Genetika

Milkyway ne radi se o tome da je želim da joj kažem ko sam. Apsolutno nemam dilemu u pogledu toga. Ni na kraj pameti mi nije da joj kažem istinu. Moja je samo dilema zna li ona ko sam ja, a ni to se ne bih pitala da naprasno nije počela da reaguje na moje objave. Retko koju propusti. A čak bih i to mogla ignorisati, da nisam bolje obratila pažnju na njene aktivnosti na fb i uvidela da je žena prijatelj samo sa ljudima koje lično poznaje. To je sve. I ja se slažem sa tobom da bi bilo neverovatno da zna, a da može da prećuti, a opet, ništa me ne bi iznenadilo kada je cela ta priča sa poreklom u pitanju.

Nije mi čak ni stalo da održavam kontakt i spremna sam da je obrišem čim taj ''detalj'' nekako saznam. Ovako to me kopka i ja prolongiram postojeće stanje time što joj uzvraćam isto, a pod nadom da ću je tako podstaći da mi se obrati lično.

noja ::Sta simona kaze ?

Evo me

Ali teško je nešto reći na ovu Dacinu priču... Jeste neobično da neko ko ima samo 50 fb prijatelja prihvata nekog sa kojim nema nijednog verovatno zajedničkog prijatelja i ne pita odakle se znate. Ljudi sa malo prijatelja obično to pitaju ili ne prihvate prijateljstvo nekog koga ne poznaju. I ti toliki komentari su neobični, srca... No ja ipak mislim da je najbolje da ostane na fb kontaktu. Možda ćete se na neki način još više zbližiti pa će doći do nekog razgovora a možda i ne. Biološki roditelji postoje izbrisala ih ili ne, i oni su deo tebe, opet htela ili ne htela... Pa eto ako je biološka baba prihvatila prijateljstvo, na neki način joj značiš, u njenim slikama vidiš deo života biološkog oca i njenog, možda je to neka dovoljna veza. Ali ako te sve to uznemirava možda ovaj Nojin savet može da bude primenljiv. Kada bude nekih komentara napišeš biološkoj babi poruku da joj se zahvališ ili već nešto slično pa ćeš videti da li će se razgovor dalje razviti.

Daco,
ja nemam nalog na FB, nemam predstavu kako izgleda komunikacija tamo tako da ne znam kako da te posavetujem osim da budeš strpljiva i sačekaš njen prvi iskorak.
Meni lično (kao usvojena mama) je zanimljiva uopšte ta tvoja potraga. Koliko sam razumela, prvo biološka majka, pa otac zatim baba. Da li svi oni žive blizu tebe, tj. da li živite u istom gradu?
I šta bi se desilo kad bi ti se ta žena obratila i rekla da zna za tebe? Da li tvoja mama zna da si na Fejsu u toj vrsti komunikacije sa biološkom babom?
Izvini što ovoliko pitanja postavljam...ne mogu da dok razmišljam o tvojoj situaciji ne stavim se u ulogu tvoje mame (jer mi je ona logično najbliža) i kako bih reagovala... Zaista intenzivno razmišljam, preispitujem se.

Struzo stvar je čiste dostupnosti. Prosto savremene tehnologije nam to omogućavaju. Da ne postoji nešto poput toga, svakako da se ne bih bakćala tim stvarima. Ali kada znam da samo jedno ukucano ime i prezime i jedan klik dovodi do te osobe, onda je prosto u ljudskoj prirodi da to i vidi ( bar govorim za ovaj konretan slučaj ).Posebno ako uzmemo u obzir da sam 20 i kusur godina bila ''slepa'' za sve njih. Ovako puno toga sam korisnog saznala za sebe ( ne u smislu familijarnih tračeva ili bilo kakvih podataka, već mogu videti kakav je soj ljudi u pitanju ).
Žive svi oni na 40 km od mene, s tim što ja svakako planiram posao u Bg-u, te čim ga i nađem planiram tu da se selim, nemam nameru putovati, kao što jesam u studentskim danima. Ali nije stvar u tome. I na Marsu da žive, pogledala bih kada mi je već na izvolte i dostupno.
Ništa se ne bi desilo kada bi mi se obratila i rekla. Saslušala bih i to je to, ali ne bih se dalje u nešto upuštala, jer mi je ona ipak sporedan lik. Mama naravno ne zna, moraš uzeti u obzir da ja sebe smatram svojim čovekom i da u ovim godinama ne ispovedam mami svaki korak u životu, da ne govorim i to da je ovo ipak duboko moja lična stvar i da ne želim nju da mešam posebno ne za gluposti i sitnice,  a ja komunikaciju sa ovom ženom nemam, barem ne u klasičnom smilslu. Ovo je sve posredno i površno.

