Kako usvojiti dete

Kako usvojiti dete?

Korak, po korak do potpunog usvajanja

“Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine” u Zvečanskoj 7 pruža svoje utočište velikom broju dece lišene roditeljskog staranja. Rukovodilac ove ustanove Mr. Miroljub Paunović poveo je sve zainteresovane parove pravim putem do usvajanja.

“Ljudi su površno obavešteni o putevima koji vode do usvajanja, još pre nego što uđu u taj proces i donesu konačnu odluku.

Granica o odluci za usvajanje se pomerila jer ljudi kasnije stupaju u brak pa uočivši da ne dolazi do začeća podvrgavaju se proceduri lečenja koja im oduzima puno vremena. Prosek u donošenju konačne odlluke je između 35. – 40. godine.”

PRVI KORACI
Kada donesu odluku da žele da usvoje dete, parovi se javljaju centru za socijalni rad na području gde žive i izražavaju svoju želju. Neki centi insistiraju na pismenom zahtevu, neki pak samo evidentiraju izraženu želju i dalje postupaju po službenoj dužnosti, uz zakazivanje razgovora sa zainteresovanom stranom.

Tom prilikom se sprovodi procedura poznatija pod nazivom “utvrđivanje opšte podobnosti za usvajanje”. Ono ima za cilj procenu psiho – fizičkog zdravlja i mogućnosti odgajanja i staranja o detetu. To podrazumeva da nisu osuđivani zbog krivičnog dela prema maloletnim licima, da su zdravstveno podobni bez zaraznih ili teških bolesti, da imaju normalne socijalne i ekonomske uslove za odgajanje deteta.

Ovu proceduru podržava rad psihologa, socijanog radnika, pravnika. Tim pomenutih stručnjaka uz nekoliko susreta i poseta porodici sačinjava izveštaj i donosi odluku o sposobnosti zainteresovane stane da pristupi usvajanju.

PROSEČNO MATERIJALNO STANJE
Matrijalno stanje treba da bude prosečno u skladu sa današnjim uslovima života. Retke su situacije u kojima se zahtevi odbijaju zbog loše materijalne situacije s obzirom da se i prirodne porodice sa decom, danas uglavnom teško snalaze.

OBOSTRANO ZADOVOLJSTVO
Procedura u cenrtima za socijani rad u proseku traje od mesec i po do dva meseca. Na prolongiranje mogu uticati slaba dinamika rada pomenute službe ili ukoliko se utvrdi da na strani usvojioca postoji dilema. U okviru rada Centara vrši se i edukacija usvojioca kako bi se oni o svemu detaljno obavestili.

Suština je da shvate da je uspešno usvajanje ono u kome se razvija međusoban odnos (dete – usvojioc) na obostrano zadovoljstvo. Samo skladan obostrani odnos daje ukupan, pozitivan rezultat.

BROJNOST , PODOBNOST , ODABIR
Veliki broj ljudi duži niz godina u nazad želi da usvoji dete i to je drugi problem uz pomenutu proceduru jer nema dovoljno dece koliko ima usvojioca. Sadašnja evidencija pokazuje da se na jedno dete podobno za usvajanje javlja pet bračnih parova. Ovaj podatak ukazuje da je potrebno strpljenje i određeno vreme da bi postupak usvajanja bio priveden kraju.

Nadležnost za zaključenje ugovora o usvajanju je ostala pri centrima za socijalni rad pa svaki centar donosi odluku o usvajanju deteta sa svog područja kada se za to steknu uslovi odnosno kada je dete podobno za usvajanje. Takođe se u ovoj ustanovi vrši odabir usvojioca prema potrebama deteta. Podobno dete za usvajanje je dete gde nema formalno pravnih smetnji, što znači da su biološki roditelji dali saglasnost da dete može biti usvojeno. U toj situaciji se pristupa odabiru usvojioca.

Sva deca su različita po svojim razvojnim potencijalima. »Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine« pored svakodnevne brige prati i izveštava centre za socijani rad, o razvojnim potencijalima dece na svakih šest meseci. Na praćenju statusa rade lekari, klinički psiholozi, i pedijatri. Ovi izveštaji daju pouzdanu prognozu o razvojnom potencijalu dece. Neka od njih imaju vrlo visoke intelektualne potencijale, neka su prosečna kao i u prosečnoj populaciji.

Ukoliko je dete visokog intelektualnog potencijala optimalno ga je i dodeliti takvoj porodici koja će potencirati na razvoju istih.

Ukoliko je dete fizički jako, trebalo bi ga npr. dodeliti porodici koja se bavi poljoprivredom, pa će eventualno ostati na imanju, što je i u skladu sa životom usvojioca.

Interesne grupe ljudi za usvajanje su široke i ima ih u svim društvenim slojevima (od poljoprivrednika do akademika).

SARADNJOM DO CILJA
Mnoštvo faktora se pri spajanju na relaciji dete – usvojioc (sparing) uzima u obzir da se dođe do optimalnog rešenja na zadovoljstvo obe strane. Neki od centara se pri donošenju odluke osvrću na predlog »Ministarstva za socijalna pitanja« , koje poseduje zahteve za usvajanje iz svih centara. Mnogo češće međusobna saradnja samih centara za socijani rad dovodi do konačnog rešenja. Na taj način je često izbegnuto čekanje deteta već obrađenih usvojioca.

