Vrtić i usvajanje

Vi znate da mi nismo u vrtiću rekli da je Vilenjak usvojen. Ja pretpostavljam da su vaspitačice to čule sa drugih strana ali ja nikad nisam o tome pričala sa njima. Deca mislim da ne znaju. Takodje Vilenjaku sam rekla da mi nismo rekli vaspitačicama u vrtiću da je on usvojen, razlog je da prema tome mogu da budu predrasude, neopravdane kao i u svim drugim stvarima što su neopravdane ali postoje tako da tu odluku da li će reći smo ostavili njemu i dosad on to koliko znam nije spominjao. Nosi knjige u vrtić ali nijednom nije poneo knjigu 'zašto sam usvojen/a?' niti je predložio da nosimo nju. Inače pročitali smo je samo jednom a ne želi da je čitamo i odbija svako njeno ponovno čitanje... Jutros sam ja otišla na sastanak a muž ga je vodio u vrtić i iznenada je Viktor odabrao tu knjigu... Nešto ga je Jovan zbrzio pa ne poneše ali ostaje dilema za naredne dane. Ja mislim da mi nemamo prava da mu sugerišemo da tu knjigu ne nosi ali s druge strane ne svidja mi se što on jako malo zna o usvajanju. Valjda je prvo trebalo da sa nama predje tu temu pa da je objavljuje u javnosti. Neće biti spreman na njihove reakcije, eventualne promene njihovog odnosa prema njemu... Možda da mu nešto od toga predočim pa kako bude?! Da on želi sa nama da priča, da postavlja ikakva pitanja pa ok. Ali pre neki dan mi reče da ga usvajanje uopšte ne zanima, da nema nikakva pitanja... I sad odjednom nosi knjigu u vrtić a ne verujem da na bilo kakvo pitanje vršnjaka ume da odgovori...

simona meni je miki prosle godine trazio medvedica srecka da noci u zabaviste i dala sam mu.vaspitacica kaze da su deca bila odusevljena sa knjihom ali i kad je ona procitala pricu miki je usto i sam reko i ja sam usvojen.deca kad su izasla napolje( jer cekaju da svi obuku i obuju i tek tad izadju napolje da ih mi pokupimo)oni su svi ko pacici u glas poceli da govore osobana koji su dosli po njih da je miki usvojen i da bi oni voleli da su usvojeni ili da njima usvoje brata ili sestru.meni je to bilo prelepo ali roditeljima nije bilo pravo jer su mislili da ce sa tim povrediti mikija i mene sto javno pricaju,ja kazem neka ih to je lepo sto kazu i da je mene sramota nebi dala mikiju da donese knjigu i da pokaze celom razredu.
sad cekam da marija pozeli da odnese svojim drugovima u zabaviste da i oni procitalju pricu a i miki ako oce da odnese u skolu da procita svojim drugovima7a inace mi slabo pricamo o usvajanju ima sad sigurno godina da nismo ni jednu knjigu procitali u vezi usvajanja.
ja sam odma u zabavistu rekla vaspitacici da su oni usvojeni stim da je mikijeva znala i odusevlejna jer je i njen tata usvojen pre 50 g a marijina vaspitacica se iznenadila ili se pravila neznam ali je bila odusevljena i kaze da ce jednom imati temu oko razlicitosti porodice i da ce spomenuti i usvajanje i dali to meni smeta,sto sam rekla ma kakvi nek slobodno pricaju jer to nije tabu tema kod nas .a tako nam je i uciteljica rekla da ce imati razlicitost porodice ida ce oni tad pricati isto i oko usvajanja i da ce gledati da im sto vise postavi pitanja da vidi koliko deca zanju a i da oni nemaju predrasude sto je miki usvojen

Hvala Nina. Sećam se tog dogadjaja sa Mikijem, sjajan je bio. Da je Vilenjak tražio Medvedića Srećka drugačije bi bilo, tu knjigu ipak smo mnogo puta čitali. No ovu 'zašto sam usvojen/a' nismo, niti on nju zna, niti može da izdrži čitanje, bojim se da bi doživeo šok da je odneo u vrtić i vaspitačica nastavila da čita a još ga nešto i pitala. Uglavnom pisala sam i na blogu pa mi je tamo Daca savetovala a Snedra se složila da temu prvo razradimo kod kuće. I evo kako je to izgledalo večeras, kucala sam na blogu pa da ne kucam ponovo samo ću preneti...

