Pregled dojki
4 posters
KUTAK :: STERILITET :: Ženski sterilitet
Strana 1 od 1
Pregled dojki
Najnovija istraživanja su pokazala da ultrazvuk može biti od velike pomoći u dijagnostici sumnjivih lezija na dojkama, u razgraničavanju da li su one maligne ili benigne.
Mnoga stanja mogu izazvati sumnju na kancer, produkcijom grudvica, sekreta iz bradavica ili inflamatornim procesima. U stvari, više od polovine žena ima raznorodne probleme sa grudima tokom života. Palpatornim pregledom i ultrazvukom je moguće otkriti sve paotloške promene na nivou kože, potkožnog tkiva, fascija mišića i žlezdanog tkiva dojki. Promene koje su suspektne u smislu neželjenih dijagnoza zahtevaju mamografiju. Ultrazvuk dojki se preporučuje kao kontrola kod svih pacijenata: u predmenopauzi i klimaksu; pod supstitucionom hormnoskom terapijom; pod kontracetivnom terapijom; kod neurednih menstrualnih ciklusa; kod familijarne anamneze pozitivne u smislu patoloških promena na dojkama. Najčešće promene na dojkama su: fibroadenomi, fibrocisticne promene i papilomi mlečnih puteva.
Kada se izvrši biopsija (hirurška procedura da se utvrdi kada su lezije kancerogene), 75% takvih promena i drugih problema pokazuju benignu prirodu-nisu kancerogene. Ako sumnjate da imate bilo kakve od ovih promena, obavezno posetite lekara. Najbolje vreme za pregled je od 5 do 7 dana menstrualnog ciklusa, kada je hormonski uticaj na morfologiju minimalan.
NAJČEŠĆE BOLESTI GRUDI
Fibroadenomi
Ovo oboljenje se često pojavljuje kod žena između 20 i 40 godina starosti. Manifestuje se kao bezbolna, gumena masa koja može biti pojedinačna ili multipna. Fibroadenomi se mogu blago uvećati tokom menstrualnog ciklusa. Ova masa se najčešće pojavljuje kod devojaka neposredno pre puberteta i nije pre-kancerogena.
Fibrocisticne promene
(Natečene grudi) Ovo stanje nije tako često oboljenje grudi. Najčešće se pojavljuje kod žena između 35 i 50 godina starosti. Najčešće je posledica hormonskih fluktuirajućih varijacija iz meseca u mesec tokom višegodišnjeg perioda. Posle nekoliko godina hormonske stimulacije, gotovo sve žene imaju neke od simptoma otečenosti grudi. Ovaj vid natečenosti grudi se često pogrešno naziva mamalna displazija ili hronični mastitis. Nadutost grudi može biti praćena bolom i napetošću koja se fluktuirajuće menja tokom ciklusa, a najizraženija je pred menstruaciju.
Papilomi mlečnih puteva
Ovo stanje se javlja najčešće kod žena starosti od 45 do 50 godina i uobičajeno se manifestuje kao krvavi ili bezbojan sekret koji se luči iz bradavica. To je benigni tumor mlečnih puteva koji ne može biti zaustavljen (kancer dojki takodje produkuje sekret).
Mnoga stanja mogu izazvati sumnju na kancer, produkcijom grudvica, sekreta iz bradavica ili inflamatornim procesima. U stvari, više od polovine žena ima raznorodne probleme sa grudima tokom života. Palpatornim pregledom i ultrazvukom je moguće otkriti sve paotloške promene na nivou kože, potkožnog tkiva, fascija mišića i žlezdanog tkiva dojki. Promene koje su suspektne u smislu neželjenih dijagnoza zahtevaju mamografiju. Ultrazvuk dojki se preporučuje kao kontrola kod svih pacijenata: u predmenopauzi i klimaksu; pod supstitucionom hormnoskom terapijom; pod kontracetivnom terapijom; kod neurednih menstrualnih ciklusa; kod familijarne anamneze pozitivne u smislu patoloških promena na dojkama. Najčešće promene na dojkama su: fibroadenomi, fibrocisticne promene i papilomi mlečnih puteva.
Kada se izvrši biopsija (hirurška procedura da se utvrdi kada su lezije kancerogene), 75% takvih promena i drugih problema pokazuju benignu prirodu-nisu kancerogene. Ako sumnjate da imate bilo kakve od ovih promena, obavezno posetite lekara. Najbolje vreme za pregled je od 5 do 7 dana menstrualnog ciklusa, kada je hormonski uticaj na morfologiju minimalan.
NAJČEŠĆE BOLESTI GRUDI
Fibroadenomi
Ovo oboljenje se često pojavljuje kod žena između 20 i 40 godina starosti. Manifestuje se kao bezbolna, gumena masa koja može biti pojedinačna ili multipna. Fibroadenomi se mogu blago uvećati tokom menstrualnog ciklusa. Ova masa se najčešće pojavljuje kod devojaka neposredno pre puberteta i nije pre-kancerogena.
Fibrocisticne promene
(Natečene grudi) Ovo stanje nije tako često oboljenje grudi. Najčešće se pojavljuje kod žena između 35 i 50 godina starosti. Najčešće je posledica hormonskih fluktuirajućih varijacija iz meseca u mesec tokom višegodišnjeg perioda. Posle nekoliko godina hormonske stimulacije, gotovo sve žene imaju neke od simptoma otečenosti grudi. Ovaj vid natečenosti grudi se često pogrešno naziva mamalna displazija ili hronični mastitis. Nadutost grudi može biti praćena bolom i napetošću koja se fluktuirajuće menja tokom ciklusa, a najizraženija je pred menstruaciju.
Papilomi mlečnih puteva
Ovo stanje se javlja najčešće kod žena starosti od 45 do 50 godina i uobičajeno se manifestuje kao krvavi ili bezbojan sekret koji se luči iz bradavica. To je benigni tumor mlečnih puteva koji ne može biti zaustavljen (kancer dojki takodje produkuje sekret).
KoMetaK- Broj poruka : 7138
Godina : 51
Location : Italija
Datum upisa : 09.01.2010
Re: Pregled dojki
Deset minuta za pregled grudi (http://doktor.jutarnji.hr/samopregled-dojki--kvrzice-u-dojkama/1062056/)
Samopregled uvijek radite u istoj fazi ciklusa, pri kraju ili neposredno nakon mjesečnice, u fazi kada se dojke opuste
Ni jednoj ženi nije ugodno pregledavati vlastite grudi. Premda samopregled mogu obavljati u intimi doma, žene se ne vole dodirivati jer im je to nelagodno i boje se da će napipati kvržicu koja će im promijeniti život. Iako samopregled nije zamjena za specijalističku kontrolu, mamografiju ili UZV dojki, to je odličan način za rano otkrivanje eventualnih promjena na grudima. Vremenski intervali između pojedinih specijalističkih pregleda obično su od nekoliko mjeseci do dvije godine, što je relativno dug period u kojem nitko sa sigurnošću ne može predvidjeti hoće li se u dojkama nešto događati i zato bi period između pregleda bilo korisno dopuniti samopregledom. Dr. Ivo Gregurić, spec. radiolog, objasnio je za Vitu zašto je važno da svaka žena upozna strukturu svojih dojki i obavlja samopregled kao dio zdravstvene prevencije.
Kvržice su normalna pojava
Dojke su građene od mliječnih žlijezda, unutar kojih postoji niz izvodnih kanalića, a između žlijezda ima masnog tkiva, veziva i ligamenata, i to u različitim omjerima u svake pojedine žene. Dojke, dakle, nemaju homogenu strukturu, nego se uvijek mogu napipati različite, veće ili manje, tvrđe ili mekše, kvržice. Žljezdane strukture jako variraju ovisno o hormonskom statusu te se tijekom menstrualnog ciklusa (ili uz hormonsku terapiju) mijenjaju i kod većine su žena kvržice puno izraženije prije mjesečnice ili tijekom ovulacije.
Kada pregledavati grudi
Samopregled uvijek treba raditi u istoj fazi ciklusa, pri kraju ili neposredno poslije mjesečnice, kada se dojke opuste, što i kod iste žene ne mora uvijek biti u istom danu ciklusa. Svaka će žena sama najbolje ocijeniti kada su se dojke opustile i tako odrediti najbolji trenutak za samopregled. Ako dojke pregledavate uvijek u istom terminu, s vremenom ćete uočiti da najveći dio kvržica ima stalni raspored i istu strukturu. Zapamtiti strukturu dojke bit je samopregleda, upornim pipanjem i pretraživanjem dojki potrebno je postići da točno poznajete raspored svih struktura u dojkama kako biste mogli prepoznati svaku novu promjenu.
Na sreću, većina novih promjena u dojkama nisu karcinomi, najčešće su to ciste ili drugi oblici mastopatije, ali svaka novootkrivena promjena zahtijeva da je što prije pokažete svom liječniku koji će odlučiti o daljnjoj obradi. Samopreglede dojki treba početi u što ranijoj dobi kako bi žena dobro upoznala svoje dojke i nakon toga ih sama pratila.
