Gde ste se porodile, priče sa porođaja,gde cete se poroditi?

Pocela sam da pisem svoje iskustvo sa porodjaja, ali se ispostavilo da sam napisala 3 strane u wordu, i ne znam da li da ih ovde kopiram...

ja bih paste-ovala   

Porodila sam se pre dve godine i tri meseca, ali ipak bih da napisem svoje iskustvo.
Izabrala sam gradsku bolnicu na Zvezdari.
Zbog moje dijagnoze nisam smela da se porodim prirodnim putem, pa je carski rez bio planiran. Imala sam komplikacije oko pripreme papirologije za carski rez, jer je bilo FT1P, ali na kraju sam pocetkom devetog meseca prosla komisiju i carski rez mi je bio zakazan za 38. nedelju.
Na prijem sam dosla 12.septembra ujutru u 9h, dan pre zakazanog porodjaja. Pored laboratorijskih analiza koje sam donela (krvna grupa, kks, analizu urina, stolice i briseva) i zahteva mog orl hirurga za carski rez, uradili su mi dodatne analize kks i ekg. U toku tog dana sam imala po 3x pregled, ultrazvuk I CTG. Ponovo su mi uradili analizu krvi. Nisam jela od 6h uvece, niti pila vodu nakon 12h. Tog dana sam dobila prve dve vakcine fraksiparina.
Ujutru su me probudili pre 6 da bi obavili do kraja pripremu. Opet ctg, ultrazvuk, pregled, posle toga sam dobila klistir, tusiranje, brijanje (to sam obavila kod kuce) i bila sam spremna. Morala sam skinuti sa sebe svu sminku, lak sa noktiju, nisam smela da mazem posle tusiranja nikakve kreme i balzame. Kada su me pozvali da odem u salu, prvo sam otisla u pripremu sobu gde sam obavila razgovor sa anesteziologom, ispitao me je o svim mojim prethodnim operacijama, izlistao sve moje izvestaje posle operacija koje sam donela, potpisala sam saglasnost za totalnu anesteziju, jer mi on nije preporucio spinal posle svih totalnih anestezija. U pripremnoj sobi sam skinula sve sa sebe, sociva, gumicu za kosu, a od njih sam dobila mantil koji sam samo navukla na ruke, a pozadi je bio otvoren skroz. Tako sam sa mantilom otisla do operacione sale. U sali sam legla na sto, vezali su mi ruke i noge kaisevima, fiksirali glavu (to stvarno nisam videla cime), stavili kateter i braunile u obe ruke (u desnu za anesteziju a u levu za transfuziju). To mi nije bio prvi put da sam bila u operacionoj sali, ali sam se ipak jako uplasila i kada su mi prikacili ekg posto su mi otkucaji srca bili jako ubrzani dobila sam inekciju bensedina intravenski. Pripremu su radili anesteticar, anesteziolog i instrumentalka, a kada su me oni vec vezali u salu je usao dr. Moja sreca jeste ta sto sam instrumentalku licno poznavala (prijateljica moje mame), koju kada sam videla da je usla u salu osetila sam veliku sigurnost (ili je tada bensedin vec poceo da deluje pa sam se smirila zbog toga). I dok su radili pripreme koje su trajale mozda i minut, ali za mene je to bila vecnost, svi su caskali, salili se sa mnom i trudili se da naprave krajnje pozitivnu atmosferu. Tako sam se sa njima ispricala, objasnila im kako sam se sredila (izdepilirala, ofarbala, nalakirala nokte...) za prvi susret sa bebom, dok mi je dr mazao jod preko stomaka, osetila sam svaki pokret cetkice i jezila se od hladnog joda... pripremili su odmah prvu bocu transfuzije na koju su me prikacili pred pocetak operacije, jer su mi analize krvi bile jako lose i znali su da cu izgubiti puno krvi. Anesteziolog je izdiktirao prvu dozu anestezije, kada sam je dobila pocelo je da mi zuji u glavi, I dalje sam videla, cula i pricala, ali kao usporen snimak. Anesteticar mi je, dok me je uvodio u anesteziju pevao pesmice pored glave, doktor i instrumentalka su se salili. Anesteticar je izdiktirao sledecu dozu anestezije, i dok sam osecala kako mi anesteticar u braunilu sipa sledeci spric anestezije poslednje cega se secam jeste da me je instrumentalka pomazila po glavi I rekla mi “ne brini, ja sam tu!” i da mi prebacuju paravan ispred lica da ne vidim sta se desava dole. Zaspala sam. Milan se rodio ujutru u 8 i 20.
