Dnevnik Vilenjaka Vlade :)

Ma ja mislim da ce njemu biti OK. Ako se lepo zaigra, mozda nece ni primetiti

Snalice vise necu da komentarisem inace cu samoj sebi dici pritisak na 200.

Sa novom garderobom,u nove pobede..,snaćiće se on lepo.Stekla sam utisak da je Vilenjak dete koje tačno zna šta hoće,samo je mali,pa ne zna to na pravi način da pokaže.Mama Simona,ti i tm imate strpljenja za njega i znaće on to jednog dana da poštuje.Biće,tada mnogo lakše i" ući će život u mirnije vode",kako si i sama napisala.

Hvala vam

Pripremili smo ga da ostaje danas duže i da će da ruča u vrtiću... Mališani razliku u vremenu obično ne primete ali naš mališan zapaža sve...

Pisala sam poruku hraniteljici, ali mi ne odgovara... Pisala sam na drugoj temi da je Vlada pominje,hoće da je zove kod nas pa sam se dogovorila sa njim da je zovemo telefonom. Nije da sam oduševljena ali moram da pratim njegove želje... Valjda će mi se javiti, ne znam da nije nešto ljuta pošto dete prošli put nije htelo da priča sa njom.

Nezavisno od toga planirali smo danas da budemo kod kuće a sutra da idemo kod mojih a u nedelju u pozorište... Gledamo da vikende budemo sa njim ali i da ih osmislimo pa da se nešto dešava...

Simona ::Pisala sam poruku hraniteljici, ali mi ne odgovara... Pisala sam na drugoj temi da je Vlada pominje,hoće da je zove kod nas pa sam se dogovorila sa njim da je zovemo telefonom. Nije da sam oduševljena ali moram da pratim njegove želje...

Mislim da je to pametna odluka! Kad su meni nešto branili, ja sam uvek to htela još više!
Pozdrav za Vilenjaka Vladu!

Poljubac za najsmekera na Kutku Super ce se Vlada snaci na duzem boravku u vrticu , kao sto se i do sada u svemu dobro snalazio. Ja isto mislim da je dobra odluka to za hraniteljicu, uostalom ona nece nikada moci da vas potisne ili tome slicno....a dobro je za Vladu da zna da ga nisu zaboravili, osecace se sigurnije, kao i svi mi sto volimo da znamo da u zivotu postoje ljudi koji nas vole, a da to nisu nasi roditelji.

Hvala vam...

Kasnije me je zvala hraniteljica pa smo imale jedan lep razgovor i rekla sam da ću zvati sa Vladom. Ona je rekla danas ili za vikend ali on danas nije hteo da zove nego kao sutra, ajd' videćemo...

Ja se i trudim da uspostavimo odnos kao neki daleki rodjaci... Možda će do toga doći vremenom. Za sada to teško ide i zbog nas i zbog hraniteljice i zbog deteta... Mislim svi mi znamo da nismo daleki rodjaci i da je dete nekad živelo tamo što ne bi bio slučaj da su rodjaci u pitanju. Hraniteljica je uvek sigurna da je ona radila najbolje pa se onda trudi da sebi i nama kaže da je ovo bolje za dete. Ona je mislila da će dete ostati uvek kod nje i sama odluka da će dete otići na usvajanje za nju je bila šok. Možda je greška i socijalnih radnika što hranitelje ne informišu o planovima za decu. Ja opet imam mnoge zamerke na postupanje hranitelja ali se trudim da gledam i šire i vidim tu nešto dobro a detetu svakako ne govorim o tome. Sa druge strane tu su i naši odnosi, moj muž je pričao da će on biti zadužen za odnose sa hraniteljima a sve je spalo na mene. Onda je on bio taj koji je pričao o kosmičkoj pravdi i da moramo da se čujemo sa hraniteljima itd itd... A sad je bio protiv da se čujemo a naročito da je zovemo pošto smo skoro bili kod njih. Dva puta godišnje i dovoljno je kaže... Nama svakako jeste, a i previše Ali kako ja mogu da naručim koliko će i kada će oni nedostajati detetu, ja ih uostalom i zovem zbog njega... No verujem da će sve to doći na svoje mesto vremenom.

