INSULIN - insulinska rezistencija

Duso, nalazi su ti vise nego odlicni!
Svaka cast!

pisala na ogtt-u....
2 sata posle jela glukoza 4,6,insulin 5,6

Prof. dr Mirsanda Stanić
Insulin i starenje

Master hormon – glavni krivac

Iako je u stalnom sadejstvu
sa gotovo svim drugim hormonima ljudskog organizma, jedan jedini
hormon, insulin, može se smatrati najodgovornijim za pojavu dijabetesa i
gojaznosti, raznih oblika kancera, Alchajmerove bolesti, sindroma
policističnih jajnika, osteoporoze, ubrzanog starenja...
Insulin je jedan od retkih “ centralnih ” hormona koji, sadejstvujući sa gotovo
svim ostalim, kontroliše sve metaboličke i fiziološke procese i ima
najjači uticaj na svaku ćeliju ljudskog organizma. Sa druge strane,
prevelika količina insulina u krvi - hiperinsulinemija - uzrokuje mnoga
oboljenja, od dijabetesa i gojaznosti, preko kardiovaskularnih i
koronarnih, do kancera, Alchajmerove bolesti, sindroma policističnih
jajnika, osteoporoze, ubrzanog starenja... Prof. dr Mirsanda Stanić,
molekularni biolog i ginekolog - akušer Instituta za humanu genetiku
Medicinskog fakulteta u Beogradu, o njemu govori kao o “ master ”
hormonu.

Nastanak dijabetesa
Insulin - proizvod pankreasa - omogućava
ulazak šećera iz cirkulacije u telesne ćelije. Kao i drugi hormoni,
deluje dvojako, i genomskim i biohemijskim putem, sa značajnim
anaboličkim efektom : podstiče proliferaciju ćelija, štiti ih od
ćelijske smrti ne dozvoljavajući da im opadne energetski nivo, ili ih,
obrnuto, uvodi u ćelijsku smrt zbog preteranog metaboličkog rada ;
odgovoran je za lučenje brojnih citokina, čime bitno menja imunitet i
imune reakcije ; pojačava remodelovanje tkiva i organa ; povećava
zadržavanje soli na nivou bubrega ; pomaže rast kancerski promenjenih
tkiva...
Kad normalna količina insulina ne može da
obezbedi ulazak šećera u ćelije, ili kad insulina nema dovoljno, šećer u
krvotoku raste i nastaje “ klasična ” šećerna bolest. Ali, ako su
ćelije rezistentne na unos šećera pa pankreas luči više insulina kako bi
ovaj obavio svoju funkciju, posledica je hiperinsulinemija. Ona može da
traje dugo, iscrpljujući pankreas, ali ne sasvim - tada govorimo o dijabetesu tipa II.

Uloga u kancerogenezi
Glavni kancerogeni efekat insulina ispoljava
se preko insulinskih receptora kojih na kancerskim ćelijama ima deset
puta više nego na normalnim, što im omogućava ubrzan rast i deobu.
Kancerske ćelije debelog creva, endometrijuma, pankreasa i prostate
izgleda da su posebno osetljive na insulin, a pretpostavlja se da
kanceri dojke imaju specifične fetalne insulinske receptore,
ultrasenzitivne na insulin. Insulin deluje i na steroidne hormone
(estrogen, testosteron i glukokortikoide), a oni povratno na iste
ćelije, tako da sve normalne fiziološke hormonske interreakcije u
organizmu u nenormalim uslovima izazivaju nenormalan, patološki odgovor,
pa i u kancerskim ćelijama.
I genomski i negenomski mehanizmi u
kancerskim ćelijama se bitno menjaju. Ta činjenica ide u prilog
takozvanoj hormonskoj terapiji protiv raka - po vađenja tumora, određuju
se receptori kancerskih ćelija i, antihormonskom terapijom, blokiraju
oni koji stimulišu njen rast i deobu. Što je veći broj receptora na
malignoj ćeliji, to je uspešnija antihormonska terapija koja je, inače,
na Zapadu obavezan deo borbe protiv malignih bolesti.