Sanjala sam kako se udajem. Kako radjam blizance, dva decaka, kako je moj pokojni svekar (koji mi je u sestom mesecu trudnoce preminuo na rukama) pored mene i kako se svi radujemo. Vec je proslo 10 sati. Cujem otkucaje EKGa, jaku skripu, korake klompi, razgovor sestara i volonterki sa intenzivne nege ali ne razumem ih, cujem kako mi prolazi kiseonik kroz tubus, ali osetim da ne mogu da udahnem dovoljno vazduha, ne mogu da otvorim oci. Pokusavam da mrdam bilo kojim delom tela da bih znala da sam ziva, jedva pomeram prste na rukama i osetim kako me neko mazi po kosi. Onda pocinjem da razumem reci volonterke koja me mazi po kosi, govori mi kako sam sada mama i kako imam sina. Otvaram oci, i dalje me plasi zvuk EKGa, i cujem kako su mi otkucaji nejednaki, cas ubrzani cas smireni. EKG se ubrzava kada pomislim na to da se ja ustvari ne budim vec ne daj Boze umirem, a onda okrecem svoje misli na to kako sam ispunila svoj najveci san na svetu i postal majka, i onda cujem kako mi se otkucaji EKG-a usporavaju. Otvorila sam oci i videla tubus koji me je ponovo uznemirio. Krenule su mi suze, volonterka mi brise suze sa lica, mazi me po kosi, objasnjava mi kako je sve u redu i kako ce sve sto me boli uskoro proci. A boli me sve. Tek tada su krenule kontrakcije materice, jer je moj organizam tek nakon budjenja registrovao porodjaj. Nekoliko dr me je obislo, pokusala sam da trazim da mi izvade tubus ali nisam mogla da pricam, da se pomeram, samo sam plakala i pomerala glavu levo-desno. Posle otprilike pola sata budnog stanja su mi izvadili tubus. Grlo me je jako bolelo, imala sam nagon za kasljanjem ali nisam mogla ni da kasljem od kontrakcija ni da udisem vazduh. Uvodjenje u anesteziju i budjenje je bilo mnogo bolje od svih mojih predhodnih operacija. Ali sada sam jedino imala strah od toga da li se budim ili umirem, neosnovan strah. Jos nisam uspela da pricam kada mi je pedijatrijska sestra donela bebu. Prvo je sa njim stala ispred mene i rekla mi “cestitam majka, ovo je vas sin!” a onda mi ga je stavila na grudi. Tada je sva bol prosla, prelile su me do tada nepoznate emocije, on me je gledao krupnim crnim ocima, odmh sam ga volela! Ljubila sma ga po glavi, mislim da uopste nisam disala, vreme mi je proslo kao trenutak. Sestra je proverila podatke (ime I prezime) pa stavila meni i bebi broj na ruke i odnela ga. Posle nekog vremena sam vec dosla sebi, imala sam transfuziju i infuziju, ali kako mi je istekla boca transfuzije koju sam tada imala, osetila sam se bolje. Svo vreme je pored mene sedela volonterka. Pricala mi je kako je cula plac bebe kada se rodio, dobio je visoku ocenu na rodjenju. Oko podne sam imala posetu. Prvo je usao moj muz, o tim emocijama ne mogu da pisem jer su neopisive. Posle je usla moja sestra bliznakinja, za njom mama, pa dever i svekrva, svi su smeli da udju jedan po jedan da me posete. Za vreme posete su mi ponovo doneli bebu. Dalje celog tog dana sam lezala u bolovima, infuzije, transfuzije, fraksiparin, lekovi protiv bolova. Prvo proveravanje lohija istog dana (pritiskom stomaka proveravali su da li je krvarenje uredno) je bilo toliko bolno da sam bila na granici da izgubim svest. Sestra e je istog dana celu oprala gazom i toplom vodom iz lavora, cak mi je polako sipala vodu da me pita da li mi prija toplota vode. Pedijatrijska sestara je tog dana bila 2x da mi pokaze vezbe za masiranje grudi da bih ubrzala laktaciju.
