Postporođajna depresija

Nakon trudnoće: Postporođajna depresija

Rođenje djeteta je bogato iskustvo. Dijete je zdravo. Zašto se onda osjećate tako shrvano? Što se to događa u prvim tjednima kod kuće?
Ne samo da se sve vrti oko vaše malene i neodoljive bebice, nego se vrti i oko hrpe prljave odjeće, nereda, skupih pelena, mogućih bočica ili bolnih grudi i konfuznog razdoblja za dijete i roditelje. To je vrijeme preomorenosti, povišenih tenzija, ljubomore i kod nekih vjerojatno izražene panike.


Postporođajna depresija

Iako postporođajno razdoblje nije baš svima katastrofalno teško, vjerojatno nije ni "krevet od ruža". Negdje između je "sretna sredina". Neobjašnjiva depresija i osjećaj nedoraslosti su uobičajeni. Roditeljstvo svakako nije trenutni bljesak u obliku novorođene bebe. Osjećaj "majčinske ljubavi" ne budi se samo zato što imate dijete. Kakvi god osjećaji bili, pričajte o njima, budite iskreni i pokušajte cijelu situaciju učiniti što je moguće pozitivnijom.

Postporođajna depresija stvarni je problem mnogih žena. Postoji i veliki broj problema koji joj pridonose. Izmorenost je često jedan od najvećih. Pobrinite se da svaki dan imate vrijeme odmora. Zaboravite na neko vrijeme osmosatno noćno spavanje. S njim ste se možda oprostili i prije porođaja. Upravo zato je vrlo bitno da se odmarate kad god je to moguće. Tijekom prvih tjedana spavajte kad spava i beba, pa makar to bilo i jednom dnevno. Isključite telefon i uživajte u potpunoj tišini. Stavite na vrata znak "Beba i mama spavaju!".

Tjelesne i emotivne promjene

Hormonske i kemijske promjene mogu također biti faktori koji pridonose postporođajnoj depresiji. Oni često dođu u ravnotežu zahvaljujući odmaku vremena i odmoru. Ponekad hormonska i/ili kemijska terapija na kratko vrijeme može biti od pomoći. Emocionalno razočarenje zbog novih obveza, neprovođenja dana u biranju odjeće i darova za bebu i nedovoljno odmaranje mogu također igrati veliku ulogu. Trudnoća najčešće prođe u brigama oko toga hoće li dijete biti zdravo i kako će proći porođaj. Često je teško zamisliti dijete kao dio vašeg života, a sada ste majka bebe koja zahtijeva vašu pažnju 24 sata dnevno. Možda niste sigurni što osjećate. Ili osjećate krivnju zbog ogorčenosti jer ste čvrsto vezani uz tuđe potrebe, pa makar u pitanju bilo i vaše dijete? Osjeća li se vaš partner pomalo ljubomornim na to maleno biće puno zahtjeva? Vrijeme koje je nekada bilo rezervirano za vas dvoje sada je prepolovljeno ili ga uopće nema. Možete se osjećati obeshrabreno, nervozno, plačljivo i, u nekim slučajevima, potpuno histerično.

Pričanje sa suosjećajnom osobom, punom razumijevanja, može biti od neprocjenjive vrijednosti. Ako je osjećaj depresije prevelik i ne ublažava se odmorom ili kad se dobro isplačete na nečijem ramenu, obratite se liječniku.