Centar u Zvečanskoj bitno utiče na obradu usvojioca svojim metodološkim radom i na taj način daje podršku donetoj odluci usvojioca. Kao rezultat tog rada retko ko od obrađenih parova podobnih za usvajanje nije došao do deteta.

STAROSNE GRANICE
Dete se može usvojiti do navršene osamnaeste godine. Zakon utvrđuje da starosna granica između usvojioca i deteta bude približna razlici koju je priroda odredila. Idealna razlika se kreće između 20 i 30 godina, ali kako se ljudi danas kasnije javljaju, ona je pomerena na 35 i 40 godina. Deca se odabiraju u skladu sa godinama usvojioca (sasvim male bebe mlađim, starija deca sratijim usvojiocima). Idealan uzrast deteta za usvajanje je period od godinu do godinu i po dana, jer se u tom dobu mogu jasno odrediti razvojni i zdravstveni aspekti deteta. Iskustvo pokazuje da usvojioci insistiraju na zdravom detetu, bez genetskog opterećenja i na tome im ne treba zameriti.

U institutu je veliki broj bolesne dece što značajno opterećuje mogućnost za usvajanje jer je mali broj usvojioca spreman na ovakve rizike.

PERIOD PRVE ADAPTACIJE
Po izboru porodice podobne za usvajanje centar za socijani rad upućuje istu u »Zvečansku« kako bi se uspostavio prvi kontakt usvojioca sa detetom. Nakon toga se odvija prva adaptacija, a prilagođavanje traje nekoliko dana (4 – 5 dana) u zavisnosti od reakcije deteta. Potom se sačinjava izveštaj koji se šalje nadležnom centu za socijalni rad i dete odlazi u porodicu usvojitelja.

PERIOD DRUGE ADAPTACIJE
U peridu druge adaptacije dete provodi određeno vreme u porodici usvojitelja. Za to vreme centar sprovodi povremeno obilaženje i praćenje deteta u porodičnom okruženju. Ukoliko se sve odvija po planu nakon godinu dana se definitivno zaključuje usvajanje. Zaključivanje usvajanja se obavlja u centru za socijani rad i predstavlja svečani čin. Tom prilikom se usvojioci obavezuju na prihvatanje deteta i dobijaju mogućnost da mu daju svoje prezime i eventualno promene ime. Potom se podaci prosleđuju opštinskoj službi gde se vrši upis u matičnu knjigu rođenih.

VANREDNE POSETE
Nakon prve i druge adaptacije podrazumeva se da je u porodici uspostavljen ispravan kontakt. Centar za socijani rad može odrediti vanredne posete detetu ukoliko smatra, po određenim dojavama (iz detetove okoline) da dete na bilo koji način pati.

PRAVO VREME ZA ISTINU
Veoma je bitno detetu reći istinu. Ako ne zna da je usvojeno, dete može doživeti šok kada prvi put samo poseti matičnu službu radi izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih, npr. za ličnu kartu. U matičnoj knjizi postoje evidentirani podaci o činu usvajanja. Naravno treba odabrati pravi trenutak što znači izbeći period adolescencije i krize identiteta. Važno je da dete sve o činu usvajanja sazna upravo u najužoj porodici. Specijalan savet ne postoji, a najbitnije je da upravo usvojitelj proceni zrelost deteta i trenutka za saopštavanje istine. Ukoliko se ispravno postupi kvalitet međusobnih odnosa ostaće nepromenjen.

EPILOG
Deci u »Zvečanskoj« koja čekaju na usvajanje, sve treba, a opet kako tvrde nadležni imaju elementarno. Kako bi im se poboljšao kvalitet života značajno bi bilo klimatizovati ustanovu, bolesnoj deci omogućiti aparat za kiseonik, a mleka i pelena nikad dosta.

PRAVO VREME ZA ISTINU
"Veoma je bitno detetu reći istinu. Ako ne zna da je usvojeno, dete može doživeti šok kada prvi put samo poseti matičnu službu radi izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih, npr. za ličnu kartu. U matičnoj knjizi postoje evidentirani podaci o činu usvajanja. ..."

Ovaj deo mi je malo cudan... Nema spora u tome da cu ja buducem detetu reci istinu ali taj deo o dozivljavanju soka u maticnoj sluzbi radi izdavanja izvoda mi je neverovatan. Da li je ovo neki stari clanak kad su zakoni bili drugaciji?! Uglavnom meni su u razgovorima rekli da se cinom usvajanja u izvod iz maticne knjige rodjenih upisuju nasa imena kao roditelja, dete ima nase prezime ili prezimena. Ni u cemu se taj izvod iz maticne knjige rodjenih ne razlikuje od onog koje bi dete imalo da smo mu bioloski roditelji. Da li oni sluzbenici mogu da vide da to nije biolosko roditeljstvo to ne znam ali cak i da mogu pretpostavljam da ne mogu da to objavljuju.