Sledece jutro, kada je dosla vizita vec je proslo 24h od porodjaja. Osecala sam se mnogo bolje od prvog dana. Tog jutra sam morala da sednem i da ustanem. Prosetala sam uz pomoc sestre 10tak koraka kroz sobu i vratila se u krevet. Prvo ustajanje je bilo jako bolno, ali sam morala da pocnem da setam, jer sam vec sutradan morala da idem na odeljenje porodilja. Tog dana sam dobila pored infuzije i nekoliko gutalja caja i jedan keks. Bebu sam tog dana videla samo jednom na par minuta. Popodne sam jos jednom prosetala kroz sobu, drugo ustajanj je bilo mnogo lakse od prvog. Tog dana je ponovo bila pedijatrijska sestra dva puta da mi pregledala grudi. Bila je doktorka pedijatar i ukrtko mi je ispricala da je dete rodjeno sa ocenom 9/10, da je sve preglede prosao uredno i da je zdrava beba.
Sledeceg dana, dva dana nakon porodjaja prebacena sam na odeljenje sa porodiljama. Imala sam pregled, tako sto mi je dr opipavao stomak da vidi da li je materica na pravom mestu, sto je izazivalo uzasno jake kontrakcije. Dobila sam upalu grla od tubusa i upalu vena od braunile od infuzije i transfuzije. Na odeljenju sa porodiljama sam dobila klistir, da bi mi proradila creva od tih par gutljaja caja I jednog keksa. Tog dana sam dobila normalno hranu. Izvadili su mi kateter, skinuli me sa EKGa. Nisam smela da se kupam do dana pred otpust, pa sam se istusirala krisom pazeci da ne pokvasim zavoj. Na odeljenju nega nije bila ni blizu nege na intenzivnoj nezi, ali su sestre bile donekle ljubazne. Tog dana sam pocela da dojim bebu. Dobijala sam ga na 3 sata na podoj, mleko je krenulo odmah i nakon podoja sam izmlazala otprilike po pola litre mleka. U porodilistu smo beba i ja bili ukupno 6 dana. Za to vreme sam primila jos transfuzije, a fraksiparin i antibiotike svo vreme boravka u blnici. Nakon izlaska iz bolnice imala sam jos 7 dana antibiotike, nakon cega sam isla na skidanje konaca. Za vreme boravka na odeljenju sa porodiljama imali smo predavanje o dojenju, ishrani dojilje, povijanju, kupanju, nosenju bebe. Veoma korisno predavanje, a beleske su mi mnogo znacile kada smo dosli kuci. Kada je u bolnici beba bila kod mene na podoju, niko mi u praksi nije pokazao kako da dojim, ali sam se snalazila sama. Peti dan u blnici (dan pred izlazak) dosla je dr pedijatar sa vescu da moja beba nije prosla skrining sluha. Potresla sam se, jer dr pedijatar nije cak ni pogledala istoriju moje trudnoce, razlog za carski rez, moju dijagnozu. Kada sam joj rekla koja je moja dijagnoza ona se zabrinula istog dana su bebi uradjen dodatne analize I kontrole jer je dr dosla u sumnju da ce dete naslediti od mene bolest i imati jako ostecen sluh. Tada je na skriningu sluha sve bilo u redu pa se ispostavilo da prvi skrining sluha nije prosao jer je u usima imao plodovu vodu. Pred otpust sesti dan sam opet imala pregled koji je bio jako bolan, ali mnogo manje od prethodnih pregleda. Tada sam posle porodjaja imala prvi vaginalni pregled i opet napipavanje materice. Rezultati kks su mi bili i dalje losi, pred otpust sam dobila ponovo trasfuziju i do kraja boravka u blnici sam dobijala fraksiparin. Otpusteni smo 18. Septembra.

