Transfer Citoplazme- Cytoplasmic Transfer

Sta je s onim iz Leskovca, on je radio ovde u Engleskoj i imao je vrlo dobre reviews po novinama ovde... RAdio je cloning, mislim u New Castlu... na zivotinjama doduse experimentalno... ali eto bilo bi dobro da moze nesto da se smuti da se prenese dnk na donor jaja...(Mislim na sebe ovde )

Citala sam na ff da to rade u Fertimedu - cytoplasmic transfer... Mislim da je ilegalno svud u svetu... Citala sam da je kod nas radjeno kod papica... Radi Italijan, kako ga zvahu, .... Isti Italian je odgovoran za najstariju Englesku trudnicu - 62...god...

to ti je odlicno istrazivanje o prenosu dnk na doniranu j.c ako nesto opet iskopas javi ,mene bas interesuje
pozdrav mini i svim ostalim

Mini, izdvojih ovo sto si spomenula o prenosu dnk na doniranu celiju. Ajd, kad nadjes malo vremena, da nam vise o tome napises- ono sto si saznala na ff- kako, gde, posto....

kako bi se to prevelo u duhu naseg jezika?

Ovo sam ranije nasla na netu... Kanda je na Kipru dozvoljeno, bar je opisano pod procedurama koje se izvode u toj klinici. Postirala sam ispod i link, pa pogledajte

Cytoplasmic Transfer:

Cytoplasmic transfer was created to aid women who experience infertility due to deficient or damaged mitochondria, contained within an eggs cytoplasm Deficient mitochondria can lead to recurrent implantation failure, high levels of embryo fragmentation and overall poor embryo development. The incidence of compromised mitochondria increases with advanced maternal age, thought to occur near the age of 35. It has been found advantageous for young woment to donate cytoplasm to older women, creating rejuvenated eggs. This is particularly desirable for couples or women who wish to genetically contribute to any resulting embryo, given cytoplasmic transfer does not interfere with the primary nuclear DNA input from the recipient egg.
http://www.cyprusivf.com/default.asp?iId=JEKEJ

A kako se donira citoplazma?

ja sam mislila da se uzme jc od donatorke pa se u nju ubrizga nas dnk.

Ovo je recenica koju sam nasla na Wikipediji

Cytoplasmic transfer is an assisted reproductive technology (ART), fertility technique whereby cytoplasm from a donor egg is injected into an egg with compromised mitochondria. The resulting egg is then fertilized with sperm and implanted in a womb, usually that of the woman who provided the recipient egg and nuclear DNA.

Sad, ja i nisam premnogo googlala, meni ovo bilo dovoljno da kao skontam o cemu se radi, ali sad me tvoje pitanje zbunilo...

Vjerovatno iglom kojom ubrizgavaju spermic u ICSI metodi aspiriraju malo citoplazme iz donorske JC, da uhvate mitohondrija i ribozoma, pretpostavljam...Pa ubrizgaju u jajnu celiju primaoca.

Ja mislim da bi to morale biti dve odvojene stvari; prenos citoplazme (da li je to dobar prevod?) i prenos DNK na jajnu celiju donora.

Jer, ovo prvo ne vidim sto ne bi bilo dozvoljeno- zvuci vrlo smisleno za tzv. mitohondrijalne nasledne bolesti, pa cak i za obicno "podmladjivanje" jajne celije. Mitohondrije, osim sto su glavni generator energije u svakoj celiji, sadrze i sopstvenu DNK (jedina DNK van jedra!) koja nosi odredjene, vazne gene. Sve mitohondrijalne bolesti su majcinog porekla, iz prostog razloga - spermatozoidi imaju mitohondrije samo u repu, koji se odbacuje pri oplodjenju. E, sad! - mala digresija - ICSI kao metoda nosi rizik od mitohondrijalnih bolesti koje su poreklom od oca jer se sa ICSI ubacuje citav spermatozoid u jajnu celiju. Srecom, te bolesti su vrlo retke.
A zasto je jajna celija tako bogata mitohondrijama? Zato sto je oplodjenje vrlo aktivan i energetski zahtevan proces... Pretpostavljam da se metoda prenosa citoplazme radi kao sto je orline pomenula - usisaju deo citoplazme sa mitohondrijama i ubrizgaju je u drugu jajnu celiju... Zvuci ostvarivo... Moram jos da iscitam o tome. (Klasican streber )