Simona ::

noja ::Sta simona kaze ?

Evo me

Ali teško je nešto reći na ovu Dacinu priču... Jeste neobično da neko ko ima samo 50 fb prijatelja prihvata nekog sa kojim nema nijednog verovatno zajedničkog prijatelja i ne pita odakle se znate. Ljudi sa malo prijatelja obično to pitaju ili ne prihvate prijateljstvo nekog koga ne poznaju. I ti toliki komentari su neobični, srca... No ja ipak mislim da je najbolje da ostane na fb kontaktu. Možda ćete se na neki način još više zbližiti pa će doći do nekog razgovora a možda i ne. Biološki roditelji postoje izbrisala ih ili ne, i oni su deo tebe, opet htela ili ne htela... Pa eto ako je biološka baba prihvatila prijateljstvo, na neki način joj značiš, u njenim slikama vidiš deo života biološkog oca i njenog, možda je to neka dovoljna veza. Ali ako te sve to uznemirava možda ovaj Nojin savet može da bude primenljiv. Kada bude nekih komentara napišeš biološkoj babi poruku da joj se zahvališ ili već nešto slično pa ćeš videti da li će se razgovor dalje razviti.

Ubola si srž. Neobično je što me je prihvatila. Još neobičnije što je samoinicijativno razvila tu posrednu nazovi komunikaciju ,  a da se još nije pitala: a odakle ova devojka mene zna. Ja prva na fb držim ljude koje lično znam i ako me doda neko kog ne znam ili pitam da li se znamo ili ignorišem.Mene smao uznemirava to da li ona zna ili ne, ništa dalje od toga. Inače dovoljno sam videla i koliko god ja želela da virtuelno nestanem, nekako me zadrži posredno tim putem i tako se ja vrtim u krug.

Daco,
razumem tvoju radoznalost...
Prosto si me podstakla na razna razmišljanja... Priče o poreklu su razne, kao i sojevi ljudi i šta bi se uopšte moglo saznati zato bih ipak volela da u tako detaljnoj potrazi moja deca ne budu sami ili bar da znaju da u bilo kom trenutku mogu da računaju na mene i moju podršku (nebitno koliko stari i samostalni bili).

To je zato što ti imaš takav stav od početka, koji ja apsolutno podržavam. Ali u mom slučaju mešanje majke sa ovim bi bilo van pameti. Osnovno sam joj rekla, sve van toga je apsolutno nepotrebno. Ništa dobro ne bi donelo.Inače vrlo rado bih joj rekla kada bi ona imala tako blagonaklon stav kao vi, ali dobila bih osudu, a ne podršku.

Daca88 ::Milkyway ne radi se o tome da je želim da joj kažem ko sam. Apsolutno nemam dilemu u pogledu toga. Ni na kraj pameti mi nije da joj kažem istinu. Moja je samo dilema zna li ona ko sam ja, a ni to se ne bih pitala da naprasno nije počela da reaguje na moje objave. Retko koju propusti. A čak bih i to mogla ignorisati, da nisam bolje obratila pažnju na njene aktivnosti na fb i uvidela da je žena prijatelj samo sa ljudima koje lično poznaje. To je sve. I ja se slažem sa tobom da bi bilo neverovatno da zna, a da može da prećuti, a opet, ništa me ne bi iznenadilo kada je cela ta priča sa poreklom u pitanju.