Inspekcija u ogledalu
Samopregled se, kao i pregled dojki kod liječnika, sastoji od više dijelova. Valja odvojiti desetak minuta i sve učiniti polako i pedantno. Prvo treba dobro pogledati dojke (inspekcija) u ogledalu. Zanima nas izgled kože i bradavica, pomičnost dojki kod podizanja obje ruke te posebno pomičnost i izgled kože kada dojku pomičemo u raznim smjerovima. Kod pregleda desne dojke desna ruka je podignuta iznad glave, a lijevom rukom, koja stavimo iznad bradavice (da ne zaklonimo kožu od pogleda), pomičemo donje dijelove desne dojke u raznim smjerovima i gledamo hoće li se bilo gdje na koži pokazati bilo kakva nova promjena, da li nešto kožu ili bradavicu povlači ili gura, da li se koža preko nečega napinje ili na bilo koji način mijenja. Istu radnju ponovimo s lijevom dojkom. Sve nove promjene potrebno je pokazati liječniku. Drugi dio samopregleda je pipanje dojki (palpacija). Dojke je najbolje pipati i sjedeći i ležeći, neke se promjene bolje uočavaju sjedeći, a druge ležeći.
Kako se pipati?
Osnovno je pravilo da desna ruka uvijek pipa lijevu dojku, a lijeva ruka desnu dojku. Pri tome je važno spojiti jagodice dva ili, još bolje, tri prsta kako bi se povećala površina pipanja i izbjegla mogućnost da male kvržice “pobjegnu” između raširenih prstiju. Iznimno je važno maksimalno poboljšati kontakt između prstiju i kože na dojkama, zato se dojke nikada ne pipaju na suho. Ako pregled obavljamo prilikom tuširanja, dojke valja nasapunati, a radimo li ga gdje drugdje, pomoći će mlijeko ili ulje za tijelo.
Ultrazvuk grudi
Često je prva pretraga koja se primjenjuje za razjašnjavanje promjena u dojkama žena mlađih od 35 godina, čije bi mamografske snimke bilo vrlo teško interpretirati zbog vrlo gustog tkiva dojki. Novija su ispitivanja pokazala da je u dijagnosticiranju raka dojke u žena mlađih od 45 godina ultrazvuk točnija metoda od mamografije.
Stojeći i ležeći pregled
Kod sjedećeg (ili stojećeg) pregleda uobičajeno je da se kod samopregleda desne dojke desna ruka prvo postavi bočno uz tijelo, a nakon toga da se podigne iznad glave kako bi se dojka “podigla” i eventualne kvržice pomaknule prema podlozi te time postale bolje pipljive. Kod ležećeg pregleda dojka se “raširi”, postaje tanja i mnoge se strukture lakše pipaju. Još bolji raspored struktura u dojci postižemo podizanjem odgovarajuće ruke iznad glave. Na taj način dobiva se raspored struktura koji je više-manje isti godinama, ne mijenja se znatnije te omogućava lakše pamćenje položaja i veličine različitih struktura. Pregled smo pokušali poboljšati tako što smo dojku podijelili na četvrtine ili kvadrante zamišljajući okomice kroz bradavicu. Razlikujemo gornji unutarnji, gornji vanjski, donji unutarnji i donji vanjski kvadrant ili četvrtinu. Svaku četvrtinu dojke treba popipati pedantno i temeljito u dva smjera, a tek nakon pregleda svih kvadranata pojedinačno treba pipati cijelu dojku, i to kružnim pokretima u smjeru kazaljke na satu, potom u suprotnom smjeru. Naime, žljezdani kanali iz svih dijelova dojki usmjereni su prema bradavici, režnjevi žlijezda postavljeni su oko tih kanala, a međusobno često stoje u različitim smjerovima pa jedan smjer pipanja nije dovoljan da bi se ovako različito raspoređene strukture dobro osjetile i da bi se dobro zapamtio njihov trodimenzionalni raspored. Samopregled još obuhvaća palpaciju limfnih čvorova i kontrolu eventualnog iscjetka iz dojki.
Pregled je najbolje raditi prilikom kupanja. Kod pregleda pazušne jame (aksile) potrebno je prvo podići ruku iznad glave, nasapunati je te popipati jagodicama prstiju druge ruke. Nakon toga potrebno je spustiti ruku kako bi se opustili mišići zidova aksile te jagodicama prstiju ući pod mišiće kako bi se popipali svi dijelovi. Ono što tražimo su svi novi čvorovi, bili oni veličine zrna graška ili veći, a svaki novi čvor potrebno je pokazati liječniku.
Što kad se pojavi iscjedak
Pojava iscjetka iz dojki može biti znak ozbiljnih bolesti. Kada je spontan, obostran i mliječan, najčešće je znak hormonskih poremećaja, ali u to se ne treba pouzdavati i svaku pojavu iscjetka treba prijaviti liječniku kako bi se napravila osnovna obrada. U sklopu samopregleda potrebno je povremeno, svakih nekoliko mjeseci, provjeriti postoji li iscjedak. Pri tome nije ispravno stiskati samo bradavice (žene koje su dulje dojile i imaju veće bradavice često pri tome istisnu iz dojki minimalnu količinu tekućine zaostale u širim mliječnim kanalima) nego je potrebno dva-tri puta stisnuti cijelu dojku pokretima kao kod izdajanja mlijeka te u slučaju pojave iscjetka odmah to pokaziti svom liječniku.
Mamografija
Preporučuje se kao metoda ranog otkrivanja, može se otkriti rak dojke i dvije godine prije nego što tumor postane opipljiv. Redovita mamografija dokazano smanjuje smrtnost od raka dojke za 30 posto među ženama u dobi od 50 do 69 godina, a prema nekim podacima njezina podjednaka korisnost može se očekivati i u žena između 40. i 50. godine života.
Samopregled uvijek radite u istoj fazi ciklusa, pri kraju ili neposredno nakon mjesečnice, u fazi kada se dojke opuste
Ni jednoj ženi nije ugodno pregledavati vlastite grudi. Premda samopregled mogu obavljati u intimi doma, žene se ne vole dodirivati jer im je to nelagodno i boje se da će napipati kvržicu koja će im promijeniti život. Iako samopregled nije zamjena za specijalističku kontrolu, mamografiju ili UZV dojki, to je odličan način za rano otkrivanje eventualnih promjena na grudima. Vremenski intervali između pojedinih specijalističkih pregleda obično su od nekoliko mjeseci do dvije godine, što je relativno dug period u kojem nitko sa sigurnošću ne može predvidjeti hoće li se u dojkama nešto događati i zato bi period između pregleda bilo korisno dopuniti samopregledom. Dr. Ivo Gregurić, spec. radiolog, objasnio je za Vitu zašto je važno da svaka žena upozna strukturu svojih dojki i obavlja samopregled kao dio zdravstvene prevencije.
Kvržice su normalna pojava
Dojke su građene od mliječnih žlijezda, unutar kojih postoji niz izvodnih kanalića, a između žlijezda ima masnog tkiva, veziva i ligamenata, i to u različitim omjerima u svake pojedine žene. Dojke, dakle, nemaju homogenu strukturu, nego se uvijek mogu napipati različite, veće ili manje, tvrđe ili mekše, kvržice. Žljezdane strukture jako variraju ovisno o hormonskom statusu te se tijekom menstrualnog ciklusa (ili uz hormonsku terapiju) mijenjaju i kod većine su žena kvržice puno izraženije prije mjesečnice ili tijekom ovulacije.
Kada pregledavati grudi
Samopregled uvijek treba raditi u istoj fazi ciklusa, pri kraju ili neposredno poslije mjesečnice, kada se dojke opuste, što i kod iste žene ne mora uvijek biti u istom danu ciklusa. Svaka će žena sama najbolje ocijeniti kada su se dojke opustile i tako odrediti najbolji trenutak za samopregled. Ako dojke pregledavate uvijek u istom terminu, s vremenom ćete uočiti da najveći dio kvržica ima stalni raspored i istu strukturu. Zapamtiti strukturu dojke bit je samopregleda, upornim pipanjem i pretraživanjem dojki potrebno je postići da točno poznajete raspored svih struktura u dojkama kako biste mogli prepoznati svaku novu promjenu.
Na sreću, većina novih promjena u dojkama nisu karcinomi, najčešće su to ciste ili drugi oblici mastopatije, ali svaka novootkrivena promjena zahtijeva da je što prije pokažete svom liječniku koji će odlučiti o daljnjoj obradi. Samopreglede dojki treba početi u što ranijoj dobi kako bi žena dobro upoznala svoje dojke i nakon toga ih sama pratila.
Inspekcija u ogledalu
Samopregled se, kao i pregled dojki kod liječnika, sastoji od više dijelova. Valja odvojiti desetak minuta i sve učiniti polako i pedantno. Prvo treba dobro pogledati dojke (inspekcija) u ogledalu. Zanima nas izgled kože i bradavica, pomičnost dojki kod podizanja obje ruke te posebno pomičnost i izgled kože kada dojku pomičemo u raznim smjerovima. Kod pregleda desne dojke desna ruka je podignuta iznad glave, a lijevom rukom, koja stavimo iznad bradavice (da ne zaklonimo kožu od pogleda), pomičemo donje dijelove desne dojke u raznim smjerovima i gledamo hoće li se bilo gdje na koži pokazati bilo kakva nova promjena, da li nešto kožu ili bradavicu povlači ili gura, da li se koža preko nečega napinje ili na bilo koji način mijenja. Istu radnju ponovimo s lijevom dojkom. Sve nove promjene potrebno je pokazati liječniku. Drugi dio samopregleda je pipanje dojki (palpacija). Dojke je najbolje pipati i sjedeći i ležeći, neke se promjene bolje uočavaju sjedeći, a druge ležeći.