Prenos DNK na jajnu celiju donora, ja bih rekla da je vec sasvim druga stvar. Sta je to drugo ako ne kloniranje? Odakle se uzima ta DNK? Iz nase telesne celije jer, ako mi nemamo zrele jajne celije sa haploidnim brojem hromozoma, genetski materijal se mora uzeti iz telesne celije gde su hromozomi u "duploj dozi", ne razumem kako to izvode... Jer, ako smo mi vec izgubile reproduktivnu moc i nemamo folikule u jajnicima, odakle drugo mogu da nam uzmu DNK nego iz telesne celije? I kako urade to sto priroda u toku menstrualnog ciklusa i pred ovulaciju radi - redukuje broj hromozoma na pola u jajnoj celiji dok ona sazreva... Pada mi na pamet samo jedna stvar: onda uzimaju citavo jedro iz telesne celije i smestaju ga na mesto jedra donorke. Sto je - kloniranje. Dobijamo duplu sebe. Jer, gde je tu mesto za genetski materijal oca? Ne znam - trenutno samo glasno razmisljam na temu jer nemam volje sad da guglujem o tome, ali zaista mi zvuci nemoguce... preneti DNK - kao da je DNK neka stvar u kontinuitetu (imamo 46 gusto pakovanih lanaca DNK u svakoj celiji koji se u odredjenom "paketu" zovu hromozomi, osim u zreloj jajnoj i zrelom spermicu - gde ih ima 23 - da bi kad se njih dvoje spoje nastalo 46 ponovo, logicno...) . A preneti deo DNK - koji, i kako, i sta se time dobija?

Mini, daj nam jos nekih detalja o tome. Ja moram ovako da "profiltriram" jer su ovo na kraju krajeva stvari koje sam ucila na nekim velikim skolama - i bice jos veca sramota ako sam ja ovde izrekla neku glupost . Ali, pokusacu da budem samo "teorijska podrska"; zapravo cenim vise iskustvo od teorije, zato sam i stigla do foruma

Anuska, mislim da si u pravu i da su to dve odvojene metode. Na sajtovima klinika koje se bave donacijom, a takodje i na medicinskim sajtovima ( PubMed, npr) se uglavnom i govori o transferu citoplazme a ne jedra.
A mitohodrijalna DNK bi trebalo da je jako stara, a i slicna medju zenama jedne populacije, anuska, ispravi me ako gresim

Zvuci logicno to sto kazete.
Dakle, da bi zena isla na transfer citoplazme, mora da ima svoju jc koja bi se obogatila sa citoplazmom druge zene...

cytoplasm from a donor egg is injected into an egg with compromised mitochondria

Sta podrazumeva "kompromitovani mitohondriji"?
Da li bi "obogacena" jc sacuvala moj genetski kod?

Kompromitovani mitohondriji su verovatno oni koji ne proizvode dovoljnu kolicinu ATP-a, tj celijske energije, a oplodnja to zahtijeva. Zvuci logicno ta velika potrosnja, obzirom da se celije uduplavaju i deljenje ide brzo, bolje vi znate na stadijumu blaste koliko embrion ima celija, treba to napraviti, eeejj
Da, obgacena JC bi sacuvala tvoj genetski kod, jedro se ne dira u tom slucaju, ali bi dobila i dio mitohondrijalnih gena od donorke. Znam da se neke bolesti prenose tako, ali nisam sigurna da uticu na fizicke osobine. Sigurno ste gledali neke emisije na National geografic-u o porijeklu ljudi...kad su ustanovili da su Izraelci i Arapi u stvari rodjaci, ili nesto slicno, odoh offtopic, ali se to radi preko mitohondrijalne DNK, koja je jako stara i prenosi se zenskom linijom generacijama...Neka me neko dopuni ili ispravi.

Za sada je radjen citoplasmicni transfer i postoje deca rodjena putem te tehnologije.