Simče, vremenom će nestati iz vaših života. To je normalno i neminovno. Bez uzbudjivanja oko toga. To su ti kao prijateljstva sa mora. Nikada se ne održe.

Videh ovaj tekst Simona, pa se setih Vlade.
[Only admins are allowed to see this link]

Veliki ljubac za njega!

Hvala vam.

Današnji dan, ne ponovio se... Moj mališan je jače povukao fioku na ormanu u kupatilu i orman se survao na njega Ja sam u tom trenutku bila na vratima kupatila, nisam mogla da stignem i samo sam kriknula - beži. Na sreću me je poslušao i pobegao u ugao a orman je pao i udario vrhom u zid preko puta a moj mališan je ostao ispod. Samo su ga neke fioke malo udarile u nogice ali neozledjen je... No jako se uplašio a ja... da ne pričam...

Inače sve je krenulo od hraniteljice... Bili smo kod mojih i spomene je u povratku pa ja pitam želi li da je čuje. Hoće, dogovorimo se šta će da pita itd... Medjutim kad sam ga dala na tel opet nije ništa pričao ali je bio jako tužan, mada mislim da mu je značilo da je čuje... Ona se oduševila što smo je zvali ali... ja nekako nisam sigurna da li je to mudro da ih zovemo... To padanje ormana se i dogodilo jer je on nakon razgovora jurnuo, dobro je da sam ja potrčala za njim, mada nisam stigla da zadržim orman ali bar da viknem. Svom silinom je povukao neku fioku onako uznemiren i taj inače nestabilan orman je počeo da pada. A cilj je bio da uzme moju šminku i lakove. Ja sve mislim da je kod njega nešto što je Mirjana davno rekla u mom ranijem dnevniku, potreba za maskiranjem a to je da bi pobegao od bola... Čim se oporavio našminkao se, nalakirao nokte i obukao kostim Spajdermena u kojem je došao kod nas, taj kostim nisam vratila hraniteljici... Onda je počeo da se seća da je taj kostim od drugog dečaka itd itd... Ne znam, ranije su mu razgovori sa njima ipak donosili smirenje a sad kao da je još uznemireniji i tužniji... Kaže moj suprug da ga je uhvatila neka faza možda vraćanja na hranitelje...

Sutra idemo u pozorište to ga raduje...

Ehej,drugar,kako si sad?Zaspao posle tako teškog dana? Prvo-bravo za ostajanje duže u vrtiću,a s dr.strane,žao mi je što ai se danas tako prepao-dobro je da je nepovređen.
Žao mi je,Simona,i što loše st.vezuješ nekako redovno za hranitelje,a po tvom pisaniju,rekla bih da mu oni-ili ona,nebitno,nekad nedostaju. Normalno-ne zato što možda njemu nije odlično sa vama-tek to dete je sa njom ipak proveo jedan deo svog života...i sama reče-nestabilan orman...pa ko je kriv?
naravno,ovim ne želim ni tebe da krivim,nezgode se uvek dešavaju,ali hoću da ti poručim da si u svoj svojoj brizi pomalo nesigurna u svoje postupke,pa stvarno često spominješ hranitelje. Opet,nisam u toj priči,pa ne znam da li je tako i kod drugih naših drugarica koje su usvojile.
Apro po tvoje priče o laku,šnalicama...mišljenju psihološkinje...šta da ti kažem-upravu je,u smislu da to uvek nailazi na osudu...npr.
skoro mi priča muž,a priču čuo od njihove psihološkinje-dakle,prvo za mene neprofesionalno torokati o tuđim privat.stvarima,ali TO Je NAŠE društvo...
jedna koleginica-od dvoje dece ima starijeg-sina,uzrast šesti razred. Ona je bila izričita da se u njegov paketić novogodišnji ,ubaci lutka-beba...to je kod svih,a pre svega koleginice psi

hološkinje,koja je spremala paketiće,izazvalo,pre svega čuđenje,a onda i dr.srodna osećanja..
Tako da,možemo mi smatrati ovako ili onako,takve stvari i dalje su ‘‘čudne‘‘ u našem društvu.
Za kraj,ljubim našeg drugara,vilenjaka!