Joj, naježila sam se čitajući, prava filmska priča! Stvarno si sanjala pod anestezijom? Da li sočiva obavezno moraju da se skinu?

Neka ti je živ i zdrav tvoj mali cvrčak.

Da, mora sve da se skine, sociva obavezno cak i gumicu za kosu.
Sanjala sam, ali je bilo kao stvarno, ceo san je bio kao da sam zatvorila oci, probudila se u snu, opet zatvorila oci i probudila se u sali. Predpostavljam da je to bio san tek kad je dejstvo anestezije pocelo da prestaje, a ja sam jos uvek spavala.

Devojke, ja se danas odlucih za dr Nedeljkovica i medi group.....do pre deset minuta sam imala dilemu da li da sutra odem na zakazani pregled u visegradsku ali sam sve bliza odluci da nema potrebe....eto od sledece nedelje sam na redovnom ctg pregledu, pa cu pisati moje iskustvo, danas mi se bas dopao ovaj dr.


Da budem iskrena o dr Plecasu gde sam bila do sada, sve najbolje ali uslovi prijema i kontrola ne planiranih situacija odnosno ne kontrola u visegradskoj, me dovode do ludila, i nekako me bas uhvatila panika, tako da sam tek od danas mirna....

Ja sam se porodila 08.11.2013. u Betaniji-Novi Sad. To jutro sam došla samo na pregled i CTG, dezurala je dr. Sanja Bulatović. Prilikom pregleda pukao vodenjak. Hitan prijem,mm otrčao po koferčić,otvorena 2 prsta.Priključili me na indukciju oko 14h. I usledilo je čekanje.. Naravno sve se čuje iz porodjajne sale,koja je preko puta-samo staklo nas deli, pa jedino to malo stvara nervozu. Meni su kontrakcije krenule negde oko 18h. Medjutim kako je vreme išlo, kontrakcije sve jače ali otvaranje ide teško. Imala sam utisak da su se svi već porodili i da nema kraja čekanju. Nisu mi strašne bile ni kontrakcije, dozivela sam ih kao jači menstrualni bol. Više puta me pregledali, dobijala neke boce za opuštanje mišića, ali sam dogurala do cela 3 prsta otvorenosti. U 22-30h me puštaju malo da ustanem i prosetam (e priznajem to je milina, i onda je sve mnogo lakše), ne bi li gravitacija uradila svoje. Medjutim ćorak-ništa se nije desilo. Dr.Sanja, saopštava mi da očigledno ne ide ovako, i da ne zeli više da muči ni mene ni bebu, i da će da uradi hitan CR. Stavljaju mi kateter (malo neprijatno-ko zna shvatiće), skidam spavaćicu i lezem na kolica. Guraju me u salu, počinjem da se tresem em od hladnoće-jer me prskaju jodom, em od kontrakcija koje su sve jače + naponi. Veselo u svakom slučaju. U sali njih 10tak, svi u zelenim mantilima, sa maskama preko lica, reflektori na sve strane. Prebacujem se na sto, razvlače mi ruke, anestezilog postavlja neka pitanja, stavlja mi masku i nastupa mrak...Budjenje. Šok. Treskavica. Gušim se-tuba u grlu. Anestezolog viče - umiri se. Ne mogu da se umirim kad ću se ugušiti. Vadi mi tubu, ali od treskavice-skačem po stolu, ne mogu da se smirim. Stavlja mi još malo masku. Pita neka glupa pitanja. Ne mogu da odgovorim jer mi se i brada trese. Jedva se nekako obuzdavam. Neko stanje bunila, malo svesna malo ne. Ni sad se svega ne sećam. Guraju me na kolicima u šok. Dr. srećemo u hodniku, kaze sve je ok rodili ste zdravu bebu ( i dalje ne znam jel devojčica). Oblace me i prebacuju u krevetu u šoku. Kreće spavanje... Porodila sam se u 23-08h, u sobi sam bila nesto pre ponoći. Budim se posle 4h. Ne osetim bol. Prikačena na infuziju. Nekako se dokopavam fona i šaljem poruke mojima. Ujutro, tokom vizite, kazu mi da sam rodila devojčicu, tešku 2950 i dugu 47cm. Dobro je. Taj dan sam ustajala jednom, malo nezgodno ali izvodljivo.Malu mi doneli tek popodne na minut, videla je i to je to. Najlepša beba na svetu onako crvena i čupava. To veče me prebacuju iz šoka u poluintenzivnu. Nema više ni lekova za bolove, zbog dojenja. E tad kreće žestok bol i traje ceo naredni dan. Ustajanje i leganje pakao. Medjutim već naredni dan mnoooogo bolje, kao i svaki drugi. Malu donose na 3h na sisanje. Plakanje, emocije tuku sa svih strana, kad je vidim suze same idu. Sreća neopisiva.

Bili smo u Betaniji od petka do srede. Jedno divno iskustvo. Sve pohvale za dr. Sanju Bulatović, koja je veliki profesionalac, ispratila me je od početka do kraja, i CR je ona odradila (mali rez, super sve). Sve pohvale za osoblje, od čistačica, preko sestara do pedijatara. Ja sam oduševljena.
I taj momenat kad idem kući, grlim mm, nosimo našu bebu, neću zaboraviti dok me ima...Vredi, ljudi moji, vredi svega.

Drage moje

Videh da je novootvorena bolnca Medigroup, na Novom Beogradu takodje i u okviru njihovog kompleksa otvorila i porodiliste. Zna li neko nesto vise o tome, koje su im cene da li su povoljniji od Jevremove, kakav je kvalitet osoblja i opreme...?

Ono sto pise na njihovom sajtu je sledece:

"PORODILIŠTE

U porodičnoj atmosferi porodilišta Opšte bolnice MediGroup radi iskusan medicinski kadar posvećen zdravlju budućih majki i bezbednom dolasku novorođenčadi na ovaj svet - od prvog dana trudnoće, njenog praćenja i vođenja, psihofizičke pripreme za porođaj, samog porođaja, kao i dalje zdravstvene brige o novom članu porodice, u okviru pedijatrijske službe.

Porodilište Opšte Bolnice MEDIGROUP opremljeno je modernim porođajnim salama, operacionom salom za izvođenje carskih rezova, jedinicom intezivne nege i neonatološkom jedinicom.

Nudimo Vam:

Prijateljsku i profesionalnu brigu za svaku majku – od rane trudnoće do porodjaja i nakon njega

Jednokrevetne, dvokrevetne i trokreventne sobe sa kupatilom, TV, telefonskom linijom i internet konekcijom

Porodjaj uz prisustvo vaših najmilijih (partner i/ili članovi porodice)

Komforne porođajne sale

Savremene načine vođenja porođaja (epiduralna anestezija, analgosedacija)

Potpuno opremljenu neonatološku jedinicu (inkubatori, lampe za fototerapiju, kardiolpulmonalu reanimaciju)

Usluge:
Medicinski tim posvećen je brizi za porodilje i novorođenčad, kao i njihovim porodicama sve vreme tokom boravka u porodilištu.