Da li postoje zivi 'clones' to ne znam. Ja sam stavila par clanaka na doktoru, ponesto naucnih, ponesto hearsay iz novina...(logistika, donadija). Ovaj italijanski doktor - Severini ili tako nekako, tvrdi da postoje deca u Istocnoj Evropi koji su 'napravljeni' od jajne celije donor + dnk 'majke' i sperme partnera. No, niko jos nije 'own up' da li deca zaista postoje i da li su dobro i zdravo.

A koji bi mogao biti razlog da mitohondrije ne proizvode dovoljno energije i kako to moze da se zna?

koliko kapiram, ova metoda bi imala smisla kod zena koje jos uvek bez muke mogu da izvuku bar jednu jc, ali je pitanje kvaliteta takve jc ili kod starijih curetaka koje imaju folikula ali su lose kvalitete.

Hmm, a da li bi transfer citoplazme mogao da se uradi na nivou antralne folikule? da se spoje dve metode: IVM i CT? Da li je neka cula da se to radi?

Inace, gledali smo Nacionalnu geografiju, a i na netu sam jos davno trazila kako mozemo nablonja i ja da utvrdimo (globalno) poreklo i videh da za muske i zneske postoje razlicite metode, upravo to Ori sto si spominjala. Al nisam povezala- hahahahhaha.

Nabla - meni zvuci logicno da se ivf-om utvrdi kvalitet jaja i ako nije dobar da se proba sa cytoplasmom donora u kom slucaju su deca 97-8 % vasa a mali postotak donora 2-3%. Negde sam to ustvari i citala... U Fertimedu su to radili sa ljudima koji su imali multiple failures....

Mislim da nije radjeno na nivou antralne...i da je celi IVM vrlo u povojima... Mislim da postoji tehnologija za prenosenje dnk na donor celiju. Do sada su uspesno 'kreirani' psi - no proces je skup. Taj par u Kaliforniji je platio 100,000 $ da to urade... Dileme su moralne i eticke prirode, kao sto je lili rekla. Ali za desperate couples mislim da bi to izgubilo znacaj, samo ako bi se moglo dokazati da su deca zdrava i da nemaju posledice. Jer donor deca s druge strane imaju identity issues i ako se ne tretiraju kako treba moze tu doci do mnogih drugih 'time bombi'.

U neku ruku ja milsim da je 'crossing the boundary' issue vise drustveno i moralno eticko pitanje... Naravno, ako se kreiraju deca koja imaju zdravstvenih problma to je onda neprihvatljivo... Dosada psi koji su kreirani su savrseno zdravi i nista im ne nedostaje. Tehnologija je ista...

Mislim da 'law-makers' vide problem. Ima u tome dosta judgemental issues.

Ovde je trenutno big hu-ha oko surrogacy... Naime, parovi odlaze u Indiju i 'unajmljuju ' materice iz raznih razloga, spekulise se... Medjutim, ja mislim da ljudi ne bi to uradili iz convenience kako to novinari impliciraju... ie... zene nastave karijeru i izbegnu labour, baby weight gain itd, a plate nekom da se muci za njih... Ovde se to zove 'too posh to push' phenomenon...



No debata je svakako interesantna... mada fraught with difficulties...

Ja sam gledala neku emisiju u kojoj su prikazivali upravo ubacivanje dnk primaoca u jc koju su uzeli od donorke i iz nje potpuno izvadili genetski materijal donorke,a ubacili dnk zene koja ce biti oplodjena tom jc.Tacno je da je to vid kloniranja jer se ta jc elektro impulsom oplodjuje,dakle tu nema mesta spermicima muskarca i to bi bila nasa kopija,te je sasvim razumljivo sto je u vecini zemalja zabranjeno,kao i samo kloniranje.Ne znam da li bi to bila apsolutno identicna osoba ( u fizickom smislu), mislim da cak ne,kao onaj od koga se uzima dnk.
Ne znam zasto je to toliko eticki bauk,i zasto kloniranje u ovom slucaju ne bi bilo humano,upravo zbog pomoci brojnim parovima,koji nece birati nacin da dodju do potomstva.
Mislim da bi izbor trebalo prepustiti samim parovima,u krajnjem slucaju zasto bi doniranje bilo vise eticki cin,kada znamo koliko doci do donatora kosta,koliko od toga profitiraju klinike , a sa druge strane i rizici samog IVF mogu biti veoma veliki.