Dva puta sam procitala i tvoj i Parizov post. Naravila pauzu i razmislila. Mislim da je Pariz savim u pravu. Jesi nesigurna, a ne vidim razlog za to sem straha. Proslo j dovoljno vremena, sve vam je super i nema razloga za sekiraciju i strah.
Apsolutno mislim i da je za sminkanje vreme da se prestane sa tim. On je vec veliki, ovo jeste Srbija. Podsmevace mu se. Ja apsolutno zastupam teoriju da me boli uvo za ostale, ali Pariz opisuje glediste "sirokih narodnih masa" koje ynamo da nemaju sirinu za shvatanje icega a kamoli sminkanja.
Seti se u nase vreme je bio populran "New wave". Muskarci u spotovima i u Londonu na ulicama su bili nasminkani, nosili one frizure sa sprejem obojenim delovima kose..... a da li su se sminkali kod nas. imali su friyure, poneko redaki ofarban, ali sminka......a tada smo bili na mnooooogo visem civilizacijskom nivou.

simona neznam dali sam spomenula ikad da je miki prvi dan kad je doso doneo masku betmena sa sobom i nije teo da skine ni kad jede,da sam tih prvih 1-2 sata ludela a pogotovo kad je izaso odma napolje jer smo mi posle 3 sata isli da setamo kao da je kod mene 5 g a ne tek 3 sata.stavio je masku i ko god ga pito kako se zove jedva reko a masku nije teo da skine ali sam ja odma reagovala i pred ljudima uvek rekla skini oni oce tebe da vide a ne masku.prvi put je negodovao ali ja sam bila uporna i sama mu skinula ,samo me pogledo popreko i nastavio da odgovara sta su ga pitali.kad sam videla da tako radi 2 dana ja ti lepo uzmem i sklonim masku ,jer se samo i sa njom slikao ali bukvalno se krio iza nje kad mu nije po njegovom.pred novu godinu smo je nasli jer sam ja zaboravila gde sam je ostavila kad smo krecili kucu i nasla medju ukrase za jelku samo je video i kaze jao moja maska ali je nisam dala,jeste da je proslo od tad 11 meseci ali nevolim kad neko krije lice pogotovo ako je lepo.
zato mislim da se on i dalje bolji i oce da se krije kad nije po njegovom ali tu trebas da budes malo stroza i u vezi lupanja po kuci,bacanja,ljutnje jer ipak on je jos mali da bude tako agresivan,jer znam da i vas udara kad nije po njegovom.
a za sminku i lak sam ti isto rekla od prvog dana da mu to nedozvolis jer vidis kao se ponasa i reaguje

pari to mi stvarno nije profesionalno sto je pricala svima sta majka trazi da mu se stavi u paketic a veruj mi da prva nebi dozvolila da dete znaci 12 g se igra sa lutkama jer je to ipak vec preslo sve granice.

Meni je Simona ovo sto si napisala i dalje u granicama normalnog ponasanja jednog cetvorogodisnjaka. Cak i ovaj incident sa ormarom, sreca da je sve proslo bez posledica. Skrivanje, maskiranje itd...nista cudno i neobicno. Naravno i ja se slazem sa ostalima da mozda to sminkanje ne bi trebala da tolerises na duze staze, jer ce samo Vlada posle patiti kada ga budu ismevali. Moj bratanac je Vladin vrsnjak i ima stalno neke nove faze, cesto sokantne za nas odrasle...ali ja to tumacim tako sto i deca na svoj nacin traze prostora i svoje mesto u svetu odraslih koji oni jos uvek ne razumeju.

Hvala vam :)

Za orman, jesmo se i mi pojeli što je bio takav i što nismo dovoljno mislili šta može da se desi... Sad ćemo ga izmeniti, učvrstiti.