Simona ::PRAVO VREME ZA ISTINU
"Veoma je bitno detetu reći istinu. Ako ne zna da je usvojeno, dete može doživeti šok kada prvi put samo poseti matičnu službu radi izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih, npr. za ličnu kartu. U matičnoj knjizi postoje evidentirani podaci o činu usvajanja. ..."Ovaj deo mi je malo cudan... Nema spora u tome da cu ja buducem detetu reci istinu ali taj deo o dozivljavanju soka u maticnoj sluzbi radi izdavanja izvoda mi je neverovatan. Da li je ovo neki stari clanak kad su zakoni bili drugaciji?! Uglavnom meni su u razgovorima rekli da se cinom usvajanja u izvod iz maticne knjige rodjenih upisuju nasa imena kao roditelja, dete ima nase prezime ili prezimena. Ni u cemu se taj izvod iz maticne knjige rodjenih ne razlikuje od onog koje bi dete imalo da smo mu bioloski roditelji. Da li oni sluzbenici mogu da vide da to nije biolosko roditeljstvo to ne znam ali cak i da mogu pretpostavljam da ne mogu da to objavljuju.

Ima logike zašto taj izvod nije isti kao izvod biološkog deteta i ima evidentiranih podataka o činu usvajanja jer prvo, ne usvajaju se deca odmah po rođenju i ona imaju ime i prezime koje im daje biološka majka ma koliko to nama delovalo čudno jer ih mahom odmah posle toga, neko i u samom porodilištu ostavi. Zašto? Zato što i ta ostavljena i za takve roditelje neželjena deca moraju biti evidentirana kao sva tek rođena deca. Tako da imaju u izvodu te podatke. Kad ih usvoje, ti se podaci menjaju, najpre prezime, pa kad usvojitelji postanu zakonski roditelji mislim da mogu da menjaju i ime (mada mi je jedna gospođa u csr rekla nešto tipa "možda ipak ne, to je deo detetovog identiteta", što je meni negde bezveze jer to ime nažalost dobije u brzini od strane žene koja ga upravo ostavlja i reda radi kaže neko ime ). Jedini problem vezan za ime je ako usvojite dete uzrasta koje je već naviklo na njega, pa je u tom slučaju malo komplikovano, mada ne mora i tad (primetila sam da si se i time bavila, Simona).
Znači, kao što i ti u tvom izvodu imaš sve evidentirane promene, tipa, dana tog i tog venčala se za... tako pretpostavljam i usvojeno dete to ima u svom izvodu iz matične knjige rođenih.
Pozdrav!

Naravno, ja ovo sve pretpostavljam jer još uvek nisam došla do te faze.
Možda se jave mame sa ovog pdf pa ćemo dobiti informacije iz prve ruke.

E da, ja bih volela da se jave. Mi smo bas pricali o tome i nama su rekli onako kako napisah, bar sam ja to tako shvatila. Meni to nije bitno sa aspekta deteta jer ce ono biti upoznato sa tom cinjenicom. Ali pretpostavimo vadi izvod za srednju skolu pa za fakultet pa... ako bi tu pisale promene onda bi ono moralo da upoznaje sve te ljude sa cinom usvojenja, a to mozda ono zeli ili ne zeli, ja bih to ostavila njemu. Te je meni logicno da to ne pise. Sto bismo se inace bavili da li reci nastavniku ili ne? U svim drugim slucajevima stoji to vencala se i sl kako ti kazes ali mislim da su usvojenje izuzeli iz toga, bar tako sam ja shvatila ove iz cszr. Ja mislim da je to promenjeno jer je nekad zaista bilo tako da ako dete nadje krstenicu tj izvod iz maticne knjige rodjenih sazna da je usvojeno, pa je to donosilo sokove ako roditelji nisu saopstili detetu pre toga... I negde kao da sam citala da je zakon stoga promenjen te to ne pise u izvodu. Ali to su sve moje pretpostavke... neka majka ce znati odmah da nam kaze kako je u praksi.

Sto se imena tice, pitala sam to, po nekom novom zakonu ime ne moze da se menja, samo prezime. Ni meni to nije logicno ali verovatno je to sto ti Struzzo kazes - zastita detetovog identiteta. Ja sam inace htela samo da dodam jos jedno ime ali pretpostavljam da ni to ne moze.

Simona ::
Sto se imena tice, pitala sam to, po nekom novom zakonu ime ne moze da se menja, samo prezime. Ni meni to nije logicno ali verovatno je to sto ti Struzzo kazes - zastita detetovog identiteta. Ja sam inace htela samo da dodam jos jedno ime ali pretpostavljam da ni to ne moze.