Kardiovaskularna oboljenja
Pored visokog nivoa šećera u krvi, i visok
nivo insulina oštećuje krvne sudove. Kao vrlo “ korozivan ”, posebno
ugrožava endotel koji oblaže unutrašnjost krvnog suda. Izaziva i rast
triglicerida i štetnog LDL holesterola, a povećava i adhezivnost krvnih
ćelija, čime širi rizik stvaranja ugrušaka - potencijalne blokade krvnih
sudova, srčanih i moždanih udara i tromboembolije. Hiperinsulinemija
je, naglašava dr Stanić, najbolji predskazatelj srčanog udara ili šloga,
mnogo bolji od svih ostalih parametara ponaosob, posebno kod mlađih
osoba.
Balans hormona obezbeđuje homeostazu
organizma - svi su veoma važni ali je, kad je o razvoju kardiovaskulnih
bolesti reč, posebno zanimljivo sadejstvo insulina i polnih hormona
(ženskih : estrogena i progesterona, i muškog testosterona). I danas se
postavlja pitanje : da li insulinska rezistencija izaziva hipertenziju
ili obrnuto, ili je oboje netačno? Da li aktivacija simpatičkog nervnog
sistema (SNS) uzrokuje i jedno i drugo, ili je aktivacija SNS uzrokovana
ćelijskom rezistencijom, ili možda angiotenzin II (hormon koji primarno
reguliše krvni pritisak) uzrokuje i hipertenziju i insulinsku
rezistenciju? Adiponektin iz masnog tkiva blokira otpuštanje nitrit -
oksida (NO) koji širi krvne sudove i time učestvuje u izazivanju
hipertenzije. Kortizol, posebno njegove hronično povišene vrednosti
(stres), hipertenziju izaziva, pretpostavlja se, upravo preko navedenih
mehanizama. Estrogen relaksira krvne sudove preko NO, a progesteron
preko mozga, delujući na benzodiazepinske receptore i izazivajući diurezu (gubitak tečnosti preko bubrega).
Zato trudnice, i pored velikog
zadržavanja tečnosti, retko imaju hipertenziju.
Ali, kod već utemeljenog poremećaja prometa vode u organizmu,
estrogen i testosteronv zadržavaju tečnost i uzrokuju veći volumen vode u krvotoku.
Pošto se ne zna šta su kod hipertenzije uzroci a šta posledice, terapija se, konstatuje dr Stanić,
svodi na traženje parametra najlakšeg za
tretiranje. Kod gojaznog pacijenta sa hiperinsulinemijom i
hipertenzijom, jedno od rešenja je angiotenzinska terapija udružena sa
terapijom protiv ćelijske rezistencije, uz obavezno smanjenje težine i
izbegavanje soli i šećera. Farmaceutski lek sam po sebi niti je dovoljan
niti je dovoljno dobar, pa je odgovarajuća fizička aktivnost obavezni
deo terapije.
Kroz duže vreme, hiperinsulinemija dovodi i
do ateroskleroze, kao posebne komplikacija svih navedenih stanja -
gojaznosti, hipertenzije, poremećenog imunog odgovora, itd. Primarni
uzrok ateroskleroze je zapaljenjski proces. Insulin stimuliše zapaljenje
kroz nekoliko mehanizama. Prigušujući zapaljenjske reakcije, estrogen i
progesteron čuvaju krvne sudove, pa žene počinju da osećaju posledice
insulinemije uglavnom sa opadanjem progesterona, ulaskom u pedesete, a
naročito sa prestankom lučenja estrogena, u menopauzi. Uz inače nizak
nivo testosterona, žene posle menopauze ubrzano stare, uz već pomenuta
prateća stanja i bolesti. I osteoporoza, takođe insulin - zavisna
bolest, deo je grupe procesa starenja organizma. U normalnim granicama,
insulin je anabolik koji podržava normalno remodelovanje koštanog
sistema, dok hiperinsulinemija ima suprotan efekt.