Nije mi čak ni stalo da održavam kontakt i spremna sam da je obrišem čim taj ''detalj'' nekako saznam. Ovako to me kopka i ja prolongiram postojeće stanje time što joj uzvraćam isto, a pod nadom da ću je tako podstaći da mi se obrati lično.

Ne volim ovako da seciram postove, ali mi ovo nije jasno. Šta bi joj rekla ako bi ti se obratila, a ispostavi se da ne zna istinu?

I ja razumem radoznalost... Ne bih ni ja izdržala da ne guglujem i ne čeprkam. Ne znam da li bih pokušala da stupim u kontakt, makar i preko fb. Mislim da ne bih. Bojala bih se dokle bi to moglo da ode ako ne želim dalji kontakt i samo me radoznalost vuče. Ali ja sam i inače satkana od opreza pa i nisam neki reper.

Al ta mi žena nikako nije jasna.

Apsolutno ništa. Izvinula bih se na eventualnom uznemiravanju i izbrisala je iz prijatelja, jer mi ne treba nikakvo dublje ulaženje u to. Ista posledica bi bila i da kaže da zna.
Još mi se nije desilo da iko koje mog srodstva samnom komunicira prijateljski ili sa nekim željama, a da je u isto vreme savršeno svestan ko sam. E zato je meni čudna b-baba. Dakle ponašanje ukazuje da možda ima nečega, ali njeno ćutanje ipak i da ne mora da znači i da samo opipava ko sam i da li eventualno ugrožavam njih. Znači nemam ja romantične zamisli. Već čista zbunjenost. I sve što želim je da saznam da li ona zna, ni gram iznad toga me ne zanima. Šta misli o meni, da li bi htela nešto samnom, nevažno. Ona je u mojoj glavi po nekom biološkom redosledu tek na 7 mestu i bilo kakav kontkat s njom mi ne znači. Ali me kopka, kad se već uhvatila za mene ( istina ja jesam poslala zahtev, ali mogla je ignorisati, a ako je već prihvatila mogla je isto tako ignorisati kao što sam ja, a ako se već pak upustila u neku površnu priču, neshvatljivo mi je da žena makar ne pita, ako već ne zna, ili kaže - ako zna.).

Baba zbun :)
Mozda neko drugi " barata " njenim nalogom unuk i sl ...
moja mama ima toliko god a ona pojma nema ni sta je fb mada moje koleginice dosta koriste bas tako da bi se povezale sa nekim ko nije u sr ...odosmo u off
Mozda tema da se zove bioloski rodjaci i sl

Ma kakvi žena je vrlo prosvećena i obrazovana, sigurna sam da ona koristi lično nalog.

Daca88 ::...
Još mi se nije desilo da iko koje mog srodstva samnom komunicira prijateljski ili sa nekim željama, a da je u isto vreme savršeno svestan ko sam. E zato je meni čudna b-baba. Dakle ponašanje ukazuje da možda ima nečega, ali njeno ćutanje ipak i da ne mora da znači i da samo opipava ko sam i da li eventualno ugrožavam njih. ...

Razmišljala sam o ovom razlogu već pre nego što si napisala.

Tvoje iskustvo susreta sa biološkim roditeljima je i u tome bilo dragoceno za nas. Usvojeni roditelji mislim da ponekad imaju bespotrebnu sliku bioloških roditelja kao nekog ko jedva čeka da susretne našu decu, žive za to a ostali život im je stao, u medjuvremenu pretražuju forume da vide da mi slučajno nešto ne pišemo. Napisah nešto slično i na drugom topicu. Ustvari naš problem može biti sasvim suprotne prirode, da će naše dete/deca biti povredeno/i susretom sa ljudima potpuno nezainteresovanim za njega/njih ili da će čak susret i odbiti.