Učinila sam baš tako… Nekad se divim samoj sebi kako kad nešto zamislim i ne znam kako da to izvedem prirodno kad krenem to izgleda kao najprirodnija stvar. Uglavnom večeras kažem Vilenjaku da sam čula da je tražio od tate da ponese u vrtić knjigu 'Zašto sam usvojen/a?' ali bi ipak bilo bolje da prvo pročita knjigu sa mamom, drugari će možda postaviti neko pitanje a on neće znati da odgovori, pa čisto zbog toga. Na moje čudjenje odmah se složi. Ja ga pitam da li hoće da čitamo knjigu tada, kaže hoće… Počnem ja da čitam i on mi kaže da smo to već čitali, ja kažem jesmo ali moramo da malo bolje savladamo. Nakon dve strane neće više da čitamo. E to je ono čega sam se ja plašila. Ja sam mu tu knjigu jednom pročitala celu. Sledeći put tri strane i ni makac dalje… Sad nismo stigli ni do treće, znači nismo uspeli da kažemo da postoji dva para roditelja. Uglavnom imam utisak da on toliko potiskuje da je mislio valjda da je usvajanje neka retka biljka Pa pošto je odbio da mu ja čitam onda je hteo da mu čitaju vaspitačice. Sad kako mi se čini nije on to ništa hteo da objavljuje samo je bio radoznao šta je to a kad se podsetio šta je, ne dolazi u obzir da se čita… Onda sam ja zaklopila knjigu ali sam ipak ispričala da usvojena deca imaju dve mame i dvojicu tata, jao što je to super… Onda sam ga upitala kako se zove teta koja ga je rodila, kaže ne zna… Ja kažem da sam mu rekla. On kaže da se seća da sam mu rekla ali on je zaboravio. Kažem ja opet i da se potrudi da ne zaboravi ime žene koja ga je rodila (jedno od najvećih bolova usvojene dece kako sam ja čitala je da ne znaju ime biološke majke do ne znam koje godine, osnovna informacija koju svako ima, a moj Vilenjak zaboravlja, nevažno…). Rekla sam mu da ako hoće da objašnjava drugarima da kaže da ima dve mame, mamu koja ga je rodila iz stomaka, Milenu i mamu koja ga je rodila iz srca, Simonu. Sad vidite da sam ja tu odstupila od svega o čemu sam pričala, govorila sam da biološku majku neću nazivati mamom a sem toga to radjanje iz srca je meni nešto što mi ne leži ali uopšte, nisam to nikad Viktoru govorila. Medjutim sve to ja i dalje mislim ali ako će da objašnjava deci, njima je značenje majke mama, šta sad da se lomata sa majkom, te nijanse mogu da imaju odrasli… Drugo mama je žena koja je rodila, onda će ispasti da ja nisam mama, onda ubacih radjanje svuda, pa neka biraju koje će… Do duše, ako nastavimo čitanje ovim tempom nećemo skoro biti u prilici da priča u vrtiću, već će i u školu krenuti dok pročitamo

Inače da pohvalim Jovana, i on je bio tu i učestvovao u priči a hteo je čak da nastavi čitanje pred spavanje ali nije bilo šanse, Vilenjak je hteo neku drugu knjigu. Inače nakon čitanja, nastalo je ljubljenje, grljenje, bio je naročito izdašan u tome…

Preživeli smo prvi dan vrtića. Malo je ujutru bilo cimanja da podje samnom. Svidelo joj se i društvo i hrana, čak i spavanje. Hoće da ide sutra ponovo. Nadam se da će se lako uklopiti 🌅

Srecno Danara!