Što se hranitelja tiče mislim da usvojitelji često prekinu kontakt sa njima i to je za nas lakše rešenje. Mi smo smatrali da to nije dobro za dete a muž nije hteo da čuje ni zbog njih... Ali to je uvek izvor nemira. Mislim zato što je to nešto što mi nemamo u ličnom iskustvu. Ja sam odrasla kod roditelja i nemam pojma kako je kad se bude na jednom mestu, sa jednim ljudima, pa onda sasvim na drugom mestu, sa drugim... Nemam pojma da li je lakše kad se sa njima čuje ili je lakše da se ne čuje itd... Koliko često treba da bude to čujenje, da li kad god je tužan ili ga pustiti da tuguje jer smo ih ipak skoro videli pa neka protekne vremena. Ja sam bila više za ovo prvo ali eto juče mi se učinilo da mu to čujenje nije donelo radost i neki mir kako je bilo ranije. Pa se pitam da li je ispravno... Ja lako mogu da odlučim bilo šta ali svesno neću da te odluke budu lake jer hoću da budu i najbolje za Vladu. Pošto ćemo uskoro kod psihološkinje savetovaću se i sa njom oko toga (još ne znam kod koga ćemo ići ali mislim da je najbolje da bude žena jer Vlada ima otpor prema muškarcima). Što se hranitelja tiče pa ne mogu da napišem da mi se njihove metode vaspitanja dopadaju ako mi se ne dopadaju... Nisu oni meni skroz antipatični ljudi, mogu da uspostavim neki kontakt sa njima i vidim neke dobre osobine ali ne bi bili ljudi sa kojima bih se družila da nije ove situacije.

Taj gest psihološkinje je jako neprofesionalan. Slažem se sa vama da se mora misliti i na sredinu. To i činimo mada nerado. Sa druge strane divim se ljudima poput te majke koja sledi potrebe svog deteta bez obzira na to šta će ko reći... No ipak uračunavam da je za decu a i za nas donekle bitno to "šta će ko reći" pa nastojimo da mislimo i na to. Mi smo ograničili šminkanje i lakiranje noktiju na kuću tako da mislim da problemi u okolini ne bi trebalo da se dese, pa otkud znamo da se i drugi dečaci tako ne ponašaju i kako se ponašaju u kući? Ustvari muž kad je par puta spomenuo to nekim roditeljima i umirili su ga da i njihovi sinovi čine nešto slično.

To udaranje, bes mene mnogo više brine od šminkanja... Čim ne bude po njegovom ispoljava bes, zaista često, naročito prema mužu. Na njega ponekad besni i ako ne postoji uopšte konfliktna situacija i pisala sam da i pored sve strpljivosti mog muža to mu je počelo da teško pada. Nastojimo da ne dopustimo, eto našla sam mu rešenje u udaranju jastuka pa to nekad deluje. Ne znam da li sam u nekom postu pisala da sam uspela da razgovaram sa Vladom i da mi je rekao da nema objašnjenja za bes prema mužu. To me je učvrstilo u odlasku kod psihološkinje i ubrzalo to jer pretpostavljam da ako za nešto nema objašnjenja onda može samo da bude gore i da negde to mora da se izvuče iz podsvesti i reši...

I tako... Mislim nije kod nas sve tako crno kao što možda izgleda kad ja napišem pošto se uglavnom kad pišem skoncentrišem na probleme. Posle jučerašnjeg teškog dana nadam se da će nam današnji sa odlaskom u pozorište što Vladu raduje, biti ipak mnogo lepši...

Simona, ja opet od sinoc razmisljam o vama i brisem i pisem jedan post vec pet puta.

Sto se ormara tice, identicna scena se dogodila mm sestri. Samo sto je u pitanju bio oko 2m visok cipelarnik koji se, srecom, kada je pao naslonio na suprotan zid, a sve fioke i njihov sadrzaj se srucio na malca. Ja ne znam da li su oni njega ostavili samog pola sekunde, ali eto i taj delic sekunde mu je bio dovoljan da srusi cipelarnik