Skoro sam čitala knjigu koja predstavlja istinito iskustvo neurologa koji je sedam dana proveo u komi. Suština knjige nema veze sa ovom našom tematikom ali sporedna priča ima. Taj čovek je usvojen i da bismo shvatili to iskustvo koje je on imao dok je ležao u komi (njegova duša je dospela u neki drugi svet) on opisuje svoj život. On je imao sjajnu usvojenu porodicu, ostvario je i sam divnu porodicu, ima ženu, decu, jako je uspešan u svom poslu... Medjutim kada je pokušao da ostvari odnos sa biološkom porodicom oni su prvi put odbili (kasnije su ipak ostvarili kontakt). Saznanje da je nevoljen, neželjen, da ni sada ne žele da ga vide toliko je njega potreslo da je bio u poslovnoj i svakoj drugoj krizi sedam godina (do uspostavljanja kontakta sa biološkom porodicom). Ono što je mene iznenadilo je dubina i trajanje te krize. I pogotovo što se radi o zreloj, uspešnoj, čini mi se zadovoljnoj osobi na svim planovima... A opet ta karika koja je falila mu je nanela toliku bol i dovela do jedne takve dugogodišnje krize...

Kod tebe nekako je iskustvo bilo pozitivnije, biološki roditelji su prihvatili susret, upoznali ste se, porazgovarali ali nije bilo želje za daljim susretima valjda što imaju izgradjene sadašnje svoje živote (izvinjavam se ako sam nešto pogrešno rekla ali tako sam nekako doživela iz tvog pisanja). Biološka baba je prva koja je pokazala naklonost, želju da komunicira sa tobom i zato te je zaintrigirala. Ako je sudeći po ovoj knjizi proces prihvatanja odnosa sa biološkim roditeljima je nešto što može da traje dugo vremena i to nezavisno od toga da li su oni fizički prisutni ili nisu. Zato sam mislila da ništa ne postižeš izbacivanjem biološke babe iz fb prijatelja. Naprotiv njeno bar površno prisustvo može dovesti do nekog razumevanja situacije bar biološkog oca. A svakako vremenom bili prisutni ili ne ti ćeš verovatno doći do onog stepena kad ih na neki način razumeš, ne pomisliš na njih sa ogorčenjem, imaš neki svoj mir i vezano za njih, i vezano za usvojene roditelje, za ceo tvoj put. Mi smo i u školi roditeljstva učili da je usvajanje proces koji traje celog života. Tako da smo i mi sa našom decom tek započeli taj put a na njemu ko zna šta nas sve čeka...

Kakva su iskustva drugih usvojenih osoba sa kojima se družiš vezano za susrete sa biološkim roditeljima i srodnicima?

Da, Simona je je nekako uspela da formuliše ono što meni nije uspelo ili se nisam usudila da napišem. Daco, koliko god baba bila nebitna, TI si se njoj posredno obratila, jer te nešto kopka. I eto neke babine reakcije, iako nije sasvim jasna. Pokušavam da se stavim u tvoju kožu i mogu samo da kažem da razumem. I radoznalost, i to što si stupila u kontakt, i zbunjenost reakcijom; ne razumem babu i njene poteze. Ali to nije ni bitno. Bitno je da tebi očigledno treba neki jasan signal od nje kako bi mogla da zaključiš i to poglavlje i, da se poslužim jezikom iz holivudskih filmova , kreneš dalje, bez ogorčenja ili tuge ili čega god (znam da nisi ni ogorčena ni tužna, ne znam koje je tačno osećanje u pitanju).
A da možda ipak upitaš babu da li zna sa kim komunicira. Ako zna, super, baš mi je milo i drago što smo se upoznale, ako ne, izvinite gospođo što sam vas uznemirila, pomešala sam Vas sa nekim i gotovo. Da li bi ti i ovaj drugi scenarijo stvarno bio dovoljan da staviš tačku na babu i celu tu priču?

