoj nije smetalo a dete je domsko nije naucila bila na punu kucu,tako je svaki dan bilo prvih nedelju dana nisam znala sta cu od gostilju,moji su samo njih 14 doso sutra dan da je vide.a miki kad je doso stigli smo pre podne i odma sam isla da setam sa njima dvoma a uvece bila kuca puna gostiju da je on jadnicak pito kad su svi otisli mama dali ja sad ostajem kod vas ili idem kod ...i imenovao hraniteljicu.rekla sam kod nas i od tad nikad nije je trazio u martu ce biti 5 g kakao je kod nas a mariji ce sad 6.11.biti 7 g
sto se tice kontakta sto simona pise kod mikija slabo je izrazeno prema meni a prema ostalima jeste jako .pogotovo imamo osecaj kad god nekog novog upozna on ga zagrli ko da ga zna 100 g a ne pre 2 min upozno,ima par forumasica koje ga licno znaju i iznenade se kakva je njegova reakcija bila prema njima i njihovim muzevima i cak mi neveruju da je to dete koje sam ga ja opisala ,da je velikiki vragolan i to bas veliki oni kazu da je miran,bukvalno takav dojam svi imaju koji ga upoznaju a ja znam kako je meni sa disciplinom u skoli i ako nisam ja pored njega koje sve nestasluke radi
a marija je susta suprotnost ona je velika maza i dan danas pogotovo ako nesto oce uvuve ti se pod kozu,evo primer od jutros sela kod dede u krilo i sve se mazi i govori deda sutra cim ustanemo idemo da mi kupis majicu i objasnjava kad je pomazis po stomaku ona postaje srecnaili tuzna kao menja sliku,kazem nemoze treba drva da se uzmu a ona deda idemo ja i ti da kupimo ja proverila 820 d je u radnji i zeznucem omamu da nekupimo drva a mora meni majica,sto je on naravno potvrdio da idu odma ujutru da uzmu ako je stigla velicina jer zena rekla da imaju samo 14 i 16 a njoj treba 8 ili 10 deda stao i neveruje da je isla da proveri posle skole u radnji.i samo ako bude br odma ce joj uzeti a miki nikad to nebi uradio da trazi nego je on zadovojan sa onim sto mu uzmem a ona sta joj se svidi to mora da ima pa bilo kako ali ce doci do tog

Jeste li videli na drugoj temi da usvojene devojke (Maja koja je Kutanjka, Sonja i Milica su pisale na blogu) gostuju u emisiji "Dajana talk show" na obn oko pola šest? Iskaču mi obavesti od Milice što je dobro da ne zaboravim... Mislila sam da gleda i Viktor ali ode napolje... I mirnije mi je da gledam sama. Ako ne pogledate biće na you tube...

Danas sam u svom dnevniku posle puno vremena napisala post ali vidim da se i ovde dosta priča o tim nekim stvarima koje sam u postu dotakla pa ću ga prekopirati i ovde, možda bude interesantno i ostalim čekalicama koje nemaju pristup dnevnicima..

Zdravo devojke!

Evo mene posle puno vremena... Da odmah predjem na stvar - ništa se značajno nije promenilo.
Tokom vremena od kada se nisam javljala bili smo na dosta razgovora i svaki put iz ovog ili onog razloga bili odbijeni. Za ove četiri ipo godine koliko smo u celoj priči (od momenta kada smo predali dokumenta) do sada imali smo već dvocifreni broj razgovora, obišli Srbiju uzduž i popreko i eto.. Još uvek čekamo.

Susreli smo se sa raznim centrima, stekli neki uvid u stanje socijalnog sektora u našoj zemlji, ažurnost radnika koji se bave najosetljivijom grupom koja postoji-decom. I zaista, ima različitih primera.
Evo par primera: za jedno dete bili smo istog dana obavešteni da smo odbijeni, jedva da smo stigli do kuće kada je telefon zazvonio. Možete pretpostaviti da smo očekivali da su vesti dobre budući da zovu tako brzo. Nije bilo tako. Iz jednog drugog centra nisu nam ni javili nego smo mi stpljivo čekali i čekali.. I čekali.. I posle dva meseca kada smo pozvali da se interesujemo bukvalno su se izdrali na nas!
Pre tri meseca bili smo na razgovoru za malu devojčicu čija me je priča podsetila na Danarinu-dete za koje niko nije bio zainteresovan. Isto sve sa proširivanjem spiska.. I još nam ništa nije javljeno...
Naravno bilo je i centara gde su bili korektni i njima stvarno skidam kapu iako nas nisu izabrali.

I tako mi čekamo... Želja da imamo ćerku a naši sinovi sestru jača je od bilo čega i mi ćemo je čekati dok ne dočekamo. Čekamo je mm i ja, čekaju je braća, bake i deke, ujaci i tetke. Čekaju je sestra od tetke i svi naši prijatelji čija je srca kroz naše čekanje dotakla. Znamo da ona tamo negde postoji i da je pitanje trenutka kada će nam se putevi ukrstiti. Nedavno smo počeli da gradimo kuću a u toj kući soba pored naše spavaće je njena.
Doći će dan kada će čekanju doći kraj i tada ćemo moći da joj ispričamo sve o tome koliko smo je želeli, koliko smo o njoj maštali, koliko smo kilometara prešli dok smo je tražili.