Opaaaa devojka krenula u vrtic
Cim ti je prvi dan tako lepo prosao, i svi ostali ce biti dobri. Moja Ana ujutru nece da se pokrene i ako voli vrtic a popodne nece da ide iz vrtica (decija posla).

Evo nas, ide mica svaki dan u vrtic. Ali je tu i plakanje svakog jutra. Jednom joj kažem " ajde ustajanje idemo" , a ona sva ushićena pita " a gde mama idemo" , rekoh ja na posao a ti u vrtić uuuu kad krenulo plakanje, dranje na sav glas. Već dva dana je ok kad je ostavim ujutro. Super se slaže sa decom i druže se , šalju jedni drugima poljubac.

Vaspitačice znaju da je mala usvojena i niko nema bilo kakvih predrasuda što je veoma pohvalno za mali grad

Da se odmah psihicki spremis na "2 dana idem super u vrtic a 3 dana urlam ko nenormalna". Sto je najgore te dane kad nece da ide ne moze covek ni da predvidi. Taman mislim svarila je ideju kad ona na 3 metra od kuce pocinje da vristi ko da je koljem i da se dere necuuuuuu u vrtic, i jos mi se otima.
Mesecima smo joj pricali price, ubedjivali je na fin nacin, podmicivali kinder jajima, kupovali poklone... ne znam sta sve nismo radili ne bi li to proslo bez dranja ai dzaba.
Na kraju mi je pukao film i sad samo kazem ides u vrtic i tacka ili ces da ostanes sama kod kuce. Nekad krene bez problema a nekad ide placuci.
Jutros stoji ispred vrata od vrtica i kaze "necu da placem, idem u vrtic" i ja sva srecna... zapricah se na momenat sa vaspitacicom kad samo iza ledja cujem plac, od tihog do urlanja. Na kraju se otimala i jedva je ugurasmo u vrtic. Dodjem popodne po nju i idemo u kola a ona kaze "vrati me u vrtic". I tako klackamo iz dana u dan. Zavisi na koju nogu je ustala.

Ako ti se desi da ti placuci udje u vrtic obavezno pitaj vaspitacicu koliko dugo je plakala i kakva je bila posle. Mene je to zanimalo da znam da li je to samo trenutna dernjava ili je dublja prica. Rekli su mi da place do vrata od igraonice i da joj tuga traje 2 minuta. Ne bi valjalo da je drugacije jer bi onda mogla da bude depresivna i tuzna i to bi vec bilo ponasanje za razmatranje. Ovako je samo momenat i pregura ga brzo.

Spremni smo na sve. Kod mene je to po kratkom postupku ja na posao ti u vrtić i nema priče. Plače ujutru kao se probudi, jer zna da ide u vrtić. Kaze "hoću sama da ostanem u stranu". Kažu da u vrtiću kratko traje plakanje, kad plače. Vesela je posle, lepo jede i spava oko sat vremena. Trajaće bunt verovatno bar mesec dana, ali nije ništa strašno. Svako dete je na svoju ruku. Naša deca su već preživela traumu promene porodice i sada je normalno da se plaše da će im se to ponovo desiti. Ali obzirom da se i deca iz bioloških porodica slično ponašaju, ovo nije ništa čudno.

Kod nas bunt traje 8 meseci
Cerka moje drugarice (bioloska), je plakala do pete godine. Valjda nisam te srece

Drage moje, mogu da vam kažem da je vrtić pravo čudo. Ovo moje dete se baš promenilo na bolje. Osamostalila se emotivno skroz. Nema više onog držanja za suknju i kukanja mama mama. Odemo u selo ili u goste negde, više ne gleda da li sam ja u blizini ili ne. Tačno je da se već treći dan u vrtiću razbolela ali smo izgurali mesec dana. Obožava društvo iz vrtica, a i oni nju. Bilo je otpora i kukanja plakanja, ljutnje.... A ja se vratila na posao ....

