Za verujuće...

РАСУЂИВАЊЕ
У једној својој молитви обраћа се свети Јефрем Сирин Богу овим речима: .,У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш ти нама грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ja претрпео за вас... Шта сте ви претрпели “за мене? — Шта ћу на ово рећи ја окајани, лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја, Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље, на сузе, и на трпљење своје до краја. A ja, лењиви, грешни, безакони, на што ћy ja указати? ... Поштеди, Господе! Поштеди, милостиви! Поштеди, човекољупче!”

U ponedeljak, 7. oktobra je osvecenje Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici posle 20 godina izgradnje. Ne mogu vam opisati kako sam srecna.

Boze mili, i kako, kako to moze imati veceg smisla od toga da dvoje ljudi u harmonicnom braku dobiju svoje potomstvo... ne biraju ni pol, ni broj, ni boju ociju... zdravo, ako je moguce... Volela bih da mi to neko objasni. Zaista. Ne gordim se i ne ponosim svojim "pametnim" pitanjem, samo sam obican covek - zena prazne utrobe i obesmisljenog postojanja koja ne trazi kule i gradove ni ovozemaljska blaga vec nesto sustinsko i vredno kao sto je dete - koja se pita, koja pokusava da shvati... I gde su ti prostodusni ljudi koji prihvataju sa skrusenoscu i mirom sve sto ih stigne u ovom zivotu... Posebno: neplodnost. Jalovost. Gubitak deteta. Oh, ima svega u ovoj prici, svega, ali kako mir moze biti tu ?! ::

Ja sam dugi niz godina u crkvi...verujem da je Bogu sve moguce...postim,pricescujem se. Na pocetku svoje vere sam mislila da je Bog taj koji mi neda da imam dete i da ne trebam ici na vantelesnu jer da Bog hoce ja bih ostala trudna...To sam donekle prihvatila u glavi ali u dusi nikada...A posto sam radila u crkvenoj prodavnici,puno knjiga mi je bilo dostupno....U jednoj sam procitala,da nam je na prvom mestu Bog dao slobodu izbora i da ne trebamo sve ocekivati da nam se donese na tacni,nego da se za nesto moramo i sami potruditi...Pored toga sam procitala i pricu,kada se covek za vreme poplave molio Bogu da mu pomogne ispasi ga da se ne udavi...Bog mu posalje camac sa ljudima da se spase...Dok su mu dovikivali da skoci,on im je odgovarao" Mene ce Bog spasiti" i nastavljao da doziva Boga.I tako njemu Bog tri puta posalje camac a oon uvek sa istim odgovorom odbije ponudjenu pomoc...I na kraju se udavio..i kad je otisao Bogu na ispovest,pita on Boga...Boze,ja sam toliko verovao u tebe i cekao da me spases a ti nisi dosao..A Bog mu na to odgovori,ja sam ti slao pomoc u onim ljudima sa camcem a ti si bio toliko gord,da si cekao da ja licno dodjem...Ja uvek ljudima nudim resenje a na njima je da se i oni malo potrude da sami sebi pomognu...i tako sam ja resila da pomognem Bogu da bi on meni pomogao...Pa ko je stvorio lekare ?...Bog.....e pa onda ja zelim bebu.... jednom davno sam bila nemarna i prilikom jake prehlade i hlamidije unistila svoje jajovode i sada mi je jedino resenje vantelesna.Resila sam dok mi bioloski sat jos uvek radi da uz Boziju pomoc pokusam da stvorim jedan zivot...  a ako mi ne uspe a hoce...heheheh....  bar mi nece biti krivo ...sto sam se udavila a Bog mi toliko camaca poslao...Sada sam vec u postupku u Skoplju i dalje verujem u Boga i da on prvenstveno svima nama zeli dobro...Zato je moj savet..Ne cinite zlo drugima a sebi uvek pokusajte pomoci i Bog ce to sigurno nagraditi...Puno pozdrava i uspeha u svemu...MIR BOZIJI...HRISTOS SE RODI...