Daco po onome sto si napisala moglo bi da se zakljuci da ona ipak zna ko si ti (ima malo prijatelja na fb, i odjednom joj zahtev posalje neka tamo devojka i ona ga prihvati) ili se nada da bi to mogla biti ti. Kao sto si ti to uradila iz radoznalosti, verujem da je i ona isto tako, cak mislim da se isto i osecate sto se ove situacije tice. Tebi je njenim prihvatanjem za prijatelja data mogucnost da pogledas na njenom profilu kako si sama rekla porodicne fotografije, traceve i sve ostalo, a isto je verujem i sa njene strane. Sama kazes da ne zelis nikakvu dalju komunikaciju osim saznanja da li ona zna ko si ili ne, komunikacija je vec ostvarena samim zahtevom za prijateljstvom. Po meni ako vec zelis da saznas zna li ona ili ne, licno nikada ne bih krenula sa pitanjem zna li ona ko si ti (jer mislim da ne zna, a na osnovi svega navedenog i sama bi te pitala pre prihvatanja prijateljstva), nego neobavezno preko komentara ispod slika ili nekih objava i vremenom to obicno predje na cet,a tu se vec moze svasta pitati.

Simona ::

Razmišljala sam o ovom razlogu već pre nego što si napisala.

Tvoje iskustvo susreta sa biološkim roditeljima je i u tome bilo dragoceno za nas. Usvojeni roditelji mislim da ponekad imaju bespotrebnu sliku bioloških roditelja kao nekog ko jedva čeka da susretne našu decu, žive za to a ostali život im je stao, u medjuvremenu pretražuju forume da vide da mi slučajno nešto ne pišemo. Napisah nešto slično i na drugom topicu. Ustvari naš problem može biti sasvim suprotne prirode, da će naše dete/deca biti povredeno/i susretom sa ljudima potpuno nezainteresovanim za njega/njih ili da će čak susret i odbiti.

Skoro sam čitala knjigu koja predstavlja istinito iskustvo neurologa koji je sedam dana proveo u komi. Suština knjige nema veze sa ovom našom tematikom ali sporedna priča ima. Taj čovek je usvojen i da bismo shvatili to iskustvo koje je on imao dok je ležao u komi (njegova duša je dospela u neki drugi svet) on opisuje svoj život. On je imao sjajnu usvojenu porodicu, ostvario je i sam divnu porodicu, ima ženu, decu, jako je uspešan u svom poslu... Medjutim kada je pokušao da ostvari odnos sa biološkom porodicom oni su prvi put odbili (kasnije su ipak ostvarili kontakt). Saznanje da je nevoljen, neželjen, da ni sada ne žele da ga vide toliko je njega potreslo da je bio u poslovnoj i svakoj drugoj krizi sedam godina (do uspostavljanja kontakta sa biološkom porodicom). Ono što je mene iznenadilo je dubina i trajanje te krize. I pogotovo što se radi o zreloj, uspešnoj, čini mi se zadovoljnoj osobi na svim planovima... A opet ta karika koja je falila mu je nanela toliku bol i dovela do jedne takve dugogodišnje krize...  

Kod tebe nekako je iskustvo bilo pozitivnije, biološki roditelji su prihvatili susret, upoznali ste se, porazgovarali ali nije bilo želje za daljim susretima valjda što imaju izgradjene sadašnje svoje živote (izvinjavam se ako sam nešto pogrešno rekla ali tako sam nekako doživela iz tvog pisanja). Biološka baba je prva koja je pokazala naklonost, želju da komunicira sa tobom i zato te je zaintrigirala. Ako je sudeći po ovoj knjizi proces prihvatanja odnosa sa biološkim roditeljima je nešto što može da traje dugo vremena i to nezavisno od toga da li su oni fizički prisutni ili nisu. Zato sam mislila da ništa ne postižeš izbacivanjem biološke babe iz fb prijatelja. Naprotiv njeno bar površno prisustvo može dovesti do nekog razumevanja situacije bar biološkog oca. A svakako vremenom bili prisutni ili ne ti ćeš verovatno doći do onog stepena kad ih na neki način razumeš, ne pomisliš na njih sa ogorčenjem, imaš neki svoj mir i vezano za njih, i vezano za usvojene roditelje, za ceo tvoj put. Mi smo i u školi roditeljstva učili da je usvajanje proces koji traje celog života. Tako da smo i mi sa našom decom tek započeli taj put a na njemu ko zna šta nas sve čeka...

Kakva su iskustva drugih usvojenih osoba sa kojima se družiš vezano za susrete sa biološkim roditeljima i srodnicima?