Evo nas opet kod sminkanja. Simona, ja mislim da su bas vas izabrali da budete Vladini roditelji upravo zato sto se sirokih shvatanja i ne robujete predrasudama i da mu necete a priori osujetiti tu njegovu potrebu. To sto ces mu uskratiti sminkanje, ne znaci da on i dalje nece imati potrebu da to radi pogotovu sto je jucerasnje sminkanje zaista dokaz da on na taj nacin pokusava da se sakrije. Ili mozda mi gresimo, mozda mu sminkanje pomaze da se smiri kada je uznemiren, u svakom slucaju ta potreba je tu i on nekako mora da je zadovolji. Ja sam bas o tome dosta razmisljala sta raditi i da li uopste zelim da idem linijom manjeg otpora i pocnem dete da oblikujem prema sredini i vrednostima koje u njoj vladaju bez obzira sto ta sredina za moj ukus bas i nije nesto prosvecena i normalna ili da vaspitam dete onako kako ja zelim, a to je da zivi slobodno i nema predrasuda prema drugima nego da ih prihvata onakvim kakvi jesu. Ja licno sam verovanja da predrasudu ne dozvoljavaju coveku da bude slobodan i ne zelim da mi dete robuje istim ili jos gore da bude deo te neke "zlatne" sredine koja ne ukljucuje mozak i zivi prema nametnutim i krajnje besmislenim vrednostima, a pogotovu ne zelim da nema taj osecaj da je slobodan. Sa druge strane i ako ga vaspitam tako kako ja i mm verujemo da je ispravno bojim se da ce biti u najboljem slucaju "samo" odbacen od drustva. Velika dilema i verujem da vam je jako tesko da odlucite kako ponekad da nastupite.

Sto se njegove uznemirenosti juce tice, da me ne shavtis pogresno, ali mislim da je dobro sto on na bilo koji nacin iskazuje svoje emocije i pokazuje svoja osecanja. Ako nisto drugo znas da ga je razgovor sa hraniteljicom uzbudio. Sto je i normalno, ziveo je tamo i i dalje voli hraniteljicu. Sad mozda i nagadjam pogresno, ali imam utisak da su njemu jako podvojena osecanja i da u isto vreme i voli hraniteljicu, ali da nije siguran da li je to OK (koliko god mu ti pricala da jeste) i voli i vas, ali bi u nekom trenutku da se vrati tamo, a opet jako zeli da bude kod vas i sve to ga zbunjuje. Mozda je isto i sa tm, uopste ne sumnjam da ga voli, ali mu on u isto vrema i smeta jer bi hteo tebe samo za sebe i opet su mu jako podvojena osecanja i sve ga to muci, a ne zna kako sve to da iskaze. Ja licno mislim da je sve to faza i da ce uz vasu pomoc i pomoc nekog psihologa ili psiholoskinje sve to doci na svoje. Jedino sto mislim da je veliki i da nece zaboraviti tako lako hranitelje i da ce mu uvek biti dragi. Sa jedne strane znam da te to boli, ali sa druge on je jako osecajan, a oni su mu bili utociste dok vi niste dosli po njega, normalno je da ih ne zaboravi i da mu budu dragi.
O psiholoskinji iz Parinog posta nemam komentara. I inace nemoj ocekivati da su vaspitacice, psiholozi, kasnije prosvetni radnici i uopste ljudi koji se bave vaspitanjem dece nesto mnogo prosveceni i operisani od predrasuda. U proseku, drustvo nam je jadno pa zasto i oni ne bi bili, naravno cast izuzecima. Na kraju krajeva da jesu i da tako usmeravaju decu, ne bi mi bili drustvo kakvo jesmo.

I izvini na ovolikom postu, ali veruj mi da je prethodni bio jos duzi pa sam pokusala da se malo upristojim

Samo da dodam nesto da me ne shvatis pogresnom ni ti ni neko drugi.
Izuzetno cenim posao svih prosvetnih radnika, ukljucujuci i vasptacice, pedagoge, psihologe i smatram da je to izuzetno zahtevan i odgovoran posao. Ja imam problem sa onim ljudima koji se bave decom i ucestvuju u njihovom vaspitavanju, a imaju konzervativne stavove koje prenose na decu.

lilya ::Samo da dodam nesto da me ne shvatis pogresnom ni ti ni neko drugi.
Izuzetno cenim posao svih prosvetnih radnika, ukljucujuci i vasptacice, pedagoge, psihologe i smatram da je to izuzetno zahtevan i odgovoran posao. Ja imam problem sa onim ljudima koji se bave decom i ucestvuju u njihovom vaspitavanju, a imaju konzervativne stavove koje prenose na decu.

