USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Hvala zene :)

Inače obradovah se ovim Ambrinim vestima pa zaboravih da odgovorim na pitanje... Nama su rekli da se javimo posle dva dana da potvrdimo da smo zainteresovani... Ja sam mogla da potvrdim odmah, mi smo imalli izanalizirano šta prihvatamo a uglavnom sve prihvatamo No bilo je neozbiljno da potvrdimo odmah a i mislila sam opet da ih čujem, podsetim na nas... I posle dva dana tj možda jednog javili se da smo zainteresovani. I onda nam nakon sedam dana zakazali drugi krug, kao ušli smo u uži izbor... Kad smo došli saopštili nam da smo postali roditelji, šta se desilo sa ostalima u užem izboru ne znam a nisam ni pitala... ostali bez teksta... Naravno, ja sam od početka imala predosećaj ali nikad ne možeš da veruješ još kad nam rekoše drugi krug mislila sam ko zna koliko će agonija trajati kad ono... postadosmo roditelji :)

Cestitam Ambra! Svu srecu ovog sveta vam zelim. Hvala svima na odgovorima. Cekamo sad,pa javljam ako bude novosti.

Ambraaaa, nek vam je sa srecom mamita! Divne vesti, mnogo mi je drago! A ti nemoj tako uzgred, neko hocu u tancine sve!

Samo da naucimo da se vozimo kolima u sedistu 5 sati i eto nas na Zlatiboru Biljka pa da se licno upoznate. To mu dodje za Novu godinu. Za sad izdrzavamo 30 minuta u kolima

Inace smo preslatki, prepametni, ocaravajuce simpaticni, ubi boze drustveni, nasmejani, veseli, samo malko razmazeni jer su nas cuvali ko princezu.... mi smo kroz celu pricu sa njom proleteli gotovo bezbolno, osetila nije odvajanje.

Bila je u predivnoj hraniteljskoj porodici, dobili smo prijatelje za citav zivot a malo mladji od nas, cuvali je ko malo vode na dlanu fenomenalni ljudi, negovali, obucena ko bombona.... spakovali nam sve njeno plus sve sto ona voli (dzem, kompote, pudinge, jabuke - neprskane, domace grozdje, komovicu domacu za ne daj boze ako zatreba i jos svasta nesto...) Da postoji takmicenje za najbolje hranitelje u Srbiji oni bi pobedili

Jedva cekam da prodje onaj neophodni period da ih zaboravi (a inace pamcenje dvogodisnjaka ide 24h unazad) pa da se vratimo na druzenje kod hranitelja. Ima bre da je saljem kod njih po principu ajde dete moje ides kod "tetke i tece" u goste da se tata i mama malo odmore od tebe

Ja svima zelim usvajanje kao nase, timski rad hranitelja i usvojitelja zarad dobrobiti deteta. Sve one nebuloze i gluposti koje smo se naslusali u skolici roditeljstva sa nasom pricom nemaju dodirnih tacaka. Moje dete je za 5 dana bilo kod kuce i sad uziva u paznji svih nasih prijatelja i clanova porodice. Mezimce, uvuklo se pod kozu

Kakva divota, lepo cuti o hraniteljima takve price, i sto je sve lagano proslo! Uzivajte, i jos vise razmazite, po principu svaki kapric ispunite! Jednom se zivi, hahhahhaha! Pa je posle uvalite malo kome imate kad poodraste. Mi narucili detetu skije, pa taman zimus da je malo zadivi ako nauci skijanje! Ljubac za lepoticu! Pa pisi kakvi ste, ne stedi se!

Ambra,
sjajno da je sve tako teklo i da na dalje tako teče :)

Drago mi je da si napisala na ovoj temi jer mi se čini da se ljudi od potencijalnih problema toliko uplaše da odlažu predaju papira i počinju da se pitaju da li su sposobni za usvajanje. Pisala sam već o tome, s jedne strane dobro je pisati o problemima da ako se dese vide ljudi da je to nešto sa čim se može živeti i preživeti, sa druge strane sasvim sigurno ljude neće zadesiti svi mogući problemi a eto tok može biti i sasvim pozitivan kao vaš.