Što se tiče tvog prvog pasusa...Apsolutno pogrešno preptostavljate da b-rodteilji jedva dočekaju susret. Skoro 100 % sam sigurna ( ajde vrlo mali procenat da ostavim za tu mogućnost ) da većina to ne želii i da bi zbriše. Još nisma čula za pozitivan slučaj te vrste. Moj slučaj nije pokazao da su želeli, već sam ima maltene banula. Da sam se ja recimo b-majci najavila hiljadu posto bi žena odbila, što je i sama rekla da ona ovo nije želela. Slično je i sa b-ocem. Njegovi razlozi pristanka su, zaključila sam, samo zato što je nešto savesniji od nje, ali na duže staze isti je kao ona u pogledu prema meni.

Što se tiče tvog opisa..Kriza postoji. Ogromna i duboka. I dugotrajna. Najviše u domenu toga što sam ipak neprihvaćena pre svega kao čovek. Zasmetalo mi je jako što je apsolutno odbijena mogućnost da recimo upoznam braće i sestre. Ma ne da se upoznamo, već da se nekom kaže da postojim. To znaju za sad samo dve osobe ( babu da izuzmemo sad ). I rade sve da se tako ostane. Ja to vidim na posredne načine. Prilično je bolno, bez obzira da li želiš kontakt ili ne.

Moguće je da si u pravu da izbacvanjem nje ne bih ništa postigla. Nego, eto mislila sma manje će me kopkati, manje energije oduzimati. Ali moguće je da se to ne bi promenilo njenim brisanjem.

I ono što je bitno da naglasim za vas kao usvojioce...Naše potrage i sve što proizilazi iz njih zaista nema nikakve veze sa vama. Ne trebate se eventualno osećati ugroženo. Ništa ne menja osećanja dece prema vama, bez obzira da li oni ostvarili kontakt sa b-rodteiljima ili ne. Stvarno su za nas to potpuno dve odvojene stvari i mi ih ne mešamo.

Daco to što ti je odbijena mogućnost da se upoznaš sa braćom i sestrama nema apsolutno nikakve veze sa tobom. To ima veze samo sa činjenicom da su oni svoju decu lagali ceo život i zato se taj kontakt sprečava. Da su oni bili iskreni prema deci, veruj mi bilo bi skroz drugačije. Zato ti ponavljam da to nema nikakve veze sa tobom, i prihvatanja tebe nego samo sa činjenicom da li bi tvoja biološka braća i sestre saznali da ih je majka na primer lagala ceo život i nije im rekla jednu tako bitnu stvar, kao što je činjenica da imaju sestru za koju ne znaju.

milkyway ::Da, Simona je je nekako uspela da formuliše ono što meni nije uspelo ili se nisam usudila da napišem. Daco, koliko god baba bila nebitna, TI si se njoj posredno obratila, jer te nešto kopka. I eto neke babine reakcije, iako nije sasvim jasna. Pokušavam da se stavim u tvoju kožu i mogu samo da kažem da razumem. I radoznalost, i to što si stupila u kontakt, i zbunjenost reakcijom; ne razumem babu i njene poteze. Ali to nije ni bitno. Bitno je da tebi očigledno treba neki jasan signal od nje kako bi mogla da zaključiš i to poglavlje i, da se poslužim jezikom iz holivudskih filmova , kreneš dalje, bez ogorčenja ili tuge ili čega god (znam da nisi ni ogorčena ni tužna, ne znam koje je tačno osećanje u pitanju).
A da možda ipak upitaš babu da li zna sa kim komunicira. Ako zna, super, baš mi je milo i drago što smo se upoznale, ako ne, izvinite gospođo što sam vas uznemirila, pomešala sam Vas sa nekim i gotovo. Da li bi ti i ovaj drugi scenarijo stvarno bio dovoljan da staviš tačku na babu i celu tu priču?