Ima vrtic i prednosti i mana. Sreca pa je vise prednosti.
Cekaj sad da dodjes do onog dela kad ti kazu ko meni da ti dete "bije" decake iz starije grupe

Moja samo priča o dečacima, simpatije koliko hoćeš. ali je zato počela i neke boks pokrete da pokazuje. Očekujemo svašta he he . Trenutno imamo visoku temperaturu, kažu da je virus. Tako da se lečimo

Danara,
da brzo ozdravite Drago mi je da navikavanje na vrtić ide tako uspešno i da nemate susrete sa predrasudama prema usvajanju.

Nas sin u oktobru polazi u vrticn U avgustu ga upisujemo a u septembru nam rekli da ne ide jer ce tad biti konacno usvojenje. On je dve g kod hranutelja isao u vrtic od druge godine do cetvrte. Jedva ceka da krene jer nema dece kod kuce stan zatvoren i tek popodne izadjemo jer su vrucine. A u septembru krece u muzicko zabaviste dva puta nedeljno. Kako ce sve biti videcemo😁

Ana je prvih 3 meseca samo o nekom Djoletu iz vrtica pricala. Mozak mi je probila sa njim, majke mi nisam vise mogla da je slusam. E onda je on ispao iz price kad je "cupao" za kosu. Sad nema simpatije i ne pominje nesto mnogo decake.
Bez obzira sto smo sad na moru i sto ima taj jutarnji otpor ka vrticu, seti se par puta dnevno da kaze da oce u vrtic i da joj fale deca. Valjda gleda nas od jutra do mraka pa smo joj dosadili, a nema ni drustva dok nam se ne pridruze za koji dan kumovi sa decom.

trkosoca ::Nas sin u oktobru polazi u vrticn U avgustu ga upisujemo a u septembru nam rekli da ne ide jer ce tad biti konacno usvojenje. On je dve g kod hranutelja isao u vrtic od druge godine do cetvrte. Jedva ceka da krene jer nema dece kod kuce stan zatvoren i tek popodne izadjemo jer su vrucine. A u septembru krece u muzicko zabaviste dva puta nedeljno. Kako ce sve biti videcemo😁

Biće sve ok! išao je on već u vrtić. Kod nas je bilo problema jer se nije odvajala od hraniteljice, pa posle od mene. plašila sam se da ne krene da piški u gaće ili nešto sl. Sreća da toga nije bilo

Ćao društvo, vrtić je zakon! Svakog jutra isto pitanje: " mama, jel se ide u vrtić?" Ako kažem "ne", onda sledi kukanje " idemo u selo ili idemo napolje ". Sve je bolje od sedenja u stanu. Imamo i simpatiju iz vrtića, stalno priča o njemu 😂😂😂

Prepisano iz mog dnevnika za one koji ne mogu tamo da procitaju...

Promenili smo Ani vrtic.
Iz 50 kvadrata presla je u 700 sa dvoristem.
Vrtic u koji je Ana isla je mali ali je meni do skoro bio dobar. Ili sam bar ja mislila da mi je dobar. Tek kad je Ana ozbiljno propricala ja sam shvatila propuste. Na sve to Ana je pocela da mi prica sta radi u vrticu. Sad ima fond reci pa to moze da mi kaze. Terali su je da jede a onda se meni zalili kako zadrzava hranu u ustima i nece da proguta. Pa narode ni ja ne jedem skembice i svarglu, zasto mislite da detetu sve mora da se svidja i da sve mora da jede. Ako nece da jede ne mora, jesce kod kuce. Mislim da sam se zalila ovde da Ana slabo jede kuvano kod kuce. Tek sad sam ja skapirala da nju kuvano asocira na vrtic i da zato nije bilo Boga da je nateram da nesto pojede sem supe i makarona. E onda dodje odlazak na more, ja kuvala detetu svaki dan, ako hoce da jede - hoce, ako nece ne mora. I tako je Ana meni pocela svasta nesto kuvano da jede. Kad natrci da joj se ne svidja, proba, pljune i lepo kaze necu to (npr. djuvec). Kad je opet krenula u vrtic rekla sam im da je ni slucajno ne teraju da jede. I tako sad imam dete koje skoro pa normalno jede kuvanu hranu a ne da se borim sa poremecajem ishrane.
Druga stvar koja mi je izuzetno smetala je sto decu nisu vodili svakodnevno napolje. Nemaju svoje dvoriste vec ih odvedu u parkic koji pripada kompleksu zgrada u kome se vrtic nalazi. Padne kisa, tamo bude blato, oni po 2-3 dana ne izlaze iz zatvorenih prostorija. Ja razocarana. Valjda deca treba da budu na svezem vazduhu i da se igraju a ne da sede u 4 zida.
Ajde dodje leto, gde ce da ih vode na 40 stepeni ali im zato upale klimu iznad glave pa mi Ana dolazila slinava i prehladjena.
I tako se meni sve skupi i ja resim da nadjem drugi vrtic koji ce sve moje uslove da ispuni. I nadjem ga. I evo par dana ide po 3-4 sata (adaptacija). Prvo, lepo udjem sa detetom u vrtic, ja je ispratim do njene sobe gde boravi a ne ko u starom, predam dete na vratima a ona vristi ko blesava. I svidja joj se i ne place mi. Verovatno ce to plakanje za mnom opet da se vrati kad joj sve novo postane staro ali bar je u 1000x lepsem ambijentu. No, one prave utiske imacu tek za jedno mesec dana kad sve slegne.

