Chat

О Боже
Наравно да разумемо и да смо доживеле. И преживеле смо! Сваки пут.

Nebuloza, Jaco...kako se rastužim kad osetim toliku tugu i nemoć...

jaca*caca ::E,drugari,pa nisam nesto ovih dana...
Naime,moja koleginica je ostala u drugom stanju,i to me je malko izbacilo iz koloseka.
To su one situacije,koje su verujem svakoj od vas dobro poznate,kada cujete takvu vest,pogotovo od nekog ko vam je jako drag,stvarno se obradujete,i iskreno,ali kad dodjete kuci morate da otplacete par dana,da se ponovo ispocetka pitate ,a zasto ne ja,a zasto ne meni,tako lako,tako jednostavno.
Stvarno,da li smo mi i zaboravile u ovom celom nasem cirkusu oko analiza ,rezultata,neuspelih pokusaja,malih beta,velikih,pa onda malih,kako je jednostavno napraviti dete?
Samo zatvoris oci,vodis ljubav sa svojim partnerom,uzivas i sledeci ciklus prosto ne dobijes!
Onda promasis jos par nedelja,jer u stvari ne znas ni kada treba da dobijes,nisi opterecen danima,kalendarima,mislis da ti je muka od neceg sto si pojela sinoc,itd...
Lako...
Onda uradis test,pa ti se pojave dve jarko crvene crte,i onda kada odes na UZ tu je mesak,tu je srcana radnja ,tu je sve...
Nisi pipala grudi na svakih pet minuta ,nisi gledala ulozak,papir kada se obrises,i padala u agoniju zbog par kapljica neceg,nisi prolazila kroz pakao zvani dve nedelje posle transfera!!!
O Boze ,da li uopste znaju koliko su srecne?
Drugo,vidim da je jedna od stvari bila i kako saopstiti MENI,sto me je isto rastuzilo...Dobra namera je meni tu jasna,i naravno da ja ne ocekujem da su svi na stand by dok ja ne rodim,ali opet sto JA?!
Eto,to vam je to...Znam da sve ,na zalost dobro znate o cemu pricam...

Jaco teško je

Ih Jaco ko da si iz mog srca prepisivala

Jocy ::Ih Jaco ko da si iz mog srca prepisivala

Uh jacocaco kakav post, baš iskren i u srce dira! Razumem te, i isto sam pomišljala, zašto kod mene sve komplikovano, zašto..., verujem da razlog postoji, samo još do odgovora ne stigoh! Kad ostvarimo cilj, zaboravićemo sve ovo što smo preživele, ostaće trag negde, al lepe stvari će potisnuti sva loša raspoloženja, sve dane nadanja, strahovanja, borbe i prolivenih suza!

Ostaje nam da se nadamo da će nam sledeći postupak uspeti i da ćemo dati ljubavi još nekome, da ćemo jednog dana zaroniti lica u naše mirišljave zamotuljke, i udisati ih i puniti se još većom ljubavlju!

Uh, uh... Jaco, Nebuloza,
Ja se nikad nisam pitala zasto. Ja sam unapred znala da ce biti problem dobiti dete, ali sam znala da ili mm ili niko drugi. I srecna sam, jako sam srecna sto ga imam, sto svaki put kad se sretnemo posle posla mi razvucemo osmeh od uvete do uveta, sto uvece legnemo ususkani i ujutru se probudiomo koji minut ranije da se izgnjavimo pre nego sto ustanemo i sto zajedno placemo kad ne uspe, zagrljeni jedno dugome brisemo suze. Ja ne postavljam pitanje ZASTO samo KADA, a to kako ce se desiti, to je cista sreca ili za one koji veruju bozija volja. Obrni, okreni, u sta god da verujemo treba nam mnogo strpljenja, hrabrosti, volje i more ljubavi da ovo preguramo i Kutak

jacocaco, najgori je ovaj period kad dobijes mengu..vrijeme najgorih kriza..nakon sveg truda, nadanja, uz sve si i popisala plus..odjednom..pljas! brises krvavo i pitas se kad ce doci tih pet minuta.
drzi se draga moja sigurna sam da ces nunati svoje cudo! low respondericama je tik teze cini mi se nego ostalim VTO 'smrtnicama' - mada s druge strane svatko ima svoj kriz koji je opako tezak..PCOS pacijentice su isto u teskom sosu..jel.
moramo ostati pozitivni, ne preostaje nam nista drugo. ti imas svog cacu..on ti je velika potpora!
kiss i vibran da sljedeci bude uspjesni.

