Kad padnemo-nismo sami

Ema, tako to ide, znamo svi...

Ali onda dođu i lepi trenuci

Ma meni ovih dana sve naopako krenulo,pa se skupilo !!!
Al, dobro je da imam vas ovde i da ovde ima lepih vesti !!! Proci ce i ovo !!!

Ema, ja ovih dana šiznuh zbog vode! Dolazi samo noću i ranom zorom, nikako da se organizujem... Znam da nema smisla ovoliko se nervirati zbog toga, ali lepo poludeh! A onda shvatim, nije zbog vode, voda je samo "šlag na torti"
Tako da ne znam kako sačuvati mir kad smo u ovakvim akcijama.

Ema, nisi sama kao što naziv teme kaže.

Ko zna...možda te i iznenadi prirodna trudnoća, i to ovih dana

Ema, ja sad čekam da javiš da si trudna E to bi bilo -

anak ::Ema, ja sad čekam da javiš da si trudna E to bi bilo -

I ja, i ja

Devojke,
I ja bih to volela, ali nisam...vestica jutros stigla,doduse nesto oksudnija,i sve me boli...Mucnine ne znam od cega su, mozda od metformina, mada ga vec dugo pijem, i do sada nije pravio problem... a mozda je sve na nervnoj bazi, jer se zaista sve nesto lose poklopilo...nista posebno, ali malo po malo...

Pa možda je oskudnija jer nije meca nego implantacija

Joj, Anak, mislis da mi to nije proletelo kroz glavu...ali, izostaje glavni simptom trudnoce-napetost grudi, a toliko me boli donji deo ledja, da cu morati da popijem jedan nimulid...Zaista mislim da je sve posledica stresa, bas sam popucala po svim savovima ovih dana, valjda naidje tako period...Videcu kako ce ici narednih dana, tj danas i sutra ( svi dobro znamo da ja nisam karakter da izdrzim neizvesnost duze od 48h ),p ako bude mrljavilo i dalje, i ako ove mucnine ne prestanu, uradicu test. Sva sreca pa mi je mm otputovao danas, da me ne gleda u omiljenoj, ogrpanoj trenerci, kako se premestam sa kreveta na fotelju i obrnuto...kada mi naidju ovakve zute minute, nisam bas neko drustvo, a mm svasta trpi...
Inace, odbrojavanje je na neki nacin pocelo,jer bi sledeci ciklus trebalo da bude klomifenski, za IUI...


A za sve vas koje mi zelite lepe zelje....

Ma ko kaže da su grudi glavni simptom, eto baš mi je kolegica sa posla rekla da je nju boleo donji deo leđa , mislim bez zezanja. Nego, radi ti testić i ne pij nikakve lekove

Vestica u svom punom obliku krenula jutros, test jos uvek nisam uradila, mislim da nema potrebe. Nadam se da cu izaci iz ovih zutih minuta uskoro, pa da cemo se radovati u septembru, kada prodje IUI !!!

Šteta baš sam se nešto nadala

Hoćemo, radovaćemo se , sve će da se šareni na Kutku, ako na vašaru!

devojke, hvala...
Inace, ja sam bas bila potonula, ne secam se da sam toliko i tako plakala kao poslednjih par dana, ikada u zivotu... I prosla sam kroz sve one faze, od besa, osecaja nemoci do potpune iscrpljenosti... jutros sam zaspala u pola sest...Kako cu na posao, pojma nemam, oci su mi ko lubenice... tvrde, a crvene iznutra...ali, valjda je svo to plakanje donelo i olaksanje,jer sam konacno shvatila da mogu ja da se trudim koliko hocu, da se nerviram i da dubim na trepavicama, vise nista ne zavisi od mene. Do mene je samo da ne jedem slatkise i da redovno vezbam, da drzim IR pod kontrolom. Mislim da sam iskplakala svu svoju nervozu i svu muku ovog puta, a jos kada danas ne bih morala na posao , bilo bi sjajno !!!
Imam jos 12 dana do odlaska na more, koje jedva cekam, nesto malo posla izmedju, a kad se vratim sa mora, mislicu o svemu. Laknulo mi je i to sto sam se dogovorila sa jednim ginekologom da mi izda potvrdu da sam uradila tri IUI, ako mi bude trebalo, mada sam resila da probam makar jednu.
Brem vise nema one teskobe...

Tako da, idem ove moje lubenice da potopim u 'ladnu vodu, da se odvucem na posao, pa se javljam uskoro sa lepim vestima....
Inace, mucnine i dalje imam,mislim da mi malo reaguje zeludac na svu tu nervozu...