Kako se pipati?
Osnovno je pravilo da desna ruka uvijek pipa lijevu dojku, a lijeva ruka desnu dojku. Pri tome je važno spojiti jagodice dva ili, još bolje, tri prsta kako bi se povećala površina pipanja i izbjegla mogućnost da male kvržice “pobjegnu” između raširenih prstiju. Iznimno je važno maksimalno poboljšati kontakt između prstiju i kože na dojkama, zato se dojke nikada ne pipaju na suho. Ako pregled obavljamo prilikom tuširanja, dojke valja nasapunati, a radimo li ga gdje drugdje, pomoći će mlijeko ili ulje za tijelo.
Ultrazvuk grudi
Često je prva pretraga koja se primjenjuje za razjašnjavanje promjena u dojkama žena mlađih od 35 godina, čije bi mamografske snimke bilo vrlo teško interpretirati zbog vrlo gustog tkiva dojki. Novija su ispitivanja pokazala da je u dijagnosticiranju raka dojke u žena mlađih od 45 godina ultrazvuk točnija metoda od mamografije.
Stojeći i ležeći pregled
Kod sjedećeg (ili stojećeg) pregleda uobičajeno je da se kod samopregleda desne dojke desna ruka prvo postavi bočno uz tijelo, a nakon toga da se podigne iznad glave kako bi se dojka “podigla” i eventualne kvržice pomaknule prema podlozi te time postale bolje pipljive. Kod ležećeg pregleda dojka se “raširi”, postaje tanja i mnoge se strukture lakše pipaju. Još bolji raspored struktura u dojci postižemo podizanjem odgovarajuće ruke iznad glave. Na taj način dobiva se raspored struktura koji je više-manje isti godinama, ne mijenja se znatnije te omogućava lakše pamćenje položaja i veličine različitih struktura. Pregled smo pokušali poboljšati tako što smo dojku podijelili na četvrtine ili kvadrante zamišljajući okomice kroz bradavicu. Razlikujemo gornji unutarnji, gornji vanjski, donji unutarnji i donji vanjski kvadrant ili četvrtinu. Svaku četvrtinu dojke treba popipati pedantno i temeljito u dva smjera, a tek nakon pregleda svih kvadranata pojedinačno treba pipati cijelu dojku, i to kružnim pokretima u smjeru kazaljke na satu, potom u suprotnom smjeru. Naime, žljezdani kanali iz svih dijelova dojki usmjereni su prema bradavici, režnjevi žlijezda postavljeni su oko tih kanala, a međusobno često stoje u različitim smjerovima pa jedan smjer pipanja nije dovoljan da bi se ovako različito raspoređene strukture dobro osjetile i da bi se dobro zapamtio njihov trodimenzionalni raspored. Samopregled još obuhvaća palpaciju limfnih čvorova i kontrolu eventualnog iscjetka iz dojki.
Pregled je najbolje raditi prilikom kupanja. Kod pregleda pazušne jame (aksile) potrebno je prvo podići ruku iznad glave, nasapunati je te popipati jagodicama prstiju druge ruke. Nakon toga potrebno je spustiti ruku kako bi se opustili mišići zidova aksile te jagodicama prstiju ući pod mišiće kako bi se popipali svi dijelovi. Ono što tražimo su svi novi čvorovi, bili oni veličine zrna graška ili veći, a svaki novi čvor potrebno je pokazati liječniku.
Što kad se pojavi iscjedak
Pojava iscjetka iz dojki može biti znak ozbiljnih bolesti. Kada je spontan, obostran i mliječan, najčešće je znak hormonskih poremećaja, ali u to se ne treba pouzdavati i svaku pojavu iscjetka treba prijaviti liječniku kako bi se napravila osnovna obrada. U sklopu samopregleda potrebno je povremeno, svakih nekoliko mjeseci, provjeriti postoji li iscjedak. Pri tome nije ispravno stiskati samo bradavice (žene koje su dulje dojile i imaju veće bradavice često pri tome istisnu iz dojki minimalnu količinu tekućine zaostale u širim mliječnim kanalima) nego je potrebno dva-tri puta stisnuti cijelu dojku pokretima kao kod izdajanja mlijeka te u slučaju pojave iscjetka odmah to pokaziti svom liječniku.
Mamografija
Preporučuje se kao metoda ranog otkrivanja, može se otkriti rak dojke i dvije godine prije nego što tumor postane opipljiv. Redovita mamografija dokazano smanjuje smrtnost od raka dojke za 30 posto među ženama u dobi od 50 do 69 godina, a prema nekim podacima njezina podjednaka korisnost može se očekivati i u žena između 40. i 50. godine života.
KoMetaK- Broj poruka : 7138
Godina : 51
Location : Italija
Datum upisa : 09.01.2010
Re: Pregled dojki
Ultrazvuk dojki (http://www.klinikaperinatal.com/onama/zdravlje/grudi/pogledajte-jos/12-04-04/Ultrazvuk_dojki.aspx)
Ultrazvuk dojki
Ultrazvuk koristi zvučne talase da bi napravio sliku tkiva unutar dojki. Ultrazvuk na dojkama može pokazati celokupno podrčuje dojke, uključujući i predeo blizu zida pluća, što je teško videti mamografijom. Ultrazvuk grudi ne koristi X- zrake ili druge potencijalne štetne tipove zračenja.
Ultrazvuk dojki se radi da bi se videlo da li su čvorići u dojkama čvrste ili ispunjene tečnošću (ciste). Ultrazvuk ne zamenjuje potrebu za mamografijom, ali se često koristi da bi se proverila abnormalnost rezultata mamografije.
Zašto se radi ultrazvuk grudi?
Ultrazvuk grudi može dati značajne informacije drugim testovima kao što su mamografija i magnetna rezonanca. Takođe može pružiti informacije koje se ne vide putem mamografije. Ultrazvukom dojki se može uraditi sledeće:
Naći uzrok simptomima vezanim za dojke, kao što su bolovi, otok i crvenilo.
Proveriti čvoriće u grudima koji su se našli prilikom fizičkog pregleda dojki. Ultrazvuk se koristi u ovim slučajevima da se vidi da li su čvorići čvrsti ili su ciste ispunjene tečnošću. Čvoriće, koji nemaju tečnost ili su ispunjeni tečnošću sa čvrstim delovima koji plivaju u njoj, moraju se detaljnije testirati.
Proveri abnormalnost rezultata mamografije.
Pregledaju grudi kod mlađih žena jer je kod njih tkivo gušće, i mamografija možda neće pokazati mnogo detalja.
Vodi lekara da adekvatno upotrebi iglu ili cevčicu kako bi izvadio deo tečnosti ili gnoja iz ciste, uzeo deo tkiva zbog biopsije ili ultrazvuk može biti vodič za operacije na dojkama.
Da se posmatra promena u veličini cista na dojkama.
Da vidi koliko se rak dojki proširio.
Proveri grudi, ako imate silikonske implantate ili gusto tkivo grudi. U ovakvim slučajevima mamograf nije u mogućnosti da da adekvatne rezultate.
Kako da se pripremite za ultrazvuk dojki.
Nosite odeću iz dva dela, kako bi vam bilo lakše da se skinete samo iznad struka.
Razgovarajte sa svojim lekarom o vašoj potrebi za testovima, rezultatima ultrazvuka, riziku i potrebnim merama koje vam lekar preporuči.
Kako se radi?
Da bi aparat mogao da emituje zvučne talase i skuplja sliku koju prave prilikom odbijanja o tkivo dojki, lekar će vam staviti specijalni gel na grudi. Slika tkiva će se pojaviti na ekranu.
Ultrazvuk dojki se radi obično 15 minuta. Više vremena će trebati, ako se radi biopsija.
Kakav je osećaj?
Gel će vam možda biti hladan kada ga stave na grudi. Osećaćete slabiji pritisak aparata ultrazvuka na dojke, ali ne bi trebalo da osećate nelagodu, osim ako su vam dojke osetljive ili vas bole.
Rizik
Ne postoji nikakav dokaza da štetnost od ultrazvuka dojki postoji.
Rezultati
Ultrazvuk koristi zvučne talase da bi napravio sliku tkiva unutar dojki. Zbog toga, lekar ima direktnu sliku tkiva vaših dojki, a samim tim i rezultata. Lekar će verovatno diskutovati sa vama o rezultatima odmah nakon pregleda.
Ultrazvuk dojke je od neprocenjive vrednosti kod:
Ultrazvuk dojki
Ultrazvuk koristi zvučne talase da bi napravio sliku tkiva unutar dojki. Ultrazvuk na dojkama može pokazati celokupno podrčuje dojke, uključujući i predeo blizu zida pluća, što je teško videti mamografijom. Ultrazvuk grudi ne koristi X- zrake ili druge potencijalne štetne tipove zračenja.
Ultrazvuk dojki se radi da bi se videlo da li su čvorići u dojkama čvrste ili ispunjene tečnošću (ciste). Ultrazvuk ne zamenjuje potrebu za mamografijom, ali se često koristi da bi se proverila abnormalnost rezultata mamografije.
Zašto se radi ultrazvuk grudi?
Ultrazvuk grudi može dati značajne informacije drugim testovima kao što su mamografija i magnetna rezonanca. Takođe može pružiti informacije koje se ne vide putem mamografije. Ultrazvukom dojki se može uraditi sledeće:
Naći uzrok simptomima vezanim za dojke, kao što su bolovi, otok i crvenilo.