Kao što rekoh, meni je to baš bezveze. Pogotovo, što ime daje žena koja upravo ostavlja to dete i ona imenom koje lupi, tipa Tankosava (veliko izvinjenje svim Tankosavama ) određuje "detetov identitet"...
Ne znam, Simona...javiće se već mame za izvod...
Ja znam da ću vaspitati svoje dete da se nosi sa tim "usvojen/a", pogotovo do doba kad stigne na fakultet. Što pre kažemo, što prirodnije to bude, ako treba i da često i dugo svaki put kad poželi pričamo na tu temu, družimo se sa porodicama koji isto imaju usvojenu decu, utoliko mislim da će mu biti lakše u slučaju nekih nastavnika, profesora, bilo kakvih radoznalih i pakosnih ljudi. Najvažnije je da nema kompleksa, da nema tabu tema...ako je tebi neprijatno zbog nekog ili nečeg, biće i detetu. Nas su često pitali "a šta ako ga budu zezala deca...a šta ovo, a šta ono"...Ja ću sa moje strane dati maksimum da je/ga naucim da voli i poštuje sebe, onda mu zaista malo ko može nauditi. Drugo, mora i samo negde na svom putu (naravno, ponavljam uz svu moju pomoć) da ojača, da izgradi odbrambene mehanizme...kao svi uostalom. Kao što gojazna, deca slabog vida ili sa nekim hendikepom moraju da nauče da ne daju na sebe, da nisu manje vredna.

I meni je to za ime bzv, ali sta je tu je... Ja se salim sa muzem da posto smo pre nekad znali da se ne slozimo oko imena sad nemamo bar taj problem vise

Meni skola roditeljstva tek predstoji (jeedvaaa ceeekaaam ) pa cu i tu malo da se raspitam kad i kako pricati sa detetom o usvojenju. Nama je psiholog vec rekao da postoji jedan momenat koji se uzima nije rekao bas kao pravi, nema pravog ali dobar momenat a to je kad dete postavi pitanje o njegovom dolasku na svet. Zavisno od uzrasta ici ce i odgovor a onda kasnije se tom odgovoru jos dodaje kako dete raste i kako postavlja pitanja. Sa druge strane naglasili su nam da smo mi kad prodje usvojenje pravi roditelji u svakom smislu izjednaceni sa bioloskim roditeljima. Vrlo je vazno da se mi osecamo i sebe dozivljavamo kao prave roditelje a ne kao usvojitelje a onda ce to tako dozivljavati i dete. U tom smislu ne bih volela da ta prica o usvajanju bude precesto pricana, naravno ne znam sta je to precesto, to cu se kazem raspitati a i zavisice verovatno od deteta. Ali ja zamisljam bar sada nas zivot kao manje vise uobicajen u smislu roditelji -dete. Tako da su svakodnevni razgovori vise o tome sta je bilo u vrticu ili sta se desavalo u skoli ili hocemo li da idemo negde ili vec nesto slicno. A povremeno kad dete pita, gledalo je neki film ili slusalo bajku ili mu je neko nesto rekao onda cemo se vracati na taj razgovor o usvajanju. Sto se saopstavanja drugim ljudima tice ja cu ga uciti da je njegov licni zivot njegova stvar i da ima pravo da ga deli ili ne deli sa kim hoce i kako njemu odgovara. On ili ona ce tu morati ipak da nadje sopstveni put ili nacin koji ce zavisiti i od licnosti. Ja kao dete nisam slusala majku pa sto bi ono slusalo mene Moja majka me je ucila da budem sa svima dobra i blaga, da razumevanjem resavam sukobe a meni to kao detetu nije padalo na pamet Bila sam fina sa onima koji su bili fini prema meni a bezobraznoj deci sam itekako znala da uzvratim, pa i da se pobijem. Majci sam to rekla tek kao odrasla osoba Ako bih se ja pitala i mom detetu bih izgradila tako borben stav kakav sam ja imala. Lepo bi bilo da ljudi nemaju predrasuda i da ih ne prenose na decu ali ako se vec susretne sa njima nije ono tu da ih vaspitava, niti da im dopusti da se na njemu izivljavaju. Ali opet naci ce ono svoj nacin u ophodjenju sa drugima... I ja cu nastojati prvenstveno da njega ili nju naucim da prihvata i voli sebe, to jeste najbitnije.

Naravno, Simona. Mislimo isto. Kao što pretpostavljam da misle sve divne ženice sa ovog pdf i kao sve divne ženice sa čitavog Kutka koje žele i bore se postati mame. Pripremi se da će ti školica dosta pomoći, ali ne očekuj da ćeš dobiti sve odgovore, a kamoli konačne. Možda ćeš i pomisliti da sve znaš, da sve umeš, da bi ti prihvatila ovo ili ono, ali tek u praksi, u životu otkrićeš koliko zaista umeš i znaš. I sve će doći na svoje. Ne rađaš se kao savršena osoba, žena, poslovni partner, roditelj. To postaješ.
Prema tome, polako.
Ja bih te takođe posavetovala pošto primećujem koliko si u materiji. Razumem te i ja sam takva bila. Ja sam stvarno bila ubeđena da kad nas vide u csr da će se oni tamo oduševiti, da će to ipak ići lakše od vantelesne. Moraš malo da spustiš loptu. Daleko od toga da ovo treba da protumačiš pesimistično. Ne. Izvini, možda grešim ali deluje mi da izgaraš...A zato ti ovo savetujem zato što je tek ovo put koji je trnovit. Možda će tvoj biti manje trnovit, ali svo to buduće silno čekanje ovog ili onog...videćeš, to emotivno troši čoveka. Pogotovo što nije u pitanju tamo neki embrion na sličici koji uz svu tvoju dobru volju ne možeš drugačije da doživiš osim kao embrion koji se možda sad kači za matericu (ali da se to desi šanse su oko 30%), već je u pitanju konkretno dete od krvi i mesa željno uskraćene majčine nežnosti i pažnje i koje zbog nečije neažurnosti, lenjosti ili bezobrazluka, ti ne usvajaš, nego sediš i čekaš...i ono čeka. I sama pomisao na to je grozna, moraš priznati.
Zato draga, udahni duboko i polako...

