Sanjala sam

Morala sam da vam ispričam ovaj san, juče sam ga sanjala i dva dana sam pod utiskom tako je stvaran osećaj bio i tako sam se lepo osećala kad sam ga odsanjala, a i moram da ga imam negde zapisanog, pa rekoh najbolje ovde...

>Sanjala sam da sam trudna…u devetom mesecu trudnoće... Kao da sam tek tad saznala da sam trudna... zbunjena sam... ne znam šta se dešava...
Vežbam, radim trbušnjake. Posle toga odlazim na plivanje. Pomislim, bože uopšte nisam normalna, radim trbušnjake i plivam, a trudna sam.
Sve vreme mi se stomak mrda, beba se mrda. Predivan osećaj me preplavljuje, osmeh mi je na licu.
Međutim stomak mi je izuzetno mali, kao u drugom – trećem mesecu trudnoće.
Moja drugarica, sada kuma mi kaže da to nešto nije u redu, vrti glavom. Ja sam zbunjena i mislim ‘kako sad da idem kod lekara, treba da idem na UZ, a plašim se, verovatno će mi reći da moje bebe nema’.
Tužna sam, ali mene beba sve vreme šutira u stomaku i ja mislim kako je to moguće ako ništa nije u redu i ako bebe nema.
Moj muž, potpuno svestan naše situacije i mogućnosti da opet nema bebe, besan je do besvesti, ali na nešto sasvim drugo. Ja ga zagrlim i tešim ga i mislim ‘Njemu je baš teško, nema više snage da se bori, bože kako bih volela da nije tako’.
Odlazim u bolnicu sama, na UZ, sestra razgovara sa mojom kumom telefonom. Moja
kuma joj kaže „To nešto nije u redu, mnogo mali joj je stomak“. Sestra kaže (oduševljeno) „ Ma nije, sve je dobro, beba je tu i sve je ok“, kuma na to kaže: „Onda mora da je beba mnogo mala“, a sestra „ma kakvi beba je baš velika, sve je super“.
U sledećem trenutku ja sam se porodila (potpuno zbunjena i sva srećna i sva u neverici i mislim, ‘mi sad imamo našu bebu, šta ćemo sad’) i javljam mužu i kažem mu: „Rodio se naš sin“.<

Sneki šta da ti kažem :scratch: Pročitala sam pažljivo i ...podsetila si me da sam i ja sanjala sebe trudnu i to xy puta...Neću da tumačim, nema potrebe...oni koji prolaze kroz muke neplodnosti dobro znaju koliko je naša želja da budemo majke jaka i koliko su bolni meseci koji se nižu, čini se u nedogled, sa onim čuvenim simptomima PMS-a.
Ono što svakako mogu, je da se pomolim, da uskoro rečenica koju si izgovorila u snu a glasi:„Rodio se naš sin“ bude izgovorena na javi. Neka da Bog da bude tako kod svih nas.
Želim da ti se zahvalim što si ovo podelila sa nama Hvala

E sva sam se najezila,ali ti moram reci da je mm koji mesec pre nego cu ostati trudna sanjao da sam ja trudna i to bas u devetom mesecu,i jedva se nakanio da mi isprica,i kaze kako nikad pre nije tako nesto sanjao i eto,ako moze da se povuce neka paralela ja bih volela.
Veliki ljubac i zelim da se to i ostavri uskoro svima kako rece Happy

HappyGirl ::
Ono što svakako mogu, je da se pomolim, da uskoro rečenica koju si izgovorila u snu a glasi:„Rodio se naš sin“ bude izgovorena na javi. Neka da Bog da bude tako kod svih nas.

Sneki stvarno ne umem da tumacim snove,
samo znam da je to za nas normalno...normalno da sanjamo takve snove

ja ti draga moja od srca zelim da uskoro jedna sleti u tvoj DOM..