PCO sindrom
Sindrom policističnih jajnika (PCO) vodeći je
uzrok steriliteta u (dobro uhranjenim) populacijama Zapada. Jedan od
najčešćih uzroka PCO je visok nivo insulina što uslovljava previsok nivo
polnih hormona, posebno estrogena, a to remeti regularan rast folikula,
sazrevanje jajnih ćelija i sazrevanje endometrijuma materice. Ukoliko
postoji i genetska predispozicija prema hiperandrogenizmu, i on će se
razviti. U takvim slučajevima, terapija je davanje lekova za smanjenje
insulinske rezistencije i uspostavljanje hormonske cikličnosti.
Kontraceptivi nisu pogodni kao “lek” jer pojačavaju ili
hiperandrogenizam ili ćelijsku rezistenciju, a suprimuju cikličnost
(odnedavno je na tržištu kontraceptiv koji navodno ne stimuliše ćelijsku
rezistenciju). Ni prirodni polni hormoni ne mogu da utiču na
policistične jajnike, napominje dr Stanić. Hormonalna hiperstimulacija
jajnika u IVF (in vitro fertilizacija) programu samo pogoršava PCO
sindrom, a pošto ga može uzrokovati i prava hormonalno - receptorska
disregulacija uslovljena genetskim faktorima, takav oblik bolesti je u
ovom momentu rezistentan na svaku terapiju.

Alchajmerova bolest
Mozak za svoje energetske potrebe ne koristi
ni proteine ni masti, već isključivo glukozu, trošeći čak 60 odsto
ukupnog telesnog šećera. Moždane ćelije zadužene za pamćenje i učenje
imaju mnogo insulinskih receptora, što je neobično jer se one ne
regenerišu (ne dele se), ali i razumljivo jer je šećer jedini energent
ćelija mozga. Brz porast insulina poboljšava memoriju i ukupno učenje - s
padom insulina opadaju i moždane funkcije. Kad je o Alchajmerovoj
bolesti reč, dr Stanić podseća na činjenicu da osnovu najvećeg broja
hiperinsulinemija čini ćelijska rezistencija na unos šećera, koja se
inače razvija i sa godinama - što je osoba starija, veća je verovatnoća
da je razvila ćelijsku rezistenciju. Tada dolazi do paradoksalne
insulinske reakcije : više insulina u krvotoku (zbog insulinske
rezistencije) znači manje insulina u mozgu, a jedna od glavnih hipoteza
jeste da sitni moždani krvni sudovi najviše stradaju od korozivne
hiperinsulinemije. Sa smanjenjem ćelijske propustljivosti insulina i
šećera, ćelije “ gladne ” šećera ubrzano umiru apoptozom.
Ovo su najverovatniji uslovi za razvoj
Alchajmerove bolesti, Parkinsonizma i drugih degenerativnih bolesti
mozga, kaže dr Stanić, jer, šta god da je stvarni uzrok, dodatak
insulina olakšava bolest. Sličan efekat pokazao je i estrogen, iako u
manjoj meri, verovatno čuvajući krvne sudove od korozivnog dejstva
insulina. Neke studije sugerišu da nivoi HDL holesterola blizu gornje
granice normale takođe mogu da očuvaju krvne sudove, ako su i drugi
biohemijski faktori normalni, posebno inflamatorni.