Kada bi postojala takva sansa u buducnosti (mislim na kloniranje) ja bih je prihvatila bez pardona,a mislim da bi to uradile sve zene,buduci da je smisao zivota ostaviti sopstveni potpis na ovom svetu.Naravno,najvise bih volela da moje dete ima pomesane gene,tako da bih uradila i donor varijantu,pa jedno dete ime muzevljeve gene,a drugo moje.Tu je balans zadovoljen,

Moram da se usprotivim - kloniranje ne bih nikad prihvatila jer zaista nemam potrebu da imam duplu sebe, a i to bi bio kraj ljudskoj vrsti i evoluciji.
Cilj reprodukcije je da se stvori potpuno nova, jedinstvena jedinka. Mesanje genetickog materijala je odgovorno za to sto smo evoluirali do coveka (ako je uopste Darvin bio u pravu...) i to svesnog, razumnog bica kakav je danas homo sapiens sapiens. Tako je nastao jedinstveni Ajnstajn, Nikola Tesla, Gandi, Majka Tereza, pa i Hitler... O tome ko je koliko zasluzan za ljudski rod ili da li je bilo bolje da je postojao ili nije, nije na nama da tumacimo. Ali bez te raznovrsnosti, tvrdim, brzo bi se ugasio ljudski rod... Kad bi se odigrala jedna mutacija u genomu koja nosi fatalnu bolest, ne bi nikad prirodna selekcija mogla da nas izbavi niti stvori adaptivne i odbrambene mehanizme... A kad se jednom pocne sa kloniranjem, makar i u tako humane svrhe da neko ostvari potomstvo ako ne moze na drugaciji nacin, nikad se ne bi stalo tome na rep. I - kraj.

Ta jedinka, koja bi nastala opisanom metodom u toj emisiji, ne bi bila savim identicna nama jer postoji i ono sto se zove faktor sredine ili se desavaju odredjene, sponatne mutacije (koje nas ne ugrozavaju), ali bi bilo poput jednojajcanih blizanaca koji odrastaju u razlicito vreme sa razlicitim sredinskim faktorima... Ja se jezim od same pomisli da odgajam samu sebe, brrrr... Vise mi se svidja ideja da rodim normalno, zdravo dete sa svojim jedinstvenim i neponovljivim karakteristikama, koje ce nositi bar gene mog muza. Ili da rodim dete iz doniranog embriona, ako ne moze drugacije, jer cu ga nositi u svojoj utrobi i prihvatiti na ruke od prvog dana... Ili, na kraju krajeva, da usvojim dete.

A varijantu da se nekako prebaci pola naseg genoma, koji ima zrela jajna celija, - ako NEMAMO vise jajnih celiaj sposobnih za sazrevanje, pa da se onda spajanjem sa spemicem naseg muza napravi nas zajednicki embrion, ne mogu jos uvek ni teorijski da zamislim...

I da odgajamo dva klona, muzevljevog i mog - decaka i devojcicu koji su kopirani mi - jednako se jezim na samu pomisao...

Sada ja moram da se usprotivim,nisam rekla da bih odgajala dva klona,nego bih jedno dete bilo moj klon,a drugo dete rodila sa doniranom jc.
Mozda sam sebicna,mozda je to vrhunac mog ega, ali nisam zaljubljena u sebe,jednostavno volim vise svoje gene i svoj genetski potencijal,sa svojim znam na cemu sam,dok sa doniranom jc mislim da se nikada ne bih oslobodila straha u smislu genetike donatorke,ne da li je fizicki lepa,vec u smislu genetskih bolesti koje bi prenela na dete.A to je moja najveca nocna mora,kada razmisljam o donaciji.
Isti rizik nosi i usvajanje deteta,stim sto se verovatno daleko jaca fizicka i emocionalna veza stvara izmedju majke i detetarodjenog donacijom buduci da ga nosi u svojoj utrobi i verovatno vremenom potpuno zaboravi da ono nema ni jedan jedini njen gen i da mu ona zapravo nije bioliska majka.
Ne vidim nista jezivo u zelji da na ovoj planeti imam jos jednu sebe jer sebe smatram dobrom i kvalitetnom osobom (hvala Bogu nisam Hitler,cak ni svom muzu).osobom koju ljudi vole i sa kojom se rado druze.......nisam hendikepirana,nisam potencijalni ubica ili manijak( pa cak ni seksualni)....jednostavno volim sebe i osobine koje posedujem zahvaljujuci svojim roditeljima koji su imali srecu da stvore jedno ovo,jedinstveno bice..mene.Ja na zalost nemam takvu srecu,pa mi kloniranje nije niti jezivo niti neinteresantno.