Tako je Ema!!!!

Ema nedaj se!I ja tako isplacem se ,meni bude lakse pa opet sve ispocetka!Moramo sta da radimo.Ja sam sad svesna da moram da se borim svim snagama a u svemu tome mora kad tad biti rezultata.Samo budi uporna i videces mora da se isplati.Uzivaj sa svojim muzem opsuti se,idite u setnju,to meni puno pomaze suma i voda.A vec ce te ici na more tek to ce da bude pun pogodat! Imam jos jedan predlog za tebe da li si probala zumbu? Joj meni to ekstra!!!Kompinacija fitnesa i plesa uz ekstra muziku.Iskaces se ko luda i eto ti treninga :aa76:Znaj da sam uz tebe i da i ja prolazim kroz tezak period ali bice bolje,svima nama nadam se...

Daco, hvala puno na savetu !!! Zumbu nikad nisam probala, ali jesam sve ostale plesove, jer sam ceo svoj zivot isla u plesne skole, pa cak i sada mm i ja odemo negde da se izdjuskamo. Inace, ja tri puta nedeljno ostavim dusu u teretani, a dva puta nedeljno trcim na Adi... I kad kod mogu, odem na reku... I da mi nije toga, verovatno bih eksplodirala. A za zumbu znam da je super, samo sto kod mene u kraju nema, a mrzi me da pored svih obaveza idem negde dalje... mada, koliko sam luda, nije iskluceno da krenem od jeseni !!!!

Cure, eto, niste same, tu sam ja, da vas STISNEM!

Drage moje, sve vas ljubim, hvala na podrsci...
A ja volim da vezbam, skoro da sam zavisnik. Uvek sa trcala, vozila bajs, isla na ples... Onda sam naglo stala pre dve tri godine, ugojila se 10 kg i potpuno se upropastila. Sada se vracam na staro, prija mi. KOd mene debljanje nema veze sa IR, ja jednostavno nista nisam radila, a jela sam samo tako. Imala sam problema na poslu, tj nisam imala posao, pa sam kompenzaciju nasla u hrani.

Pa drage moje i ja sam tužna, skupljam suze i stalno sebi govorim ne plači, ne plači..plašim se da to kad krene.. Uzdržavam se zbog drugih, ili da ne zna mama, da me ne vidi svekrva,jer sam po ceo dan kući, imam život kao i ona, penzionerski!!! samo što ona ima više drugarica, jer ne rade i ne brinu o deci) pa onda da ne čekam muža s posla uplakana...sad shvatam i sama, pući ću!!!! I ne može to da se reši: Danas ću da se isplačem i gotovo, već samo kad krene..pa nek ide dokle god treba.
Vidim da grešim jer kada sebe gušim ja gubim energiju koja mi je preko potrebna.Isto mi se dogodilo prošle godine posle zahvata laparaskopije.Oporavljam se ja polako a samo mi se plače,i ne dam sebi taj užitak.Umesto da sam se lepo isplakala,olakšala sebi dušu i krenula dalje...Posle toga krenem sa inseminacijama,pa isčekivanje, posao i ostali stresovi....i sve to sa mojim pređašnjim osećanjima kulminira u poremećaj rada štitne žlezde....skoro sam sigurna da je zbog tog potisnutog stresa,jer bio mi je uzasan taj period na poslu, u jednoj banci,koja se zatvorila,a da mi sve to ulepša moj brat kupi motor!
Mogu samo sebe da krivim,ali naučila sam nešto! Ja imam problem i ja treba da se ponašam onako kako se osećam a ostali da se prilagođavaju meni! Ne ja njima! Jer normalno je i da sam tužna i da plačem i da mi se ne izlazi iz kuće.Nije normlno kada te faze traju preterano dugo ali povremeno je čak neophodno da se to dešava.
Kad samo pomislim za šta se ljudi bacaju u bedak i zbog čega plaču smuči mi se.
Suze su korisne,i bolje da se isprazim što pre i krenem dalje,ovako samo stojim u mestu....niti plačem,niti se radujem!

ancik ::
Mogu samo sebe da krivim,ali naučila sam nešto! Ja imam problem i ja treba da se ponašam onako kako se osećam a ostali da se prilagođavaju meni! Ne ja njima! Jer normalno je i da sam tužna i da plačem i da mi se ne izlazi iz kuće.Nije normlno kada te faze traju preterano dugo ali povremeno je čak neophodno da se to dešava.
Kad samo pomislim za šta se ljudi bacaju u bedak i zbog čega plaču smuči mi se.
Suze su korisne,i bolje da se isprazim što pre i krenem dalje,ovako samo stojim u mestu....niti plačem,niti se radujem!