Proveriti čvoriće u grudima koji su se našli prilikom fizičkog pregleda dojki. Ultrazvuk se koristi u ovim slučajevima da se vidi da li su čvorići čvrsti ili su ciste ispunjene tečnošću. Čvoriće, koji nemaju tečnost ili su ispunjeni tečnošću sa čvrstim delovima koji plivaju u njoj, moraju se detaljnije testirati.
Proveri abnormalnost rezultata mamografije.
Pregledaju grudi kod mlađih žena jer je kod njih tkivo gušće, i mamografija možda neće pokazati mnogo detalja.
Vodi lekara da adekvatno upotrebi iglu ili cevčicu kako bi izvadio deo tečnosti ili gnoja iz ciste, uzeo deo tkiva zbog biopsije ili ultrazvuk može biti vodič za operacije na dojkama.
Da se posmatra promena u veličini cista na dojkama.
Da vidi koliko se rak dojki proširio.
Proveri grudi, ako imate silikonske implantate ili gusto tkivo grudi. U ovakvim slučajevima mamograf nije u mogućnosti da da adekvatne rezultate.
Kako da se pripremite za ultrazvuk dojki.
Nosite odeću iz dva dela, kako bi vam bilo lakše da se skinete samo iznad struka.
Razgovarajte sa svojim lekarom o vašoj potrebi za testovima, rezultatima ultrazvuka, riziku i potrebnim merama koje vam lekar preporuči.
Kako se radi?
Da bi aparat mogao da emituje zvučne talase i skuplja sliku koju prave prilikom odbijanja o tkivo dojki, lekar će vam staviti specijalni gel na grudi. Slika tkiva će se pojaviti na ekranu.
Ultrazvuk dojki se radi obično 15 minuta. Više vremena će trebati, ako se radi biopsija.
Kakav je osećaj?
Gel će vam možda biti hladan kada ga stave na grudi. Osećaćete slabiji pritisak aparata ultrazvuka na dojke, ali ne bi trebalo da osećate nelagodu, osim ako su vam dojke osetljive ili vas bole.
Rizik
Ne postoji nikakav dokaza da štetnost od ultrazvuka dojki postoji.
Rezultati
Ultrazvuk koristi zvučne talase da bi napravio sliku tkiva unutar dojki. Zbog toga, lekar ima direktnu sliku tkiva vaših dojki, a samim tim i rezultata. Lekar će verovatno diskutovati sa vama o rezultatima odmah nakon pregleda.
Ultrazvuk dojke je od neprocenjive vrednosti kod:
- Pojave čvorova u dojci (utvrđuje se da li se radi o solidnoj ili cističnoj formaciji)
Galaktoreje (produkcija mleka u dojkama van perioda dojenja)
Mamarne duktalne ektazije (stanje u kojem su mlečni kanalići u dojci prošireni i ispunjeni tečnošću)
Različitih mastopatija (displazije sa ili bez bujanja epitela)
Žena sa postoperativnim i ožiljcima nakon zračne terapije
Žena na supstitucionalnoj hormonskoj terapiji
Žena sa implantatima
KoMetaK- Broj poruka : 7138
Godina : 51
Location : Italija
Datum upisa : 09.01.2010
Re: Pregled dojki
MAMOGRAFIJA (http://www.damiba.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=53:mamografija&catid=29:the-cms&Itemid=67&lang=en)
Mamografija je najdelotvornija, neinvazivna, rentgenska metoda pregleda dojki, kod koje se koristi specijalno projektovan rentgenski aparat (mamograf), kojeg odlikuje posebno konstrusana rentgenska cev koja emituje zrake male energije (oko 20 kV). Upotrebljava se kao klinička mamografija - u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke - u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i kao scrining mamografija - metoda probira kod asimptomatskih pacijentkinja.
Mamografija je medicinska tehnika koja se koristi posebno podešenim niskim dozama X zraka uz visoki kontrast i filmove visoke rezolucije koji omogućavaju stvaranje slike unutrašnjeg tkiva dojke. Na tim slikama mogu se jasno uočiti promene koje već jesu kancerogene ili koje bi to mogle da postanu. Tokom samog postupka dojka se smesti između dve ploče koje je pritisnu, ponekad i do granica bola, ali taj postupak je neophodan da bi se izjednačila gustoća tkiva i uočile eventualne i najmanje nepravilnosti. Takođe na taj način se smanjuje i količina radijacije koja je potrebna, jer za prolaz kroz tanji sloj tkiva potrebna je manja količina X zraka. Osim toga i čvrst pritisak smanjuje mogućnost pomeranja tako da su slike jasnije i preciznije i nije potrebno ponavljati snimanje.
Dojke su izložene niskoj dozi radijacije od 0,1 do 0,3 RAD-a (radiation absorbed dose) po slici, što je otprilike koliko naše celo telo primi usled normalne radijacije Zemlje na severnoj polulopti, tokom 6 meseci. Kao i kod bilo kojeg postupka dijagnostike X zracima, tamo gde je tkivo gušće apsorbuje se nešto od energije radijacije. Manje gusto tkivo propušta više radijacije. Kontrast koji se dobije na slici označava različite gustoće tkiva koje predstavljaju promene, koje se ne mogu se otkriti ručnim pregledom.
Mamografija se koristi i za scrining, tj. grupne preventivne dijagnosticke preglede. Na preventivne preglede idu žene koje nemaju nikakvih simptoma i obično se rade po dve slike svake dojke. Takvi pregledi obično otkriju kvržice koje se ne mogu napipati ručnim i samostalnim pregledima, pa se procenjuje da u dobi između 40 i 50 godina preventivni pregledi mogu smanjiti rizik od smrtnosti usled ranog otkrivanja i intervencije za oko 20%. U starijoj dobnoj grupi od 50 do 60 godina taj postotak je čak i viši, između 25 i 30%. Stručnjaci preporučuju regularne mamografije za žene iznad 40 godina iako ne postoji koncensus koje su optimalne frekvencije pregleda. U svakom slučaju svi se slažu da bi to trebalo biti jednom u godini ili jednom u dve godine.
Dijagnosticka mamografija radi se kad već postoji neka sumnja, kada žena oseća određene promene ili kad prethodni preventivni mamogrami pokažu potrebu za to. Dijagnosticki mamogrami su ekstenzivniji, te je izloženost X zracima nešto viša, ali i dalje doze nisu veće od 0,3 rada.
Razlikuju se nativna mamografija, kod koje se obavlja snimanje dojki bez upotrebe dodatnih pomoćnih ili kontrastnih sredstava, MR-mamografija i scinti-mamografija.
Kod nativne mamografije vrlo je važno pravilno nameštanje dojki kod snimanja. Pri tome se obavezno koriste dva položaja: profilni i kraniokaudalni. Veoma je bitno da se prikaze cela dojka, jer se tumori mogu nalaziti blizu stene prsnog koša i ostati neotkriveni. Dijagnosticka tačnost ove metode procenjuje se na 85 - 90%. Ako se nešto na mamogramu (rendgenski snimak dojki) naziva verovatno dobroćudnim izgledi da će to biti rak manji su od 2%. Postotak lažno pozitivnih mamograma (koji pokazuju nešto abnormalno ali nemalignog karaktera) je 6 - 10%.
Galaktografija je vrsta mamografije kada se koristi kontrastno sredstvo koje se ubrizgava u mlečne kanaliće. Tehnika je narocito pogodna kod patološkog iscedka iz bradavica dojke.
MR-mamografija (MRM) koristi tehniku magnetne rezonancije. Pri tome pacijentkinja leži na specijalno projektovanom stolu u položaju na stomaku. Radi se 30 do 50 preseka pre i nakon injekcije paramagnetskog kontrastnog sredstva (Gd-DTPA). Radi se o posebnoj metodi čija dijagnosticka tačnost doseže oko 98% za invazivne malignome preko 4 mm. Ova tehnika je naročito primenjena u diferencijalnoj dijagnostici recidiva, odnosno ožiljkastih promena na dojci, multifokalnih ili bilateralnih promjena, u proceni preoperativnih rezultata kod neoadjuvantne primene hemoterapije ili zračenja, kod negativnog nalaza mamografije i pozitivne punkture limfnih čvorova aksile, kao i kod dojki s implantatima, gde je nativna mamografija nemoćna. MRM nije screening metoda zbog nejasne specifičnosti i visoke učestalosti pozitivnih rezultata kod dobroćudnih nalaza dojke (fibroadenom, proliferirajuća mastopatija, adenoza i upala dojke).
Scinti-mamografija je nuklearno-medicinska analiza, što znači da se radioaktivna test-supstanca (methoxy-isobutyl-isonitril MIBI vezan na tehnecijum-99m) ubrizgava intravenski i potom prati njeno nakupljanje u dojkama. Tumorske stanice vezuju Tc-99m-MIBI u velikoj količini, što je potom lako uočljivo na mamogramu. Osetljivost ove metode je 80 - 96% i specifičnost 84 – 100%, a primena je ograničena kod vrlo malih karcinoma. Narocito se preporučuje kod mladih pacijentkinja s vrlo gustim žlezdastim parenhimom, kod kojih je nalaz nativne mamografije negativan.
