BiKsi :) - Koka nosilja

Ostala sam možda dužna priču od one noći kad mi je pukao vodenjak.

Dakle, vrljala po kutku, to znate, igrala igrice po fejsu i legla tek u 2h. U pet do tri me probudio puknut vodenjak, odmah sam skačila, jer je lilo na sve strane, brzo probudila Rodjenog i počela da ga smirujem :), znajući da treba da nas doveze do bolnice. Prvo sam mu rekla da će sve biti ok, da je beba naprednija i da su i mnoge druge bebe rodjene ranije i sad su velika deca! Brzinski u kesu spakovala zdravstvenu knjižicu, dokumentaciju od lekara svu, ličnu kartu, dva peškira, dve spavaćice, dvoje čarapa, jedne gaće, vatu, jer je baš lilo iz mene, i dala Rodjenom parice iz novčanika, ako bude trebalo da nešto dokupi, jer je on bio potupno smeten. Baš sam bila pribrana totalno, iako me trema drmala, da se ne lažemo. Spremili smo se za nepunih 10 minuta, još toliko nam je trebalo do bolnice, auto hladan, napolju -6, odmah sam počela da cvokoćem od hladnoće, a bome i od te treme. Iz auta sam odmah pozvala doktorku, koja je srećom bila dežurna tu noć, i rekla da stižemo. Stigli na ginekologiju, sestra mi odmah odradila ctg koji je bio uredan, bez bolova, bez kontrakcija, plodova voda bistra, dr uradila uz, i videla da je dosta vode isteklo. Prebacila me u drugu sobu, da me pregleda, zavukla ruku i samo viknula, HITNOOOOOO! brzo nosila sestro, krenula nogica! Joj, ledilo, sestra dolazi brzinski, kao u filmu, prebacuje me na krevet, dr odlazi u salu, sestra me ubacuje u lift, on umesto gore, kreće dole, ja cvokoćem jer sam skinuta i u spavaćici kratkih rukava, laganim jorganom pokrivena. Stigoh da kažem Rodjenom da pozove odmah nekoga da ne čeka sam, jer je bio baš uplašen! Krenu lift konačno gore, brzinski me uvedoše u salu, zatim ide brijanje, stavljanje katetera, nisu imali vremena za klistir, dr me ispituje i beleži sve zdravstvene probleme, zovu anesteziologa, dolazi internista, tu je još i anestetičar, instrumentar, i još jedna sestra. Uglavnom, pored mene su bile još tri Bilje tu :)! Dolazi anesteziolog, kaže joj moja dr, ovde ima svega, videćeš, ona me dodatno sve ispituje, ja cvokoćem i smrzavam se. Zato vreme me briju, plasiraju braunilu i slično. Anesteziolog mi gleda kičmu, kucka dole i šlogirava se, kaže, ne daj Bože da ne možemo da je intubiramo, ovde nema gde spinalna da se šibne... Ja znam da su me ranije intubirali i mantram da i sada sve bude ok. Zatim me uvode u salu, stavljaju kiseonik, dr kreće da čisti stomak i cap, spavanje! :)

Lagano se budim, ne mogu oči da otvorim, ali čujem ih sve, čujem kažu 2700g, 48 dug, i molim se u sebi da pričaju o mom detetu, pitam je li moj, potvrdjuju, jeste, dobar je, vitalan, moraće u inkubator, al ne mari.     Odmah se proderao. Tada je bilo pola pet. Sve brzinski gotovo, za sat i po, kao u filmu!   I dalje se smrzavam. Izvode me iz sale, i u sledećoj prostoriji zatičem Rodjenog, njegovog brata od tetke, njegovu tetku, ćaleta i mog brata! Nasmejem se i kažem, pa jesi li imao još koga da dovedeš, zentaro jedna!   Odvode me na odeljenje, poluintenzivne nege. I onda kreće oporavak, to ću u posebnom postu detaljnije.