Hvala što ste podelile svoja osećanja sa mnom. Ovaj san mi mnogo znači, jer je osećaj bio zaista stvaran i ja sam bar na kratko osetila tu istinsku radost, ali druga važnija stvar je što ja na svoje snove ne gledam sa sujeverne strane, tipa sanjaš nešto, pa pročitaš u sanovniku šta to znači, pa je to onda neko predskazanje. Snove uvek tumačim sa lične strane, šta to meni znači i šta je dovelo do tog sna. Inače, par godina sam se intenzivno bavila psihologijom i proučavala sam svoje snove uz pomoć jedne divne doktorke koja se bavi individualnom terapijom i koja mi je pomogla da kroz svoje snove shvatim sebe. Ovaj san meni znači, oslobođenje od straha koje nosim sa sobom koji je vezan za trudnoću i bebu. Da vam ne pričam kakve užasne snove sam sanjala pre par godina, svi su bili izuzetno destruktivni. A ovom oslobađanju straha mogu da zahvalim i vama, jer kroz ovaj vid komunikacije, meni moj problem više nije tabu i ja sasvim otvoreno pričam o njemu i prihvatam ga kao deo sebe i sa lakoćom, koji će se rešiti, nema šanse da se ne reši, samo treba naći pravi put. Ništa mi više ne pada teško, dr. kaže to i to ćemo da uradimo, ja kažem važi..., a pre... da vam ne pričam... pa kako, pa zašto, pa žašto baš meni itd.

:aa12: bravo Sneki tako se resavaju problemi,upoznavanjem sebe i svojih strahova,i naravno deljenjem muke sa onima koji imaju slican ili isti problem,jer te oni mogu razumeti najbolje.

Samo hrabro napred i zaista ce problem biti resen.
Ljubac

P.S. kako ledja?

Jutro jutro i ovdeje drage moje ,noc mi je bila uzasna
sve nesto isprekidano spavanje po 20,30min,
celu noc skidala Luki temp,izmedju ostalog sanjala sam da se nasa Happy devojka ofarbala u plavo, :aa6: nisam bila nesto ocarana pa sam joj to i rekla
na sta je ona ovako odreagovala

i Misicu i njenog deku sam sanjala,kao oni negde putuju i sad deda nece u kola ako vode Muleta sa sobom

Mnogo sanjam ovaj Kutak :) :) :)
to mora da znaci da vas mlogo volem..
Neka vas sve cuvaju

Ko bre kao plavuša nije Ep Ma hitron biće da si ti nešto pobrkala u snu

Moj san sinoc:
Sedam za komp i normalno pravac kutak. I u snu znam da se nisam druzila sa vama nekoliko dana i jedva cekam da procitam sta se sve izdesavalo. Odlazim pravo na trudnicke dnevnike a tamo sve se crveni:
Teta snekijev dnevnik,Hapin,Majin, Terkin,Lepe Kate dnevnik, Vajsin, Tanjin,Megicin, Zeljin,dnevnik Adriatike,Nikikiki,vreme je za bebe,Jacky, Ninin,Nekicin...i opet Jelencetov dnevnik
Ja se smejem i ne znam koji cu prvo da otvorim. Drhtim sva od srece i zelim da kazem Milanu ali me u tom trenutku probudilo moje cedo.
Dakle zene, to je dobar znak, kad vam ja kazem.

verujem da jeste!!
nego sledeci put da sanjas i mene, mene si zaboravila u snu

maus ::Moj san sinoc:
...i opet Jelencetov dnevnik
Ja se smejem i ne znam koji cu prvo da otvorim.

I ja se smejem cini mi se da ces maaaaaaalo da pricekas ovaj dnevnik,a za ostale cure dace Bog da se tvoj san obistini

Samo da se zahvalim maus, za sve lepe snove molim se da budu prorocki!

Ti si naše zlato

Auuuuuuuuuuuuuuuuuuuu divno zvuci san Neka ti dragi Bog ostvari ovaj san i u nase zivote unese takav neprocenjeniv blagoslov i dar!

alo-alo ::verujem da jeste!!
nego sledeci put da sanjas i mene, mene si zaboravila u snu

Nisam zaboravila draga. Sve, ali bas sve ste bile trudne A samo da znate, ja sam riba u horoskopu,imam jaku intuiciju i moji snovi se ostvaruju, ali stvarno. Videcete kako cete jedna po jedna biti

maus,
a za anusku 100000000

alo-alo ::verujem da jeste!!
nego sledeci put da sanjas i mene, mene si zaboravila u snu

To kaze alo-alo a ja ni mene nigdje maus pa cak ni u snu

tek sad vidim ovu stranu.maus iz tvojih usta u bozje usi da si nas sve videla trudne.
ja sam juce ili prekljuce sanjala da sam trudna ili da cu biti ali samo znam da me je mm mazio po stomaku i kaze ovde se nalazi moja jasna.koju cu brzo da vidim i upoznam.jedino se nesecam dali sam imala stomak ili da on to nagadza da cu biti trudna i da ce nam se cerka zvati jasna.sto nas dvoje nikad to ime nismo ni spomenuli.samo se secam da smo u pocetku braka govorili da cemo imati 3 dece i da nam se svidjaju imena nikola,jelena i moj mm sve govori da bi voleo prvi sin da mu se zove ilija a ja sam bila za nikolu.ali kako vreme odmice i znamo kakve probleme imamo vise nikad nismo spomenuli ime kako bi nam se zvalo dete ili deca

