Inspirativne izreke

Često na fb nailazim na neke izreke o usvajanju ili koje se mogu primeniti na usvajanje pa evo teme o njima... možete naravno da diskutujete, da li vam se dopadaju ili ne, i da li se slažete ili ne...

"Being a mother is an attitude not a biological relation." Robert A. Heinlein (Biti majka je jedan stav a ne biološka veza)

"Adopt to parent a child, not to save the world." Mandy Parrino (Usvojite da biste bili roditelji deci a ne da spasite svet)

Ovo je trebalo da podelim na fb pre nego što me je fb prijateljica izbacila iz prijatelja jer nisam htela da budem humana zbog usvajanja... Možda bi nešto bilo drugačije ili ne bi...

If a mother and father can love more than one child then why is it so hard to understand that a child can love more than one mother and father? - Unknown (Ako majka i otac mogu da vole više od jednog deteta zašto je tako teško da se razume da dete može voleti više od jedne majke i jednog oca?)

"Adoption is not a breaking of trust but a keeping of faith... not the abandonment of a baby but an abandonment of self for a baby's sake." (Usvajanje nije prekidanje poverenja već zadržavanje vere... nije napuštanje bebe već napuštanje sebe zbog bebinog dobra.)

Ovo je izreka napisana od strane neke biološke majke koja je dala dete na usvajanje. Na stranici na kojoj sam je našla nekoliko bioloških majki koje su dale decu na usvajanje su se javile i rekle da je drže u telefonu i čitaju kad god im bude teško zbog odluke koju su donele.

"I have four children. Two are adopted. I forget which two."
Bob Constantine

(Imam četvoro dece. Dvoje su usvojeni. Zaboravila sam koje dvoje.)

“Our adoption journey will never end, and no matter how bumpy the road may be and regardless of where it may lead, the fact that we traveled this road together, will make all the difference.”—Christina Romo

(Naš put usvajanja se nikada neće završiti, i bez obzira kako trnovit put može biti i kuda može voditi, činjenica da smo putovali tim putem zajedno će učiniti sve drugačijim.)

"Adoption carries the added dimension of connection not only to your own tribe but beyond widening the scope of what constitutes love, ties and family. It is the larger embrace."  Issabela Rosselini

(Usvajanje nosi dodatnu dimenziju povezanosti ne samo sa svojim plemenom nego se proširuje obim toga šta predstavlja ljubav, veze i porodicu. To je veći zagrljaj.)

"No, we can't just get over it, move on, or be grateful.

We were adopted."

(Ne, mi ne možemo samo preboleti, nastaviti dalje ili biti zahvalni.

Mi smo usvojeni.)

"There is so much loss wrapped up in adoption that it is unfair to ask child to be thankful."

(Postoji toliko mnogo gubitka koji je uvijen u usvajanje da je nefer da pitate dete da bude zahvalno.)

"She decided to stop trying to be what she wasn't and just celebrate who she was."
(Ona je odlučila da prestane da pokušava da bude ono što nije bila i da baš slavi ono što je bila.)

Ovo nema direktne veze sa usvajanjem ali mislim da može da se primeni.

Hvala Simona, kao i uvek vredna!!!   

Hvala Snedra :)

Slobodno i vi stavite neke izreke ili komentarišite ove postavljene... Najveći deo sam prenela sa stranih fb stranica vezanih za usvajanje pa mogu da vam prenesem i šta oni pričaju kao reakcije na njih... Npr sa ovim izjavama iz ugla usvojene dece se nekad usvojena deca uglavnom slože. Za onu jednu sam već napisala da se sve biološke majke javljaju ako je iz njihovog ugla. Što mi potvrdjuje da nas odredjene stvari povezuju ako smo u nekoj ulozi bez obzira na različitost naših ličnosti.

Setih se jedne izreke koja se dugo po netu provlači, a izreka potiče iz ugla usvojenog deteta:

Vas su roditelji dobili, nas su birali.

Daco,
i ja nailazim povremeno na tu izreku :)

Ali i takodje da jednom broju nekada usvojene dece smeta kad se kaže da su izabrani/posebni/specijalni... Kako sam shvatila posebno je to u onim porodicama gde postoji nekoliko dece koja su biološka deca roditelja i usvojeno dete. Da li bi tebi to smetalo? Koje je tvoje mišljenje o tome?

Simona,
zanimljiva tema, dosta lepih misli...

Simona ::Daco,
i ja nailazim povremeno na tu izreku :)

Ali i takodje da jednom broju nekada usvojene dece smeta kad se kaže da su izabrani/posebni/specijalni... Kako sam shvatila posebno je to u onim porodicama gde postoji nekoliko dece koja su biološka deca roditelja i usvojeno dete. Da li bi tebi to smetalo? Koje je tvoje mišljenje o tome?