dr mali pariz ::Nebuloza, Jaco...kako se rastužim kad osetim toliku tugu i nemoć...

ja sam nekako pozitivna samom cinjenicom da sam uspjela ostati trudna. dakle, na dobrom smo putu..dok god imam volje.
vjerujte mi da mi je na neki nacin drago da je tako zavrsilo, a ne nasilno na kiretazi. imala sam dovoljno vremena da se skuliram, slozim, oprostim s trudnocom..mrvom. nekako sam mirna, a ovo u nedjelju je kao da kazem, da..kao smrt kao logicni slijed nakon svega. sve je u redu. :)

a ja sam veceras malo tuzna jer razmisljam da nisam previse fokusirana na bejbi projekt, a premalo na moju curu. mislim, provodim puno vremena igrajuci se, ali radim full time i cesto sam kao mentalno odsutna. tako da se nekad uhvatim u razmisljanjima da bi na tom polju mogli nesto promijeniti. raditi manje, imati vise vremena za nju istojaznam, stediti za kasnije za neku dobru skolu..itd....ahhh

samo da pozdravim drustvo iz coska, pogotovo nasu jacu

Joj devojke,Jaco potpuno te razumem.
Nebuloza
Danas sam sasvim slučajno u klinici dok sam čekala terapiju čula jedan razgovor.
Devojka (38 god) nakon stimulacije ,gde nije dobijena nijedna jć.došla na konsultaciju .Doktor je na hodnik izašao i rekao joj kako nema ništa od njenih ćelija i da je najbolje da radi donaciju u Pragu.Ja sedim i čujem ceo razgovor...doktor joj isto savetuje da proba iz prirodnog i da u Jevremovoj to rade.
Joj,ja nisam izdržala i priđem joj posle i ispričam za par naših drugarica kojima je uspelo sa jednom ćelijom iz prirodnog i objasnim joj šta i kako da prati cikluse...Malo sam možda ispala kreten što se mešam,ali nisam izdržala,grizla bih se da je nisam makar malo ohrabrila...

mazo, mislim da si postupila ispravno, bravo!!
a mislim da joj link na ovaj forum isto ne bi stetio!!! ove informacije ovdje su zlata vrijedne!!!!

nebuloza, jaca*caco, baš mi je žao.



i kod mene opet kilavo, aspirirane nezrele jajne ćelije.....

smišljam novu strategiju.

Lakole, jbg. Pravi novu strategiju, ma ratni plan ako treba, al doktora promeni, kako su tako poranili!

Uh bre Lakole...
Pa kako to majku mu? Izvini sto te pitam, ali ako mozes kazi gde si radila?

lakole ::nebuloza, jaca*caco, baš mi je žao.



i kod mene opet kilavo, aspirirane nezrele jajne ćelije.....

smišljam novu strategiju.

Pa, kako?piši kako,gde ...?

i dalje u istoj klinici, jedinoj kod nas. sad je i fmala na čekanju bete u postupku kod iste dr. već je ona pisala, nije praksa da se vadi estradiol a kako sam ja bila na protokolu bez supresije (klomifen i po 2 menopura, bez cetrotide za razliku od jaca*cacinog postupka) mislim da su se prepali pucanja folikula prije punkcije, dobila sam ovidrel na veličinu folikula od 17 i 15 mm.
još nisam otišla da vidim šta kaže dr, sad im je u toku faza aspiracije-et, pa je kao na traci - čekam zatišje.

ma, ja sam se zainatila da sad ostvarim (po prvi put u životu) spontano trudnoću! sam svoj dr!

sebe privodim kraju, još puža da izanaliziram! kod njega je pokretljivost problematična uz aglutinaciju i agregaciju tako da sumnjam na pozitivna asa.

15mm je premalo...
17mm ajde de. ja sam obadva puta dobila stopericu kad su folikli bili 17 i 18mm..
mozda su se bojali da ce ovaj veci prije prsnuti, a bilo bi zgodnije da su jos dan cekali.
bas mi je zao

Biksi :) :: Kad ostvarimo cilj, zaboravićemo sve ovo što smo preživele, ostaće trag negde, al lepe stvari će potisnuti sva loša raspoloženja, sve dane nadanja, strahovanja, borbe i prolivenih suza!

Ostaje nam da se nadamo da će nam sledeći postupak uspeti i da ćemo dati ljubavi još nekome, da ćemo jednog dana zaroniti lica u naše mirišljave zamotuljke, i udisati ih i puniti se još većom ljubavlju!