potpuno se slazem sa tobom bmw

Anuska ::A varijantu da se nekako prebaci pola naseg genoma, koji ima zrela jajna celija, - ako NEMAMO vise jajnih celiaj sposobnih za sazrevanje, pa da se onda spajanjem sa spemicem naseg muza napravi nas zajednicki embrion, ne mogu jos uvek ni teorijski da zamislim...

kad sam cula za ubacivanje dnk u jc donatorke, mislila sam na to
Znaci to ne postoji!

A sto se tice stvaranja pravog klona (izuzecemo vremensku distancu radjanja tog klona i samim tim drugaciji socio-kulturalni kontext odrastanja druge Ja), ne bi mi bilo prijatno da odgajam malu sebe. Meni licno je to malo "frikovito".
Ova varijanta sa obogacivanjem jc s citoplazom tudje jc mi je prihvatljivo. I cini mi se, ako se to uopste moze razmatrati tako, da je to cak "etickija" varijanta nego donirana jc. Eh sad, koliko shvatam (mozda gresim, nisam googlala) ta varijanta je ekskluzivna- odnosno iskljucuje zene koje vise nemaju jc ili koje imaju po koju antralnu folikulu, ali je problem kako je dovesti do stadijuma gde ce sadrzavati 'odraslu" jc. Zato i pitah da li je moguca kombinacija IVM metode i transfera citoplazme, jer ako je moguca, onda je to potencijalno resenje za neke zene koje su u POF-u.

Mislim da je moguce, nabla, nasla sam negde da pominju IVM+cytoplasmic transfer. Pisacu jos o tome...

A sto se tice genetskih bolesti, na zalost, nikad ne mozemo znati da li nosimo potencijalno bolestan gen u sebi, iako mi izgledamo savrseno zdravo... I to je rizik sa kojim ljudi radjaju decu, a da toga najcesce nisu ni svesni. Ne pisem ovo zato sto zelim nekog da plasim ili da se pravim pametna, jednostavno, imam malo vise znanja i iskustva na tu temu... Parovi koji su infertilni, zapravo, mnogo cesce imaju tako nesto i stoga je veca verovatnoca da ce uz doniranu jajnu celiju ili spermatozoid od nekoga ko vec ima decu, doci do pozitivnog ishoda - radjanja zdravog deteta. Svi donori su naizgled zdravi, kao sto i mi izgledamo, i uzimaju im se podaci iz licne i porodicne anamneze. Stoga je verovatnoca da ce doci do neke genetske bolesti kod deteta nastalog iz spermatozoida mm i jajne celije donorke jednako nepredvidiva kao i kod naseg prirodnog deteta... Govorim o pravim bolestima, a sto se tice karaktera i licnosti - pa ni tu bas ne mozemo biti sigurni ni sa svojim genima... Osim toga, ja ne bih odbacila svog muza da je, na primer, njegov deda imao shizofreniju (a tu geni imaju uticaja!) a nadam se da ne bi ni on mene...

Klonirane zivotinje (a verujem i buduci ljudi) osim navedenih negativnih strana u prethodnom tekstu, imaju pregrst problema i kraci zivotni vek. Jer ne moze nikako biti isto kad se uzme genom iz sometske (telesne) celije koja je vec diferencirana i "stara" i pokrenu se "uspavani" geni.
O evolutivnom krahu da ne pricam ponovo, za to treba malo vise svesnosti od dve naredne generacije...