Evo i mene na ovoj temi,teskoj i za mnoge nerazumljivoj.Na suze su me navele reci : ''Boze mili, i kako, kako to moze imati veceg smisla od toga da dvoje ljudi u harmonicnom braku dobiju svoje potomstvo... ne biraju ni pol, ni broj, ni boju ociju... zdravo, ako je moguce... Volela bih da mi to neko objasni.''
Nema objasnjenja i divim se ljudima koji su stekli mir. U crkvu idem od ranog detinjstva,od kad hodam,postim od kad sam shvatila sta je post ( tome ima dugiiiiii niz godina ) i cesto,jos dok nisam bila u braku, uvece sama u sobi u suzama sam gledala na Hristosa i govorila da sam mnogo gresila u zivotu,sebi,roditeljima,ljudima,Gospodu i molila ga suzno, da me kazni kako zeli, samo da me ne kazni time da ne mogu da imam decu...I onda u crkvi sretnem coveka svoga zivota,istinsku i cistu ljubav,sve ono sto sam zelela...I prodje godina a dece nema...I nalazi kazu : sterilitet prvog stepena, doktori kazu - vase sanse skoro da ne postoje! I eto stigao me je moj strah...A oduvek sam mastala da cu roditi 5 dece!I to sto su me terali da zavrsim fax i to sam im ucinila,i posle svake desetke,kad su mi govorili da cu biti njihov Toma Fila,moji odgovori su bili da cu ja biti domacica i majka 5 dece ( 2 sina i 3 cerke :) I imena sam im svima znala....I svakom sam davala ime po nekom svetitelju...
I ubedjuje mene moja majka da Bog zna zasto mi je dao ovaj krst i da on nije tezi od onoga sto ja mogu poneti,a ja,ne prodje noc a da Ga ne pitam ZASTO ? Zato ja,kada je moj san bio majcinstvo,porodica,muz i Gospod? I pokusavam i ja da ubedim sebe,da je ovo privremeno,da je Bog ljubav i dobrota i znam da je tako,ali moje ZASTO jos nema odgovora...
I ne sumnjma ja u milost i ljubav Boziju,samo ne razumem...I znam da je Gospod dao znanje doktorima,ali da on udahnjuje zivot detetu.I nije ovo moja prazna prica,to su mi rekli neki od duhovnika SPC,svestenika...Vantelesnoj opolodnji se ne treba protiviti i sa strane vere,jer Gospod daje zivot,ne bi doktori mogli nista bez Njega!Moj mitropolit je dao blagoslov jednom paru za VTO samo uz uslov da ni jedan embrion,koji je ziv,ne bude otklonjen ma kakvog da je kvaliteta,jer je nasa vera ta koja zeli da se umnozimo,ona je za novi zivot....
Znam da bih mogla vise da se molim,vise da verujem,da prinesem Gospodu ali moja je bol jaca od mene...Nekad mu i viknem iz sveg srca - da ja ovo ne mogu,da mi je pretesko i da necu vise da verujem jer je ljudima koji ne veruju lakse i onda kao da osetim da Ga nema uz mene jedno vreme i vidim da mi je borba jos teza bez Njega...I onda Ga molim da mi se vrati...Molim Ga da mi da neki signal,da javi sta da uradim da ispunim njegovu zapovest- Radjajte se i mnozite!Jer koja je svrha mene kao zene ako necu radjati,ne znam...Molim Ga da mi vrati svrhu postojanja i pitam se i ja , kako neko ima decu koji muci,maltretira,siluje...A ja sam se kunula da moju decu nikada necu tuci,da cu ih krstiti cim izadjem iz bolnice,pricescivati,voditi u crkvu...I vise meni nista nije jasno...I stalno se smenjuju osecanja tuge i besa, spokoja i ljubavi...I nikada necemo dobiti odgovor na pitanje ZASTO jer cudni su putevi Gospodnji,nama nerazumljivi...

Tebi, samo da te   , ja nisam vjernik i ne znam otkud vecheras zalutah ovde.
Nadam se da cesh vec naredne godine pocheti pitati daleko praktichnija pitanja na temama o roditeljstvu.

Dodjoh danas na ove strane, ne znam kako. I čitam vaše reči i sve te misli i ja mislim, i sve te osećaje i ja proživljavam. I nisam ljuta. Ali jesam tužna. A bila sam i ljuta. Poredila sam se sa drugima i pitala se zašto je meni namenjena ova sudbina. Neko je negde rekao/napisao da treba voleti svoju sudbinu. Pitala sam se kako da ja to učinim. A onda sam "progledala", ako se to uopšte može tako reći. Rešila sam da svesno gledam sve ono dobro koje mi je dato. A dobro je i to što živim u ovom veku. Nekako verujem da postoji razlog i da je zapravo srećna okolnost što sam rođena baš sada u veku u kom lekari/medicina imaju mogućnosti i znanja da pomognu i meni. Čitam ovo i smešim se jer mnoge su devojke sa ovih strana danas mame. Molim se, nadam se, verujem. A biće kako je najbolje. Možda ne onako kako sam maštala, ali biće dobro.

I Bog će nam dati sve u svoje vreme...
Dusice, sve je normalno...i da budeš ljuta na svoju sudbinu, i da se osećaš iznevereno...zapostavljeno.. ali, sve je to samo deo naših života. Svetlo na kraju tvog tunela tebe sugurno čeka!

Da, Pari, sigurna sam da je tako.
Hvala ti.

Dusice, bas tako, uzivati u obilju koje nam je dato i pre deteta. Jer dete je posle samo nadogradnja u svemu. Ako ne naucis da uzivas u zivotu bez deteta, nista njegov dolazak nece promeniti. Zivi zivot kao da si se vec ostvarila na tom polju, druzi se, uzivaj u tudjoj deci, izlazi, spavaj, putuj, disi punim plucima, jer kad stigne beba ili bebe, samo ces jos intenzivnije uzivati u svemu! I veruj da ce beba stici!