Digitalna mamografija (FFDM) koristi kompjutersku sliku dojke, dobijenu nakon konverzije rentgenskog snimka u digitalnu sliku. Pri tome kompjuterska tehnika posebno dozvoljava proučavanje detalja slike, koji se po potrebi mogu uvećavati ili isecati i upoređivati s ranijim nalazima. Digitalna mamografija smanjuje dozu radijacije i omogućuje bolje snimanje tkiva dojke, te povećanje određenih mesta na slici radi bolje analize.
Ova dijagnosticka metoda se koristi:
u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke
u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i
metoda grupnog snimanja kod asimptomatskih pacijentkinja -Screening.
Pri mamografiji žene su izložene veoma malim dozama radijacije, ali ipak postoje određeni strahovi da bi čak i ta količina mogla izazvati mutacije na DNA i posledično tome karcinom. Mamografija se smatra klasičnim primerom «trgovine» ili zamene rizika za koristan rezultat. Naime uz veoma mali rizik da mamografija stvarno izazove neki maligni poremećaj, žena dobija potencijalni beneft otkrivanja ima li već bolest i to u stadijumu koji se lako i uspešno leči. Rizik kod mamografije je toliko nizak, u suprotnosti koliko je rizik od raka dojke visok, da se danas u medicinskoj i naucnoj zajednici smatra kako korist mamografije višestruko nadilazi sve rizike koje ova tehnilogija ima.
Ispravno indikovana i tehnički kontrolisana digitalna mamografija ne uzrokuje karcinom dojke.
Rak dojke je u gotovo svim populacijama u samom vrhu vodećih uzroka smrtnosti kod žena, smatra se da će svaka osma do deseta žena oboleti od raka dojke. Naravno taj rizik je individualan i ako postoji istorija bolesti u porodici viši, a može biti i manji.
Rizik raste sa starosnim dobom pa su izgledi za oboljenje:
U dobu od 40 godina 1:1200
U dobu od 50 godina 1:590
U dobu od 60 godina 1:420
U dobu od 70 godina 1:330
U dobu od 80 godina 1:290
Zato se prva mamografija preporučuje u starosnom dobu iznad 40 godina, a tada se i tkivo dojke počinje menjati, gubi na gustini, što mamografiju čini preciznijom i slike jasnijima. Dojke sa mnogo gustog, žlezdanog tkiva kao što je u mlađih žena često slucaj, su neprikladne za mamografsku pretragu. Sigurnost dijagnostike može biti svega 65 %. To je i razlog da se kod mlađih žena češće radi ultrazvuk dojki. Sigurnost mamografije je međutim kod starijih žena visoka, oko 85 %, a u kombinaciji s ultrazvukom iznosi i do 95%.
Broj preventivnih pregleda zavisi i od porodicne anamneze, ali na žalost i od financijskih prilika pojedinih zdravstvenih ustanova, broju i dostupnosti mamografskih aparata. Na žalost zna se da siromašnije i manje obrazovane žene ređe idu na mamografiju, a isto tako se zna da u slučajevima kada se kasno otkriju, tumori mogu biti i do dva puta veći nego da su preventivni pregledi bili obavljeni na vreme.
Kod nas se mamografija može obaviti u skoro svim kliničkim bolničkim centrima, a tamo gde to nije moguće dolaze mobilni mamografi zavoda ministarstva zdravlja.
Sledeći mamografski nalazi ukazuju na mogucu malignost celija
povećana gustina
nepravilne ivice čvora
nepravilne nakupnine kalcijuma oko čvora (mikrokalcifikati)
Mamografija se u slučaju pojave bilo kakvih sumnjivih simptoma ili uočljivih ili palpabilnih promena može i treba uraditi kod svih pa i mlađih žena, ali tada je treba uraditi između 4. i 8. dana od početka menstrualnog procesa kada su dojke najmanje nabrekle pa ih je teško i dodatno bolno pritisnuti, a ako se pravilno ne stisnu slike mogu biti neprecizne.
Gotovo uvek kod mlađih žena mamografiju je potrebno dopuniti ultrazvučnim pregledom, a neki stručnjaci čak ultrazvučni pregled preporučaju kao bolju i jedinu metodu za pregled i rano otkrivanje tumora kod mlađih žena. Mamografiju uvek treba učiniti pre bilo kakvih intervencija na dojki kao što su punkture ili biopsije (uzimanje uzorka tkiva invazivnim putem).
Obavezno upozoriti doktora o mogućoj trudnoći.
Pre snimanja ne nanositi dezodoranse, pudere ili bilo kakve losione u predelu ispod pazuha, jer se te supstance mogu pojaviti na slikama kao nakupnine kalcifikacija i dati pogrešne informacije radiologu.
Uvek upozorite svog doktora na sve simptome ili probleme koje osećate i obavezno čuvajte sve ranije snimke radi kasnijeg uporedjivanja.
Svakako upozorite doktora ako imate uvećane grudi protezama, jer je u takvim slučajevima potrebno dodatno iskustvo onoga ko snima mamogram. Implanti menjaju sliku kako se prirodno tkivo pojavljuje, jer X zraci ne prolaze kroz silikon i on može blokirati pogled na tkivo ispod ili iza njega, pogotovo ako je implant postavljen ispred a ne iza prsnog mišića.
Giotto Image FFDM i Biopsy Digit S su prisutni u sledećim bolnicama u Srbiji:
Beograd, Klinički Centar Srbije, Institut za Endokrinologiju, Iterna "B". – Giotto Image 3D, Biopsy DIGIT S
Niš, Klinički centar Niš - Centar za radiologiju - Giotto Image 3D, Biopsy DIGIT S
Novi Sad, Klinički Centar Vojvodine, Centar za Radiologiju – Giotto Image 3D, Biopsy DIGIT S
Mamografija je najdelotvornija, neinvazivna, rentgenska metoda pregleda dojki, kod koje se koristi specijalno projektovan rentgenski aparat (mamograf), kojeg odlikuje posebno konstrusana rentgenska cev koja emituje zrake male energije (oko 20 kV). Upotrebljava se kao klinička mamografija - u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke - u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i kao scrining mamografija - metoda probira kod asimptomatskih pacijentkinja.
Mamografija je medicinska tehnika koja se koristi posebno podešenim niskim dozama X zraka uz visoki kontrast i filmove visoke rezolucije koji omogućavaju stvaranje slike unutrašnjeg tkiva dojke. Na tim slikama mogu se jasno uočiti promene koje već jesu kancerogene ili koje bi to mogle da postanu. Tokom samog postupka dojka se smesti između dve ploče koje je pritisnu, ponekad i do granica bola, ali taj postupak je neophodan da bi se izjednačila gustoća tkiva i uočile eventualne i najmanje nepravilnosti. Takođe na taj način se smanjuje i količina radijacije koja je potrebna, jer za prolaz kroz tanji sloj tkiva potrebna je manja količina X zraka. Osim toga i čvrst pritisak smanjuje mogućnost pomeranja tako da su slike jasnije i preciznije i nije potrebno ponavljati snimanje.
Dojke su izložene niskoj dozi radijacije od 0,1 do 0,3 RAD-a (radiation absorbed dose) po slici, što je otprilike koliko naše celo telo primi usled normalne radijacije Zemlje na severnoj polulopti, tokom 6 meseci. Kao i kod bilo kojeg postupka dijagnostike X zracima, tamo gde je tkivo gušće apsorbuje se nešto od energije radijacije. Manje gusto tkivo propušta više radijacije. Kontrast koji se dobije na slici označava različite gustoće tkiva koje predstavljaju promene, koje se ne mogu se otkriti ručnim pregledom.
Mamografija se koristi i za scrining, tj. grupne preventivne dijagnosticke preglede. Na preventivne preglede idu žene koje nemaju nikakvih simptoma i obično se rade po dve slike svake dojke. Takvi pregledi obično otkriju kvržice koje se ne mogu napipati ručnim i samostalnim pregledima, pa se procenjuje da u dobi između 40 i 50 godina preventivni pregledi mogu smanjiti rizik od smrtnosti usled ranog otkrivanja i intervencije za oko 20%. U starijoj dobnoj grupi od 50 do 60 godina taj postotak je čak i viši, između 25 i 30%. Stručnjaci preporučuju regularne mamografije za žene iznad 40 godina iako ne postoji koncensus koje su optimalne frekvencije pregleda. U svakom slučaju svi se slažu da bi to trebalo biti jednom u godini ili jednom u dve godine.
Dijagnosticka mamografija radi se kad već postoji neka sumnja, kada žena oseća određene promene ili kad prethodni preventivni mamogrami pokažu potrebu za to. Dijagnosticki mamogrami su ekstenzivniji, te je izloženost X zracima nešto viša, ali i dalje doze nisu veće od 0,3 rada.
Razlikuju se nativna mamografija, kod koje se obavlja snimanje dojki bez upotrebe dodatnih pomoćnih ili kontrastnih sredstava, MR-mamografija i scinti-mamografija.
Kod nativne mamografije vrlo je važno pravilno nameštanje dojki kod snimanja. Pri tome se obavezno koriste dva položaja: profilni i kraniokaudalni. Veoma je bitno da se prikaze cela dojka, jer se tumori mogu nalaziti blizu stene prsnog koša i ostati neotkriveni. Dijagnosticka tačnost ove metode procenjuje se na 85 - 90%. Ako se nešto na mamogramu (rendgenski snimak dojki) naziva verovatno dobroćudnim izgledi da će to biti rak manji su od 2%. Postotak lažno pozitivnih mamograma (koji pokazuju nešto abnormalno ali nemalignog karaktera) je 6 - 10%.