Pritom je moja drugarica, koja leži na ginekologiji čula mene, i nije bila sigurna je li sanja, čim me odvezli ustala, kad se sestra vratila, pitala koga su odveli, ona rekla moje ime i prezime, drugarica se unervozila, sestra je onda smirila i kasnije javila da je sve ok i pustila je da ode do mog dragog. A on, kad je sve bilo gotovo, rekoše mi, sedi na stepenicama, sa rukama na glavi i plače kao malo dete.  Olakšanje valjda od neizvesnosti i straha. Inače, ta sestra koja me je primila kad smo stigli je baš bila super, baš me onako ispitivala neke stvari, da mi skrene misli i totalno je bila mirna i opuštena i mnogo mi je to značilo!

Biksi mila, svaka cast na pribranosti i hrabrosti! Bravo i za hrabro pilence. Sve je ispalo super. Jos malo cete biti na okupu u vasem toplom domu i onda krece stalno mazuljanje i uzivanje!
Ljubimo vas puno, divna porodice                       

Nakon carskog reza, kod nas se ostaje punih sedam dana u bolnici.

Nakon što su me doveli na poluintenzivnu negu, odmah su uključili infuzije, dali novalgetol protiv bolova. Bolovi su kao oni najačei menstrualni, i nakon tri sata su me baš popustili, jer je novalgetol delovao. Kasnije popodne opet počeli, al sve je to tako izdržljivo, ja očekivala da se tu umire od bolova, pa mi nije stvarno bilo strašno. Boli, mora da boli, ipak je više slojeva sečeno, radjena je operacija, al nakon onih bolova posle operacije kičme, ovo mi je bilo stvarno smešno. Predveče opet dali novalgetol, oni to sami, i ne traže pacijenti. Odmah su mi uključeni bili i antibiotici, kao i ergomicin, ako sam dobro zapamtila, za smanjivanje materice. Uglavnom, u gooz su me krkali sa 4 injekcije. Kleksan su mi davali od 0.4 u ruke, moja stara doza, i prvu su mi dali nakon 8 h od cr.
Taj dan ništa nema za klopu. Ni voda, ni čaj. Ispoštovala sam maksimalno, jer znam koliko može nakon anestezije da se povraća od uzete tečnosti, pritim mi je grlo bilo suvo, a nisam mogla da se nakašljem, pa sam krkljala i sestra mi donela nakvašenu gazu, da stavljam na usne, da bar malo olakšam muke. Ujutru, nakon dolaska na odeljenje me odmah posetila dr neonatolog i rekla kako je beba, uveče je ponovo dolazila dr da me izvesti o njegovom stanju.

To prvo veče me sestra podigla, mantalo mi se u glavi, i bilo je prilično bolno, prošetala do lavaboa, umila se, sestra me naravski pridržavala. U toku noći mi se činilo da mi se kaki, medjutim, to su bili gasovi, molila sam se da prdnem    , da bi mi bilo lakše, jer samo krči po stomaku i neprijatno je. Naravno da nisam uspela obaviti ništa, al sestra je baš bila korektna, oprala me i rekla da se to dešava. Naredni dan, u 5 h izjutra, mere temperaturu, i onda me je sestra ponovo digla, i prošetala par koraka do lavaboa i natrag. Bilo je već malo lakše nego prvi put. U toku dana mi se jednom slošilo dok sam ležala, kao da mi je šećer pao, drhtanje ruku, hladan znoj i uzlupano srce. Sestra bila sve vreme kod mene, otvarala prozor, i otišla tek pošto sam se stabilozovala. I drugi dan sam primala infuzije celo jutro. Drugi dan se takodje ništa ne jede i ne pije, izdržala sam, mada su mi creva već počela krčati. Uspela nekoliko puta da prdnem!  O sreće moje, da ste samo videli! 

Predveče taj dan, izvadili mi kateter, podigli i odšetala sam do sobe u koju su me prebacili. Bez katetera je sve bilo mnogo lakše. Krvarenje sam imala, al ne previše obilno. Pričala sam sa ženicama, to je sve individualno, i ne treba se opterećivati.

Treći dan konačno klopa, donosi teta doručak, čaj i 6 keksića, meni oči oduševljene, kaže, to ti je za tri obroka, joj, kuku meni, ne mogu da se smejem od rane, a hoću da se pocepam.   Za ručak mi doneli supu, uh kakvo je to oduševljenje bilo, čak sam od sreće i plakala. Šta ti glad uradi od čoveka.   Taj treći dan sam prvi put otišla da vidim bebu, uh, držala se dobro, bio i Rodjeni sa mnom, po povratku u sobu se isplakala. A on čupav, crn, ne deluje toliko malecno, al opet kifla prava!   Srećom da je ušla dr neonatolog, i pričala mi o njemu detaljnije (sestra je od moje školske drugarice), pa sam i prestala da plačem.