Lilya,
hvala na tako divnom postu. :)

Žao mi je što se i tvom sestriću desila slična situacija.

Sa ovim odeljkom o vaspitanju, predrasudama, dilemama u vaspitanju mogu samo da se potpuno složim.

I sa ovim dalje što si pisala se uglavnom slažem. I ja razmišljam da je on zbunjen, o mešanju osećanja i sl. Takodje verovatno postoje razne faze. Prošle nedelje su u vrtiću pričali o domaćim životinjama i možda je i to delovalo da on počne da više razmišlja o hraniteljima. Kažem rekao je da je spominjao hraniteljicu no kako shvatam oni nisu povezali da se tu radi o usvajanju. Pre neki dan je hteo da nosi neku knjigu koju mu je poklonila neka komšinica od hraniteljice u vrtić pa sam ja to nekako izbegla, imao je novu igračku pa sam ga lako obrlatila da to ponese. Ali pred uspavljivanje je opet gleda i traži da mu pročitamo ko je to poklonio i šta piše i onda kaže ona je nepoznata... Njemu je čudno kako su ti ljudi u vrtiću nepoznati. Posle sam pričala sa mužem da li da je nosi pa ako bude hteo neka nosi uz nadu da oni opet neće ukapirati... Problem je što Vlada ne sagledava da ljudi prema usvajanju imaju predrasude. A opet ja mu ne bih govorila da ne priča jer mu time sugerišem da je usvajanje nešto loše.

Jedino gde se ne slažem sa Lilyom je da mene vezanost za hranitelje nešto boli. Ma ne, nikako. Meni je neki cilj kako sam i napisala u onoj priči da on i na mene i na hraniteljicu i na biološku majku, u budućnosti i kad nas ne bude pomisli sa ljubavlju. Nije to neka fraza, nego zaista tako mislim... Sve smo mi deo njegovog puta i mislim da može imati mir samo ako sve delove tog puta prihvati. Mi i kad ulazimo u proces usvajanja znamo da postoje hranitelji i biološki roditelji. Ne kažem da tu nema raznih osećanja, prepliću se, pa nekad budu jača jedna a nekad druga i sl... Ali sa samom vezanošću mislim da ja nemam problem, više su problemi te neke tekuće prirode - uticaji različitog vaspitanja od našeg ili to da li da se čujemo,vidjamo češće, redje itd. Kad on bude odrastao i bude mogao sam da odlučuje i vidja se koliko želi i kad želi mislim da meni to neće biti problem. Problem je sada možda donekle što to vidjanje uključuje nas i neko naše angažovanje i druženje. Ja ne mislim da je neophodno da se hranitelji i mm i ja nešto ne znam kako volimo, niti čak i shvatamo, važno je da neke stvari poštujemo. Ja nikada ne pričam detetu protiv hraniteljice, mislim da je ona isuviše mudra da i kad vidi dete priča protiv nas. Ja sam imala neku sličnu situaciju, bila sam jako vezana i za oca i za strica. Skoro cele letnje i zimske raspuste sam provodila kod njega, vodio me je na more. A moj otac i stric se nikad nisu nešto ni razumevali, čak mislim da se nisu nešto ni voleli, više su održavali jedan formalni odnos. Ali nikad nijedan nije pričao meni protiv ovog drugog, do duše nisu pričali ni za jer to bi bilo neiskreno, ali to meni nije smetalo da imam blizak odnos i sa ocem i sa stricem. Čak mislim da je mom ocu kad nekad spomenemo pokojnog strica nekako drago što sam ja u njemu videla te neke osobine koje on nije i imala bliži odnos sa njegovim bratom nego on.

Iju sad se i ja raspisah...

Samo da se vratim na poslednji Lilyin odeljak pa neću više I mene koči u obraćanju psiholozima taj neki strah da će mi ponuditi konzervativne modele, tipične definicije te će mi više odmoći nego pomoći... No sve više razmišljam da mi imamo problema sa tim naglašenim besom, pa i nekom bahatim ponašanjem deteta a onda i raznim strahovima ili je verovatno sve to povezano... Tu nije nešto čini mi se značajno da li je psihološkinja konzervativna ili ne.