Galaktografija je vrsta mamografije kada se koristi kontrastno sredstvo koje se ubrizgava u mlečne kanaliće. Tehnika je narocito pogodna kod patološkog iscedka iz bradavica dojke.
MR-mamografija (MRM) koristi tehniku magnetne rezonancije. Pri tome pacijentkinja leži na specijalno projektovanom stolu u položaju na stomaku. Radi se 30 do 50 preseka pre i nakon injekcije paramagnetskog kontrastnog sredstva (Gd-DTPA). Radi se o posebnoj metodi čija dijagnosticka tačnost doseže oko 98% za invazivne malignome preko 4 mm. Ova tehnika je naročito primenjena u diferencijalnoj dijagnostici recidiva, odnosno ožiljkastih promena na dojci, multifokalnih ili bilateralnih promjena, u proceni preoperativnih rezultata kod neoadjuvantne primene hemoterapije ili zračenja, kod negativnog nalaza mamografije i pozitivne punkture limfnih čvorova aksile, kao i kod dojki s implantatima, gde je nativna mamografija nemoćna. MRM nije screening metoda zbog nejasne specifičnosti i visoke učestalosti pozitivnih rezultata kod dobroćudnih nalaza dojke (fibroadenom, proliferirajuća mastopatija, adenoza i upala dojke).
Scinti-mamografija je nuklearno-medicinska analiza, što znači da se radioaktivna test-supstanca (methoxy-isobutyl-isonitril MIBI vezan na tehnecijum-99m) ubrizgava intravenski i potom prati njeno nakupljanje u dojkama. Tumorske stanice vezuju Tc-99m-MIBI u velikoj količini, što je potom lako uočljivo na mamogramu. Osetljivost ove metode je 80 - 96% i specifičnost 84 – 100%, a primena je ograničena kod vrlo malih karcinoma. Narocito se preporučuje kod mladih pacijentkinja s vrlo gustim žlezdastim parenhimom, kod kojih je nalaz nativne mamografije negativan.
Digitalna mamografija (FFDM) koristi kompjutersku sliku dojke, dobijenu nakon konverzije rentgenskog snimka u digitalnu sliku. Pri tome kompjuterska tehnika posebno dozvoljava proučavanje detalja slike, koji se po potrebi mogu uvećavati ili isecati i upoređivati s ranijim nalazima. Digitalna mamografija smanjuje dozu radijacije i omogućuje bolje snimanje tkiva dojke, te povećanje određenih mesta na slici radi bolje analize.
Ova dijagnosticka metoda se koristi:
u dijagnostici nejasnih kliničkih nalaza kod simptomatskih pacijentkinja, mamografija za rano otkriće raka dojke
u dijagnostici klinički okultnog karcinoma i
metoda grupnog snimanja kod asimptomatskih pacijentkinja -Screening.
Pri mamografiji žene su izložene veoma malim dozama radijacije, ali ipak postoje određeni strahovi da bi čak i ta količina mogla izazvati mutacije na DNA i posledično tome karcinom. Mamografija se smatra klasičnim primerom «trgovine» ili zamene rizika za koristan rezultat. Naime uz veoma mali rizik da mamografija stvarno izazove neki maligni poremećaj, žena dobija potencijalni beneft otkrivanja ima li već bolest i to u stadijumu koji se lako i uspešno leči. Rizik kod mamografije je toliko nizak, u suprotnosti koliko je rizik od raka dojke visok, da se danas u medicinskoj i naucnoj zajednici smatra kako korist mamografije višestruko nadilazi sve rizike koje ova tehnilogija ima.
Ispravno indikovana i tehnički kontrolisana digitalna mamografija ne uzrokuje karcinom dojke.
Rak dojke je u gotovo svim populacijama u samom vrhu vodećih uzroka smrtnosti kod žena, smatra se da će svaka osma do deseta žena oboleti od raka dojke. Naravno taj rizik je individualan i ako postoji istorija bolesti u porodici viši, a može biti i manji.
Rizik raste sa starosnim dobom pa su izgledi za oboljenje:
U dobu od 40 godina 1:1200
U dobu od 50 godina 1:590
U dobu od 60 godina 1:420
U dobu od 70 godina 1:330
U dobu od 80 godina 1:290
Zato se prva mamografija preporučuje u starosnom dobu iznad 40 godina, a tada se i tkivo dojke počinje menjati, gubi na gustini, što mamografiju čini preciznijom i slike jasnijima. Dojke sa mnogo gustog, žlezdanog tkiva kao što je u mlađih žena često slucaj, su neprikladne za mamografsku pretragu. Sigurnost dijagnostike može biti svega 65 %. To je i razlog da se kod mlađih žena češće radi ultrazvuk dojki. Sigurnost mamografije je međutim kod starijih žena visoka, oko 85 %, a u kombinaciji s ultrazvukom iznosi i do 95%.
Broj preventivnih pregleda zavisi i od porodicne anamneze, ali na žalost i od financijskih prilika pojedinih zdravstvenih ustanova, broju i dostupnosti mamografskih aparata. Na žalost zna se da siromašnije i manje obrazovane žene ređe idu na mamografiju, a isto tako se zna da u slučajevima kada se kasno otkriju, tumori mogu biti i do dva puta veći nego da su preventivni pregledi bili obavljeni na vreme.
Kod nas se mamografija može obaviti u skoro svim kliničkim bolničkim centrima, a tamo gde to nije moguće dolaze mobilni mamografi zavoda ministarstva zdravlja.
Sledeći mamografski nalazi ukazuju na mogucu malignost celija
povećana gustina
nepravilne ivice čvora
nepravilne nakupnine kalcijuma oko čvora (mikrokalcifikati)
Mamografija se u slučaju pojave bilo kakvih sumnjivih simptoma ili uočljivih ili palpabilnih promena može i treba uraditi kod svih pa i mlađih žena, ali tada je treba uraditi između 4. i 8. dana od početka menstrualnog procesa kada su dojke najmanje nabrekle pa ih je teško i dodatno bolno pritisnuti, a ako se pravilno ne stisnu slike mogu biti neprecizne.
Gotovo uvek kod mlađih žena mamografiju je potrebno dopuniti ultrazvučnim pregledom, a neki stručnjaci čak ultrazvučni pregled preporučaju kao bolju i jedinu metodu za pregled i rano otkrivanje tumora kod mlađih žena. Mamografiju uvek treba učiniti pre bilo kakvih intervencija na dojki kao što su punkture ili biopsije (uzimanje uzorka tkiva invazivnim putem).
Obavezno upozoriti doktora o mogućoj trudnoći.
Pre snimanja ne nanositi dezodoranse, pudere ili bilo kakve losione u predelu ispod pazuha, jer se te supstance mogu pojaviti na slikama kao nakupnine kalcifikacija i dati pogrešne informacije radiologu.
Uvek upozorite svog doktora na sve simptome ili probleme koje osećate i obavezno čuvajte sve ranije snimke radi kasnijeg uporedjivanja.
Svakako upozorite doktora ako imate uvećane grudi protezama, jer je u takvim slučajevima potrebno dodatno iskustvo onoga ko snima mamogram. Implanti menjaju sliku kako se prirodno tkivo pojavljuje, jer X zraci ne prolaze kroz silikon i on može blokirati pogled na tkivo ispod ili iza njega, pogotovo ako je implant postavljen ispred a ne iza prsnog mišića.
Giotto Image FFDM i Biopsy Digit S su prisutni u sledećim bolnicama u Srbiji:
Beograd, Klinički Centar Srbije, Institut za Endokrinologiju, Iterna "B". – Giotto Image 3D, Biopsy DIGIT S
Niš, Klinički centar Niš - Centar za radiologiju - Giotto Image 3D, Biopsy DIGIT S
Novi Sad, Klinički Centar Vojvodine, Centar za Radiologiju – Giotto Image 3D, Biopsy DIGIT S
KoMetaK- Broj poruka : 7138
Godina : 51
Location : Italija
Datum upisa : 09.01.2010
Re: Pregled dojki
Da prenesem i postove sa dodatnih analiza, gde smo pricale o pregledu dojki:
mamadabudem :) ::Ženice, smorila sam se....
Pre šest meseci bila sam na UZ dojke i viđen mi je jedan fibroadenom ili plak. To mi je videla jedna doktorka koja mi je rekla da dođem na kontrolu posle 6 meseci što sam učinila danas. Danas na kontroli kod druge dr jer ona više ne radi, kaže na levoj dojci postoji nešto što bi rekla da je plak, ali se ne vidi baš najbolje jer imam veće dojke (četvorke), pa pošto je videla da sam se ja malo uplašila poslala me na mamografiju. Sad čekam rezultate do srede. Ona mi kaže da hoće da vidi šta je jer se ne vidi jasno uopšte...a kaže da misli da je plak, pa da proverimo. Jel vi kontrolišete redovno dojke?
AriesGirl ::mamadabudem :) ::Ženice, smorila sam se....
Pre šest meseci bila sam na UZ dojke i viđen mi je jedan fibroadenom ili plak. To mi je videla jedna doktorka koja mi je rekla da dođem na kontrolu posle 6 meseci što sam učinila danas. Danas na kontroli kod druge dr jer ona više ne radi, kaže na levoj dojci postoji nešto što bi rekla da je plak, ali se ne vidi baš najbolje jer imam veće dojke (četvorke), pa pošto je videla da sam se ja malo uplašila poslala me na mamografiju. Sad čekam rezultate do srede. Ona mi kaže da hoće da vidi šta je jer se ne vidi jasno uopšte...a kaže da misli da je plak, pa da proverimo. Jel vi kontrolišete redovno dojke?