Svaka porodilja na raspolaganju ima ličnog lekara ginekologa, anesteziologa, neonatologa i više medicinskih sestara i babica, koji brinu o njoj 24 sata dnevno, sve vreme njenog boravka u porodilištu.

"Vodimo se sledećim principima: sigurnost, udobnost, najkvalitetnija zdravstvena usluga, uz poštovanje dostojanstva, privatnosti, potreba i očekivanja buduće majke."
Topao ambijent porodilišta prilagođen je individualnim potrebama naših pacijentkinja. Želja nam je da se porodilje u našoj bolnici osećaju što prijatnije u toku porođaja i isčekivanja prvog susreta sa svojom bebom. Zato smo, pored komfornog smeštaja, uveli nove usluge i načine porođaja koji se već godinama praktikuju u svetu, kao što je na primer porođaj na lopti. Porodilja može da napravi i svoj izbor muzike za porođaj, a ono što dodatno doprinosi osećaju intimnog doživljaja je i činjenica da u našem porodilištu porođaju može prisustvovati i budući tata.

Nakon porođaja, porodilje su smeštene u zasebnim sobama sa kupatilom, a prijatno i stručno medicinsko osoblje brine o majkama i bebama, pomaže pri dojenju i nezi, i kroz edukativno-praktični deo, priprema majke za samostalnu brigu o bebi po odlasku iz porodilišta. A kako bi porodica u ovim čarobnim trenucima bila na okupu, mami i bebi se u sobi može pridružiti i tata, što je još jedna od prednosti koju nudi Porodilište MediGroup.

"Ukoliko odaberete da se Vaša beba rodi u našoj bolnici, ubrzo ćete videti kako je dobro kada se na jednom mestu nađu ljubav i vrhunska stručna pomoć".

Sofija polako imaš vremena do porođaja.Sve privatne bolnice ako nešto krene ne daj Bože po zlu šalju žene na državne.Pozoveš ih i pitaš ko su im lekari.Znam da je jedan od njih dr.Brakus(koji nema preterano iskustva sa porođajima).Za porođaj ti više znači babica jedino ako ja cr onda dobar ''zanatlija''.

zvoncica36 ::Sofija polako imaš vremena do porođaja.Sve privatne bolnice ako nešto krene ne daj Bože po zlu šalju žene na državne.Pozoveš ih i pitaš ko su im lekari.Znam da je jedan od njih dr.Brakus(koji nema preterano iskustva sa porođajima).Za porođaj ti više znači babica jedino ako ja cr onda dobar ''zanatlija''.

  auuuuuu....bolje ti trazi po drzavnim gde i ko ce te poradjati...sticajem okolnosti ovog sam upoznala...    sem alavosti na novac nista vise nisam primetila kod njega,tacno kad ga vidis sve "procitas"

I ja bih se pridruzila devojkama da je mnogo bolja varijanta traziti po drzavnim porodilistima ko ce da te poradja. Kod nje ili njega ides i da ti prati trudnocu od druge polovine. Ja se ni kao brza porodilja ne bih tek tako prepustila privatnom novom porodilistu koje u odnosu na drzavno nudi bolji komfor. Uz doplatu mozes imati komfor i u drzavnom u NF, u Višegradskoj se ni ne placa (koliko se secam), D. Misovic je nov renoviran sa malim sobama. A ako zatreba, zlu ne trebalo, bolje je kompletna bolnica nego priv porodiliste.

Naravno, ima dosta vremena za mene i porodjaj, samo da sve bude u redu...

Pitam ovo jer privatni porodjaj mnogo kosta, pa valja do tada prikupiti para.

Kada smo toliko para dali za VTO, porodjaj u privatnom porodilistu je finansijski kao jos jedan takav proces.

Ja sam lezala prosle godine i u GAK-u i u Narodnom Frontu, i imam samo i iskljucivo traume odatle, i to bi mi bilo poslednje mesto gde bih isla da se porodim.

Naravno, znam da ukoliko stvari krenu nizbrdo, da te privatnici transportuju tamo, ako bas bude toliko lose, te bolnice mi ne ginu, i onda je svejedno. Ali ako bude standardan porodjaj a ne prekomplikovan, onda bi svakako isla privatno i sakupljala novac, jer mislim da vredi. Samo mi naravno i tu treba dobar doktor i dobra preporuka...