Simona, a bas sam mnogo razmisljala da li sam se dobro izrazila kada sam napisala da te ponekad bole Vladina osecanja prema hraniteljici upravo zbog toga sto si napisala u svojoj prici. I izgleda da jesam
Dakle, i ja sam mislila na neke prolazne situacije, ali nisam lepo to objasnila.

Kako je bilo u pozoristu?

Lilya,
kod nas je uzbudjenje svakog dana... Predstava je bila divna i Vlada i mi smo uživali. Preporučujem je "Pipi kratka čarapa" u Pozorištancu Puž. Izmedju činova predstave Branko Kockica pojašnjava i objašnjava kako je ružno drati se na starije, kako je ružno stavljati noge na sto, kako se ne smeju puštati nepoznati u kuću...

Ja sam mislila da će to blagotvorno delovati na naše dete kad - kolaps kad smo stigli kući... Ne pamtim da je bio tako bezobrazan, kao da je u trenutku zaboravio sva naša pravila i podivljao ovaj put ne samo prema mužu nego i prema meni. Ja sam inače već dugo na putu da budem onakav roditelj kakav sam zamišljala, uspela sam da ne moram da povisim glas a da dete obavi neke osnovne radnje tipa pranja ruku, ostavljanja cipela na mesto, nema pleženja (to su mi sećam se Kutanjke zamerale ali meni smeta da mi dete plazi jezik i neću to da dopuštam), naravno za grebanje i udaranje odmah sledi kazna u vidu odlaska u njegovu sobu. No sve to se jako retko ispoljava prema meni a sinoć je bio čitav repertoar a da ni time out metoda u vidu odlaska u sobu nije delovala pa se završilo mojim vikanjem. Onda se sve smirilo ali bila sam jako neraspoložena što se jedno veče koje je trebalo i bilo donekle lepo tako završilo... Medjutim jutros se probudio kao andjeo,ni traga od onog deteta sinoć... Hoće odmah u vrtić kako je otvorio oči (to obično ne ide tako lako a naročito ponedeljkom). Oblačenje bez problema, pranje ruku, zuba takodje.... Spremili smo se u rekordnom roku pa je još morao da čeka muža a onda je uhvatio da uči da piše u tom vremenu Hteo je da ga učim da piše Vlada. Inače zna slovo a, naučio je jutros v i d, ostade samo l. Malo smo pričali i o predstavi sve je upamtio, i poruke Branka Kockice ali izgleda je njemu problem bio što je poenta predstave da je Pipi nevaspitana jer joj roditelji nikad nisu tu. Ja sam mu rekla da se u predstavi mama javila telefonom i da će doći kod Pipi a on je shvatio da oni neće nikad doći. Verovatno je to uticalo da podivlja sinoć...

Ali onda je nastao novi problem u vidu lutke Dore Hoće nju da nosi u obdanište. Nama je psihološkinja objasnila da su lutke za dečake dozvoljene kao i sve druge igračke a da je problem bio stavljanje šnalice na sebe... Ne znam kakva joj je to polovična sloboda ali bolje ikakva nego nikakva. Ipak sam pokušala da odgovorim dete i rekla mu da može da se desi da ga neki dečak zeza, može da je nosi ako se neće potresati zbog toga. Kaže neće. Rekla sam mu da ako mu kaže neki dečak nešto da odgovori "Ti si konzerva a ja sam moderan muškarac"... To mu se strašno dopalo, on misli na konzervu bukvalno Ne sumnjam da će nekad primeniti no danas izgleda neće biti potrebe. Muž je rekao vaspitačici da je sad doneo lutku Doru pa da obrati pažnju da ga ne zezaju. Ali ona kaže da neće, da lutke nisu problem a pogotovo Dora koja se inače koristi za engleski pa će je uključiti na času (ova Vladina priča engleski i španski).