Signal koji je meni potreban je da neko nema problem sa mojim postojanjem i da se ponaša ljudski, a ne da beži. Nit ujedam, nit sam divljak. Nit ikog napadam i provociram, pa da to razumem. Otud moja frapiranost babom. Ako oan žena zna to bi zaista bila neverovatna novost da je bar neko ( doduše posredno ) komunicirao normalno samnom. Ipak, ni to ne zadovoljava u potpunosti, jer ako zna, a ćuti, meni govori da je kukavičluk još jednom pobedio i otud ta moja uverenost da ću je izbrisati znala ona ili ne. Jer meni je stvarno truo ukus da uvek ja prva nešto započinjem, uvek ja kalkulišem, vodim računa, a majku mu, najmlađa sam i za razlikuod svih njih u najtežem sam položaju. Za pormenu moglo bi i suprotno biti. No, pošto se to neće desiti, onda ću verovatno ja.

JocY ::Daco to što ti je odbijena mogućnost da se upoznaš sa braćom i sestrama nema apsolutno nikakve veze sa tobom. To ima veze samo sa činjenicom da su oni svoju decu lagali ceo život i zato se taj kontakt sprečava. Da su oni bili iskreni prema deci, veruj mi bilo bi skroz drugačije. Zato ti ponavljam da to nema nikakve veze sa tobom, i prihvatanja tebe nego samo sa činjenicom da li bi tvoja biološka braća i sestre saznali da ih je majka na primer lagala ceo život i nije im rekla jednu tako bitnu stvar, kao što je činjenica da imaju sestru za koju ne znaju.

JocY ima istine u tome što kažeš, ali mene to nimalo ne teši. Osim toga da je isključivo to razlog, trudili bi se samnom da imaju kontakt, bez mešanja dece. Pošto to nije slučaj, iz mog ugla, ni Dunav ni Sava ih ne pere, već su im još jendom u životu lične potrebe i zadnjice bitnije od mene. Nije da sam im ja neki faktor u životu, ali ono...Malo je teško svariti.

Nemoj da mislis da ih branim to nikako, samo kažem da je to razlog da se njima ne kaže da ti postojiš. To je čist sebičluk sa njihove strane (ne htedoh da kažem u prethodnom postu ovu reč da ne bih zvučala suviše oštro). A taj sebičluk povlači i drugi stvar, da ne održavaju oni kontakt sa tobom, i opet to nema nikakve veze sa tobom, samo sa njima.

Kažem, objektivno si u pravu. Znam da ih ne braniš, to jeste činjenica. Problem je što mi na subjektivnom nivou takvo opravdanje ne znači niti mi olakšava.  

Daco,
sećam se kad si nam ispričala priču o susretu sa b-majkom i b-ocem da si rekla da si sa tim poglavljem završila , u smislu srela si ih, upoznala, uverila ko su šta su i to je to, život se nastavlja dalje. Sad kad čitam tvoje prethodne postove, priče o kontaktu, kontaktu sa braćom i sestrama, oseća se gorčina... I sama je pominješ. I šta bi se desilo da upoznaš braću i sestru? Želela bih da ih upoznaš kao b-majku i b-ocu i to je to? Ili ipak nešto više?
Ja sve nekako mislim da uzrok ove tvoje detaljne potrage i osećanja koja je prate delom čuči i u odnosu sa tvojom mamom, možda i porodicom, familijom....možda grešim. Pokušavam da zamislim moju decu na tvom mestu. Oni su obožavani od strane (glupo naglašavati mene i mm), deda, baba, tetki, njihove braće i sestara.... Ja ih snažim, da budu samopouzdani, sigurni...vole da provode vreme sa širom porodicom, da prespavaju kod baba i deda.... Šta želim reći...volela bih da kad budu, ako budu krenuli u potrage imaju i dalje taj osećaj snage, samopouzdanja, ta "leđa" koja činimo svi mi. Njihove priče nisu sjajne. Najverovatnije im se niko od bioloških neće obradovati ali volela da ih to ne oslabi, ne rani....

Nije uzrok sa mamom ili familijom. Zato u ranijem postu rekoh da ne upadate u zamku i mislite da ima veze sa vama kao usvojiteljima. Zaista nema. Da ima, rekla bih vam otvoreno bez problema.Ovo je prosto onaj deo naše ličnosti koji prevazilazi , da tako kažem, jurisdikciju usvojenih roditelja. Verovatno me ne shvatate kako ja to mislim, ali ne zameram. Ipak je vaša pozicija drugačija.