Vidim da niko nije pisao na ovu temu.. steta...
Ne mogu da kazem da sam bila depresivna, ali jesam bila placljiva, umorna i na mahove jako tuzna bez razloga. To je trajalo motda nedelju dana, znaci sve ukuono dve nedelje od porodjaja, i bilo je trenutaka kada mi je bilo jako tesko, pogotovu kada bih ostala sam sa bebom. KOliko god da sam bila svesna da su to sve hormoni, da ce proci, ponekada sam mislila da cu umreti od tog nekog cudnog osecanja beznadja.
Petar je morao da se budi na svakih sat vremena da bi jeo, ja sam bila uplasena da li dovoljno jede, posto sam mislila da mora da jede vise ( imao je blagi pad krvne slike pa je bio na pracenju) i osim Halo bebe, nisam imala sa kim da podelim svoje strahove u vezi sa njim, kao ni strahove u vezi sa mnom.
Sada, imamo skoro isti tempo kao na pocetku, jer bebca hranim na dva do dva i po sata,ali uzivam u svakom trenutku. Stignem i da sebi posvetim po koji trenutak, i da sredim nesto po kucii da skuvam, mada nikako da se organizujem za depilaciju   
Naucila sam vrlo brzo sta su prioriteti, i uzivam u svom detetu. Naravno, potrebna mi je pomoc, da ga neko pricuva dok recimo kuvam rucak, ali posto je to manje vise tesko izvodljivo, kupila sam hug bug maramu i sve jednostavnije stvari radim sa Petrom u njoj. Za sve sto mi je bilo nejasno zvala sam Halo bebu, naravno udavila ih najstrasnije, ali  ti saveti zlata vrede.
Posle nepunih mesec daa poceli smo i da izlazimo napolje, vodila sam ga i u opstinu i u Ljermontovu, i u prodavnice, danas i kod prabake i imam osecaj da sam se vratila sama sebi, u boljem izdanju.
Nije da nema teskih trenutaka, kada prispitujem da i sam dobra majka, ili se zagledam u nenalakirane nokte, ili mi se ide na Adu, ali kada me god moje dete pogleda, sve ostalo postaje nebitno i nikakva depresija nije ni na pomolu.

Tako je Ema...pa je i cuvena teretana u jadnom zapecku...donekad. 
Ne pise se ovde,jer yene-ili nemaju vremena da pisu,kad je to aktuelno, ili se plase tudjeg suda ili svojih reci.
Bitno je to izgurati pa se prepustiti uyivanju. Ja licno kazem-nisam imala vremena da budem depresivna,pa se najtezi period, bas tog budjenja i jedenja na sat-dva, izgurao u nekom magnovenju.
servis i savo servi...a onda raj. 

Ne pominji mi teretanu i vezbanje:D ... ali cim Petar napuni dva meseca krenucu na jogu za mame i bebe, da premostimo vreme dok se ne steknu uslovi dase vratim teretani...Mada, mnogo mi fali vezbanje!
ja cm sam fizicki aktivna, ceo svet je lepsi...

Joj i ja sam se stalno pitala da li imaš vremena i da misliš o teretani, jer znam koliko si o tome pisala! Drago mi je da ste ok!

Ja sam prvih mesec po porodjaju plakala non stop...a tek kad smo dosliboz bolnice za svaku sitnicu....od srece...sta li...na svaku rec sam mogla da zaplacem...sve ms je bolelo osecala sam se bespomocno da bilo sta uradim oko svoh deteta, nekako nedorasla sutiaciji, dojenje je bilo mucno...ma ba katastrofa...dosla sam sebi sto bi babe rekle tek i tacno posle 40 dana...

Meni je najvise smetalo sto nam je stan bio u totalnom haosu, i sto moja sestra i muz nisu mogli da se organizuju to da srede... kao da sam bila trudna 2 minuta a porodila se za 30 sekundi. I onda, otplakala sam epizodu, oterala ih u tri ... i pocela sama sa sredjivanjem stana.U se i u svoje kljuse. Dan kada sam dosla iz porodilista nikada necu da zaborvim... ja sve ostavila sredjeno, a zatekla haos... i tu noc do tri sredjivala sve... i sredila, otplakala opet epizodu i tako par dana... Ako bude prilike za drugu bebu, ima lepo sve da sredim, sve da isteram iz stana i da ga lepo zakljucam, dok se ja ne vratim... 

I sada se ponekad osecam uzasno, ali angazovala sam zenu koja dolazi jednom u dve nedelje i sve mi lepo oriba i srdi, ja samo tekuce polove... ako sam skuvala jesam, ako nisam nisam i kraj price... ves ne peglam, samo slazem, ako mi dete doputi i ne grize me savest i to mi mnogo pomaze...