Inače to što je vaša ćerka imala svu moguću pažnju hranitelja značiće vam i kasnije. Vidim i po druženju sa Snedrinim sinom. I naš sin ima i danas prijatno sećanje na hranitelje, kaže da je hraniteljica bila "kao roditelj" i meni je drago zbog toga. Ipak je činjenica da on tamo nije imao tu svu pažnju kako ti opisuješ za vašu ćerku ili kao što je bilo kod Snedrinog sina. I to se negde oseti naročito u tom prvom periodu ali neki tragovi ostanu i godinama kasnije. No naravno uvek ima i svetlih strana, naše dete je imalo sjajnu motoriku jer je samo trčao po selu i u kuću nije ulazio a takodje dobro zdravlje koje sada ima mislim da mogu dosta da pripišem tome da je boravio stalno na čistom vazduhu...

Ambra, čestitamo od srca!






Kad se malena navikne, nadamo se da će se lepo družiti sa našim Lepotanom!

Nadam se da ćete i nas primiti u društvo

Ja sam već rekla Viktoru da je jedna mala devojčica dobila mamu i tatu i pošto će se Lepotan verovatno družiti sa njom možda ćemo i mi. Kaže Viktor drago mu je zbog usvajanja ali kako on da se druži sa bebom od dve godine, pa on ima osam čak!

Ambra, čestitam!
Sjajno je što ste se pronašli i prepoznali, sada ste i ona i vi kompletni.
Uvek mi dušu ispuni milina kada čitam ove stranice sa pozitivnim ishodima, toliko ljubavi, topline i ljudskosti, samo saznanje da je neko postao roditelj i da je neko dete dobilo roditelje me ispuni nekom nepoznatom srećom.
Uživajte u roditeljstvu i volite se!

Hvala Zmajuska. Moje roditeljstvo ti se trenutno zasniva na ustaj, sedi, spavaj, jedi, promeni pelenu, sedi na nosu, ukljuci youtube i daj masu i medu, sta god je pitas je ne, necu i ne mogu, 700x dnevno kaze kuca, zatim dranje i polemika pred spavanje, i tako... zanimljivo

ambra drago mi je sto ste zvezde spojile i dobili vasu malu princezu ,sad uzivajte zajedno
takav korektan odnos sa hraniteljima sam imala i ja ali veruj sad posle 4.5 g cujemo se povremeno a jos se nismo ni jednom videli,a miki je bio velik i dalje ima secanja od njihjerr je imo 4,5 g kad je doso kod nas.sad smo dosli sa celom nadoknadom sto je bio kod hranitelja i bioloskom porodicom dok nije doso kod nas
viktory kako god odlucis znas da smo svi uz tebe i da cemo ti pomoci koliko god mozemo i znamo .pogotovo mi koji imamo veliki staz iza nas jos mesec dana i eto imamo 7 punih godina kako smo zajedno sa marijom

to ti sve ide u staz roditeljstva .moji su veliki pa i dalje kazu necu da legnem jer oni su vec veliki a teram ih u 9 u krevet a marija cak i popodne zna da odspava kad je kuci.sto se ona buni ali cim oseti krevet gotova je u roku 2 minuta zaspi

Pridružujem se čestitkama, Ambra, prelepo! A ostalim budućim roditeljima želim što brže i lakše korake do ostvarenja sna!

Ambra:aa31: čestitam vam !!!
         
Oduševila sam se i rastopila i beskrajno mi je drago što je sve prošlo glatko i što je šmica vaša.

Ljubi je tetka Sani

Ambra sjajno! Svu srecu zelim vasoj devojcici I kompletnoj novoj porodici

Sa srećom! Čestitam od srca!!!!!

