Chat

OK. hvala!!E pa eto, onda mi ciklus traje 30 dana...
Cula sam za to merenje glukoze. Ja nemam policisticne jajnike, a insulinsku rezistenciju cu proveriti. Skoro sam proveravala nivo secera u krvi i to mi je ok. A inace imam problematican metabolizam.
Naci cu caj,mora ga biti negde u BG-u

nemam ni ja policistične jajnike, ali imam ir. zato sam i savjetovala da to provjeriš. glukoza na tašte sama po sebi ništa ne znači, bitno je kakva je nakon jela, kao i insulin.
ma mora se naći negdje u tolikom bg i čaj od virka!
što se tiče dužine ciklusa, druga luteinska faza (nakon ovulacije) je najčešće konstantna - traje 14 dana. od folikularne faze (do ovulacije) uglavnom zavisi dužina ciklusa - ako je npr. 12 dc, ciklusi traju 26 dana, a ako je 16 dc traju 30. porazgovaraj malo sa dr o tome.

Vaziiiiiiiiiiiiiiiiiiii popricacu vec u utorak!! Tebi hvala na smernicama...

hej Lakole, zeno zmaju, da li imas ideju kako se radi FET kod zena sa produzenim ciklusima? Obzirom da necu imati stimulaciju, kako se zna kada da se vrati embrion?

joj lafolie, nađe mi pitanje na koje ne znam odgovor.
ja još nisam stigla do et, sve što se dešava poslije toga - još nisam savladala.
pretpostavljam da će te pratiti uz i čekati da endometrij dostigne odgovarajuću debljinu (možda uključiti i estrofem za debljanje). e sad, pitanje je šta se dešava sa ovulacijom - da li je blokiraju ili ipak indukuju nekako da bi preveli endometrij u proliferativnu fazu, uz obaveznu th utrogestanom?
nadam se da će se naći neko ko će znati odgovor.
u svakom slučaju, želim ti uspjeh.

hvala Lakole

Lafe, daće ti estrofem kao pripremu i diferelin i pregnil, a prethodno kontracepciju, a otićićeš na par ultrazvukova, da vide kakva je debljina enda, meni se čini da su mi 20. dan vratili, endo bio 8mm, a mislim da su trebali sačekati još koji dan, jer isto imam produžene cikluse. U Le svima rade po šemi, ne znam da su nekome vratili mimo tog 20. dana (čini mi se da je 20., ubij me, al nisam sigurna). Ima negde tema o FET-u, pa probljaj kutkom. Lolipop će ti objasniti kako rade iz prirodnog ciklusa, kod mene su sve montirali! Mada, s obzirom na tvoje cikluse, verovatno će i tebe morati da montiraju!

Hevo teme https://kutak.forumotion.com/t1309-priprema-za-fet-embriotransfer-zamrznutih-embriona?highlight=postupak+iz+zamrznutih+embriona

A ja pitala doktorku, kaze da dodjem 11dc kad resim, i da ce mi bez ikakve stimulacije vratiti blastu :) Sad cu ja da se dohvatim kasike, da se ugojim, ima odmah da prorade hormoni

Nebuloza, drago mi je da si dobro. I da ima rezerve i fore

LaFolie, kroz estrofem ti vjerovatno ciklus nece biti tako dugacak..sretno!!

Orli, hvala draga. mada se bojim da ce se ovo 'dobro' stanje svaki tren promijeniti. paranoja je jaca nego razum
vidim da lijepo napredujete, kako se osjecas?

Pozdrav curke.
Uh,ovde se svašta izdešavalo,neću ni da pokušavam da uhvatim sve konce. Čitala sam samo lepe stvari,nove trudnice,nove bebe,
Malko se odmaralo,malko putovalo,i približava se jesen polako,mada ovo avgustovsko sunce greje li greje.
Mene čeka peti pokušaj polovinom septembra,i baš mi frka strašno,kao nikad do sad.Nemam vere ,i ono što sam ranije gutala sve moguće vitamine ,suplemente,medove,trave,sam batalila preko leta,opustila se skroz,čak sam i pušila na moru,jer mi bio ćef,jer mi došlo,jer sam bila opet "normalna",pila Mitos uz ručak i bilo super...Prvih pet dana,dok nisam opet počela da vidim samo kofice i lopatice za pesak
Joj ne znam šta ću,opet ćemo da probamo postupak sa klomifenom,ali ono što mi predstavlja najveći problem je kako sebe psihički da pripremim.
Koliko puta je dosta?

