Kućni ljubimci i dobijanje podobnosti

Drage cure,

Vi ste prave sveznalice a ja imam jedno pitanjce :)

Moji prijatelji ulaze u proces usvajanja. Imaju psa i mačku već nekoliko godina i zanima ih da li to što imaju životinje utiče na dobijanje podobnosti, pozitivno, negativno, ni jedno ni drugo. Ja se ne sećam da je ovde to neko pominjao, pretraživala sam i ništa nisam našla. Imate li neka saznanja, iskustva po tom pitanju?
Ajd pomagajte, uplašili se ljudi :)

hepi koliko se secam da nije bio nikakav problem prilikom usvajanja ako imas kucnog ljubimca.nemogu se setiti ko je piso da ima psa i da su se odusevili soc radnici,po meni nije mi jasno sto bi im smetalo.sad sam se setila cini mi se da je struzz pisala o macki .ali ona nepise otkad na kutku,jedino ako neko ima kontakt sa njom da pita

Pozdrav Happy,Nina..opravu si sto se tice struzzo ona je u svojim postovima vrlo cesto pominjala njihovog kucnog ljubimca a  i mi smo kroz razgovore sa socijalnim radnicima navodili da za kucne ljubimce imamo ribice tj.da smo zaljubljeni u akvaristiku i mogu vam reci da su svi imali pozitivnu reakciju na nase kucne ljubimce .Mislim ko voli zivotinje voli i ljude nevidim tu nikakav razlog za brigu...samo napred zelim im da sto pre postanu roditelji  a kucni ljubimci budu voljeni i od strane deteta...pozdrav.

Mi imamo kućnog ljubimca, petogodišnju labradorku. Naš sin je vrlo vezan za nju i u razgovoru sa socijalnim radnicama smo istakli koliko deci znače kućni ljubimci. Njihove reakcije su bile vrlo pozitivne. Tako da ne verujem da će ni tvoji prijatelji Happy imati nekih problema. Iz moje perspektive je bitno samo da je ljubimac zdrav i da su adekvatni higijenski uslovi u kući i sve je u redu.

I ja mislim da nije nikako smetnja za dobijanje podobnosti. Pogotovo što većina dece pre usvajanja živi na selu i u stalnom su kontaktu za životinjama. Kada promene sredinu nedostaju im. Viktoru su sve životinje nedostajale ali prasići najviše Mm i ja nemamo želje za držanjem ljubimca ali je dogovor sa Viktorom kad bude još malo porastao da može sam potpuno ili delimično da brine o njemu doći će... Ne sumnjam da ćemo imati zoo u kući jednog dana... Viktor nam "preti" da namerava da uzme miša, zmiju i tako slične "lepe" živuljke. Do tada hrani ulične pse i mace. To smo spominjali i soc. radnicima dok nismo dobili konačno usvajanje pa su nas posećivali i nismo imali problema... Ali mi smo imali sreće da nam soc. radnici budu stvarno super, otvorenog uma tako da su sasvim razumeli i tu i druge situacije i nisu počeli da paniče šta će biti sa detetom što ih hrani štatijaznam (dete potpuno zdravo kuc kuc u drvo, samo opere rukice i gotovo).

Srećno tvojim prijateljima Happy :)

Happy, drago mi je da još jedan par kreće u proces usvajanja!

Što se tiče, ove teme, poznajem nekoliko porodica koje su dobile podobnost a imaju kućne ljubimce, od maca preko malih pa do velikih pasa. Kao i ostali, mislim da to može da bude plus tvojim priljateljima i da znači da ta porodica ima i vremena i mogućnosti da brine o kućnom ljubimcu.

Složila bih se sa Simonom da su deca koja dolaze u usvojiteljske porodice prethodno često bila u seoskim sredinama ili prigradskim naseljima, te su imala mnogo više mogućnosti da imaju kucu ili macu i da im kasnije nedostaju kućni ljubimci (pa čak i prasići!). Naš sinčić je pričao o kuci Žući za koga su nam hranitelji rekli da je "odavno" odlutao za nekom devojkom, ali ga se naš L. i dalje sećao. Sva sreća, mi često idemo na selo gde imamo kuću te tamo može da se igra sa kucama, da se sa njima "trka" a bude tu i poneka maca.

Ono što bih dodala jeste da mislim da upravo kućni ljubimci mogu mnogo da pomognu tokom procesa prilagođavanja deteta na novu sredinu, novi dom, novu porodicu. Nekako je dete rasterećenije kada je pažnja i briga odraslih usmerena osim na njega i na kućnog ljubimca. Tu je naravno i igranje sa macom ili kucom i češći izlazak napolje. Dete se uči da brine o psu, da mu da hranu ili vodu i tako razvija osećaj odgovornosti.

Srećno!

Ja mislim da su i lutalice posebna lekcija o ljubavi i životu. Viktor je do skoro "imao" jednu macu koju je revnosno hranio... Hteo je i da je dovede ali ja sam mu rekla da maca želi da bude slobodna, da se igra sa drugim macama a ne da je on drži u zarobljeništvu. A onda je maca nestala i plašio se da su je odneli šinteri. Onda smo je videli u drugoj ulici. Pobunio se što ju je tako lepo hranio a ona otišla... Ponovih mu da je maci najveća vrednost njena sloboda. Da li ju je on hranio da bi je obavezao da dolazi stalno i da bi je posedovao? Ili je uživao u časovima sa macom, on je pomogao njoj, ona je pomogla njemu ali to ne znači da mora da žrtvuje svoju slobodu. Jovan mu je objašnjavao da su kučići malo drugačiji... Ali Viktor je rekao da više voli mace i nije izgledao tužan, shvatio je lekciju. Do duše ja mu i inače govorim da ljubav nije posedovanje, da možemo voleti mnogo ljudi a da će nam ostati još više ljubavi jer se ljubav deljenjem uvećava. Učim ga da proširimo naše meditacije i poželimo dobro svim znanim i neznanim ljudima. Počne da spominje prvo nas a onda naše pa rodbinu pa na hranitlelje... a ja više mislih na bioporodicu no ništa mu ne kažem neka zamišlja kako on hoće, možda pomisli i na njih a ne kaže. To bih pričala detetu i inače ali s obzirom na usvajanje posebno je značajno.

Znala sam ja da ste sveznalice :)
Hvala na svakom odgovoru i iskustvu. Sve prenosim dalje :)

Happy, moje kuce je sedelo u krilu pedagogu kada su "socijalci" bili u kucnoj poseti. Imati kucnog ljubimca je prednost a ne mana :)

Ambra, ovo je fenomenalno Oduševiću prijatelje
Hvala cure što pišete vaša iskustva i saznanaj, zaista mnogo znače