Ubrzano starenje
Istraživanja su pokazala da stogodišnjaci
različitih fenotipskih profila imaju nešto zajedničko : tokom celog
života relativno nizak šećer u krvi, nizak insulin, relativno nizak
kortizol, normalan nivo tiroksina, relativno visok nivo hormona rasta, i
nižeg su rasta.
Insulin i steroidni hormoni deluju na
različite fiziološke procese sličnim mehanizmima : sadejstvuju u ćeliji i
sa transkripcionim faktorima, stimulišući sintezu specifičnih proteina
(delovanje preko gena), čija posledica može da bude produženje života.
Ceo spektar hormona određuje dužinu ćelijskog ciklusa, proliferaciju ili
umiranje ćelija, regeneraciju tkiva, aktivaciju matičnih ćelija... Kod
osoba od tridesete pa nadalje, oni treba da budu up - regulisani, pa se
nameće pitanje : kako up - regulisati i / ili supstituisati sve hormone,
kako regulisati da se svi sintetišu u optimalnim dozama? Odgovor se
nameće sam po sebi, kaže dr Mirsanda Stanić, jer svi organski sistemi
uglavnom rade po principu “ svi za jednog, jedan za sve ”. To se odnosi i
na insulin, preko koga se može kontrolisati sinteza i efikasnost drugih
hormona, i vice versa. Drugim rečima, držanje insulina pod finom
kontrolom obezbeđuje homeostazu svih mehanizama vezanim za njega.
Produženje života jedne osobe zahtevalo bi, prema dr Stanić, fino
regulisanje ekspresije kombinacije gena zaduženih za starenje (što je
još nemoguće), kombinovano sa zdravim životnim navikama vezanim za
spavanje, ishranu, fizičke aktivnosti i upotrebu lekova.

Terapija hiperinsulinemije
Stil života ima odlučujuću ulogu u razvoju
hiperinsulinemije, tako da čak i osobe kod kojih je ona genetički
determinisana mogu znatno da je “ odlože ”. Svaka osoba ima svoju “
specifičnu težinu ” pri kojoj metabolizam iz balansa (homeostaze)
prelazi na “ patološki ” režim pa ponekad gubitak samo nekoliko
kilograma može da znači razliku između zdravlja i bolesti. Fizička
aktivnost, posebno mišićnih grupa sedalne regije i nogu, ističe dr
Stanić, značajno doprinosi boljem sagorevanju šećera, pa time i
ćelijskoj senzitivnosti.
Insulin se različito luči za vreme jela i
između obroka. Dva sata od uzimanja obroka sa dosta šećera i ugljenih
hidrata, normalne vrednosti insulina rastu i do blizu 30 IJ, a za vreme
varenja hrane rastu i normalne doze šećera u krvi. Drugim rečima, u
vreme obroka, vrednosti šećera i insulina rastu do granice normale. Ali
ono što nije normalno to je da je savremeni čovek 24 sata dnevno izložen
povišenom šećeru i insulinu, jer nije “ uobročen ” - između obroka pije
sok, gricka slatkiš, jede voće, pije kafu... Prema oceni dr Stanić,
osobi sa normalnom insulinemijom nisu potrebna više od dva obroka
dnevno, između kojih ne treba da uzima apsolutno ništa. U suprotnom,
organizam pati od preteranog “ rada ” na šećeru i insulinu - trpi kao da
ima dijabetes tipa II - i mnogo brže razvija ćelijsku rezistenciju i
hiperinsulinemiju.
Gojaznost je u direktnoj vezi sa unosom
kalorija, nivoom triglicerida i LDL holesterola u krvi, visokim
insulinom “ našte srca ”. Svakodnevni, povećan unos šećera i drugih
karbohidrata nezavisan je faktor rizika za sva ona oboljenja koje
uzrokuje hiperglikemija - isti faktor rizika za pojavu bolesti koje se
javljaju kao posledica insulinske deficijencije ili hipersekrecije.
Postoje brojni lekovi za kontrolu nivoa
insulina, ali se oni koriste samo u slučajevima kad prirodni načini ne
mogu da regulišu sekundarni šećer ili hiperinsulinemiju.

Ili ako vam je lakše, onda ovako http://www.planeta.org.rs/29/1%20medicina.htm.