Sve vreme me muči gorušica. Daju mi ranisan.

Treči dan, opet iste injekcije, plus jedna da se izadje teška nužda. Uh, meni dren još nije izvadjen, dobijam savete od meni dragih mamica, da kažem da sam imala stolicu, dok mi dren ne izvade, a mužu kažem da mi kupi čepiće. Gasovi su već česti, i lakše je malo u stomaku. Rebra počela odmah da me bole, i gruni koš, vraća se valjda sve na svoje mesto. Taj dan me previli, i primetili taj grozni ojed od flastera, donela moj, ali džaba, opet bio zalepljen delom preko iritirane kože. To me i bolelo i svrbelo, užasno.  Treći dan nisam ujutru tražila novalgetol i ranisan, samo uveč, jesam bila jako iscrpljenija i umornija, al izdržalo se. Treći dan krenulo mleko, ujutru sam primetila flekice na majici, i od sreće opet malo otplakala! Hormoni su čudo!  Probala sama da drndanm sike, al skontala da pojma nemam, zovnula sestru, ona mi razradila jednu siku i pokazala kako to da radim. Prvo sam muzla rukom, a onda i pumpicom. Nisam se opterećivala ni koliko ima, ni da li će ga biti, jednostavno sam se sve vreme trudila da budem što mirnija, kako bebac ne bi osetio moju nervozu, i stvarno sam ponosna na sebe.   

Četvrti dan mi izvadili dren, boli baš, al jako kratko traje, srećom. Tad me opet previli. Ojed katastrofa. Moja dr popodne to primeti, i šlogne se, i pozove sestru da mi to srede. Stavili mi papirni flaster, al samo sa donje strane, sa gornje ostalo slobodno, kako bi koža disala. Vrlo brzo mi je već bilo lakše. Dr me obilazila svaki put kad je dežurala, pa i po više puta, plus je zvala telefonom da pita kako sam, onda kad nije radila. Oduševljena sam njenim radom i pristupom.  

Nakon što mi je dren izvadjen, uspela sam da obavim tešku nuždu, i tu je već sve opet mnogo lakše. Kad se izvadi dren, odmah se mnogo mnogo mnogo lakše hoda. Popodne mi je drugarica donela kafu, onda sam još jednom uspela otići, i to bez ikakvih problema u toalet. Čim sam izašla u wc, i uspotavio se rad creva, odmah je gorušica prestala, hvaljen Isus.  

Sledeći dan opet išla u toalet i posle je sve lakše i lakše, rapidan je napredak iz dana u dan, s tim što tog trećeg svaka žena malo stagnira u oporavku, mene su ledja tada zabolela od izmazanja baš i onako, valjda još uvek si sav nikakav.

Svaki dan dobijam iste injekcije. Treći dan je bila endokrinolog, korigovala mi terapiju, mada sam ja to i bez nje već sama bila uradila.

Hematolog se pojavila petog dana, rekla da ću primati 6 nedelja nakon porodjaja kleksan, i to prvu nedelju od 0.4, a pet nedelja dozu od 0,2.

Šestog dana se pojavila dr sa transfuzije i hematologije, o kojoj sam vam već pisala, da vidi kako sam, i da mi čestita, i naravno da mi je naterala suze na oči. Bila sam baš oduševljena.

Plakala sam malo i kad mi je rodjeni poslao sliku nameštenog kreveca, kum i kuma mu pomogli i da prečisti i da namesti sve, svaka im čast, s obzirom da su kumovi roditelji slavili, i da je on bio rastrzan na dve strane. Pravi su prijatelji, i mnogo ih volim.

Plakala sam malo i kad mi je snajka poslala slike stvarčica za bebu što je moja mama kupila! O radosti!

Svaki dan sam išla da obilazim bebca, sa Rodjenim, posete su od 10 do 12h, svaki dan, i svako od roditelja ostaje po par minuta, dr kaže kakvo je stanje i to je to.