Simona, Struzzo , tacno Vas razumem kroz sta prolazite , i ja sam imala million pitanja pre usvajanja. Mada , neka pitanja su jos tu i bice jedno vreme ...
Sto se tice izvoda iz maticne knjige rodjenih , nigde ne pise da je dete usvojeno. I nas izvod izgleda kao svaki drugi. Ime se ne moze menjati , mada su nam tu spominjali neka [/quote]mala vrata[quote] kako bi moglo , ali mi nismo hteli jer je nasa devojcica imala 3 godine kad smo je usvojili . Sada ima 4 godine i zna da je usvojena , imamo mi nasu malu pricu o njenom dolasku kod nas , u pocetku je trazila jako cesto da joj je pricamo , ali sada vec duze vreme ne. Nismo dozvolili da postane tabu tema ni medju rodbinom, prijateljima. Ide u vrtic, vaspitacica zna da je usvojena, rekli smo joj, mislim da znaju i deca jer ima bas puno dece iz naseg komsiluka.Nikad je nisu pitali o tome nista , mada smo je i na to pripremili.
Nadam se da sam vam bar nekako pomogla sa odgovorima.
Zelim Vam da sto pre postanete roditelji nekom malom andjelu koje negde ceka vas, samo VAS...

Hvala ti, Saro, na informacijama. Super, ja sam stvarno mislila da to piše u izvodu deteta. Nemam problem sa tim, ali ako ne piše, utoliko bolje.
Baš me zanima šta su to "mala vrata", ako ti nije problem da objasniš.
Kao što sam već rekla, ja znam da smo sve mi jake i hrabre, samim time što smo na ovom putu i da nema problema koji nećemo moći prevazići.
Pozdrav tebi i tvojoj devojčici!

Struzzo,
Hvala :) Sasvim dobar savet i pretpostavljam da si u pravu posto od muza povremeno cujem nesto slicno... Trudicu se da malo spustim loptu kako ti kazes. Meni se i cini da je taj deo posle tezi. Sad nekako smo jos u desavanjima, pa skola, saznajemo, nekako imamo lepu komunikaciju sa timom iz cszr i to sve nekako tece. I to me ispunjava nekim poletom i optimizmom. Ali moracu malo da se cuvam da ne preteram u tome pa da se ne slomim u periodu kasnije...

Saro,
hvala na razjasnjenju oko izvoda i na ostalim detaljima iz vaseg zivota a i na lepim zeljama :) Drago mi je da tvoja cerka tako dobro napreduje i da nema neprijatnih pitanja...

Pozdravcici

Pozz djevojke, redovno vas čitam, i sama u svojoj glavi već dugi niz godina motam po glavi usvojenje djeteta. Mislim, oduvjek sam htjela usvojiti dijete bez obzira dali bih imala svoju biološku djecu(mada sam tu malo skeptična jer se bojim dali bih ih znala odgojiti tako da ne osjete razliku, pa zbog toga još nisam učinila prve korake). Ali već oboje o tome ozbiljno razmišljamo,mada smo i u postupku za VTO u Jevremovoj, pa smo na to više koncentrisani. A sada jedno pitanje, granica starosne dobi usvojitelja i ovde u Bosni je ista kao i u Srbiji, ali s obzirom da ja imam 32 godine, a suprug ima 41 godinu, dali se u tom slučaju uzimaju u obzir moje ili suprugove godine, plašim se da ne okasnim, jer je i dug proces oko samog usvojenja. Pozz svima

Lolipop,
U Srbiji je razlika koja moze biti izmedju usvojioca i deteta 45 god. Mislim da u samom zakonu ne pise sta se tacno gleda. Ali kako sam ja citala gledaju se u praksi godine starijeg partnera, dakle suprugove godine. E sad da li je i u Bosni tako to ne znam. U Hrvatskoj su mislim ukinuli tu gornju granicu, pa ce mozda i ovi nasi da krenu za tim primerom...

Pozdravcic za tebe i nadam se da cete uspeti u planovima :)

Ovo je tekst iz knjige "Šta treba znati o odgoju deteta" dr Benjamina Spocka iz 1965. god. (hrvatski prevod). Preuzeto sa nekog drugog foruma.