Pitaš me za braću i sestre...Poenta je da ti nije data prilika i da se to krije. Hipotetički, da su rekli , a da sama braća i sestre ne prihvataju kontkat ili poznantsvo, ja bih to poptuno normalno prihvatila, čak šta više očekivano. Jer ja i ne očekujem bilo kakve intimnije odnose sa bilo kim da imam.Nemoguće je. Ali smeta ta srž, smeta na nivou osnovne ljudskosti, a ne na nivou b- ćerke ili b- sestre. Zaista mi je teško da ti opišem šta je glavni problem.

Daco,

evo da se nadovežem na Struzzo. Sve što pišeš ja odmah, svesno ili ne, prebacujem na svoje dete... Baš sam juče na nekoj drugoj temi pisala o tome da me ne plaše eventualni kontakti nje i bio-roditelja u smislu uticaja na naš odnos, ali me plaše u smislu njenog doživljaja sebe. I eto, sada u ovoj tvojoj situaciji imam donekle i potvrdu. Šta ti u ovom trenutku ili u budućnosti očekuješ od njih, bio-roditelja, babe, sestara, braće? Da li si možda želela da te prihvate i da budete u nekakvom kontaktu? Ili ti je možda samo trebalo malo više njihovog entuzijazma, oduševljenja? Možda bi ti onda bilo lakše? Koja je situacija koju si ti eventualno priželjkivala? Izvini ako smo opet suviše direktne i bombardujemo me te u ovom trenutku koji ti očigledno i bez naših pitanja ne pada lako...

Vidim da si već odgovorila Struzzo i na pitanja koja mene zanimaju... Odoh, dete se budi...

Ja znam šta vas muči i da to prebacujete na decu, kao mogućnost da i oni nešto slično to dožive i shvate tako.

Kada sam ušla u sve to nisam očekivala ništa, osim nade da su minimum ljudi. Pod ljudi mislim po kvalitetu ličnosti. Trudila sam se da ne sudim o njima na osnovu onoga što su samnom uradili. Bilo mi je bitno da vidim da su dobre osobe ( iako je to širok pojam, ali uglavnom da nisu neki propaliteti, da me ne bude stid da sam nosilac njihovih gena, znate već na šta mislim ). I pored toga htela sam videti da li je njihov čin odbacivnaja bio čin nezrelosti u kombinaciji sa okolnostima ili njihovih karaktera. To je srž mog interesovanja. Ako je ovo prvo, shvaćeno i oprošteno bez problema ( ako se išta tu može praštati ). Ako je ovo drugo, stvar je teža. U mom slučaju, bar kad je ona u pitanju ipak je ovo drugo u pitanju. I tu više za mene nije problem na relaciji b-majka - b -ćerka, več na relaciji čovek - čovek. Dakle na fundamentalnoj stvari koja je meni bila jako bitna, pala je. Nisam ja tražila b-majku da bi mi bila majka ili neka imitacija majke. Imam je već. Već sam htela naći b-majku i sebi pomoći ( i njoj, ako istinski žali, u smislu da je ne mrzim niti bilo šta slično  ) i da je gledam kao normalnu osobu, uglavnom dobru i kvalitetnu ličnost, koja je jednostavno samo sticajem okolnosti donela odluke kakve je donela. Ovako osetila sam se izigranom. Jer nije ona odmah rekla: e ćao , ne zanimaš me. Niti sam ja njoj došla sa pričom da tražim nešto od nje. Odmah sam naglasila da je meni dovoljno da je sad vidim i to je to. Ali, ona je ta bila koja je više puta tražila broj mog telefona i sama ponudila da me upozna sa njenom decom. Meni je to bilo neverovatno. Na kraju sam popustila iz čiste radoznalosti i prosto nisam videla razlog da kažem ne, ako stvarno to misli. I šta se desilo? Žena zbrisala. Slično je bilo i sa b-ocem. Dakle kao ljudi su me izneverili i to je ono što boli.