Ali razumem zelju za potomstvom, naravno, sve smo mi ovde zbog toga. Samo treba razgraniciti stvarno od nestvarnog i ipak malo ukrotiti sopstvenu sebicnost koju sigurno svi posedujemo... Ja se odusevljavam naprecima nauke, i sama sam negde u toj prici, ali zaista o kloniranju nemam nijednu jedinu pozitivnu rec. I dalje se stresam na tu pomisao...
Medjutim, ubedjena sam da vecina vas ovde misli da je "prenos svoje DNK na jajnu celiju donora" ono sto je i nabla inicijalno pomislila i bilo bi divno da postoji carobni stapic koji to moze da uradi... Na zalost - nema.

Uh,uh,uh...
U silnim razmisljanjima sta i kako dalje, MM i ja smo kao razradjivali i varijantu B. Ako ne uspemo dobiti potomstvo prirodno ili putem MPO, ja bih bez dvoumljenja prihvatila doniranu JC, pa dete bi bilo njegovo, kao sto bih prihvatila njegovo dete iz prethodnog braka da ga je imao ( nije imao ni brak ni dete, ali hipoteticki govoreci ) Ako ne uspe ni tako, ja bih isla na usvajanje, bez razmisljanja. On, medjutim, nije tako spremno prihvatao nijednu od te dve opcije...Mozda bi pristao, ako mora, zbog mene, ali mu ne bi smetalo da zivimo i bez dece, kao sto bi meni.
Doniranje citoplazme i mitohondrijalne DNK bih jos lakse prihvatila, to po meni premostava i olaksava i onima koji se dvoume oko donirane JC.
Ali kloniranje.... . Ni po koju cenu...Jako sam zainteresovana za naucna dostignuca, i gde priroda zakaze, da je "poguramo" i pripomognemo, ali da menjamo evoluciju, i pravimo nove osobe bez mesanja genetskog materijala muzjaka i zenke, da se tako sirovo izrazim, nikako

Ja mislim da ni jedna od nas koja se zainteresovala oko ideje ubacivanja sopstvene dnk u celiju donatorke nije skapirala da je to nemoguce. Jer u stvari, ti iz somatske celije ne mozes da ekstrahujes polovinu svog hromosomskog seta koji bi se ubacio u doniranu celiju a koja bi se potpm oplodila spermicem muza. Ubacivenjem dnk iz somatske u jajnu celiju mi bi ustvari dobili drugu "identicnu" BMW, Anusku, Ori, Nablu ili Vreme. Jedina razlika bi bila u tome da bi tu drugu "identicnu" BMW, Anusku, Ori, Nablu ili Vreme odgajale mi same, a ne nase mame, a i drugacije bi bile zivotne okolnosti odrastanja. Ali celo bice bi bilo nase identicno- i gledala bih samu sebe kako rastem. Uh, bas SF-horor.

Ovo sa citoplazmom je ono sto je fenomenalna tehnika. Zasto se to cesce ne radi. Mini, koliko procentualno zena sa FF se odluci na ovu opciju?

nabla ::Ja mislim da ni jedna od nas koja se zainteresovala oko ideje ubacivanja sopstvene dnk u celiju donatorke nije skapirala da je to nemoguce. Jer u stvari, ti iz somatske celije ne mozes da ekstrahujes polovinu svog hromosomskog seta koji bi se ubacio u doniranu celiju a koja bi se potpm oplodila spermicem muza. Ubacivenjem dnk iz somatske u jajnu celiju mi bi ustvari dobili drugu "identicnu" BMW, Anusku, Ori, Nablu ili Vreme. Jedina razlika bi bila u tome da bi tu drugu "identicnu" BMW, Anusku, Ori, Nablu ili Vreme odgajale mi same, a ne nase mame, a i drugacije bi bile zivotne okolnosti odrastanja. Ali celo bice bi bilo nase identicno- i gledala bih samu sebe kako rastem. Uh, bas SF- horor

Potpisujem.

I mene interesuje zasto se cesce ne radi, ne verujem da je ekstremno skuplje. A ja mislim da bi se mnoge zene lakse odlucila da doniraju citoplazmu, nego celu JC.