Oba bračna druga moraju želeti dete
Supružnici bi trebali da usvoje dete samo u onom slučaju, kada vole decu i smatraju, da ne mogu bez njih. Sva deca vlastita ili posvojena treba da osete da pripadaju i ocu i majci i da ih roditelji ljube neizmerno i «zauvek», kako bi odrasla zadovoljna i puna samopouzdanja. Usvojeno dete ne sme nikada osetiti, da ga jedan ili oba roditelja ne vole, jer neće imati onoga osnovnog osećaja sigurnosti. Ono zna da su ga njegovi pravi roditelji napustili zbog nekog razloga, i ono se potajno boji, da bi ga i njegovi novi roditelji mogli jednog dana napustiti. Jasno je dakle zašto ne valja usvojiti dete ako to želi samo jedan bračni drug ili ako to oba žele samo iz praktičnih razloga, na primer da bi imali pomoć u kući ili da bi se netko mogao brinuti za njih kada ostare. Supruga koja se boji da će izgubiti svoga muža, usvojiće dete u uzaludnoj nadi, da će pomoću deteta zadržati njegovu ljubav. Ovakvi razlozi za posvojenje ne samo da su nepošteni prema detetu nego su sasvim pogrešni i sa stajališta roditelja. Usvojeno dete koje njegovi novi roditelji ne vole dovoljno, vrlo često postaje odgojnim problemom. Obično nije dobro, da osoba koja živi sama, usvoji dete. Tome je razlog što je dečacima i devojčicama potreban utecaj i majke i oca u njihovom odgoju i što se samac obično odviše veže uz dete.

Bračni par, koji kani posvojiti dete, ne sme biti odviše star. Oni su već verovatno stekli izvesne čvrste navike. Predugo su sanjali o maloj devojčici zlatnih kovrča, čija pesma odzvanja po kući dok kao pčelica obavlja svoj posao, pa i najbolje dete predstavlja za njih ružno iznenađenje. Što znači biti «prestar»? Ne radi se samo o godinama. Posavetujte se sa upravnikom dečjeg doma.

Roditelji koji imaju jedno dete, a koje nije zadovoljno ni društveno, mogu se ponekad odlučiti da usvoje još jedno dete, da bi svom vlastitom dali druga. Dobro bi bilo pre nego što se konačno odluče, da o tome porazgovaraju sa dečjim psihijatrom. Usvojeno dete se često oseća strancem u odnosu prema biološkom detetu. Ako roditelji budu pokazivali previše ljubavi za novo dete to će više uznemiriti njihovo vlastito dete, no što će mu pomoći, a to je opasno.

Usvojiti dete, da bismo nadoknadili gubitak vlastitog deteta, koje je umrlo, može također biti opasno. Ako roditelji imaju druge dece, usvojeno dete se u odnosu prema ostaloj deci može osećati u podređenom položaju. Pa i onda kada roditelji nemaju druge dece neka usvoje dete samo onda, ako zaista žele dete, koje će voleti takvo kakvo je. Roditelji mogu usvojiti dete slične dobi, spola i izgleda deteta, koje je umrlo, no svako dalje uspoređivanje mora ovde prestati. Nije razborito ni pošteno zahtevati od jednog deteta da igra ulogu drugoga. Ono ne može uspeti u toj ulozi i razočarat će svoje nove roditelje, a samo će zbog toga patiti. Roditelji ga ne smeju podsećati na dete koje je umrlo, niti ga uspoređivati sa njim, pa ni u svojim mislima. Neka dete razvija svoju vlastitu ličnost. (Ovo donekle važi i za vlastito dete, koje se rodilo pošto je starije umrlo.)

Koje dobi treba da bude dete koje želite usvojiti? Općenito govoreći, što je dete mlađe, to bolje. Roditeljima će izgledati kao da je dete zaista njihovo, jer će sa njegovim odgojem započeti iz početka i proći zajedno sa njim sve njegove razvojne stadije. Posvojenje sasvim malog deteta ima međutim i jednu manu. Teško je, naime unapred reći kakvo će dete zaista biti. Često su roditelji vrlo zadovoljni, što su usvojili starije dete.

Detetu treba reći istinu

"Treba li usvojenom detetu reći istinu? Oni, koji imaju iskustva sa ovim problemom, potvrdno odgovaraju na to pitanje. Dete će i tako, pre ili kasnije, doznati istinu, pa ma kako se roditelji trudili da je prikriju. Gotovo svako dete, bez obzira na dob, pa i odrasla osoba, patiće, kad nenadano otkrije da je usvojen. Ovo otkriće može kroz dugi niz godina razbiti njegov osećaj sigurnosti. Pretpostavimo da smo usvojili dete koje još nije navršilo godinu dana. Kad ćemo mu reći istinu? Ne treba čekati da dete navrši jednu određenu dob. Roditelji neka ispočetka otvoreno kao usput, raspravljaju o tom između sebe, s detetom i sa prijateljima. Tako ćemo detetu dati prilike, da nam postavlj pitanja, kad god se nalazi u razvojnom periodu, da ga taj problem zanima. Dete će postepeno u toku svog razvoja doznati, šta znači «usvojenje».

Adoptivni roditelji katkad greše, jer usvojenje taje pred detetom, a, drugi odlaze u suprotnu krajnost, pa o tome previše govore. Ako se roditelji boje, da usvojenjem nisu bili pravedni prema detetu, i smatraju da bi bilo pošteno da to uvek naglašavaju, dete će se jedog dana zapitati: «Pa zar je nešto ružno što sam usvojen?» No ako roditelji prime usvojenje isto tao prirodno, kao što su primili boju kose deteta oni neće tu činjenicu niti sakrivati, niti o njoj neprestano govoriti.