Jedna sestra, komšinica iz zgrade, uvela me kod bebe i dva puta uveče na malo duže, i dala mi da ga pomazim!  On je svakim danom bivao bolje. Prvo mu je smanjivan kiseonik, da bi ga skroz isključili, sunčali su ga zbog žutice svaki dan, i u petak je konačno skinut sa infuzije, što je meni bilo veliko olakšanje kad sam krenula kući. Toliko sam se toj informaciji obradovala, da nisam ni plakala kad sam krenula kući, znajući da će i on vrlo brzo biti u našem zagrljaju.

Sedmi dan vade konce, to malo boli, više je onako neprijatno. Ja sam imala šest kopčica i rez mi je jako nisko i baš je tanak, horizontalan. Moći će bikini da se nosi!  Ostalo mi je par strija na stomaku, i na grudima, iako mi grudi uopšte nisu porasle posebno. Gledam žene tamo, to se oteglo, sunašce li ti, treba samo taj teret na ledjima izdržati, potamnele im areole, te imaju ili nemaju bradavice, a kod mene to sve simbolično malo veće, areole iste, bradavice mi sitne, al mi sestra reče da su već formirane, kad je videla kako izgledaju nakon muže!  

Dakle, sve u svemu, za mesec dana kontrola kod dr koja me je porodila, da se vidi stanje i imanje, kao i kontrola kod endokrinologa.

Žene tamo pričaju, šta mi je ovo trebalo, neću više, bla bla bla, a ja razmišljam, ma opet bih sve ja ovo! Dr mi, prilikom polaska kući, poželela da se uskoro vidimo i da trudnoća bude iz prirodnih radova, e to bih najviše volela, rekoh joj!

Ne rekoh i da su me drugi dan spucale emocije, kad sam uključila telefon i čitala divne poruke od rodbine i prijatelja!. Rodjeni je pravio žurku u kafani, sa tamburašima, svi kažu da je bilo fenomenalno, ne sumnjam. Jetrva mi slala poruku tipa: Bogu hvala da ja nisam u porodilištu, da se veselim zbog nekoga, a ja razmišljam, Bogu hvala kad sam ja u porodilištu, pa se drugi zbog mene vesele! 

Najveća zamerka u celoj priči jeste radijator koji mi nije radio u sobi uopšte, iako su sestre svaki dan zvale, svedok sam bila, jer mi je soba bila odmah preko puta njihovog pulta, a dok sam skontala da mi Rodjeni može doneti radijator, već sam bila ukočena i nauzeta zimom. Sad me vrat više boli nego rana. Jbga.

Sa sestrama sam imala odličnu saradnju, te jedna operisala štitnu, pa sa njom o tome, te drugoj brat nema dece, pa se ona oduševila šta sam joj sve ispričala, te jedna komšinica, te druga prijateljica od moje drugarice, ma kad se tu počnu nameštati situacije, to je stvarno neverovatno. Baš sam rekla, kad ne ide, ne ide, al kad krene, sve se složi kako treba, jes da ja nisam mogla verovati, al eto, baš je tako. Samo je bitno da se saradjuje i da se ne zakera, onda sestre budu ekstra i pre ti svašta učine.

Što se tiče pronizona, u mom slučaju su svi rekli da je to najbolja stvar i da je beba zato tako zrela u toj nedelji. Prilikom anestezije su mi dali urbazon zbog pronizona, ako se dobro sećam.

Nadam se da ću ovim mojim iskustvom bar nekome pomoći da vidi kako je proći kroz carski rez.

Biksiiiiii,    Vidim kroz pisanje ovog fantasticnog dogadjaja da ti je bilo hladno. Hehehheh to je isto cega se i ja secam. Samo sam carape navlacila. Uhvati me kontrakcija ja se sginji izuvaj carape brzo pod topao tush. Zavrshim pod tush , opet savijanje da obrishem stopala i navlaci carape. Drzhali nas u predbox-u a bio ledeni novembar. Mi onako u tankim spavacicama i onim plasticnim papucama.Nisu nam dali da obucemo i obujemo nashe , shto smo poneli od kuce.