Sofija, ako ne smatraš da ti je epidural neophodan, ja bih ti od srca preporučila KBC Zemun. Toliko topline i ljudskosti sam dobila u sali da nisam mogla da verujem da sam u Srbiji, posle svojih iskustava u Frontu, Betaniji, Višegradskoj. Nisam uzela apartman, ali nije ni tako skup -- 2500 po danu dvokrevetni, 4000 jednokrevetni, ako se nešto nije menjalo.

Sofija, naravno ti treba da odaberes mesto gde ces se najsigurnije osecati jer i to je deo celog tog dogadjaja zvani porodjaj koji ima jaako bitnu ulogu. Dug put je pred tobom, ima jos vremena da sve lepo procenis i sagledas i na kraju odlucis. Moj najdobronamerniji savet od srca je da ne zatvaras vrata pred nekim opcijama koje ti se trenutno cine neprihvatljivim. Ne zelim da ovo shvatis kao neko navaljivanje, samo hocu da ti ukazem i na tu mogucnost da postoji nacin da i u drzavnom zdravstvu prodjes dobro jos plus uz sve bolnicke uslove i njihovu mnooogo vecu klinicku praksu nego bilo koje privatno porodiliste. Ne boj se nece porodjaj tek tako da dodje, ima tu jos faza i koraka kroz koje treba proci i moj ti je savet od srca da se raspitas o drzavnim doktorima koji su specijalizovani za trudnoce, odaberes jednog i pred 12 nedelju uzmes uput za njegovo porodiliste i tamo odes na UZ i double test. Ima tu sjajnih doktora koji su uz to i normalni ljudi. Kad dr upoznas i procenis da li ti se svidja, odlucis sta dalje. Ako ti se nes vidi, mozes kod nekog drugog da nastavis, pa vidis da li ti se taj vise svidja. Bice tih pregleda na svakih 8 nedelja, manje vise. I nijedan te nece odbiti, barem ono sto sam ja videla. Za to vreme ti svakako mozes paralelno i kod nekog svog drugog dr da vodis trudnocu i cak i u privatnom porodilistu, a da vrata drzavnog uvek drzis otvorenim.
Ono sto u drzavnom porodilistu moze biti zeznuto to je sta ako nesto pocne da se desava dok tvoj dr nije u smeni, onda se cesto zene osecaju prepusteno same sebi. Mislim da kod tebe to verovatno nece biti slucaj jer se meni cini da ce po tvojoj beti tu stvarno biti vise beba, a za blizanacke trudnoce se radi nekoliko nedelja pred termin unapred dogovoreni CR gde nema iznenadjenja tipa tvog doktora nema nigde i sl.
Znam da ti se sad ta drzavna porodilista cine kao mesta za torturu i da ti bude lose uspomene, i meni su, ali kad sam posla na porodjaj ja sam to u svojoj glavi predstavila kao neku moju konacnu malu (veliku) pobedu naspram njih. Ja sam ovo sad oduzila, ali se nadam da sam na pravi nacin shvacena jer zaista sa dobrom namerom ti ovo pricam.

Tangerine

Hvala puno na sugestiji, draga.

Bundevice, naravno da savet shvatam dobronamerno :) Ima nas puno razlicitih, a ja vodim moj zivot po instinktu, a instinkt mi kaze da bezim odatle glavom bez obzira. Ja sam u Frontu sa jednim od "najboljih eksperata za porodjaj" vodila psiholosku bitku, jer je njemu to bilo zanimljivo, jer sam se suprotstavila da mi bespotrebno radi kiretazu, iako su svi osim njega i nacelnice bili protiv. Koji nije hteo da mi radi laporaskopiju "iz principa", a koji me je, kada sam na svoju odgovornost potpisala da izlazim iz bolnice posle zivkao telefonom, moj najveci neprijatelj tamo koji je govorio kako sam mu ja najdrazi pacijent i koji je trazio neke usluge od mene da bi mogao da svrcka po drugim zemljama, i koje sam, naravno, bez sekund da razmisljam o tome, odbila. Tuga. Da ne govorim o nehumanim uslovima, stanju toaleta, odnosu osoblja, ishrani, cak i cistacica koje mi sklanjaju jastuk kada spavam u 6 ujutru (!). Gde nema spoljnog prostora za boravak, pa kada me uhvati migrena mogu u tom istom prljavom wc-u da samo povracam. Gde je moja koleginica od nehigijenskih uslova tamo dobila sepsu, izvadili su joj pola reproduktivnih organa zbog toga i jedva spasili zivu glavu. Da ne nabrajam dalje, imam jos dosta primera. Bila sam dovoljno dugo u bolnici da skontam bitke koji lekari biju izmedju sebe, a pacijent strada jer se preko njega lome koplja, i obicno onaj gori doktor pobedjuje. Moj instinkt je pun averzije prema tome, i ja znam da bi tamo isla apsolutno prestravljena, jer dzaba mi njihovo iskustvo, ako sve ostalo nije u redu.