Hvala svima :)

Što se bunta tiče ja sam čitala istraživanja da usvojena deca mnogo više ispituju granice nego ostala. Kod nas se istraživanja potpuno uklapaju U trećoj i četvrtoj godini samo sam slušala "neću, neću", retko je bilo šta drugo A i kasnije nije bilo lako... Naravno i ostali roditelji imaju problema sa dečijim buntom, reč je samo koliko često, imam neusvojenu decu oko sebe pa mogu da poredim. Oni su deca a mi kao da smo stalno gajili tinejdžera, što se bunta tiče a bebu što se tiče maženja. Ali to su specifičnosti roditeljstva putem usvajanja. Ja nikad ne bih ni volela da sam imala poslušno dete, i želela sam malog buntovnika ali nekad nije baš bilo lako, opisivala sam kako bi me Jovan samo pogledao i rekao: "O ovome si ti maštala!" I počeli bi da se smejemo. Nekad bih bila i očajna jer i na Kutku i drugde čitam pa deca idu na sportove, pa postižu ovo, ono, a naš mališan nije hteo ni ustajanje ni leganje da reguliše a kamoli da možemo da se bavimo nečim daljim... Silne dane, mesece, godine provedosmo u borbi... Ali evo ga sada, kao školarac, vrlo, vrlo retko ima nekih problema. Najčešće sam ide u krevet i to u devet i zaspi začas. Ali trebalo je doći dovde, nama se pokazivalo da usvajanje nije za mekušce što je pisalo u nekom tekstu... ali sve to prodje i kažem imam utisak da smo mi još povezaniji baš zato što smo položili teške ispite :)

Ambra cestitam na curici i uzivajte, gnjavi je, ljubi je, jer tako brzo rastu da nismo ni svesni.


Simona, sa ovim se bas i ne slazem. Mnogo dece u okruzenju i iz vrtica imaju manje-vise slicno ponasanje u odredjenim situacijama. Moja, recimo, od neke dve godine, prestala je da spava posle podne kod kuce. U vrticu je morala. Uvece nije htela da zaspi ni do 12. Sta sve nismo probali i nista nije vredelo. Dok imamo drugara koji je isto usvojen, koji je u 8 uvece vec u blazenom snu. I evo ga, drugi razred, ista prica.
Odemo na neki rodjendan i povede se prica oko toga ili nekih drugih stvari i shvatim da vise od pola roditelja(bioloskih) ima istih situacija kao i mi, tako da mi bude malo lakse. Recimo imala je fazu da udje u kucu, sedne na pod i kaze: Skidaj me. A ja sta cu, skidam i izuvam. Ista stvar i bila kod nekoliko njenih drugara u vrticu. A tek koliko dece bez kontrole znam. Recimo, kupujemo sladoled ona pogleda par sekundi, odabere i to je to. Dok deca moje drugarice po deset minuta ispred frizidera da li ce ovaj ili onaj. Kad im svima kupujem, kazem da mogu dobiti taj ili taj sladoled i one bez pogovora pristanu. Oko toga nema cenjkanja. Ona cak izbegava da ih vodi u prodavnicu jer joj naprave haos. Kod nas takva situacija ne moze da se desi i to smo ustanovili u startu. Sve zavisi od roditelja, ali i od decijeg karaktera. Ja sam dosta popustljiva, u smislu da je osamostalim, da ostaje sama kod kuce, kad nece samnom u radnju ili na pijacu. Gde je ostavim, tu cu je zateci.Od prvog dana imam poverenje u nju. Imam problem da je u nekom buducem vremenu pustim samu napolje ili da ide u skolu sama. Kakva sam, verujem da cu do V razreda da je vodim i vracam
Recimo ima drugaricu kojoj je majka sa 4 godine branila vodene boje. Moje dete je od 3-4 istrosilo nekoliko pakovanja istih. Kaze - isprljace se. Pa neka se isprlja, opracu. Cak sam je forsirala da crta prstima. Isto tako joj nije davala letos sa 5 godina da jede sladoled na stapicu, umazace se. Prosto ostanem bez teksta kad cujem takve stvari. Treba videti moje dete kad dodjem po nju u vrtic, a oni napolju. To je kaljavo, prljavo, zeleno od trave. I ako, treba, kad ce ako nece sad. U pocetku mi nije bilo svejedno, obucem joj nesto novo, dok se okrenem ona vec umazana. Medjutim shvatim da sam i ja bila takva. I onda sam digla ruke. Necu sutra da me krivi kako joj nisam dala da "Pravi tortu od prasine'' ili se penje po drvecu. Ali kad nesto ne moze, onda nema pregovaranja. Buni se ona itekako, objasnim joj zbog cega jednom, ona opet tera svoju pricu, objasnim drugi put, pitam da li je razumela sta sam rekla i tu prekidamo svaku raspravu na odredjenu temu. Granice sama pomeram vremenom, jer bi bilo apsurdno da joj branim nesto sto nije mogla sa 2 ili 3 godine, ali postoje i postojace uvek.
Oduzih, ali po meni svako dete se trudi da pomeri granice i to samo od nas zavisi koliko cemo im dozvoliti ili ne. Odgovorno trvdim da bih se isto ponasala i da sam je rodila. Jer moje vidjenje vaspitanja je ovakvo kakvo je i kako su ga meni usadili dok sam odrastala. Naravno, uz korekcije koje idu u skladu sa vremenom.