Pretpostavimo, da trogodišnje dete čuje kako njegova majka priča svojoj prijateljici da je dete usvojeno i zapita majku: »Mamice, šta znači usvojen?» Ona mu može odgovoriti: «Pre mnogo godina želela sam da imam malog dečaka, koga bih veoma ljubila i za koga bih se brinula. Zato sam otišla na jedno mesto, gde je bilo mnogomale dece i rekla sam Teti: "Želim malog dečaka sa kestenjastom kosom i isto takvim očima", ona mi je donela dete i to si bio ti. Ja sam rekla: "Oh, pa to je upravo ono dete, koje sam želela, hoću da ga usvojim i da ga za uvek odvedem svojoj kući. I eto, tako sam te usvojila." Ovo je sasvim dobro za početak, jer naglašava pozitivnu stranu usvojenja, činjnicu da je majka dobila baš ono što je želela imati. Dete će uživati u priči i hteti da je čuje mnogo puta.

No negde između treće i četvrte godine, ako bude nalik na većinu dece, dete će hteti znati od kud dolaze deca. Najbolje je reći istinu, no na jednostavan način, tako da vas trogodišnje dete može razumeti. No ako adoptivna majka razjasni da deca rastu u utrobi majke, dete će ubrzo otkriti da se ovo ne slaže sa onim što mu je majka pre ispričala, tj. kako ga je u zavodu izabrala između mnogo dece. Dete će možda odmah, a možda tek nakon nekoliko meseci, zapitati: «Da li sam ja rastao u tebi?» Tada adoptivna majka može detetu jednostavno i mirno rastumačiti da je ono raslo u drugoj majci pre nego što ga je ona usvojila. Dete će neko vreme biti zbunjeno ovim odgovorom, no kasnije će ga razumeti.

Na kraju dete će postaviti jedno teško pitanje. Ono će hteti znati zašto ga je njegova vlastita majka napustila. Ne valja mu reći da ga majka nije želela, jer bi to uzdrmalo detetovo puzdanje u sve majke. Isto tako ne valja izmišljati razloge koji bi dete, iz bilo kojeg razloga, mogli mučti kasnije u životu. Najbolji odgovor i najbliži istini verovatno će biti: »Ne znam zašto se majka nije mogla brinuti za tebe, no ja sam sigurna da je ona to želela.» Dok dete bude nastojalo da shvati šta ste mu hteli reći, treba ga nežno zagrliti i uveriti da će uvek biti vaše."

Usvojenom detetu treba dati svu ljubav

"Potajni strah da bi ga njegovi novi roditelji mogli jednog dana napustiti, kao što su to učinili biološki roditelji, ako se predomisle i jer je neposlušno, može mučiti usvojeno dete. Adoptivni roditelji moraju uvek imati na umu i zekleti se, da neće nikad, ni pod kakvim okolnostima, ni izdaleka natuknuti, da su ikad i pomislili da ga napuste. Jedna reč, izrečena ljutito i nepromišljeno, može biti dovoljna da zauvek uništi dečije poverenje u svoje nove roditelje. Svaki put kad im se učini da ovo pitanje muči dete, npr. da zapitkuje o posvojenju, oni ga spremno moraju uveriti da im ono zauvek pripada. Želio bih međutim dodati da bi bilo sasvim pogrešno da adoptivni roditelji, u brizi za osećajnu sigurnost deteta, previše naglašavaju svoju ljubav prema njemu. U biti, ono što usvojenom detetu daje najveći osećaj sigurnosti, jeste ljubav njegovih novih roditelja koju mu oni pružaju iskreno i od sveg srca."

E, sad, sve imam utisak da sam ovaj tekst čitala na više mesta...
Ako već postoji i ovde, slobodno ga brišite.

Tekst nije los s obzirom kada je pisan... ali se zastarelost vidi u nekim delovima. Npr kada prica o tome kako nije dobro da jedna osoba usvoji dete a u danasnje vreme je to zakonski dozvoljeno i singl osobama kao i nama. Pa da je tako kako on kaze ne bi danasnji psiholozi davali decu na usvajanje singl osobama. Ili kad prica o godinama, kao ne misli na godine ali ipak misli da su neki stariji formirali neke slike, od dugog perioda cekanja deteta, sto mi vrlo mirise na neke predrasude. Sto bi dugo cekanje uticalo na to? Ne daju li upravo godine mudrost i vreme da se spoznaje i cita, takodje i vreme da se sopstvena licnost izgradi pa da se ne prenose npr sopstveni ciljevi na dete... No kazem ima i dobrih delova, izdvojila sam samo ono sto mi se ne dopada...

I meni se neki delovi ne sviđaju...da, vidi se da je napisano 1965. godine, ali nažalost, i sad, u realnom svetu ima "dušebrižnika" koji razmišljaju o usvojenju kao da nisu ni u 20. veku.
U tekstu mi se sviđaju podnaslovi 3 celine i uopštena priča o važnosti istih.