Eh, to samo ti znaš...to koliko je dosta...nekom je to 1-2, nekom 4-5 ili 10 ili 20...vrlo individualno...Ja sam se kao ti osećala tupo i zasićeno dugo, dugo i taman sam skupila snage za nov postupak - doživela sam najveći neuspeh - spontani...I ove godine sam sve odlagala, premišljala se....sad kad mi se desio Struzzolino, kad pomirišem njegovu kosicu, vidim mu osmeh čim se probudim znam da ću sigurno ponovo pokušati.
Ljubim i grlim!

Da,da,u pravu si skroz,to ono kao prag bola,neko ima viši,neko niži...A ako VTO nije bol,onda ne znam šta je,mislim neuspešan VTO...
Joj Struzzolino,taj mali vragolan,čitala sam njegove dogodovštine i uživala,uživala u tvojoj posvećenosti i ljubavi koju imaš za njega. Divni ste

jaca*caco, baš te dugo nije bilo.
dobro nam se vratila!

Slazem se sa Struzzo. Kod mene je samo suprotna reakcija kad vidim Vilenjaka, kad ga pogledam sasvim mi je dosta jedno dete, i zbog srece a i zbog napora koji deca iziskuju. Sto se poredjenja tice mislim da poredjenje sa bolom bas nije tacno sasvim. Nije samo stvar u tome koliko mozemo da izdrzimo pokusaja nego i kako gledamo na zivot, sta su nam prioriteti, smisao... Ja znam zenu koja je petnaest godina pokusavala da dobije dete i imala niz vto pokusaja i uspela je, ima sina. Meni je to cak i iz ove perspektive nezamislivo. Dete jeste velika sreca i srecna sam sto ga imam ali mi je zivot bio itekako smislen i bez deteta i sad trenutno sam skroz posvecena njemu ali to je trenutno i dalje imam niz planova i snova van deteta. Pretpostavljam da ta poznanica nije videla smisao u zivotu bez deteta i stoga je tolike godine provela u vto pokusajima... Mada mislim da ne treba da se zaboravi da kad se dete rodi tek onda nam je potrebna snaga i psihicko i fizicko zdravlje kako bismo to dete odgajili tako da i to bi mislim trebalo da se uracuna u "kalkulaciju" kad se procenjuje broj pokusaja...

Simona ::Slazem se sa Struzzo. Kod mene je samo suprotna reakcija kad vidim Vilenjaka, kad ga pogledam sasvim mi je dosta jedno dete, i zbog srece a i zbog napora koji deca iziskuju. Sto se poredjenja tice mislim da poredjenje sa bolom bas nije tacno sasvim. Nije samo stvar u tome koliko mozemo da izdrzimo pokusaja nego i kako gledamo na zivot, sta su nam prioriteti, smisao... Ja znam zenu koja je petnaest godina pokusavala da dobije dete i imala niz vto pokusaja i uspela je, ima sina. Meni je to cak i iz ove perspektive nezamislivo. Dete jeste velika sreca i srecna sam sto ga imam ali mi je zivot bio itekako smislen i bez deteta i sad trenutno sam skroz posvecena njemu ali to je trenutno i dalje imam niz planova i snova van deteta. Pretpostavljam da ta poznanica nije videla smisao u zivotu bez deteta i stoga je tolike godine provela u vto pokusajima... Mada mislim da ne treba da se zaboravi da kad se dete rodi tek onda nam je potrebna snaga i psihicko i fizicko zdravlje kako bismo to dete odgajili tako da i to bi mislim trebalo da se uracuna u "kalkulaciju" kad se procenjuje broj pokusaja...

Simona,
kako neuspešna vantelesna nije bol? Pogotovo kad sama VTO uspe pa se nešto izjalovi..
uostalom, ne samo fizička (sećam se tvog podnošenja terapije, alergije itd)..
taj fizički deo me se nikad nije ticao, mogu neverovatan bol, za druge ljude nestvaran da otrpim (takvog sam i sina dobila-on ne plače kad padne ili kad ga neko dete udari)...ali onaj psihički deo, ulo
žene emocije, očekivanja (ma koliko da si racionalna) pa zatim razočaranje, kad se svi snovi u koje s e uljuškaš sruše u jednom trenu kao kula od karata...tako jednostavno...kako to da se drugačije nazove nego bol?

Nestade vrlo dug post o prioritetima, velikoj želji i smislu...
Ja sam za ovih 7 godina braka kao intelektualka gradila svoju karijeru, napredovala, radila na sebi, živela neko vreme u inostranstvu, kao hedonista putovala, posetila neke destinacije o kojima sam maštala, radila šta god mi je palo na pamet...ali nisam bila srećna ni zadovoljna bar ne do kraja i onako istinski kao sad kad spavam samo 2 sata i od 7h ujutru po ovom nevremenu sam stalno u pokretu i pored šporeta da ima raznovrsnih kuvanih jela...moj život je dobio nove boje, nove zvukove, dodire...dobio je smisao za kojim sam toliko tragala.
Razumem žene koje izgaraju da dodju do istog....

