Blog - Naše priče

Dragi članovi, Kutak je 1.1.2013. proslavio svoj peti rođendan.
U tu čast Kutak je rešio da obraduje i počasti sve one koji dolaze na njegove strane. Meni je izdašan, raznolik i iskreno se nadamo da ćete uživati u konzumiranju.

Naše priče možete konzumirati na
Prijatno!  

Pozivamo one koji žele da upotpune trpezu svojim specijalitetom da nam pišu na forumkutak@gmail.com

Ko može da da doprinos pisanja?
Svako ko je završio sa pričom vto. Oni koji su postali roditelji, usvojitelji ili oni koji više neće ulaziti u vto i oni koji neće imati dece.

Evo nekoliko saveta  
- pre nego počnete da pišete razradite u glavi koncept, ideju
- razmišljajte šta hoćete da postignete ovom pričom, šta je cilj
- prisetite se najbitnijih događaja i emocija
- uvek imajte na umu kome ste priču namenili (oni koji tek ulaze u ovaj problem, oni koji nikad nisu imali niti će imati ovaj problem...
- izbegavajte duge opise tehničkih postupaka (da za svaku vto ispisujete koliko čega ste dobijali u stimulaciji...)
- pokušajte da izbacite frazeologiju
- imajte uvod, razradu i zaključak
- izbegavajte korišćenje imena i prezimena doktora i klinika
- priča neka bude kucana sa š,č,ć,ž,đ...

A sada, pravac u kuhinju!    

Divne su priče... Mada mene svaka podseti i na mene a setim se i priče te Kutanjke, svih dnevnika, čekanja i sl... I potresem se pa ne mogu da čitam dalje... Tako da ih polako iščitavam...

Moj muž će nadam se večeras poslati. Završio je, dao meni da pregledam,ja sam tražila da izmeni par stvari, to će da uradi pa da šalje...

Skoro sve sam procitala, svaka posebna i dirljiva na svoj nacin... bas sam pod utiskom... pitam se odakle vam/nam snage da se pridignemo u pojedinim trenucima i krenemo dalje...
Samo mi medjusobno mozemo da se razumemo...

Videh i da je Snežina priča stavljena!

Uživala sam u svim pričama, al posebno me dotakle priče Orline, Pariz, Lilimar, Viktorijina i Jovanova!

Neki postovi mi se baš urežu u srce kad ih pročitam, te se sećam kad je Lilimar napisala Ljubav je ušetala... sećam se tog njenog posta u dnevniku, i baš mi je drago da ga je i ovde prenela. Sećam se i Parižankine priče iz ordinacije, kako je slušala kako ubijaju jedan novi, tek začeti život, kako me je to pokosilo, jer sam se odmah našla tu, s njom, uh, kako bi meno to tek uživo pokosilo, kad mi se virtuelno urezalo u srce i mozak!
Lepo je čuti i mušku stranu priče, sa dozom humora, koju najvolim, bravo za tatu!
Orlinka me posebno oduševila! Da li što je iz nje poteklo nešto što je do sada skrivala, pa me iznenadila, pa me podsetila na mene, i na neke moje faze, ne znam šta je u pitanju, mnogo mi se svidela njena priča!
Dosta je teških priča, dosta je suza prolivenih, dosta je strahova, nadanja, lutanja, imalo je svega! Divno je što ste podelili deo sebe s nama, što ste nam dali snage da se i dalje borimo i nadamo, i ne odustajemo! I hvala vam na tome!

P.S. Još će mnogo puta biti pročitane ove priče, bar što se mene tiče! Šturi su ovi moji komentari, al treba vremena da se sve ovo slegne, da budem raspoložena za pisanje i komentarisanje, na zamerite, no praštajte!

Biksi

Ih Agata, razbi me na paramparčad! Da obrišem suzice i izbacim uzdah iz sebe, e tako, pa da ti kažem da ti je priča odlična, baš dira u srce i dušu, i kakva trema, bezrazložna je bila! Baš si ti jedna velika duša, da znaš! I to se baš u priči oseća! Blago Ani s tobom!

Tinče, .