Uvek se rasplačem, jer se vrati taj osećaj... Trag definitivno ostaje-takav da ne možeš ne reagovati kad pročitaš ovakav post. Sve preživljeno i proživljeno. Bilo je dana i kada nisam više smela biti sigurna da će jednom ipak biti, pa su me i kritikovali i govorili kako blokiram samu sebe. Glupost!
Sve je to sastavni deo naše borbe.
Evo čitam i kažem sebi "da u pravu je, kao da sam se probudila posle lošeg sna i polako ga zaboravljam kako odmiče dan...lep i sunčan dan" Tako ćete i vi, uskoro
Čekamo vaše mirišljave smotuljke, a kakvo će to uživanje i maženje biti

lilya ::
Ja se nikad nisam pitala zasto. Ja sam unapred znala da ce biti problem dobiti dete, ali sam znala da ili mm ili niko drugi. I srecna sam, jako sam srecna sto ga imam, sto svaki put kad se sretnemo posle posla mi razvucemo osmeh od uvete do uveta, sto uvece legnemo ususkani i ujutru se probudiomo koji minut ranije da se izgnjavimo pre nego sto ustanemo i sto zajedno placemo kad ne uspe, zagrljeni jedno dugome brisemo suze. Ja ne postavljam pitanje ZASTO samo KADA, a to kako ce se desiti, to je cista sreca ili za one koji veruju bozija volja. Obrni, okreni, u sta god da verujemo treba nam mnogo strpljenja, hrabrosti, volje i more ljubavi da ovo preguramo i Kutak

Kad smo već kod toga, moram da podelim nešto s vama. Čitala ja pre neki dan o postporođajnoj depresiji i njenim uzrocima. Jedan od navedenih uzroka je i taj što posle porođaja, od jednom svi fokus sa trudnice usmeravaju na bebu, pa se ona oseća odbačenom.
Čitav dan sam ja mislila na to kako će se neko (sram me bilo ) uskoro umešati u naš mikrokosmos. Tamo gde smo ja i mužić već deceniju sami, upućeni jedno na drugo, zagledani jedno u drugo...ma dišemo jednim plućima! Zapitam se da li će moj dolazak iz bolnice biti baš onakav kako sam ga zamišljala. A zamišljala sam kako zagrljeni stojimo pored kreveca i gledamo naše čedo.
E, ko me je terao da čitam Opteretih se ja i počeh da zamišljam neke crnjake. Šta ako me zanemari kad se zaljubi u bebu? ITD.da ne davim baš previše
Došao mm s posla, a ja idem za njim kao robot i gledam ga ne trepčući (kao da nisam normalna). Primeti on, naravno, pa kad sam i u wc pošla za njim pita me šta mi je i što ga smaram. Naravno, šalio se. No ja krećem da plačem, jecam, ridam i tako pola sata. To je drugi put od kad sam trudna. U takvim situacijama me smiruje zagrljaj i da udišem miris njegove kože. Možete misliti mm-a šokiranog, kako pola sata ćuti samo i mazi me jer niti zna šta mi je, niti zna šta da mi radi. Uh!
Tako da drage moje... da li je ovo neka glupa faza, ludovanje hormona ili mi koji smo tako dugo sami i jedno drugom čitav svet, možemo čak i teško podneti neke nove momente....ne znam
Jedno je sigurno, ljubav leči sve, pa i bubice luckastih trudnjača

maza1972 ::
Danas sam sasvim slučajno u klinici dok sam čekala terapiju čula jedan razgovor.
Devojka (38 god) nakon stimulacije ,gde nije dobijena nijedna jć.došla na konsultaciju .Doktor je na hodnik izašao i rekao joj kako nema ništa od njenih ćelija i da je najbolje da radi donaciju u Pragu.Ja sedim i čujem ceo razgovor...doktor joj isto savetuje da proba iz prirodnog i da u Jevremovoj to rade.
Joj,ja nisam izdržala i priđem joj posle i ispričam za par naših drugarica kojima je uspelo sa jednom ćelijom iz prirodnog i objasnim joj šta i kako da prati cikluse...Malo sam možda ispala kreten što se mešam,ali nisam izdržala,grizla bih se da je nisam makar malo ohrabrila...

Bravo Mazo, dobro si uradila!

nebuloza ::mazo, mislim da si postupila ispravno, bravo!!
a mislim da joj link na ovaj forum isto ne bi stetio!!! ove informacije ovdje su zlata vrijedne!!!!

lakole ::
ma, ja sam se zainatila da sad ostvarim (po prvi put u životu) spontano trudnoću! sam svoj dr!
sebe privodim kraju, još puža da izanaliziram! kod njega je pokretljivost problematična uz aglutinaciju i agregaciju tako da sumnjam na pozitivna asa.