Struzzo, patosira me sa ovim poslednjim postom.

Bila sam zadovoljna svojim životom, ali jedva čekam da osetim to o čemu pričaš.

De si Jaco, de si caco
Nedostajala si mi

Koliko puta....kad je dosta......
I meni se priblizava definitivno poslednji postupak......nema uzbudjenja ....nema nikakvih emocija.....ne mogu se naterati da odradim potrebne analize.....
Sve češće razmišljam o tome šta bi mi dete oduzelo......u smislu -idem kad hoću i gde i kad mi padne na pamet.....pitam se da li sam nenormalna ili to moja podsvest pravi odbranu od neuspeha.....
A onda prošli vikend bila do Pirota,sestra je poslala ćeru za Srbiju (18 meseci) jer tamo nema ko da je čuva ....dva dana sam bila sa njom i trećeg bila sigurna da ću pokušavati dok ne stignem do cilja ....

Danas više ne znam .....danas se već pitam zašto više mučim sebe ?

Struzo, i ja mislim da je neuspešna vto veliki bol - u duši. Svaki fizički bol u toku procesa sam podnela sa zadovoljstvom, i opet ću, nije mi ni malo žao novca koji smo dali, iako znamo da je otišao u pogrešne ruke (baš smo sinoć razgovarali o doktorima mm i ja). Ali kada sam čula glas sestre kako izgovara beta 0,2, osećaj je bio kao da me je nožem u srce ubola, iako sam uveliko imala menstruaciju i znala da nije uspelo. Drugi put kada su mi saopštili negativnu betu, ja nisam poverovala.
Život mi jeste ispunjen i bez deteta, i na poslu i privatno. Muž i ja smo svesni da ćemo se odreći i komoditeta i mnogih naših rituala i da će nam se život okrenuti naopačke kad dete najzad bude došlo (biološlo ili usvojeno, svejedno je), ipak, ono nedostaje.
U mojim godinama biću srećna i jedno da imam, ali da je sve bilo drugačije...

djole39 ::Koliko puta....kad je dosta......
I meni se priblizava definitivno poslednji postupak......nema uzbudjenja ....nema nikakvih emocija.....ne mogu se naterati da odradim potrebne analize.....
Sve češće razmišljam o tome šta bi mi dete oduzelo......u smislu -idem kad hoću i gde i kad mi padne na pamet.....pitam se da li sam nenormalna ili to moja podsvest pravi odbranu od neuspeha.....A onda prošli vikend bila do Pirota,sestra je poslala ćeru za Srbiju (18 meseci) jer tamo nema ko da je čuva ....dva dana sam bila sa njom i trećeg bila sigurna da ću pokušavati dok ne stignem do cilja ....

Danas više ne znam .....danas se već pitam zašto više mučim sebe ?

Ja ponekad pomislim - nemam dete, nemam. Pa šta! Ali to se ja samo tešim. Pokušavaću dok imam jc za oplodnju. Kasno smo krenuli sa celom vto pričom, 5 god su nas zamajavali razni doktori (msm nazovi doktori), ali nema veze. idemo dalje.

[quote="orline"]De si Jaco, de si caco
/quote]

A ja ovakve postove volim....a znam vrlo dobro koliko si intelektualna....ali širina, smisao za humor, vedar duh ne mora da ima veze sa intelektom.

Videćete drage...niko nije rekao da je lako..ima trenutaka kad se ti lično osećaš anulirano i kao servis za mleko, doručak, ručak, užine, upišane pelene i ostalo ali onda čujete božansku muziku kad vam andjeoskim glasićem kaže "mama" i priljubi se uz vas kao mače i onda sve za boravite i lebdite, lebdite....

Djoleee...ne daj se draga moja....je l' neumesno pitati te kakav je tvoj stav o usvajanju...

Ih, stru

Da, djole se nikad nije izjasnila. Ja se sećam, stru, da je tvoj muž bio više za to zagrejan, kod mene je obrnuto bilo, samo što moj nikad nije promenio mišljenje. Mada..ko zna, da ovaj postupak sad nije uspeo, možda i bi. Sve više mu je nedostajao dečiji smeh u kući.

Nije neumesno pitati ....pisala sam o tome na temi
https://kutak.forumotion.com/t1259p15-mala-velika-pitanja-oko-usvajanja

Divim se svima vama koji ste postali roditelji usvajanjem ,ja bih jako volela da usvojimo ali imam strah ...(mozete pročitati na temi ) i bojim se da ga neću prevazići ....