Fenomenalno se sve izdeshavalo Biksi sa vama. Svaka cast!   

Duso moja, hvala Bogu da je sve dobro proslo, da si kod kuce i da cupavac mili uskoro dolazi. Samo da ti kazem da si ekspert da me raspekmezis totalno!
Ljubim te u cupka!

Božanstvena ti si naš heroj i           

Bravo za sve nazochne Biljane      , a naravno, najvishe za tebe   Kako si vjerno opisala, bila sam nervozna ispochetka, k'o da ne znam ishod.    U sred priche sam pozhelila da chitam sa laptopa, da ga nosim na skaline i isplachem se sa Rodjenim, pogubljenim tajom, roditeljem.   
Sin vam je bash vash, pozhurio, pa prvo nogom napolje, tztztztz, ljubim ga tako nestashnog.
Pazi vrat, pomazhu li shalovi, jel' prija toplina? Ovde imaju neke kreme za ukochenost, ne mora preko recepta, pogledat cu mozhe li za dojilje, hocesh da ti poshaljem? Obavezno javi ako ishta treba!
  

Zeza me net ,pa ću kratko.Probaj da femom za kosu greješ ukočeno mesto i uvo.Meni pomaže.Ja tako i sinuse sređujem.naravno,posle ove seanse nema napolje na ladnoću.
Cmok,grl,ljub

Ili što sam ja nedavno činila: namazala veliki deo glave, vrata, ruku i leđa (pa se umotala u veliku maramu), "konjskom mašću". Odnosno običnim hladnim gelom sa Kapseicinom (ljutinom iz paprike). Predivno greje, i kad se ujutru probudiš, sve je kao rukom odnešeno.

Biljance, drago mi je da placem od srece citajuci tvoj dnevnik, ljubim vas   

Bixi, i mi smo se smejali ali i pustili po koju suzu radosnicu! Rodjeni koji place na stepenicama od srece, jer ne moze da veruje da je postao tata, pa sva ljubaznost svih na klinici... pa sva familija kao podrska, pa zurkica na kojoj ti nisi... ma sve nas je pogodilo!

Neka si ti dobro, kuci, da postavis sve na svoje mesto pre nego sinak dodje kuci, da se jos malkice isplaces od srece, pa ce i on za koji dan, da uzivate u ljubavi, mazenju, sikanju.... da uzivate zajedno vas troje, sad kao prosirena familija!     

Bravo i za upornost, izmlazavanje, mlekce!      
Ma, ti si moj idol, ali stvarno! Smirena, polako, sa osemhom i zajebancijom i tako sve do cilja!

Drzim fige da sinak dodje sto pre kuci!     

Biksi kako si sve lepo opisala, u dahu sam procitala.
Cupko jeste pozurio, ali bice on ok, jedva cekam da objavite ime, a i on ce brzo kuci sigurna sam.
Sve se to kod tebe brzo dogadjalo mozda je i bolje tako covek nema vremena da puno razmislja.
Rodjenom veliki   

Hvala cice moje! Zagrljaj jedan kolektivni!

Šiz, držim ešarpu na glavi, i primenila sam narodski lek, par kapi iscedjenih od lista čuvarkuće, sa jednom kapljicom maslinovog ulja, nakapala u uvce, zamotala i nadam se boljoj situaciji. Hvala ti u svakom slučaju, ako nešto zatreba, tu si, znam, cimam te!   

Hvala i za ostale savete.

Ćufto, da li sme ta konjska mast, s obzirom da muzem mleko i ostavljam u zamrzivač?!

Inače, danas smo bili kod bekanića mekanića, kako je sladak kad je bez onih cevčica i flastera, prćo prćavi, spavao fino, rezultati mu super, dr nam reče da mu sutra rade eho stomaka, glave i očni pregled, ako sve bude kako treba, prekosutra smo kompletan trojac! Držite nam fige sutra jaaaaakoooooo! Pupak mu još nije otpao. Počeo je da dobija po 20 g dnevno, što je za njega tako malog ok. Sad ima 2500g.