Lakole, baš bzvz, žao mi je, dušo!

ma, ja sam se zainatila da sad ostvarim (po prvi put u životu) spontano trudnoću! sam svoj dr!
Napred, navijam za vas!

i ja sam sretna kad nekim savjetom ili informacijom ohrabrim one koji su u sličnim problemima a ne znaju na koju će stranu. skoro je jedna poznanica krenula u ispitivanje poslije niza godina, već digla ruke misleći da je kasno..... ubijedih je u suprotno.

samo da pozdravim drustvo iz coska
kako ste?
razmisljala sam o ovom mirjaninom postu..miro draga, vidjet ces da ce vam se svijet okrenuti naopacke kad dodje malo bice na svijet i nista vam nece biti vaznije nego zadovoljiti potrebe male beboline. na tren cete zaboravit na sebe i bit cete roditelji.. bit ce vremena i za dvoje..nakon nekog vremena

ja sam se zadnjih tjedana zafrkavala..s kim ili cim..njemackim doktorima
odem 22.5. na UZ nakon 12 dana pravog krvarenja (ono ispred toga ne racunam, to je bilo vise krvuckanje), s tim da sam pisnula HCG test koji je bio debelo pozitivan. radila ga svaki drugi dan i crta je bila ista.
uglavnom, na UZ je sve cisto, beta na taj dan 1500. dogovorim se sa doc da dva dana kasnije radimo betu da vidimo jel pada. ako ne pada da idem na kiretazu, mada se nista ne vidi na UZ.
dva dana kasnije taman se spremam u ordinaciju me zove glavna ginicka iz te prakse i malte ne me napadne u stilu sto ja hocu vaditi jos jednu HCG vrijednost. ova od 1500 je dovoljno velika za kiretazu...pa mi nabije na nos moguce infekcije i kaze da ako hocu vaditi betu da to moram platiti iz vlastitog dzepa - usput je kod njih duplo skuplje nego bilo gdje drugdje.

nista ajde gledam tri HCG urin testa i vidim da su crte malte ne iste. dakle nema tu velikog pomaka. ali taj tjedan sam i krvarila jos. zovem ordinaciju preko koje bi kiretaza isla i oni me pod hitno narucuju to isto dopodne (petak pred duhove - bas mi leze ovi crkveni praznici, jedna beta trebala bit vadjena na tri kralja, druga na veliki petak i sad smo pred duhovima..hahaha). ja se vec mentalno sva ljuta pripremam na kiretazu.
uglavnom, pregleda me doktorica kao sto se to radi pred kiretazu koja je trebala biti sljedeci dan i odbija kiretazu. kaze da nema sto kiratirati. vrijednost od 1500 nije bed jer je to jos uvijek padajuca beta u odnosu na zadnju, a vjerovatno je bila i visa pred sam spontani. malte ne me oprala sto sam dosla. cekira mi HCG koji je spao na 1250
smijeh s ovim njemcima. jedna me pere sto nisam odmah htjela na kiretazu, druga sto sam dosala jer ne trebam kiretazu.
uglavnom, s tom doktoticom sam se dogovorila da vadim betu krajem sljedeceg tjedna. osim toga imam jednu krvavu cistu od zutog tijela, no to nije nista zabrinjavajuce, ali valja kontrolirati.
i da, danas sam radila HCG test i vidno je slabiji od onog od cetvrtka. sto je i logicno jer je i krvarenje malte ne prestalo. tko bi rekao da cu se jednom veseliti padajucoj beti

od mene uvijek neke nebuloze mora da mi je netko bacio kakav urok da nemam srece s njemackim doktorima..hahaha

Za one koji me se secaju sa ovih strana, a i za one koji ne... mozda ce nekom ovo biti podstrek, i nada.
Da kratko rezimiram. Dve i po godine cekanja, (sitnica, znam, u odnosu na mnoge ovde) ali licilo je da moj bioloski sat prevremno otkucava, godinica vec 35, FSH preko 13, kontraverzni Amh nizak, slabo odreagovala na stimulaciju Menopurom pri jednoj neuspesnoj IUI. Ipak, dva meseca nakon te stimulacije ostala prirodno trudna. Rezultat: moje zlato, Lazar, dvogodisnjak mamin, pricalica, pametnica i, naravno, velika mamina maza, ne zvao se Laza
I sta sad ja hocu da kazem?
Hocu da objavim, svecano, da se nadamo da ce Laza dobiti batu ili seku.
Juce, u 30. danu ciklusa, opet prirodno, najprirodnije, beta 360.