Prosečno, svaka treća osoba može da
razvije insulinsku rezistenciju već do pedesete godine starosti. Njeno
dijagnostikovanje nije jednostavno, ali se smatra da ju je najbolje
definisati na osnovu prisustva najmanje dve od četiri navedene
vrednosti:
1. Trigliceridi u krvi viši od 150 mg/dl
2. HDL holesterol u krvi manji od 40 mg/dl
3. Krvni pritisak viši od 130/85
4. Šećer u krvi viši od 110 mg/dl.

Bravo Bixi!!

Pozdrav svima!
Nova sam na forumu,pa vas molim za malo strpljenja
Imam 31 godinu, nemam dece, treća mi je godina braka,ali smo zajedno 14.. (poslednje dve godine radimo na bebi, do tada sam se čuvala).
Pre 15 dana mi je Dr. Mima Fazlagić rekla da imam policistične jajnike i da bih trebala da se javim endokrinologu, jer to praktikuje kod pacijentkinja preko 30.god. Pitala sam je da li možda treba da uradim test na insulinsku rezistenciju (ukratko poznajem devojku koja je imala moje simptome: prekomernu težinu, jako nizak nivi HDL holesterola, poremećen ciklus i kako se ispostavilo PCOS - otkrili su joj IR). Medjutim Mima reče da nema potrebe za testiranjem, jer ja imam IR I tako ja odem u KBC Zvezdaru, kažem da imam IR i PCOS, a doca mi da da pijem Siofor 500 i uput za lab.: 20. i 24. dan ciklusa da uradim Progesteron, a od 2-4 dana LH, FSH, Prolaktin, Testosteron i Insulin.
Moje prvo pitanje se odnosi na to kako je Mima mogla bez testiranja da utvrdi IR? Čula sam da treba raditi opterećenje na glukozu,pa kažite mi ako grešim.
Drugo pitanje je, koliko su mi zaista loši rezultati? Progesteron mi je 20. i 24. dc 0.1 ng/mL?
I treće, s obzirom da već 12 dana pijem Siofor, da li može negativno da utiče na lab. rezultate?
Inače, nigde na forumu nisam videla da su nekom tražili da vadi Progesteron 20. i 24. dan...
Toliko od mene, malo sam vas udavila,ali svakako imate više iskustva.
Unapred hvala svima

Jeco-Pereco, Mima pretpostavlja, bez nalaza ne može da zna, ne bi bilo loše da uradiš OGTT sa insul. , ali si svejedno obezbeđena terapijom, od koje ti ne može čloše biti, ni tebi ni nalazima, samo može bolje.
Dan koji ti je dala da radiš progesteron ima veze sa dužinom tvojih ciklusa.
Pozdrav i srećno u borbi za potomstvo!

dr mali pariz ::Jeco-Pereco, Mima pretpostavlja, bez nalaza ne može da zna, ne bi bilo loše da uradiš OGTT sa insul. , ali si svejedno obezbeđena terapijom, od koje ti ne može čloše biti, ni tebi ni nalazima, samo može bolje.
Dan koji ti je dala da radiš progesteron ima veze sa dužinom tvojih ciklusa.
Pozdrav i srećno u borbi za potomstvo!

Mali Pariz, hvala puno na brzom odgovoru i podršci.
Pisaću vam kad budem imala nove informacije

Pariz ti je već sve rekla
Progesteron su dali iz dva puta da radiš da u'vate ovulaciju- ako je bila, jer se inače radi sedam dana posle O. A ako su duži ciklusi, skok progesterona bude posle 20-tog dana.
Srećno

orline ::Pariz ti je već sve rekla
Progesteron su dali iz dva puta da radiš da u'vate ovulaciju- ako je bila, jer se inače radi sedam dana posle O. A ako su duži ciklusi, skok progesterona bude posle 20-tog dana.
Srećno

Hvala i tebi Orline na odgovoru. A šta kažete na vrednosti progesterona od 0.1 ng/mL ? Primetila sam da vi koristite druge jedinice mere, pa ne umem da uporedim

nažalost, sa tako niskim progesteronom nije bilo ovulacije verovatno. Bez obzira na jedinice mere.