E, da, primetila sam Simona da ste ti i Caty nastavile priču o imenu deteta.
Ne odgovori nam Sara kakva caka postoji...ali i ja verujem da postoji.
Pošto smo mi mlađi usvojiteljski par i planiramo usvojiti malo dete, ako moje dete bude imalo neko baš bezvezno ime, naći ću način da ga nekako "izbegnem". Mislim da to nije nešto ružno, naprotiv...bilo bi ružno da nosi ime koje mu mi nismo dali i koje se nama lično ne sviđaju. A kao što smo već toliko puta rekli, najvažnije je biti iskren. Najpre prema sebi.

Kod mene je muz mladji ali mislim da nam to nece pomoci zbog mojih godina... Tako da ja sve razmisljam o starijem detetu a ne bebi. S obzirom na to bi bilo jos rizicnije da promenim ime. Kako rekoh Keti ja bih se plasila da mi ne dovedu usvajanje u pitanje zbog imena. Volela bih da mu mi damo ime, ili bar kako sam vec pisala da dodamo, mislim da bi za starije dete to bilo idealno... ali sta da se radi... Keti je dala jednu dobru ideju mislim a to je da mu damo nadimak. Ja inace volim da dajem nadimke bliskim ljudima ali opet... to je samo zamena... To je bzv da ne mozemo da damo ime sopstvenom detetu. Mislim da je to u sklopu onog njihovog da je bitan interes dece, pa posto je dete naviklo na to ime onda da mu se ne menja i to... Ali za bebe je to stvarno besmisleno.

Simona ::Ali za bebe je to stvarno besmisleno.

Bukvalno!
I moj muž je mlađi od mene...ponosnih godinu dana...

Pozdrav , dugujem vam odgovor u vezi promene imena deteta . Nisam bila sigurna da li se secam bas tacno kako je moguce to uraditi , mislim da su nam rekli da se ime ne sme menjati kad smo u samom postupku, ali kad prodje konacno usvajanje ime menjate kao i svako drugi ko hoce da promeni ime. Nasla sam PRAVILNIK O POSTUPKU ZA ODREDJIVANJE I PROMENU LICNOG IMENA :
lan 15
Uz zahtev za promenu licnog imena podnosi se izvod iz maticne knjige rodjenih za
lice koje traži promenu. Ako je lice u braku, a traži promenu prezimena, podnosi se i
izvod iz maticne knjige vencanih.
Ako se promena licnog imena traži za maloletno lice, pored izvoda iz maticne
knjige rodjenih, podnosi se i izvod iz maticne knjige vencanih za njegove roditelje, a ako
roditelji nisu u medjusobnom braku, podnose se njihovi izvodi iz maticne knjige rodjenih.

Hvala, Saro!
I nama je jedna gospođa pravnik rekla da kad smo zakonski roditelji detetu imamo prava kao svi roditelji, tj. dati ili menjati ime detetu.
E, sad, možda to nije poželjno reći pri razgovoru u csr dok vas procenjuju i odlučuju ili ne za vas...
Uglavnom, o tom-potom....
Najpre da postanem mama.
Pozdrav tvojoj devojčici!
P.S. Zašto ne otvoriš dnevnik?

Otvorite dnevnik, mnogo nas zanima šta radite i planirate
Struzo,

Što se tiče usvajanja da dodam da moji rođaci koji su iz bgd, i koji su prošli 6,7 vto bezuspešno, jesu predali i prošli celu proceduru oko usvajanja i išli i u školu roditeljstva.Zdravi su, više nego odlično situirani, intelektualci, rade na odličnim mestima...Međutim do usvajanja nije došlo iako su oni krenuli u usvajanje mnogo pre nine i eni i yvonn i ostalih naših cura...
Htela sam ovim da kažem da treba biti optimista jer nije presudna školska sprema ni materijalni status...Mislim da ipak barem po primerima sa kutka i ponekim iz mog okruženja, koliko god da je možda i sporo, zaposleni iz centra rade odličan posao jer koliko vidim njima je najbitnije da trenutno izgubljenu decu vrate svoji roditeljima ako ste razumeli šta sam htela da kažem.
Držim vam svima fige i napred

Ja isto imam jedan par iz zgrade, vec sam ih pominjala... Slicno kao kod Happynih prijatelja... ne znam gde je zapelo i zasto deteta nema vec godinama ... Primeri sa Kutka me ispune optimizmom a njihov mi donese pesimizam...

Nas su i oni iz centra hteli da prepadnu... ne toliko da nema dece vec da kad se deca ponude usvojitelji nece da ih uzmu... Naime prica o maloletnoj majci koja ostavlja dete i pati i voli ga je najredja. A bioloski roditelji koji ostavljaju decu ili im se oduzmu su obicno ljudi sa dna drustvene lestvice, sa teskim problemima. Usvojitelji nece da uzmu dete zbog predrasuda a nekad i zbog toga sto oni ne mogu da garantuju da ce dete biti zdravo i nece imati posledice zbog onog sto je prezivelo. Mi smo rekli da mi nemamo predrasude i da nas zovu ako su takve neke razne tragicne situacije u pitanju... Mada se nikad ne zna, zavisi kakva je prica, ali sigurno i ne ocekujem da je neka laka zivotna prica u pitanju... Tako da ima mozda i do usvojitelja ako oni zaista tako glatko odbijaju decu sa teskim zivotnim situacijama, pa nije cudno sto ne usvajaju...