A pred dva meseca sam isto u 30. danu ciklusa imala slabo pozitivan kucni test, da bi vec sutradan prokrvarila. E, sad... Ubedjena sam da sam i pre Laze, a i izmedju, imala takvih, neuhvacenih pokusaja trudnoce, ako mogu tako da kazem... Sad, kad sam manje opterecena pracenjem ciklusa (mada neki osecaji nikad ne nestaju, istina, ja sam se jednako juce tresla cekajuci betu, kao i kod prve trudnoce...) uhvatila sam pravilnost da svakih 3-4 meseca imam „poseban PMS” sa mucninama, bolovima, spotingom, naduvenoscu... mozda je PMS, a mozda i nesto drugo bilo...
Sta se sad promenilo, a bilo je tu i kad sam zatrudnela sa Lazom?
Smrsala sam 3-4 kilograma, i smanjila unos ugljenih hidrata.
Sad bi nena beba mogla dokumetovanije da objasni, ali evo i ja kratko da naglasim: verujem da i sama imam (iako nisam radila nivo insulina tokom ogtt-a) neki poremecaj u toleranciji glukoze i lucenju insulina, i da je sigurno ova dijeta tj. specifican vid ishran, doprineo da se plod odrzi.
Za one koji hoce da se vise informisu o tipu ishrane, uputicu ih na hrononutriciju, sve moze da se nadje na guglu... Mozda moze i drugaciji vid dijete, sa slicnim principom, ali meni je ovaj pomogao, verujem.
Mozda ce i ovo znaciti, mada ne zelim da reklamiram nikakva proizvod, ali poslednjih meseci sam neredovno pila Femisan A kapi, s idejom da mi ublazi grozne PMS simptome.
FSH nakon porodjaja nisam kontrolisala...

Eh, pricala bih vam jos stosta... Na brzinu sam preletela neke postove, na zalost ne stizem da pratim. Samo me je dirnulo ono sto se tice partnerskih odnosa... Zelim vam svima da dobijete te mirisljave zamotuljke, neprocenjivo je, zaista neprocenjivo... Ali, budite spremni da se sve menja nakon dolaska bebe. Svaka je prica individualna, zivotne okolnosti, licnosti, nesto se kompenzuje, nesto gurne u drugi i treci plan... ali mnogi su jaki brakovi uzdrmani dolaskom prinove. Nikog ne zelim da plasim, sve je to zivot, i sve je vredno zivljenja, ali mislim da su zene ovde, koje lece neplodnost, pod vecim rizikom da razviju postporodjajnu depresiju i slicne probleme. Jer velika zelja i ocekivanja, i iscekivanja, ne dozvoljavaju kasnije svom umoru i nezadovoljstvu zbog lisavanja ovog ili onog, da nadju sebi opravdanje. Nemojte pasti u tu zamku... ja sam vec bila pomalo anatemisana ovde sto sam se „zalila previse” , ali nema dobronamernijeg saveta koji vam neko moze dati kad dobijete dete osim da imate potpuno pravo da budete i umorni, i ljuti, i tuzni, zbog raznoraznih stvari. Pa i na taj mirisljavi zamotuljak, kad mu uklanjate ne tako mirsljav sadrzaj pelena , a on vristi, i vristi, i vristi i budi se po deseti put te iste noci...

Drage moje, da ne duzim vise, svima vam zelim da same napravite licna iskustva, i da delite savete ovog tipa.

Nadam se da cu imati trudnocu kao s Lazom. Divnu. Nadam se da cu se bolje snaci s ovom bebom, ipak sam naucila mnogo. Nadam se da ce me ovaj put zaobici postporodjajna depresija. I sad znam na koga i na sta mogu da racunam. (Uglavnom na samu sebe i mm, tako je kod nas ) Nema razocaranja vise. A bebac, neka bude jednako zahtevan kao Laza, jer ako vam s dve godine dete govori da „voji mamu navise na svetu”, govori „hvala” i „nema na cemu”, prepoznaje marke automobila (ovaj smo trik pokupili od Lily i drugara, priznajem) – sve, sve se isplati, svaka neprospavana noc.
Znam da sam, s 38 godina, jednim detetom, poslom, pod vecim rizikom da nesto krene naopako. Ali, verujem i u ovu mrvicu...

CESTITAM, ANUSKA!!!!!!!!! DIVNOOOOOOO!!!!!!!!



Eheheheeee, narode, nekada sam ja citala kako je Anuska ostala prirodno trudna uprkos niskom Amh-u pa se silno nadala da se i meni isto dogodi.... I dogodilo se!!! Bogu, hvala!