Ne smeta mi pre svega jer niko dublje ne analizira tu izjavu kao što je dole to učinila Struzo. Inače ja tu izreku doživljavam kao tipični pokušaj utehe. Ako mene pitate, lažna je uteha. Prvo jer znamo da nismo birani ko na pijaci, pa eto baš smo mi izabrani. Drugo sve i da jesmo, ništa ne briše u potpunosti činjenicu i tragove da te je odbacio onaj koji ti je trebao biti najbliži. Ali razumem potrebu pojedinih da se okoriste tom izjavom, jer se uglavnom ljudi koji su van toga ne udubljuju previše u to, pa se naizgled stiče utisak moralnog pobednika ili dobitnika. U suštini svoj gubitak ( nevezano za samo usvajanje, već čisto sa biološke strane ) naizgled pretvaraš u dobitak i neku nagradu. A ona to nije, bez obzira gde te život dalje odvede.
U skladu sa tim ja sebe ne doživljama kao izabranom, već kombinacijom dijametralnih suprotnosti: velike nesreće ( kolike su procentualne šanse da se rodiš tamo gde te niko neće ) i velike sreće ( kolike su procentualne šanse da baš ti budeš usvojen ). I jedino zajedničko tim dvema činjenicama je pitanje: Zašto baš ja? U obe situacije zaista jeste neverovatno da se nađeš usred takvih esktremnih situacija. Što bi se reklo nit luk jeo nit luk mirisao, a sve to preturiš preko svojih leđa u ranom periodu života. I jedina naša ''posebnost '' je u tome što u svojoj podsvesti nosimo ozbiljno i teško životno iskustvo koje većina vršnjaka nema u tom periodu.

Hvala Struzzo :)

Daco,
tebi posebno hvala, tvoj ugao gledanja na stvari kao po običaju je dragocen.

Ta izjava može da dobro dodje u odgovoru deteta na provokacije. Mada donekle jeste istina da smo mi izabrali naše dete iako su i nas izabrali socijalni radnici. Mi smo znali detetovu priču, osnovne karakteristike karaktera, zdravstveno stanje. Mogli smo da odbijemo, mogli smo da odustanemo sve dok nije bilo konačno usvajanje... a nismo.

No sve to stoji naravno što ti kažeš i nekako važno je što si to napisala jer ljudi to ne shvataju, pa često ni naši najbliži a kamoli neko ko se toliko ne bavi usvajanjem. Ima jedna gore izjava koja takodje govori o tome - 'toliko je mnogo gubitka u usvajanju da je nefer tražiti da dete bude zahvalno'. Mada svakako nezavisno od gubitka ne bih tražila da mi moje dete bude zahvalno što sam mu roditelj. Ali gubitak to pojačava. Možda je meni bilo jasnije jer je Vilenjak bio malo veći, već sam to skoro pisala na nekoj temi. Dete dodje i svi očekuju da skačemo od sreće a ono svako veče neutešno roni suze za hraniteljicom. Dolazilo mi je da iskočim iz kože... Nije to ista situacija kao kad se rodi biološko dete i samo je veselo što je došlo na ovaj svet i ugledalo roditelje. Naš mališan je bio možda srećan što je dobio mamu i tatu, no to je značilo da je izgubio prethodni dom, jedini koji je do tada poznavao, kakav god da je taj dom meni izgledao iz njegovog ugla je to samo bila tragedija. Bačen u grad koji dotad nije video (bar da se seća), sa ljudima koje je poznavao sedam dana, sa sasvim drugačijim karakterima od ljudi koje je dotad znao, potpuno nova pravila... A gde je tek ono kad jednom osvetli i prethodne gubitke, biološke roditelje, boravak u domu...

Ja naravno imam neko mišljenje o ovom tvom poslednjem odeljku... Mislim da jeste jedan teži životni put ali da uglavnom na njemu ima ljudi koji su želeli najbolje detetu. Nije najbolje samo ostati uz dete. Ako neko nije spreman na to, prava odluka je u tome da se odrekne roditeljstva. Ako je dete malo velika je verovatnoća, gotovo sigurno da će i biti usvojeno. Iako biološka majka ne daje kod nas direktno usvojiteljima bebu ona to negde zna. No to što je to moje gledište ne znači da će biti i Vilenjakovo. Ja mogu da ga izložim ako me nešto pita... Ali će svakako on morati da prodje kroz svoje iskustvo, razmišljanja, bol. Za iskustvo se slažem, naša deca su mala velika deca. Pisala sam da ja najčešće od roditeljskog autoriteta završim na tome da pregovaram sa njim Samo tako može da pristane na nešto na šta uglavnom deca koja nemaju njegovo iskustvo pristaju bez pogovora, ali on već zna da može da preživi... (to je iz one izreke "čuvaj se oštećenih ljudi, oni znaju da mogu da prežive"). Takav je i na drugim mestima, ni drugi odrasli ne mogu da dobiju bitke protiv njega bar na onaj način kakav je uobičajen za decu tog uzrasta. Vilenjak ima malo godina ali već je preživeo takva bolna iskustva kakva ni mnogi odrasli ne prežive i to se oseća. Na nekom nivou on jeste dete ali na drugom nije...

"Never tell an adoptee you know how it feels to be adopted unless you are adopted." - Nikada ne govori onom ko je usvojen da znaš kako je to biti usvojen ukoliko nisi i sam usvojen/a.

Family doesn't happen only genetically - Porodice ne nastaju samo genetski.