dr mali pariz ::Ja licno kazem-nisam imala vremena da budem depresivna 

   Da li je depresija privilegija dokonih?  
Ja sam prva 4 mjeseca imala nevjerojatnu energiju, sve sam sama radila oko bebe i po kuci (osim pripremanja vechere i pranja sudja). Bila sam kao non-stop na Red Bullu (ili bijelom prahu). Onda je stigla   i polagano se povlachilo mlijeko. Zrno je jako sporo napredovala. Onda mi je jedna mlada mama prokomentirala kako moje dijete nikada nece biti napredno kao njeno. Na dijelic sekunde sam imala najruzhniji osjecaj na svijetu: postidila sam se svog djeteta.  
Obecala sam sebi da se to nikad vishe nece desiti. Zahtjevala sam od muzha vecu ukljuchenost u sve.
Definitivno hormoni igraju veliku ulogu u depresiji, ali i odnos ljudi kojima smo okruzheni.
Bravo Ema za tvoj/vash napredak!  

shizika, ttvoje dete kakvo god da je, je savrseno... a toj mladoj mami bih zalupila takvu samarcinu da bi zapamtila i mene i mpje dete...idiot!

Shizika ::

dr mali pariz ::Ja licno kazem-nisam imala vremena da budem depresivna 

   Da li je depresija privilegija dokonih?   

Nazovi to kako hoćeš, ali ja sam se zaista našla u ...u nekoj drugoj dimenziji kad sam decu dovela kući. Možeš-ne možeš- ritam da zamisliš,ni bitno nije, ali ja nisam imala vremena ni da se zamislim,jer sam jurila sebe da sve odrađujem kako treba.
Svakoj,ali svakoj ženi bude disbalans hormona, stim što neke to prevazilaze na ovaj...ili onaj način.

Depresija nije toliko o tome kako razmishljash vec kako se osjecash. Disbalans hormona nije, kao ni pri mnogim problemima sa neplodnoshcu, jednako naglashen. Ni okolnosti nisu svima iste.
Problem moze dovesti chak i do samoubistva, nije za zanemarivanje.
Ne mislim da je od ikakve pomoci nekome sa postnatalnom depresijom da prochita neshto od chega ce se osjecati josh manje adekvatan jer 'ako je netko uspio sve proci sa blizancima - shta se oni imaju zhaliti'?.

Nisi apsolutno razumela moju poruku,te je dalje neću ni obrazlagati.
samo ću je jasno i glasno ponoviti-
da, imam blizance,i kao neko sa više obaveza od roditelja s jednim detetom-poručujem da se majka više okrene toj jedinoj pravoj-pozitivnoj strani novonastale situacike,i pokušati sama da prevaziše problem.
No- kao i prag tolerancije na bol-svaka na svoj način doživljava,i ako to prevazilazi htanice njenog umeća-potražiti pomoć.
Ni u čemu ironična ni obeshrabrujuća nisam.bila kako si me ti doživela.

Ja sam recimo svom dragom objasnila da moze da se desi da me hormoni slude, i sebi sam u dnevnik napisala da kako god da se osecam, to nisam ja, vec hormoni. Prava postporodjajna depresija je bolest, a vecina nas prolazi kroz hormonalni disblans ovako ili onako. Mene je recimo grizla savest sto ne stizem da skuvam, ali, dajem sve od sebe... Imamo dobre dane i lose dane sto se tice organizacije, iam ja period kada mi treba da samo gledam Petra kako spava, da ga osetim ili da ga samo nosam... a imam i period kada zelim da budem malo sama sa sobom. I cini mi se da je sve lakse i lakse...Recimo, Petar sada spava, mogla bih da skuvam i pet ruckova, ali ostavila sam to mm, meni treba malo lufta... i bolje se osecam i ja i mm, jer konacno moze da kuva po svom ukusu.

E sada, primetila sam da sam postala osetljivija na neke stvari, ali to ne bih podvela pod depresiju...Bila sam pre neki dan u tirsovoj na kontroli kukova i nacula sam razgovor izedju jednog lekara i deteta iz doma... lekar je bio divan i pazljiv, ali pogled tog deteta ... uh... ne mogu a da me ne zaboli...ili, sva se najezim kada pomislim na to koliko bola ima ima u ljudima koji nemaju dece, a zele ih... bila sam jedna od njih, i umesto da mi bude lakse jer uvek postoji nada, ja kao da pocinjem da osecam svu tu tugu i osecaj nemoci...
Takve tvari mi se nisu desavale pre...