Zato zelim da odem negde privatno i da krenem sa stednjom, kao sto smo i prethodna dva puta stedeli za VTO i FET. A u drzavnu kliniku ako se iskomplikuje uvek mogu da me posalju, i iskreno mi je sasvim svejedno ko tada vodi moj slucaj tamo, znam da su misljenja razlicita, ali ja ne vidim ogromnu razliku izmedju njih.

Meni su odnos prema pacijentu, pored strucnosti naravno, kao i njihova empatija i higijenski uslovi veoma, veoma bitni.

Ja sama dolazim iz unutrasnjosti Srbije, iz radnicke porodice sa minimalnim prihodima, i sve sto sam sebi stekla u zivotu, stekla sam sama, velikim trudom i ogromnom zeljom i motivacijom, dobijala stipendije za skolovanje po inostranstvu koje su mi pomogle da kasnije ovde u Beogradu imam dobar posao i primanja. A zivot u inostranstvu mi je pokazao kakvi su uslovi u drugim zemljama, i nije zaista ni cudo da vec godinama imamo najgore zdravstvo u citavoj Evropi. Ja u nase zdravsvo nemam apsolutno poverenja, cast izuzecima.

Mi imamo jos jednu opciju, ali ja nisam sigurna da mi je najadekvatnija, a to je da se porodim u Rimu, odakle je mm. Samo ne znam kako stoje stvari sa nasim komisijama za trudnicko/porodiljsko, znam da se svakog meseca ide kod njih na produzetak trudnoce i na otvaranje porodiljskog, a ja ako bih putovala za Italiju to moram ranije uciniti a nisam sigurna da li mi srpski zakoni to dozvoljavaju, upravo zbog izlaska na te komisije. Drugi razlog zasto mozda ta opcija nije najbolja za mene, sve i da se ove prve pravne peripetije rese, je da smo mi u procesu prodaje stana mm-a tamo, i ako bi prodali stan (prodaja je poprilicno neophodna, jer nam ta sredstva trebaju da bi aplicirali za imigranstsku vizu za Australiju), onda ne bi imali gde boraviti dok smo tamo, a ako bi iznajmili stan, kosalo bi nas malo bogatstvo, pa mu opet dodje da nam se isplati najvise poroditi se ovde. Mm proslog puta bezmalo nije zadavio ovog doktora u Frontu zbog njegovog odnosa prema meni, jer je on u soku kako u Srbiji tretiraju pacijente, te stoga i sav moj trud da pronadjem privatnog dobrog doktora koji ume da poradja. Uslove privatne imaju dobre, nadam se da se barem neka od ta dva porodilista potrudila da zaposle nekog pouzdanog lekara.

Naravno, previse je koraka do samog poradjanja, jos ni na prvi UZV nisam bila, ali sada planiramo budzet do kraja godine sa svim troskovima, pa sagledavamo opcije koliko treba da zaradimo da bi mogli da tako nesto izfinansiramo, jer ako se previse priblizi vreme, na kraju rizikujemo da ne budemo imali dovoljno novca, jer smo sada sa nasim vencanjem, dva VTO i mojim magistarskim studijama manje-vise na nuli sto se tice stednje, pa valja poceti iz pocetka...

Hvala svima na podrsci  

Sofija, ihaj ima vremena...naci ces najbolje za sebe,i bice to sjajno !

Bitno je samo da se ti na tom mestu osecas sigurno. Meni veliki bolnicki sistemi ne smetaju previse, ni ne ocekujem previse, plus umem da se nosim sa navodnim dr mr fr, nit ja volim njih, nit oni mene, tako da je meni NF bio pun pogodak.
Odredi prioritete, sta ti je najbitnije, pa po tome sagledaj i bolnicu.
Da porodjaj i sve oko njega, i to u drzavnoj bolnici, nije horor, ja sam primer.

Sofija, sve ces ti to lepo polako organizovati i naravno uvek se treba voditi svojim osecajem. Trudnoca traje devet meseci, sto ponekad ima i svojih prednosti   Narocito kad ovako kao ti imas mnogo stvari koje treba da organizujes paralelno. Moze se uciniti prerano da razmisljas sad o tome, ali uzevsi tvoju konkretnu situaciju u obzir, to i nije prerano.

Ema, Bundevice

Hvala drage moje na savetima, da vas lepo zagrllim :)      

Sofi, gde god da se poradjas, bez mini klizmi ne kreci... spas i za telo i za dusu...  

Sofija nemam nekog posebnog iskustva, ali cini mi se da se nasa Heart 84 porodila u Jevremovoj kod dr. Ljubica. Tamo je, cini mi se, i vodila trudnocu do porodjaja. Nekad je pregledala dr. M. Ilic nekad dr. Ljubic. Mozda bi mogla njoj da posaljes pp. pa da saznas nesto vise o svemu tome.
Inace ja sam jedno vreme isla u Jevremovu, tako da mogu reci da su im uslovi za boravak OK i da je dobra opremljenost klinike.