Da dodam.... U starom vrticu su znali da je usvojena, morala sam da im kazem dok u ovom novom uopste nemam nameru to da spominjem. Smatram da nema potrebe niti to treba da ih zanima. Nema ko ni da im kaze sa strane.

Jel sad u državnom vrtiću ili je u privatnom? Kod nas je državni. Većina dece obožava hranu koju spremaju tamo. Moje dete sve jede. Što se tiče izlazaka napolje, izvedu ih pred kraj i budu u dvorištu sa toboganima, kućicama i sl. nekih pola sata - sat vremena. Klima je bila problem i kod nas, kao i prehlada, kašalj ili alergija na nešto. Bili smo kod lekara niko ne zna sta je detetu, kao nije ništa dajte erijus sirup. Na kraju sam joj ja dala sirup sa brsljanom i to je pomoglo.

Opet je u privatnom ali sa subvencijom. U drzavnom nema mesta. A i ja volim vise privatni vrtic, manje pitanja, manje problema, manje dece. Voli i moje dete hranu u vrticu ali ne da je teraju da jede ako nesto nece i kad kaze "necu vise" da je ne konstatuju. Uglavnom vecina dece jede lepo u vrticu zbog druge dece, pa ni moja nije izuzetak. I dan danas kod mene nece da jede neko jelo a cim je u drustvu u tudjoj kuci jela bi i pihtije.
Sa klimom su me izludjivali. Taman zalecim dete od jedne prehlade, posle 2 dana dodje opet. Aman bre jeste normalni? Kazu pa gasimo klimu kad spavaju. Pa super, onda je upalite kad se probude i onako znojave kad ih sve opici hladan vazduh samo popadaju. Jos moja Ana skine carape pa ide bosa a tamo nemaju tepihe.

Moja Ana je isto tako alergicna na "nesto" pa onda to "nesto" izazove upalu uveta jer je nos slinav i tako smo u 4 meseca imali 5 upala usiju i napila se antibiotika. Pa je ja odvedem kod jednog od najboljih decijih ORL, ustanovi da su usi savrsene i da je do alergija, i on joj prepise XYZAL (aerius nije htela jer je odvratnog ukusa) i to je pila 3 meseca i vise ni jednu upale uveta nismo zaradili. Videcemo kad dodje jesen.
Uglavnom su im sve dijagnoze virusi ili alergije pa tako do pete godine... ima jos da guramo

Isto i kod nas. Udjem jednog dana da je uzmem iz vrtića, otvorim vrata na sobici, a unutra kao u hladnjači, dete se posle toga razbolelo. Prvo slini, pa promukne, pa kašalj. Kašalj je trajao mesec dana za koji nisu znali od čega je. To je bila jedina moja zamerka.

A zimi ce da im pootvaraju prozoru da ih luftiraju. I da polovinu posalju kuci da ih ima manje za cuvanje.