Sanjala sam strasan san....
Tumaram po kuci ko sasava jos uvek potresena...i onako sam sva nervozna, verovatno od ovog mikroginona. Na mene sve utice.
Sanjala sam da sam cula da je mm umro brat od strica, inace moj vrsnjak i moj dever sa svadbe. Osoba koju moj muz obozava, jer nema rodjene brace ni sestara. On mu je njblizi po svemu. I kao pozlilo mu i to je to. Ja placem izbezumljena i govorim da to nije moguce, juce smo ga videli, dobro je, mlad je i placem i placem, nemam utehe. I onda sam odjednom na sred auto puta, tu je postavljen sto, ja rucam sa nekom grupom ljudi koje poznajem al sad ih se ne secam ko je bio. Automobili jure oko nas. Odjednom meni neko kaze, znas nije umro od tvog muza brat nego tvoj, al ti nisu rekli.
U tom momentu ja ustajem od tog stola, odmahujem glavom, govorim nije, nije, ne dam, ne dam ga bre, on je moj, moja krv, ali kao znam da jeste i svi oni klimaju glavom. Ja se ukocim, ne mogu da placem, ne mogu da vristim, umrla bih ne bih dala njega, i osecam da me ne telo nego dusa boli, hoce srce da prepukne.
Onda se od te neizdrzive boli skljokam na taj auto put, pod taj postavljeni sto, vucem stoljnak sa sobom a krik mi krece iz duse i srca, pa je moj muz probudjen na takav nacin iz sna skocio kao oparen. Ja nastavljam da vristim, a cujem njega u pozadini probudi se sanjas, sanjas, ja vristim i otimam se i dalje, dok me nije stegao cvrsto i to me je konacno prenulo.
To je bilo u 4.20 jutros, jadnicak, a u sest ustaje za posao, spavanja vise nije bilo. Ja sam jecala, jecala, on me grlio, nisam mogla da se smirim i celo jutro nisam ni zasta, kao zivcani bolesnik.

Kako grozan i tezak san...

Oh, bas mi je zao sto si se tako nasekirala.
Ja sam, inace, pre mesec dana, sanjala, da sam ja umrla. Nisam jecala, ali mi je bilo tesko kad sam se probudila, kaze mm da sam jako uzdahula, pa je posumnjao da sanjam nesto ruzno.

Hvala vam devojke, morala sam da ispricam, sva sam .

Ja sve mislim da sam napeta od ovih tabletica, mada kao nisu jake, al ja se osecam kao da sam u tudjoj kozi. Nije mi tako bilo, nego par zadnjih dana.

Majce, verovacu u to .

Baš lepa tema, ne znam kako je ranije nisam videla. Ja volim da pričam svoje snove, ali nema ko da me sluša . Mm beži od mene kada hoću da mu ispričam san jer to traje po pola sata ! E sada ću moći da pišem ovde, pa ko želi neka me sluša (čita)

Sanjala sam da sam opet bila na vantelesnoj i da mi kasni već nekoliko nedelja, ali ja niti kupujem test, niti odlazim kod lekara jer nemam vremena. Naime, zadesiće nas velika nesreća. Neka prirodna katastrofa, nešto nalik cunamiju. Ta oluja se približava i razoriće čitav grad, sve zgrade će srušiti i zato moramo hitno da se evakuišemo. I svako od nas može sa sobom da ponese jedan kofer sa stvarima jer za više nema mesta. Na ogromnim sam mukama. Kako ceo život da spakujem u jedan kofer?!!!! Vadim kofer i nemo gledam sa nevericom. Vrtim se po sobi pitajući se šta da odaberem, šta mi je najvažnije, bez čega neću moći. Prvo sam spakovala albume sa fotografijama, neke sveske iz srednje škole nalik spomenarima, porodični nakit, nekoliko knjiga, a onda je na red došla garderoba. A ostalo je još tako malo mesta u koferu. Šta da ponesem, da li mi treba letnja ili zimska odeća, totalno sam sludjena?! Ne znam šta da odaberem. Ne znam ni gde će da nas vode. Mislim se, moram da ponesem bar još neku kesu jer ja ne mogu sve da spakujem u kofer. Panično bacim pogled na prozor, a nebo tamno plavo, skoro crno. Znam da je nevreme na pragu, a ja sam i dalje na početku....