Hvala ti :)
I ja se slazem sa tobom Lilymar. Ja (za ovo kratko vreme) ne mogu da kazem da je ovo dete nesto drugacije od druge dece zato sto je usvojeno. Klasican dvogodisnjak, mozda cak i bolji od drugih koje imam u okruzenju i sa kojima se druzi. Ako kazem NE, onda to ostaje NE, od prvog dana. Ima svoj deo dnevne sobe u kojoj pravi haos i tu joj je sve dozvoljeno i tako treba da bude. Zna sama da se zaigra i to veoma lepo sto meni daje prostora da radim od kuce. Dok joj nisam skapirala jelovnik malo smo se natezali ali sve je bolje i lepo jede. Spavanje nam je slaba tacka ali takva je i dosla, jos sam ja uspela da je urihtam i sad se u tacno vreme ulazi u krevet, gleda crtani i uspavljuje. I tu cu da isteram svoje pre ili kasnije i da se na spavanje ide u 9 a ne u 11-12 sati nocu. Ima momente kada pobesni i podivlja ali nije ona disney dete pa da bude savrseno lepa, dobra i vaspitana. Jos uvek prica teletabis recnikom (kineski) ali savrseno sve razume i sad mi je vec mnogo lakse da ukapiram sta hoce. U sustini ona je jedna nezna i umiljata devojcica.
Ja nisam ko Simona sanjala buntovnika niti zelim da mi dete to bude, ako je moguce. Da prolazimo kroz razne faze to je ok, sigurno cemo proci kroz svakakva decija ludila ali ja nisam popustljiva, mene suze i plakanje na play back ne tangira uopste Vise se iznerviram na sebe sto ne kapiram, iz neiskustva, sta hoce i zbog cega je provristala jer ne ume da mi kaze pa se igramo pogodi-pogodi sta hoce.
Izuzetno je drustvena i cim procenim da moze, dacu je u vrtic 3-4 sata jer je greota da gleda ceo dan u mene a voli da se igra sa decom vise nego bilo sta drugo. Ovakav dar da dete voli svakoga koga vidi i da se toliko igra treba kanalisati na pravo mesto - medju drugu decu da sa njima uziva.

Lilymar,
to za veće ispitivanje granica sam čitala, čini mi se da je bilo na našem jeziku baš tj na hrvatskom. Trenutno nisam našla tu knjižicu ali upitah i Snedru, mislim da je i ona delila... Znači to su neka bila zvanična istraživanja što ne znači da će svako pojedinačno usvojeno dete ispitivati granice više, samo da je to češće nego kod ostale dece. Meni je to nekako logično i bez istraživanja. Naša deca za razliku od ostale znaju da ništa nije sigurno pa ni prisustvo roditelja.

Kod nas nikakvo naše ponašanje nije vredelo naročito što se odlaska na spavanje tiče a čitala sam, iznalazila tokom meseci i godina razne metode, lepe, manje lepe, zabavne, manje zabavne, objašnjavanje, nagrade, kažnjavanje... Viktor ima jednu izreku da ne možemo mi njega toliko da kažnjavamo koliko on može da bude neposlušan. Ali nije što je to izreka nego što je to stvarno tako... Naravno nije to samo usvajanje u pitanju nego i karakter deteta kako i ti kažeš. Bilo je mnogo stvari koje smo mogli da rešimo, da se dogovorimo ali odlazak u krevet ne... A meni to spada u osnovne stvari. Ali eto na kraju, samo je odrastao, ja se zapanjim kad vidim da sam gasi tv, sprema se, ode u krevet u devet jer mu treba san, sutra ide u školu auuuu... Ko bi rekao da će ikad to da se postigne, ali eto... Ali i ja sam popustila tj napravili smo dogovor onda kad je moglo da se napravi, petkom i vikendom ide se opušteno u krevet a malo je opuštenije i one nedelje kad je popodne u školi, važno je samo da legne na vreme one nedelje kad je pre podne... Tako da je i mali buntovnik ipak isterao svoje na kraju