A inače zna on da se odbrani, da završim ovo pisanje sa jednom veselom epizodom od juče. Moja majka je osoba koja jako voli da su muške i ženske uloge podeljene i sva moja objašnjenja njoj ostala su uzaludna. Kad vidi Vladin lak iako sam joj ja zabranila zove ga seka persom i sl. Prekjuče je to uradila i Vlada je to oćutao ali juče je baka svratila do nas, oblači se da krene i Vlada kreće...

- Ta boja koju si obukla nije boja za devojčice. Cipele ti nemaju štiklu znači muške su. A ta jakna takodje je muška (široka je), ti izgledaš kao muškarac!!!

Baba je prvo bila zapanjena pa kad sam joj ja pomenula da je to zbog njenih komentara povodom noktiju a Vlada potvrdio oduševljena i načinom na koji je to rekao (imitirao je njeno naglašavanje) a i što nije odvratio u trenutku nego je on to smišljao i čekao trenutak. Kako ide ono da se osveta servira hladna, biće on opasan, tako deluje...

E sad moram da hvalim malo vrtić. Nije bilo problema sa dečacima. Ja mislim da možda otkako je naš mališan ispreslišavao onog dečaka na sred vrtića da se predstavio kao neko sa kim se nije dobro kačiti Ali je jedna devojčica pitala vaspitačicu zašto Vlada donosi ženske igračke. Na šta je vaspitačica rekla da se sva deca u vrtiću igraju sa svim igračkama i da nema podele na muške i ženske, to su samo igračke i svako dete može da ih bira prema svojim željama... Bravo za vaspitačicu Kad je muž išao po Vladu pričao je i sa drugim vaspitačicama pa su i one kritikovale te podele a naročito mašine za veš i slične kućne aparate koje se svrstaju u ženske igračke pa sugerišu da bi žene trebalo da obavljaju kućne poslove... Tako da sam ipak zadovoljna vrtićem, verovatno je i tolika širina retkost za naše uslove.

Inače kriza kod Vlade je prošla. Danas je opet veseo, igra se, malo nam pomagao dok smo nešto radili a sad gleda sa mužem crtaće. I otkako jede u vrtiću sam zadovoljna... Jede tamo pa kad mi jedemo traži da jede opet, ja ga pustim da jede šta hoće pošto je već ručao, nema tenzije za stolom I kriza vezana za hranitelje je prošla. Eto to je neka informacija za (buduće) usvojene mame naročito "starije" dece bar neko naše iskustvo je da ta čežnja i tuga dolazi u naletima. Dodju iznenada, eto ja mislim da je možda priča o domaćim životinjama u vrtiću prouzrokovala sećanja. A onda kako dodju tako i prodju... verovatno do neke sledeće situacije...

Vlada je car, a ovo sa "djavoljom" fazom, pa ujutru andjeoskom, kao da si Luciju opisala. Ima povremeno i ona tako ispade ne znam ni ja čega.

Da, pominjala si da te Lucija podseća na Vladu :) To je meni normalno, priroda, vaspitanje sve se prepliće pa čas jedno čas drugo... Tek će nam biti "zanimljivo" kad budu teen godine... imaćemo puno zabave

Ja se danas opet mislim oko muških/ženskih igračaka. Vlada jutros tražio autiće i to dva, veliki i mali. Pitam se ja šta je, on voli sve igračke, igramo se mi često sa autima, ima ceo vozni park... Nego mislim da ih ne nosi u vrtić jer ih ima i tamo a on hoće da donese neku posebnu igračku koje tamo nema. Malo sam se zato iznenadila ali spakujem mu ta dva auta i razmišljam šta je pa mislim da znam. Juče kad je čuo od muža da je ta devojčica pitala što donosi ženske igračke nije ništa rekao. Ja mislim da se ta mala njemu svidja mada on to ne bi nikako priznao. Ali evo danas je odmah odabrao "muške" igračke da ostavi utisak na nju

Nemam sad vremena za duzi post, a imala bih sta da ti kazem. Ovde kod vas u dnevniku sam poznata po tome
Samo hocu da ti kazem da ja imam utisak da ce vas Vlada jednog dana biti veliki borac za ljudska prava, a vi njegovi ponosni roditelji