Helou.... pridruzujem se klubu insulinske rezistencije. Citajuci ovj forum nisam bas nasla da se neko bavio borbom protiv ir fizickom aktivnoscu, uglavnom se pominju dijete i metformin. Ja piijem glukofaz od janara, pa sam pravila pauzu mesec dana da bi se uradio OGTT, sada ponovo pijem, jedem kao dijabeticar, na dva-dva i po sata. Ali sta je sa fizickom aktivnoscu? Nasla sam da bi trebalo individualno da se odredi i da bude maltene svaki dan. Ja vezbam tri puta nedeljno, i ponekad uskoci jos po neki kardio. Da li znate ko bi mogao da me malo ozbiljnije posavetuje, pri kojoj klinici se nalazi savetovaliste. Sledece nedelje idem kod endokrinologa, videcu sta ce ona da mi kaze. Kakva su vasa iskustva sa vezbanjem, kad i koliko ste vezbale, koji vid vezbi?
Moram da priznam da sam pomalo uplasena, ne zbog toga sto mi IR uzrokuje sterilitet, vec se plasim dijabetesa.

Ema, posto sam ja ceo svoj zivot, tacnije od 12.g. pa do trudnoce u sportu, nisam to ni spominjala, jer mi je dramaticniji bio preokret u ishrani nego sto sam pored odbojke i badminton uvela. dakle imala sam min. 3x a maxi 5x nedeljno sport.

He he, a meni ishrana nije problem, jer ja vec godinama imam 5 obroka, samo sam ih sad preraspodelila jer sam uvela sesti. Sto se tice ugljenih hidrata, ni to nije problem,mada sam se malo mucila oko sladoleda i cokolade...Ali, resicu i to... A i ja sam ceo zivot bila u sportskim aktivnostima, nikad problem sa kilogramima, mislim da se problem i ispoljio kada sam prestala da budem aktivna. Sad opet vezbam, samo sam negde procitala da se kod IR preporucuje da se maksimalno opterete guza i butine...ok kod gojaznih, ali sta sa nama koji imamo normalnu tezinu?

Ne znam što bi bilo bitno šta se opterećuje....msilm da je aktivnost, pa bila i u vidu zdrave brze šetnje, jako bitna, samo zbog samog metabolizma.Inače, tipičan primer žene sa IR je više gojaznost gornjeg, a ne donjeg trapa, tako da nemam baš odgovor na tvoje pitanje, sem da ih znam dosta koje nemaju problem sa težinom,ali imaju IR,pa im i nije baš prijalo to skidanje kg, ali Bože moj...

Drage devojke, da se pridruzim i ja sa slucajem teske IR. Od marta meseca pijem Siofor, 2 puta dnevno po 1000mg. Ja spadam u onu grupi koja se zbog tog poremecaja pankreasa za 2 godine ugojila preko 15kg. Od kad uzimam ovaj lek, uz redukovanu izhranu i fizicku aktivnost, uspela sam da skinem 12kg, za ovo kratko vreme...

Odgovor za Emu78 i ostale koje interesuje, moja doktorka endokrinolog je uz rezim ishrane (i lekove) navela da je obavezna fizicka aktivnost u trajanju od min 30 minuta dnevno, do sat. Napomenula je da je dobrodosao SVAKI vid fizicke aktivnosti, od setanja, trcanja, vezabanja, bilo sta...

Da, bilo sta podrazumeva nekoriscenje lifta i izlazenje jednu stanicu pre ili stanicu posle ...

Okacica, dobrodosla !!!
Hvala na informacijama. Meni svi govore da mi nije nista, da smanjim slatkise i to je to... A vrlo dobro znam da to bas i nije tako, al ajde, ne upustam se previse u rasprave. Na par foruma o dijabetu sam nasla da zaista treba da se vezba u kontinuitetu, svaki dan,ali da je vrsta i inenzitet vezbi individualan. Videcu sta ce endokrinolog da mi kaze,al nikako da docekam... A meni fizicke aktivnosti ne fali... zivim na 5. spratu i nemam lift...
U svakom slucaju, pisacu sta mi je endokrinolog rekao, jer od ginekologa nema vajde...