Svi su oni buntovnici ako im se i dokle im se dozvoli. To je sasvim normalno i prirodno.
" - Mama, zasto ja ne mogu da mazem nokte kad idem u vrtic, a druga deca mogu?
- Zato sto smatram da nije zdravo za tvoj uzrast i da se tvoji nokti jos razvijaju i moraju da disu, a ako stavis lak usporavas zdrav razvoj. Mozes ih mazati vikendom, to znas, ako zelis.
- Znam da ne smem u skoli, ali jos sam u vrticu, tamo dozvoljavaju.
- Zato sto kad porastes, ako budes stalno sada mazala nokte, mogu da se iskrive, pozute, pucaju i kad budes trebala da imas dugacke i lepe nokte, ti ih neces imati, vec ces lepiti vestacke.
- Ali ja zelim!!!(dramska pauza sa prekrstenim rukama i licem samo sto ne zaplace).
- Vidi moje nokte i reci mi kakvi su.
- Dugacki, beli i nisu vestacki, jel da? Jeli to zato sto ih nisi mazala kad si bila mala?
- Upravo zato."
I na tome se uglavnom zavrsava nasa rasprava. Opet kazem uglavnom, jer zavisi od toga koliko nesto zeli ili ne zeli. Ali poenta svega je da se objasni detetu zasto i zbog cega. i ne treba da nas mrzi i da nam je tesko. Moja priroda je takva da imam dosta strpljenja, pogotovo sa decom, pa mi nije tesko da ponovim i deset puta, ako znam da ce imati dugorocnog efekta. Ali i to ima granice, naravno. Retko kad je kaznjavam, ali kad dodje do toga, bez reci prihvata kaznu, jer je i sama svesna da je doslo do kraja. Trenutno smo u fazi povodljivosti, kako onaj moze... ili pa i ona je to uradila....Moj odgovor je na sve to da dokle god ne bude razmisljala svojom glavom u takvim trenucima, da ce biti kaznjena. I gle cuda, vec vidim pomak, lagan, ali pomak.
Isto sam kao i ti Simona bila u cudu za spavanje. Od kad je u predskolskom, ne spavaju popodne i vec je u 9 gotova za krevet. I to sve sama. Za nepoverovati. Izgleda sve dodje na svoje.
Ambra, dok je bila tako malena, bila sam strozija(sto mi je donekle zao), ali to sve ima svrhu sada kada je porasla. Vremenom ces upoznati svaki plac, svaki gest ili pogled i na osnovu toga ces znati kako da se ponasas. Citala sam dosta o decijoj psihologiji i ponasanju, nesto usvajala, nesto odbacivala, ima raznih oprecnih stavova u vaspitanju, ali uglavnom sam kroz svoje dete i neki svoj instinkt odlucivala kako da se postavim u odredjenim situacijama.
Mogla bih ovako do ujutru...Nema me, nema, pa kad pocnem ne znam da stanem.

najteže je čekati da ti jave odgovor, uh to čekanje.
mi još uvek čekamo da nam jave

Viktory ::Cestitam Ambra! Svu srecu ovog sveta vam zelim.  Hvala svima na odgovorima. Cekamo sad,pa javljam ako bude novosti.

Danara,
srećno! Da čekanju dodje kraj... :)

Evo Snedra je našla tekst na engleskom, mislim da je isti bio na srpskom odnosno hrvatskom ali ga sada nijedna od nas nije našla. U svakom slučaju možda nekom bude koristan i ovako...

https://www.aap.org/en-us/advocacy-and-policy/aap-health-initiatives/healthy-foster-care-america/Documents/Guide.pdf