Rodiću...čekam s nestrpljenjm tvoju priču,jer-biće najbolja!

Duša moja ! Ljubi mi i !

Jel ima rok za pisanje? Nisam pitala, kako se salju price, pisem u wordu?
Nikako da napisem nesto.

ima rok, zato pisi sto pre i salji. Pisi u Word kako si i pozelela. ne cekaj pa da zbog odlaganja tvoje price nema.

O, Biksi moja sad videh kako si mi i ovde napisala ove lepe reci. Hvala ti!

Zelim ti da uskoro tvoja prica pocne kao moja. (nevezano za grad, naravno)

Agata .

Citamo sve redom,
Dokle je rok ??
ja nisam neki pisac nemogu da se izrazim kroz reci,
vise kao podaci ...

Piši noja, pa kad napišeš

krenuh da citam... krenuh od tuli... preko reda... znala sam dobar deo price, ali sad zaokruzih celinu... dotaklo me mnogo toga... a neke recenice su za ... ma treba svako da ih cuje... neko da dobije snagu da gura dalje, a neko da spusti loptu i shvati sta je vazno u zivotu...
- "Nikad mi niko nije rekao da je neplodnost sama po sebi najveći stres."
-"Sama sebi obećavam da ću biti ponosna vlasnica trudničkog stomaka, u ranim četrdesetim."

I stil ti je odlican Tuli...

Idem sad da se bacim na Orlinu pricu...

Nensi moja,hvala
Svaki, ali svaki dan zahvaljujem Bogu što mi je podario Nikitu.
Ali...
ja sam juče opet osetila užasnu tugu koju je sterilitet ostavio u amanet
Čitala sam nešto, nevezao za neplodnost.....uglavnom glavna junakinja se suočava sa samoćom, pita se da li će joj iko zakucati na vrata, da li će joj reći dobro jutro, dodati šoljicu čaja, dati zagrljaj.......
Uh, još me boli ta njena zapitanost
A, plakala sam ko' kiša........i shvatila da još nisam prebolila svoj sterilitet. Koliko će trebati?
Ipak, mislim da uz Nikitu, mogu SVE.
Eto.......prošlost dugo traje (Dušan Matić)

ocekivala sam i to se potvrdilo da ce me i orlina prica oduseviti...
a mislim da ce jos vise, nekog nepoznatog citaoca koji nije bio u toku dobrog dela ovih desavanja....
moram da izdvojim jedan pasus:

"Ko je imao „sreće“ da mu problem bude rano otkriven i relativno lako rešiv neće možda shvatiti o čemu pišem. Ali ljudi kod kojih nije nadjen problem, bar ne ono što medicina danas poznaje i priznaje, će shvatiti o čemu pričam. Rastave vas na sastavne delove i psihički i fizički, pregledaju uzduž i popreko, uzmu vam ceo mesec i podele na dane i nedelje obaveza ...pregledi, laboratorijske analize, intimni odnosi. I onda vas pošalju kući da uživate. "

Noja i Marija86 su dale doprinos akciji svojim pričama. Njihove priče možete pročitati na našem sajtu

hepi kad ce tvoja prica

Juče sedoh da je završim Otvorim priču, počnem da čitam i posle deset sekundi zatvorim. U svakom slučaju mislim da će uskoro

HappyGirl ::Juče sedoh da je završim Otvorim priču, počnem da čitam i posle deset sekundi zatvorim. U svakom slučaju mislim da će uskoro

HappyGirl ::Juče sedoh da je završim Otvorim priču, počnem da čitam i posle deset sekundi zatvorim. U svakom slučaju mislim da će uskoro

iz tog istog razloga ni ja nisam mogla svoju da prepravim skroz jer odma se rasplacem kad pocnem da citam.zato te potpuno razumem jer su nam price jako teske i emotivne za nas same ali ima koje potresu i ostale sto citaju nasu pricu ,koji znaju od pocetka sta se desava kod nas

Ja en mogu da otvorim price, kaze da stranica nije pronadjena??

Veki1, prebacujem priče na bolji blog i zato se neće videti, dan, dva, tri...

aaaaaaa ok, ja vec rekoh blokirali me