Nisi sama, samo mi nije jasno zasto krivimo sebe kod nas sad nije bilo losih nalaza a nije uspelo i ako je vec mesec dana kako mi je radjena VTO ja se rasplacem i dok sve ne izbacim ne zaustvljam se. Kad sam juce uzela otpusnu listu pa ja se nisam zaustavila i opet krivim sebe kako bas ja da lose reagujem na stimulaciju sta je problem ?????
Danas kad sam dosla s posla ista prica nova godina mi je bila nikakva cak kad smo dosli s doceka i vidim u sobi sve ukraseno ali prazna soba fali nesto opet suze, za ove moje 9 godine koliko sam plakala pa odakle suze da jos uvek placem, ima li kraja, Ato da se nekom prilagodjavam nikako meni je tesko i ne zelim da me niko sazaljeva ili da me tesi jer sama sam pregurala sve do sad samo cu i od sad jer razumevanja nigd oko mene.
Jedine ste mi VI ovde koje razumete sve i zato vas volim i ljubim vas sve

Ancik i karakaca isti je slucaj i kod mene... Ja sam se zgrozila za ove praznike koliko me ljudi i to moji malo razumeju.Ancik meni su smesni problemi mojih drugarica.Ovu jednu sam bas iskritikovala pre neki dan.Ljudi nisu ni svesni koliko su srecni i koliko su im mali problemi u odnosu na nase.Pitala bi nekog od njih kako bi im bilo kad konstantno sest god.piju lekove,idu na neke intervencije,ne izbijaju iz bolnica,padaju i stalno se dizu....Da li bi mogli sve to?!Kad na mali problem odustaju.
Ancik samo placi,izbaci to iz sebe...Tako ja radim.Pukla bi majke mi mile kad bi sve drzala u sebi.I ja isto volim sto su ovde zene koje se razumeju i koje se medjusobno podrzavaju u ovoj nasoj muci.

Da to sam i ja pomislila kako ljudi ne umeju da se raduju, dok sam prikupljala papire poznato vam je cekanje u DZ za upute i sretnem poznanicu koja je bila 5-6 mesec trudna i kaze mi jaoo dosadilo mi je vise dolazenje na kontrole, preglede i svakog meseca vadjenje krvi kad ce vise da se to zavrsi, samo sam je pogledala i rekla pa valjda dolazis zbog sigurnosti da ce beba biti dobro i ti takodje to je lep razlog budi srecna sto zbog toga dolazis. Svaka od nas bi bila presrecna da je na njenom mestu. Ja sam ovde tek shvatila da nisam jedina koja se raduje tudjoj trudnoci kao da sam ja u pitanju pozdravljam SVE zenice na KUTKU jer smo mi ipak sve zajedno lavice koje se bore i koje ce na kraju da imaju svoje

I sad kad sam bila najranjivija pore svih vas i mm znam da niko nije mogo da razume moju bol, a boli jos uvek, ali kao da sam nucila da zivim s tom mojom mukom ipak su godine u pitanju u svakoj godini borbe sam imala po jedan ili dva takva razocarenja da su te moje "prijateljice" na mom mestu zavrsile bi odavno na psihijatriji jer sto kaze Dacaa na kakve se one sitnice nerviraju smesno je.....

Drage moje, da vam kazem bas onako iskreno, puno mi je pomogao ovaj forum. Prepoynavala sam se u gotovo svakoj re;enici svake od vas. Citala sam i one od pre 3-4 godine kada nisam ni znala sta je VTO. I vidim da je svaka isla mojim koracima to jest da ja idem vasim koracima. Sve sto se desavalo meni i sve sto je u meni u svakoj je od vas. Sada vidim da su neke mnoogo hrabrije nego sto su bile na pocetku, a neke su i dobile decu USPELE SU! A to i meni daje neku vrlo jaku snagu. Da cemo mm i ja uspeti! I moram da kazem sve ste vi do jedne vrlo hrabre i borbene i posebno mi se dopada sto nigde ama bas nigde nisam naisla na zloban i zajedljiv komentar . Jer kriza moze ili da te unisti razjede ili obogati i popne stepenicu vise.

O "Sumadijo, ko bi tebe ostavio" naravno da cete uspeti i vi.