Ja redovno jednom godisnje idem na UZ, a kad predjem cetrdesetu, ici cu na mamografiju. Za sad imam par cistica, nista spektakularno. Pre postupka sam bila i dr je rekla da nema nikakvih prepreka za VTO. Ja imam losu porodicnu anamnezu i ne zelim da se igram sa tim stvarima. Nadam se da kod tebe nije nista ozbiljno i zelim ti srecu. Uvek sam za to da se sve sto moze proveri, da posle ne boli glava.
mamadabudem :) ::Jedino što me malo smiruje je to da je dr rekla da nije prokrvljeno..
AriesGirl ::MDB, stvarno se ne razumem u te stvari, ali navijam i verujem da nije nista ozbiljno.
KoMetaK ::MDB, napisah ti citav post, ali ne znam in gde je zavrsio, ni zasto ga nema ovde!
Svakako, da rezimiram, imam i ja od '95. godine fibroadenom koji pratim na 6-12 meseci, zavisi kakva bude situacija i kako mi dr kaze. U Beogradu sam isla u Ars medicu, na Vracaru, u Tomasa Jeza, kod dr Zaorke Damjanovic, odlican dr i radiolog i to sto ti ona kaze je zakon! Kosta oko 5000 pregled kod nje, zakazuje se mesec dana unapred ako ne i vise, ali kad zoves da zakazes, reci da ides na vto, pa ti hitno treba, pa mozes da odes i da sacekas da joj se oslobodni neki termin tog dana, ne odbija pacijente, samo mozes da se nacekas. Svakako bih otisla pre kod nje nego na mamografiju, jer posle mamo, ne smes da ostanes trudna 6 meseci minimum.
mamadabudem :) ::Kometak, ali ja sam već odradila mamografiju. Sačekaću rezultate do srede, a zvaću i tu dr Damjanović. Pa ona je mene zbrzala kad je videla da sam se ja uplašila i kao, najbolje da odradimo mamo, tako ćemo znati šta je. Nisam pametna. A zašto toliko ne može da se radi vto? Kolika je to količina zračenja?
Blanka ::MDB ja imam fibroadenome u lijevoj dojci zadnjih 10 godina. Prvi put sam se operisala sa 18 god.tada to nije bila cesta pojava a danas svaka druga,treca zena ih ima. Njihov jedini problem je recidiv, dakle ponovo se vracaju, kao sto su i meni. Bitno je da to kontrolises na svakih pola godine ne valja da pretjerano rastu. Takodje je bitno da znas da su to benigne izrasline i da tu nema nista za zabrinutost. Jedino mi je u postupku smetalo to sto me lijeva dojka vise boli od desne i nju vise osjecam.
Ne znam za mamograf. da li smijes posle odmah na vto to provjeri sa svojim dr. Bez brige draga to je sigurno fibroadenom.
Srecno :-*
mamadabudem :) ::Hvala, Blankić, mene samo brine to da je ona rekla da joj liči na plak, ali da je netipično. Nije mogla da vidi na UZ pa me poslala na mamograf jer je videla da sam se ja uplašila....
mamadabudem :) ::Ja sam imala poslednjih nekoliko meseci neredovne cikluse, jedan izazivan pa sve mislim da se to hormoni nisu poigrali?!
mamadabudem :) ::I rekla je da nije prokrvljeno...toliko vidi.
Baš za andjele 75. ::Devojke ako vam nešto znači uradila sam za trombofiliju MTFR I PAI 1 u institutu za genetiku i inžinjering ( blizu Torlaka) cena je 9.280. rezultate sam čekala 3 nedelje,a kariotip u Višegradskoj uz malo sreće zakazano i uradjeno za 15 dana(besplatno)(juhuuu).Pozz
Blanka ::mamadabudem :) ::Ja sam imala poslednjih nekoliko meseci neredovne cikluse, jedan izazivan pa sve mislim da se to hormoni nisu poigrali?!
moze da bude, ja imam i te displazije, hormonske promjene, evo ti link http://www.pharmamedica.rs/ginekologija/displazija-dojki-i-fibroadenom/
Znam da mi je dr rekao da je potrebno da budem pokrivena vitamina, narocito vitaminom E onim u perlicama ( providna tabletica :)) Bice to ok nemoj da brigas ;-*
mamadabudem :) ::Hvala, Blankić
Ja sam u poslednje vreme imala povišen estrogen, biće da je zbog disbalansa hormona, ko će ga znati. Videćemo, ali ko na iglama sam...
Blanka ::dont't worry
lela1984 ::Ja hocu da idem da pregledam grudi,ali nikako to da uradim.Davno sam radila UZ dojke,bile displazione promene zbog hormonalne th.Rekli mi-kontrola na 6 mes. dok traje th,ali,ja vise nisam isla.Radim samopregled redovno i to je to.Ali,posle 6 VTO i silnih hormona sto gutam,valjalo bi pregledati i grudi.Pa,mislim da cu to uraditi u skorije vreme.
mamadabudem :) ::Ma ja se redovno kontrolišem, pre šest meseci sam bila na UZ a pre toga na godinu dana. Ali evo sad se nešto pojavilo, pa videćemo.
lela1984 ::Ja cu da uradim u Euromediku uskoro,videh da imaju paket za dojku do kraja maja-pregled, UZ,mamografija-3500 din.Svakako cu da zakazem to u skorije vreme.
ragaco ::Lela,videla sam i ja da imaju taj paket,nego sve razmišljam koliko je pametno ići u periodu dojenja.
Zna li iko nešto o tome?
MDB,nadam se i želim ti da sve bude ok!
zvoncica36 ::Lično ne bih radila mamografiju bez predloga dr. Mislim da mamogram zrači tako da je to jedini razlog. Prporučuje se ženama koje su radile vto mislim tek posle 45god.ili kad više neće da rađaju. Naravno žene koje obole rade i ranije ili one koje imaju nekoga u porodici ko je oboleo(majku,babu,sestru,...).
mamadabudem :) ::Joj, zvoncice , uplaši me sada Dr je rekla da uradimo jer se ne vidi dobro na UZ jer imam masnije dojke...Ona sumnja na plak, pa hoće da potvrdi.
PalcicaBg ::Ja sam 2009 operisala fibroadenom,idem redovno na kontrole,na prosloj kontroli na toj dojci sam imala cistu od par mm,ovih dana bas planiram da idem na uz jer me kad kad zaboli leva dojka i kao da pod rukom osetim sitne kvrzice.Mozda je to i psiha,ali bolje da proverim.
Ne znam da li imamo ovakvu temu,ako nema bilo bi dobro da se otvori.
Nazalost nase dojke najvise trpe ove hormonske terapije.
lela1984 ::Posle mamografije ne sme da se ostaje u drugom stanju pola god.Pa,trazicu samo pregled i UZ.Mamografija se pre 40-e radi samo ako postoji potrebaMoja mama je imala ciste u dojkamai tu mi jaka genetika,bio bi red da se pregledam posle tolikih VTO.
lela1984 ::A meni se nesto i ne zuri s novom VTO,smucilo mi se,pa,ako treba,a valjda nece,moze i ta mamografija.
zvoncica36 ::Nije mi cilj da te plašim. Samo što postoji joj ''metoda'' za utvrđivanje ''problema''. Prvo tumor markeri iz krvi. Radi se van ciklusa za dojke i jajnike. Onda palpatorni pregled dojki i uz. Za ne daj Bože mamografija. Mamografiju raditi kod nekoga ko to dobro radi,a ne kod nekoga ko se uči. Zato nisam pristalica pregleda tog tipa na popustima.mamadabudem :) ::Joj, zvoncice , uplaši me sada Dr je rekla da uradimo jer se ne vidi dobro na UZ jer imam masnije dojke...Ona sumnja na plak, pa hoće da potvrdi.
mamadabudem :) ::Ma kapiram, ali dr me zbrzala i pirala da li samnekada radila mamo, ja sam joj rekla da nisam i onda je ona predložila da uradim ovih dana i sledeće nedelje. A kad je videla da sam se ja uplašila onda je rekla: "nisam vam ništa rekla ružno a vi nećete moći da se smirite", i pozvala neku osobu koja radi na mamografu da vidi da li je slobodan da dođem da radim. To je bilo u KBC "D. Mišović".
lela1984 ::TU markeri nisu pouzdani uopste.A palpatorni pregled i UZ su sasvim dovoljni.Ako je to ok,nema potrebe za mamo.A ako se nesto vidi na UZ,itekako treba mamo,najbolja je za dijagnostiku.MDB,nema potrebe da se plasis,razresicete dilemu i smirices se.Pa,ja imam TU na levom nadbubregu,pa vec 4 god. skoro furam s tim.
