(Pripreme za) tinejdžerstvo

Jutros naletoh na dva članka sa temom droge, odnosno prevencije prema njoj pa me je navelo na razmišljanja o ovoj temi. Da li vas plaši tinejdžerstvo? Da li već sada činite nešto što je priprema za taj period ili ne? Da li ste čitali na blogovima članke koje smo prevodile a u kojima se govori da prema istraživanjima u SAD usvojeni tinejdžeri su četiri puta više skloni drogi, alkoholu, samoubistvfima nego neusvojeni? Da li vas to opredeljuje na posebnu pažnju i vaspitanje ili činite sasvim isto kao što biste činili da je dete biološki vaše? Na koji način se menjaju informacije koje detetu/deci dajete vezano za drogu, alkohol, duvan tokom godina? Da li i nezavisno od poroka i rizika i priču razvijate kako biste vi i dete u periodu kad su "lude godine" mogli da se uspešnije nosite sa tim?

Linkovi koji su me jutros podstakli na razmišljanje su sledeći:

http://www.preporukavesti.com/kako-su-islandani-jedini-na-svetu-resili-problem-pusenja-alkohola-i-droga-kod-tinejdzera/

http://www.blic.rs/vesti/srbija/djacki-trip-protiv-droge-uzicki-srednjoskolci-sami-snimili-film-o-svetu-narkomanije/g2bvq7y

Da odgovorim na sopstvenu temu Ja se još od škole roditeljstva najviše plašim tinejdžerstva Nadam se da će biti po onom "Bilo je mnogo stvari kojih smo se plašili a trebalo je živeti." No strah nekad nije loš jer nas tera da više tražimo od sebe ili bar kod mene je tako. Otkako sam majka ipak se manje plašim nego ranije. Smatram više nego pre da je u ljudskom životu, u odnosu sa roditeljima sve povezano i da ako uspešno prolazimo kroz dane, mesece, godine onda se stvara dovoljno snage i za kasnije... Kao što se i propušteno takodje pokazuje. Jedan od ispita je bilo i prošlogodišnje kretanje u školu, i jako sam zadovoljna kako je to prošlo. Mi smo imali manje problema nego sa ostalom decom. Ali zato su naši problemi krenuli ove godine sa ocenjivanjem, no i sa tim smo se uhvatili u koštac pa uspeh nije loš, u svakom slučaju mnogo bolji nego što je delovalo da će biti. Elem tako, godina po godina... ali verujem da kad dodje do puberteta biće ipak teško šta god da sad radimo...

To je doba teško samo po sebi. Mene jesu uplašili ti članci u prvom trenu. Posle sam razmišljala da je to i logično. U teškom dobu kad pitanja identiteta dolaze u prvi plan, kad osoba nije ni odrasla a nije više ni dete, kad luduju hormoni, sve postaje mnogo dramatičnije. Mene uglavnom zanima šta ja tu mogu da uradim kao roditelj. I da imam biološko dete rano bih počela o porocima. Imala sam jednu poznanicu koja je deci pričala o sidi i drogi sa četiri godine i bila su se mnogo preopteretila, za svakog čoveka koji je mršav mislila su da ima sidu ili da se drogira. Stoga sam gledala da i ja počnem sa četiri godine ali ništa dramatično, samo na intelektualnom planu. Pisala sam da mi nismo strogi roditeljji i sve se dešava u nekoj slobodnoj atmosferi ili se bar trudimo da što više tako bude i da Viktor učestvuje u svemu u čemu može. Stoga kad izdvojimo nešto to još drastičnije deluje. E pa drogu, alkohol i cigarete ja sam izdvojila kao tri poroka, i povremeno kad pričamo upitam ga koja su tri poroka. On je i kao mali znao da postavi pitanja recimo zašto su baka i deka pušači koji su upropastili sa cigaretama zdravlje ako je to porok i ne sme. Pa onda dalje zašto je baka prestala a deka ne. Ali u tom ranom dobu nisam mnogo objašnjavala, više sam htela da iz tog ranog doba ponese onako sliku "droga- NE" i da mu ta rano urezana slika iskoči kada bude u teen godinama. E sad sa preko osam već povremeno i više razgovaramo pa mu i objašnjavam zašto je to ne, a naravno pričamo i o drugim zavisnostima kao što su ona prema igricama (njegova), prema čokoladama (za ovu sam ja optužena ali ne priznajem ). Tako na primeru tih "manjih" zavisnosti učimo i o onim većim...

Priču o usvajanju gradimo povremeno koliko je Viktor zainteresovan ali uglavnom je celu već sada zna. Znam da će se ta priča preispitivati uvek na novim nivoima ali opet i tu mislim da je dobro što je već obradjivana, slegla se na ovom nivou... Sećam se one devojke koja je pobegla od kuće kad je saznala da je usvojena a imala je petnaest godina... E sad videćemo kako će biti ako on tada bude hteo da otvara dosije, to će isto biti burno... Ali ne mogu da razmišljam već toliko unapred, kako bude biće...