Hvala Ema !

Moja doktorka endokrinolog je bila vrlo striktna, NEMA slatkisa, NEMA testa, NEMA fabrickih preradjevina, NEMA fabrickih sokova... Dobila sam i primer dijete koja ce mi pomoci. U pravu si za fizicku aktivnost, sve je individualno, ali neizostavno svaki dan!

E bas nam reci sta su tebi rekli. Ja se pridrzavam saveta, i evo od jutros skinula sam 13kg, mada je tu bilo dosta nagomilanog "materijala' ...

Pardon, od jutros imam 13 kg manje nego kad sam zapocela sa dijetom, do juce je bilo 12kg ...

Bravo !!! Ja za sada ishranu nisam nesto drasticno menjala, jer se dosta zdravo hranim, negde sam vec to pominjala. Imam problem sa slatkisima, ali sam primetila da se ta potreba poklapa sa vremenom kada verovatno padam u hipoglikemju, i to mi se ne desava kada jedem na dva sata. E , ti napadi su mi strasni, i nisam znala sa cim da ih povezem, al sad mi je sve jasno. DRuga stvar koju sam primetila je da cim prekrsim rezim ishrane, i naravno odmah pocnem da jedem slatko, odmah mi oteknu prsti... Sto znaci da je ishrana jako bitan faktor.
Ukoliko budem morala da se zaista odreknem svih UH, najveci problem ce mi biti kafa, jer od kad znam za sebe pijem jako slatku kafu. To do sada nisam menjala, a u proseku popijem 2-3 na dan.
A od kako sam krenula sa metforminom, ja sam se prepolovila, skinula sam 8 kg, sto i nije bas tako dobro, jer sam sad na granici da izgledam veoma mrsavo.Jedino sto nikako da se skine je salo sa stomaka, ono ispod pupka, mada ni njega nema nesto mnogo. Al, s obzirom da sam se cela osusila, i taj mali visak deluje kao planina. A ja nikad nisam nesto kuburila sa tezinom, sem u poslednjih godinu i po dana, kada sam dodala jedno 4 gk.
A Pariz, ni meni nije jasno zasto bi trebalo da se forsira guza i butine. Mozda ima veze sa masnim naslagama, celulitom,nemam pojma, to mi je jedino palo na pamet.

Hvala Ema !

Uh, ja nisam mogla da zamislim da psole rucka ne uzmem nesto slatko, uglavnom cokoladno... Da budem iskrena stvarno NE ZNAM kako mi polazi za rukom da to ne radim sad... Uzmem ponekad nesto malo, tipa kasicicu kremica, kockicu cokolade, krem bananicu... Ali to jednom u 5-6 dana ...
Sto se tice dela oko stomaka, i meni je taj deo izrazen, i posle gubitka od 13kg , stomacic mi je malo ispupcen i ne vredi nista, ne mogu da ga skinem nikako... Ali dobro, kako je sve pre izgledalo, nakon naglog gojenja, ovo sad je odlicno !

Cao devojke, nije me bilo neko vreme, zbrisala sam na odmor:-) Kod mene je situacija sledeća, pijem siofor 500 ujutru i uvece, a od sutra pocinjem da ga pijem tri puta dnevno. Od 4. maja sam smrsala 9,5 kg i poslednju menstruaciju sam dobila sa 2 dana zakasnjenja,znaci gotovo na vreme. Malo sam na odmoru jela slatko, a inace sam secer bila skroz izbacila. Medjutim nemam ovulaciju Da li neko može da mi kaže koliko će proći vremena dok je ne povratim ili to mora sa klomifenom. Drugo pitanje, ako pijem siofor 3x dnevno da li ga pijem na 8 sati ili jednostavno za dorucak,rucak,veceru?
Srecno u vasoj borbi. Ljubim vas