Jednoga dana videće post Jagodice-Bobice i i on će biti pun lepih vesti. Danas nije taj dan ali imam neki osećaj da će nam se sreća uskoro promeniti

Jagodice, rasplaka me. Osecam neke dobre vibracije u vezi sa vama i ovom pricom~!

Ambra, sve si super opisala, i ja sam zagovornik slusati sebe i svoj insekt.

Ja sam imala priliku da upoznam Jagodicu Bobicu i njenog muža, a i oni upoznali Viktora i mene. Trebalo je da budu i njihovi sinovi, Viktor je došao sa njima da se upozna, ali nešto se izjalovilo Ne mogu da vam opišem kakvi su ljudi, koliko pozitivno zrače, koliko su lepi, mladi a opet jaki... Jagodici Bobici baš odgovara taj nick. Za socijalne radnike nemam drugog objašnjenja sem njihovih predrasuda s obzirom da imaju već dva biološka sina a i možda u današnje vreme prosto ne veruju da postoje ljudi koji su tako pozitivni. No i ja nekako osećam pozitivnu vibraciju za Jagodičicu Bobičicu. Nekako mislim da će i socijalni radnici drugačije gledati kad su sinovi sada veći i sestrica će biti miljenica svih. Navijam da se sledeći put vidimo u proširenom sastavu

Biksi ja predlazem da mi sednemo i popricamo o nekom kombinovanom braku. Vidis kakva su vremena. Imamo tu neku ponudu ali mladozenja je dosta stariji (10 god.), a Arsa mu dodje tu taman. Poslacu ti snajku u tvoj kraj da ti bude na oku.

moj suprug je već na kraju sa strpljenjem, nas samo cimaju svuda po srbiji. potošio sve dane što mogao da potroši

Danara,
ne znam šta tu bilo ko može da ti kaže... Ono, može im se... Oni su država, odredjuju kako njima odgovara a ne da izlaze svakome u susret. Kada pogledaš koliko ljudi ima to je prilično nemoguće. jedino da pokušate da vam nekako zakažu vreme koje bi vam odgovaralo ali opet ne verujem da oni hoće van svog radnog vremena da zakazuju a to za tvoj supruga predstavlja uzimanje slobodnog dana. Možda da razgovara sa direktorima/vlasnicima, objasni im šta je u pitanju i pita da mu/vam izadju u susret. U svakom slučaju, razgovarajte, ojačavajte jedno drugo. Muškarci redje čitaju forume/blogove ali koliko toliko usmeri muža da čita da bi kroz druga iskustva malo opet i sebe ohrabrio.

Evo ja još idem po centrima za soc. rad ali dobrovoljno Ima nova škola roditeljstva pa su zvali Dacu i mene. Još nisam uspela da stupim u kontakt sa njom ali nadam se da idemo obe. Letos sam ja bila na odmoru pa je Daca u jednoj školi roditeljstva bila sama. No nadam se da sad neću morati ja, lakše je kad smo obe zajedno... Nije nimalo lako susretati se sa ljudima i odgovarati na njihova pitanja, zadirati u svoju intimu ali što bi Daca rekla sve radi višeg cilja, nadam se da im može biti nešto korisno. A opet povratno, mada su oni na početku tek a ja sa nekim "stažem" koji se povećava i meni znači kasnije to ponovno zagledavanje u sebe samu i neko dodatno sećanje i preispitivanje. I svakako novi kontakti znače, jako mi je drago da su više ljudi koji su tada bili školarci sada roditelji. Uglavnom držite nam palčeve ako idemo obe a naročito ako idem sama, trebaće mi

Jagodice bobice, navijamo za vas!

Simona i Daco, baš je lepo da nastavljate sa praksom gostvanja u školama roditeljstva. Držimo palčeve!

Danara cuvajte zivce trebace vam. Imate posla sa slozenim drzavnim aparatom... glupo je da gubite strpljenje.

Jedno pitanje... posle koliko vremena ste upisali dete u vrtic, od dolaska kod vas?

snedra :: ...
Simona i Daco, baš je lepo da nastavljate sa praksom gostvanja u školama roditeljstva. Držimo palčeve!

Hvala Snedra Ipak ide i Daca tako da mi je sada sve ipak lakše :)

Ambra,
mi smo upisali tačno Viktora nakon šest meseci. Nas su učili u školi roditeljstva da je šest meseci nakon dolaska deteta neki pravi period za upis u vrtić a ja kad nisam bila sigurna šta činiti držala sam se onog školskog. Bio je još jedan razlog a to je što mi nismo hteli da kažemo u vrtiću da je Viktor usvojen a da bismo mogli da prećutimo morali smo da imamo izvod iz matične knjige rodjenih sa našim podacima. Sem toga Viktor je došao u proleće pa smo onda imali proleće i leto u kojima smo nalazili društvo i na igralištima i obilazili razna mesta i putovali. A dolazila je jesen kad je sve to bilo malo teže. Što se samog Viktora tiče ne mogu ni sada da kažem da li je bio spreman ranije ili bi možda bilo pravo vreme bilo nešto kasnije... Otprilike svaki izbor ima svoje prednosti i mane ali nekako smo tako prelomili i nije bilo nekih velikih problema u vrtiću...

Kako vi planirate?

moji nisu ni isli u vrtic nego pravo u predskolsko oboje