Hvala vam drage moje     

F&F, upravo sam pisala Heart, videcu sta ce mi odgovoriti, hvala na infou mila!   

Drage žene, ako sve bude ok uskoro treba da izaberem lekara za vođenje trudnoće, a volela bih da mi taj isti bude i na porođaju ako to ikako bude moguće pa me zanimaju iskustva žena koje su se porađale u Betaniji? Ko vas je porađao, koliko ste zadovoljne? Hvala unapred, svaki komentar će mi mnogo značiti!

Ninana, ja sam super prosla sa dr. Sanjom Bulatović, mislim da radi kod Novakovke. I mislim da kod te kombinacije doktora - nema greške.

Draga Sofija i drage sve kutak curice,
ja cu vam ukratko napisati moje iskustvo i nadam se da cete naci korisno, s tim da odmah uzimam rezervu da je to moje iskustvo i da se ne treba smatrati kao preporuka ukoliko ne mislite isto. Nisam stigla ranije da pisem jer imam malog divnog Lazara, koji je rodjen u Medi grup-u.

Ja sam se porodila u ovoj bolnici 20.01.2014. carskim rezom, koji je na poslednjem ctg-u preporucen zbog vise faktora (veliki obim glave i ne spustanje bebe do 7 dana pre termina, konizacija grlica materice, i preise zeljena beba :) ovo sam ja dodala), s tim da su bili raspolozeni da ukoliko ja insistiram na prirodnom porodjaju isti i urade. Ja nisam insistirala, te su mi ponudili na zakazanom prijemu da biram spinalnu i totalnu anesteziju bez ikakvog sugerisanja, te ja odabrah totalnu, jer su rekli da se sa njom pre ustaje iz kreveta. Kompletan prijem je vise nego konforan, smestaj u apartmanu sa svojim kupatilcem, fency tus kabinom, njihovim spavacicama, papucicama, kupkom, uloscima, gacicama, peskirima ma svim stvarima koje sam ja ranije vec spakovala ocekujuci ratnu bolnicu u Visegradskoj, zaista ne morate nositi nista. Ja ponesoh i-pad, (wifi je slab, ako to smatrate bitnim), fotoaparat, i svoje uloske, cisto da zadovoljim nevericu kao i cetkicu i pastu. Posle cr-a ste u intezivnoj nezi, ne mozete da vidite familiju, ali vasu bebu vide svi vasi rodjaci i prijatelji koji dodju i koji prodju proceduru oblacenja i zastite te dobijete sliku bebirona pre nego je sami vidite. Bbeice su u pampers providnim kreveticima i vama ih dovoze kada god vam to padne napamet i odvoze isto tako. Imate punu podrsku sestara za sva izmisljanja konfora i stvarnih potreba, s tim da one nisu bas posebno strucne tj da se ispravim nisu sve iskusne, posebno kada je u pitanju laktacija, ali zato mogu da pomognu vama veoma vesto da se podignete i divno neguju bebe.

Imala bih sta da prigovorim, u organizaciji i iskustvu sestara, ali sam sve ukupno toliko zadovoljna i sa toliko radovanja se secam svog porodjaja i imam divne fotografije tek rodjene bebe, i mm i moji roditelji su presrecni jer su imali prilike da podele sve ovo sa mnom posle 7 godina borbe i nebrojeno potrosenih para do danas.

Mene je porodio dr Nedeljkovic, kod kog sam otisla na 4-5 pregleda u 9. mesecu, kada sam u panici i odlucila da se porodim kod njih jer je moj dr u Visegradskoj (gde sam vodila trudnocu 5 meseci) bio krajnje nonsalantan po mom prijemu i porodjaju kao i po pitanju njegovog prisustva. Dobila sam preporuku od drage drugarice, i veoma sam zahvalna, odnosno smo zahalni mm, Laza i mama :)

Nadam se da vas ne udavih, ako iate pitanja pisite rado cu odgovarati o detaljima...

Zelim svim buducim mamama da koju god bolnicu odaberu uzivaju u ti danima kao ja :)

Ivka, hvala ti puno na detaljno objasnjenom iskustvu, meni je od velike pomoci.

Reci mi samo kada si se odlucila da radis privatno porodjaj, da li si smatrala kao opciju i porodiliste u Jevremovoj, jer su oni sada ista grupacija?

Da li si ti birala ginekologa, ili te porodio ko je bio dezuran tog dana?

Koliko je kostao CR, da li je 500.000 kao u Jevremovoj, ili je kod njih malo povoljnije?

Veliki poljubac za malog divnog Lazara!!