U povratku od njega, sretnemo moju dr koja me porodila. Stanemo (bili u autu), otvorim prozor, zovnem je, koja je to kraljica, pita kako je beka, ja joj kažem da će možda prekosutra kući, ona se zahvaljuje što smo je prepoznali i što smo joj rekli da je beba bolje, zahvaljuje se ona meni na ukazanom poverenju, ej, da ne veruješ, kaže mi, ma svi smo bili pozitivci, sve je divno prošlo, nije kaže ni moglo drugačije, super smo saradjivali kao tim. Ja potvrdih njenu priču i još jednom joj se zahvalih! Divna žena! Posle pričam sa Rodjenim usput, ne možemo čudu da se načudimo što se ona nama zahvaljuje! Pritom joj ni čokoladu nismo odneli, jer znam kako straobalno reaguje na bilo šta kad joj se donese. Sestre na odeljenju smo častili slatkišima, kafom, sokovima, nič spektakularno, al eto, valja se.

Nadam se da popushtaju svi bolovi, ljubim da skroz prodje.   
Pa stvarno taj vash malac fino napreduje (da ne pishem tu ono tvoje slavno "UGK"   ), shto reche dobra Dr., sa takvim timom - ni ne mozhe drugachije.
Navijam da se sve odvija po planu i da se prekosutra vracate svojoj kucici u troje.
        
  

Stiže Čupkoooo

  

Može Biksi.

Joj dusica mala    Drzim fige jako,jako da sutra sve bude ok i da prekosutra mali cupko dodje mami i tati.I da nam se sto pre oporavis,ne sumnjam da ces momentalno ozdraviti cim prcko stigne kucici svojoj...   

Znaci moze konjska iako nisam kobila, nego Šarulja! :)   E neka si me prosvetlila.

Jos malo pa ste kompletni!!!
Navijam da sutra budete svi kuci , da se mazite, njuskate...
Puse od nas!

E da, prije godinu dana se porodila nasa prva komsinica i mi otisli na babine. Nina naravno isla da vidi kako beba klopa, zeni skroz ozbiljna rekla da je krava!
Komsinica se nije ljutila kaze, nikad joj niko na ljepsi nacin nije rekao da je krava.
Tako da razumijemo tvoj novi nadimak. Puse jos jednom!

E Biksi moja draga,pratim ja sva desavanja samo nikako nestignem da pisem.
Bas se radujem sto sve vreme idete po nagornoj liniji.
Jos samo malkice i svo troje u vasem kraljstvu ce te uzivati.
Ljubim sve redom posebno malog cupavca              

biksi, divno za mališu!    
samo uporno sa dojenjem, znaš i sama da teže ide kod porodilja poslije carskog reza. ja imam lijep primjer iz svoje bliže okoline - prve tri sedmice je uz dodjenje išla i dohrana ad mlijekom za svaki obrok. a onda isključivo dojenje. bebać sad ima 9 sedmica. samo budi uporna, sve se može.

Uh, iščitah sve, ponovo mi krenuše suze     
Navijam da bebac sa imenom prekosutra dođe u svoj topli dom    

Mene mama zvala "Simentalka" zbog te pumpice

Samo muzi i pravi zalihe, popice on to dok trepnes!

Daaaaaaaj nam ime, necemo nikom da kazemo

Joj Biksiiii jako sam srecna zbog vas...      Nisam bila dan na kutku pa sam malo iscitavala.Jedva cekam da bebica dodje kuci.    Ti si jedna divna,jaka zena.Puno te    zelim da sto pre stigne kuci taj mali cupko! Jedva cekam da uzivam citajuci sta se desava kuci.

zoxa ::E da, prije godinu dana se porodila nasa prva komsinica i mi otisli na babine. Nina naravno isla da vidi kako beba klopa,  zeni skroz ozbiljna rekla da je krava!
Komsinica se nije ljutila kaze, nikad joj niko na ljepsi nacin nije rekao da je krava.
Tako da razumijemo tvoj novi nadimak. Puse jos jednom!

Tako mene sad Andrea cudno gleda zasto ja izbacujem s i s u nista joj nije jasno zaboravila kad je ona njupala
A sta kaze Nina za Bjanku jel gleda ?  :)))))


Bixi super za muzu izvestaj isto procitan u dahu ... sve si lepo opisala ...
Super za utorak jedva cekamo da se mirisete svo troje