Well - sta reci... debata je contentious...

Gledano tako... da izgleda prilicno.... shocking....

Ne znam za sto je doniranje citoplazme outruled na zapadu.... Bilo je dozvoljeno u Americi i onda su zabranili... Sad se radi u Ceskoj i Grckoj u nekim klinikama... Ljudi uglavnom misle da je zabranjeno... DR u Ceskoj ponudi koliko sam shvatila...ali ne advertizira nigde na website...

Stepan mislim da to ne radi...

Ne bih rekla da procentualno mngo ljudi to radi... REzultati uspesnosti nisu great. Mada je sad u aprilu jedna zenska imala biohemijsku. Ima 36 godn.

Evo nekih cinjenica iz literature, i objasnjenja, ako nekog zanima…



Cytoplasmic transfer - CT (sinonim: Ooplasmic transfer)



- je tehnika donacije citoplazme (ooplazme), potencijalno zdrave i fertilne zene drugoj zeni koja ima jajne celije slabijeg kvaliteta, cime se poboljsava kvalitet te jajne celije – primaoca, i sledstveno, kvalitet buduceg embriona. CT se moze uraditi: 1. elektrofuzijom ili 2. direktinim ubrizgavanjem metodom uz ICSI. U 1. metodi ubrizgava se mala kolicina citoplazme donora ispod zone pelucide a zatim se vrsi elektrofuzija membrana; nakon toga se obavlja ICSI. U 2. usisava se u iglu oko 10% citoplazme donora i zajedno sa spermatozoidem za ICSI ubrizgava u citoplazmu jajne celije primaoca.

Ova se tehnika koristi kao “poslednja nada” za parove sa ponavljanim neuspesnim IVF, i kod zena u odmaklim godinama. Bazirana je na ideji da su vitalne molekule u celiji kao sto je ATP (osnovno energetsko “gorivo” u celiji), ili organelle poput mitohondrija (koje stvaraju ATP) deficijentne u takvim slucajevima. Kazu da vec posle 35. mitohondrije i njihov energetski potencijal slabe. Da bi bolje precizirali ko je kandidat za CT navescemo kriterijume Norfolk studije – da je zena starija od 40 godina, i/ili da je par imao bar dva pokusaja IVF-a kojim su dobijeni embrioni loseg kvaliteta. (Najcesce se meri stepenom fragmentacije embriona).



Postoji jos jedan termin: nuclear transfer, koji oznacava prenos oplodjenog jedra iz jedne jajne celije u drugu jajnu celiju (donora) iz koje je prethodno izvadjeno njeno (donorkino) originalno jedro. Na ovaj nacin se isto zadrzava najveci deo genetskog materijala osnovnih roditelja (99%) a citava citoplazma ( sa mitohondrijama i ostalim organelama) je od donorke. Ova procedura se koristi kod zena za koje se zna da nose genetsku bolest vezanu za mitohondrije. (Jer, mitohondrije imaju sopstvenu DNK koja cini tek 1% ljudskog genoma i prilicno je konstantna, sadrzi gene za enzyme koji regulisu stvaranje energije tj. ATP-a. Kad je neki od gena u mitohondrijama mutiran nastaju vrlo retke ali i vrlo ozbiljne bolesti koje najvise pogadjaju organe koji zahtevaju najvise energije: mozak, srce i misici). )Svrha ove procedure jeste da se u potpunosti izbegnu majcine mitohondrije koje nose oboleli gen. Alternativa je i da se nuclear transfer radi sa indikacijama koje postoje za cytoplasmic transfer, ali, s obzirom da je tehnicki komplikovaniji, i da sa prenosom samo dela citoplazme od donorke, jajna celija ostaje vise “nasa” , moguce da nema potrebe da se radi NT umesto CT. (Kod CT pretpostavka je da su mitohondrije osnovne celije samo “istrosene” ili slabije rade, a ne da nose mutaciju gena koji moze preneti bolest. Stoga je dovoljno samo “osveziti” tu jajnu celiju mladim i funkcionalnim mitohondrijama, a i drugim organelama i samim ATP molekulama iz citoplazme koje su znacajne za dinamican process ranog razvica embriona).