zvoncica36 ::Da li si radila tumor markere? Da li ti je objasnila da Mamograf zrači i koliko posle toga treba da prođe do trudnoće? Da li ti je objasnila da svako snimanje zuba(zračenje) ostaje u nama do smrti i što smo stariji sve više se zračimo. Da li si razmišljala o još nečijem mišljenju pre mamografije? Ako moraš da je radiš onda moraš, a ako neko ''lupi'' nešto onda proveriš kod još nekog. Meni je prijateljica mog muža inače ginekolog pre 14god.rekla da sam u menopauzi. Ja se izbezumila i plakala danima. Ona žena to lupila, a da mi nije pogledala hormone. Radila u privatnoj klinici i dali popust da nauči da radi vag.uz. Sad na žalost radi u Pančevu u porodilištu. Miša joj ne bih dala.mamadabudem :) ::Ma kapiram, ali dr me zbrzala i pirala da li samnekada radila mamo, ja sam joj rekla da nisam i onda je ona predložila da uradim ovih dana i sledeće nedelje. A kad je videla da sam se ja uplašila onda je rekla: "nisam vam ništa rekla ružno a vi nećete moći da se smirite", i pozvala neku osobu koja radi na mamografu da vidi da li je slobodan da dođem da radim. To je bilo u KBC "D. Mišović".
zvoncica36 ::Moja snaha je operisala TU sa oba nadbubrega. Posle toga je ostala u drugom stanju u 44.god(prirodno) imaju već jedno dete od 11god.Operacija trajala par sati imala problema zbog TU sa pritiskom i šećerom.lela1984 ::TU markeri nisu pouzdani uopste.A palpatorni pregled i UZ su sasvim dovoljni.Ako je to ok,nema potrebe za mamo.A ako se nesto vidi na UZ,itekako treba mamo,najbolja je za dijagnostiku.MDB,nema potrebe da se plasis,razresicete dilemu i smirices se.Pa,ja imam TU na levom nadbubregu,pa vec 4 god. skoro furam s tim.
mamadabudem :) ::Nisam radila tumor markere, dr sam rekla da sam radila jednu vto i da imam nameru opet da radim, ništa mi nije objašnjavala za mamografiju...samo pitala da li sam nekada radila mamo?
lela1984 ::Meni pritisak sad nizak,zbog Q10 sto pijem,a bio normalan,a IR imam.A TU nije za operaciju,kazu,miruje,ne raste vec skoro 4 god.Ali tad jeste napravio hormonalni haos.Sad je pod kontrolom.
luckystar74 ::Sto se mamografije tice ja je nisam nikada radila... Nasledna istorija katastrofa ali mi je receno da na male grudi nema poente...
TU markeri umeju da budu skroz nepouzdani koliko ja znam...
Recimo meni je receno da radim BRCA analizu...
Cak je radiolog rekao da ako je pozitivan gen da vadim obe dojke.. odlepila sam...
jos uvek nisam tu analizu odradila otici cu po jos jedno radiolosko misljenje....
noja ::Lucky mislim da velicina grudi nemam ama bas nikakvu ulogu .
Ako imas u istoriji nekog sa kancerom dojki a jos ti je blizak redovne kontrole na sest Ili godinu i. v briseva znaci sve zenski orgaani . Za hpv sam cula da nije nasledan genetski I za to redovbo jednom godisnje
noja ::Andjelina Dzoli je sve izvadila jer ima taj faktor pozitivan gen kao I njena mama
luckystar74 ::noja ::Lucky mislim da velicina grudi nemam ama bas nikakvu ulogu .
Ako imas u istoriji nekog sa kancerom dojki a jos ti je blizak redovne kontrole na sest Ili godinu i. v briseva znaci sve zenski orgaani . Za hpv sam cula da nije nasledan genetski I za to redovbo jednom godisnje
Ima rekao mi je radiolog onkolog (radi na onkoloskom) kada sam zimus bila na kontroli da kod malih grudi mamorafija nema poente...
Njegov predlog je bio isto tako radikalan da se sve izvadi ako imam taj gen...kaze to je sada protokol
Ginekolog kod koga planiram VTO mi isto predlozio tu genetsku analizu jer kaze da su velike sanse i za dojke i za jajnik i da ceo zivot treba da radim redovne kontrole...
Meni su svi u porodici od toga oboleli, neki uspesno doziveli 90 godina a neki rano umrli...
lela1984 ::Nema apsolutno velicina grudi nikakve veze,moja mama ima male grudi,pa he radila mamografiju davno,tako joj i otkrili ciste,a sad redovno jednom godisnje.
luckystar74 ::Ne znam ja prenosim reci radiologa onkologa koji mi je tako rekao... i da nema poente da idem na mamografiju...
Nekada (kada je moja mama bila bolesna) praktikovala se cesto mamografija cak mi je i njen onkolog to predlozio.
Danas sa kim god od onkologa sam pricala rekli su mi da je ne radim
Meni kada lekari cuju naslednu istoriju samo se prekrste...
Maminom ujaku su rekli lekari jbg genetika kada su ga operisali...
annci ::Moja kuma zivi godinama u USA. Ista prica sa mallim grudima. Ne rade mamografiju. Genetika joj jako losa, pa redovno tumor markeri, pregled i UZ
noja ::Nama je firma organizovala ginekoloski I pregled grudi prvo hirurg pa ultra zvuk grudi pa je bilo reci ako nesto vide salju na momgeafiju . Ja sam sad poalw trudnoci sve briseve I taj pregled .
mamadabudem :) ::Evo mene sa rezultatima. Mamografija nije ništa posebno pokazala, vaskularizacije nema što je bitno. Ta mala promenica je nalik plaku i veličine je 3mm. Dva lekara su pogledala i jedan je odmah rekao MA NIŠTA, a moja dr se složila, ali sledeća kontrola je za 3 meseca, čisto da proprate.
Inače, što se tiče vto rekla mi je da jedan ceo ciklus posle mamografije prođe pa može da se radi, ukoliko se kockice slože, vto sa blagom stimulacijom. Mamografija ima zračenje za nijansu jače ili isto kao što ima svaki skener na Aerodromu ili u drugim institucijama, Vrhovnom sudu i sl...
PalcicaBg ::Mama super za dobre rezultate,pao kamen sa srca.
Sad se opusti i ne razmisljaj o tome.
Mislim da te nista ne moze ubiti kao psiha.
Ja za sutra zakazala UZ dojke.
I samo se pipkam,tripujem da me boli,a mozda je i pms,mene inace bole pred ciklus.
mamadabudem :) ::Jao Palcice, noge su mi se odsekle kad sam videla kako je ćutala i gledala UZ...još kad je rekla da odradim mamografiju....Ja sam počela da plačem.
Rekla mi je još da žene koje su u vto priči, mesec -dva dana posle stimulisanog vto postupka, bio on neupešan ili uspešan, treba da se pregledaju preventivno. Eto, ja mislim da ovome stvarno treba da se posveti pažnja, jer sve mi u velikoj želji da dobijemo potomstvo ne mislimo dovoljno na svoje zdravlje, koje je ipak najvažnije.
saska1 ::Mdb super da je sve u redu,znam kako je to i ja sam sebi napipala neku kvržicu pre dve godine i umislila ono najgore,kada sam otišla dr. kaže nije ništa opasno da stavljam obloge i kontrola za 6 mjeseci pa za godinu i evo godina mi prošla u februaru a ja sve danas ću sutra ću .Ali svakako ću otići ubrzo.
ragaco ::MDB,odlično!!!
lela1984 ::Ja cu da zakazem sad,iza praznika taj paket u Euromediku pod obavezno.
annci ::MDB vazno da je sve ok, draga.
Isto se desilo mojoj sestri posle 3 pokusaja VTO. Precrkle smo dok nisu utvrdili da je sve ok. Prosto, ova nasa borba nije ni najmanje naivna. Mnogo toga je na kocki. Evo, vidis da si nas sve prodrmala. I ja nisam isla na UZ od proslog marta. Ne mogu sebi da dizem pritisak pred Prag, ali posle toga (kako god bude), obecavam da cu se posvetiti sebi
mamadabudem :) ::Hvala vam drage moje
lela1984 ::MDB,dobro je da je sve ok.A treba sebi da se posvetimo,zaista zapostavimo sebe u ovoj nasoj borbi.Evo,ja sam,na pr. opet pocela da pusim posle 3,5 god. od silne nervoze. A za dojke cu uskoro na pregled pod obavezno.Pogotovo sto si rekla da nakon mamografije je dovoljno da prodje jedan ciklus do naredne VTO,a ja nesto planiram da napravim pauzu od jedno 150 god...Smucilo mi se...
KoMetaK- Broj poruka : 7138
Godina : 51
Location : Italija
Datum upisa : 09.01.2010
Re: Pregled dojki
Bila na UZ dojke,i dalje je tu cistica od 7mm i fibroadenom od 6mm
Pa otkud sad on?!Na istoj dojci kao i prosli.
Doktorka kaze da nije nista strasno i da ne smeta za vto,samo treba da se prati.Rekla mi da dodjem za 3 meseca na kontrolu.
Kometak bravo za temu,divna si!
Htedoh i ja da otvorim,ali ti si ovo odradila majstorski
Pa otkud sad on?!Na istoj dojci kao i prosli.
Doktorka kaze da nije nista strasno i da ne smeta za vto,samo treba da se prati.Rekla mi da dodjem za 3 meseca na kontrolu.
Kometak bravo za temu,divna si!
Htedoh i ja da otvorim,ali ti si ovo odradila majstorski
PalcicaBg- Broj poruka : 4146
Location : Beograd
Datum upisa : 24.02.2013
Re: Pregled dojki
Kometo, bravo za temu i sto si sve tako opsirno napisala ♡
AriesGirl- Broj poruka : 1399
Datum upisa : 17.11.2012
KUTAK :: STERILITET :: Ženski sterilitet
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu