Svaki sedmi par uspe da usvoji dete

uzeto sa bebca.com
Trenutno 725 parova želi da započne postupak za usvajanje dece. Prošle godine usvojeno 106, a trenutno se vodi ”postupak” za 60 dece...

Skoro svaki četvrti mališan ima neki invaliditet, a skoro svako treće je iz romske porodice, pa su male šanse da se ”udovolji zahtevima” većini kandidata.

Želju da prošire svoju porodicu tako što će usvojiti dete trenutno ima 725 parova, ali će u tome uspeti tek svaki sedmi. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, novi dom godišnje nađe stotinak mališana unutar granica Srbije, ali i desetak u inostranstvu. Tako je i 2010. usvojeno 106 mališana, a trenuto se vodi ”pripremni postupak” za 60 dece.

Usvajanje kao poslednja opcija za roditeljstvo
Prema rečima zaposlenih u Sektoru za brigu o porodici Ministarstva rada i socijalne politike, na ovaj se korak najčešće odlučuju partneri stariji od 45 godina, i to uglavnom ”kad iscrpe sve ostale mogućnosti”.
- Usvojiteljske porodice imaju vrlo različite karakteristike po svom poreklu, obrazovanju, profesiji, stambenom i materijalnom statusu, ali njih 95 odsto povezuje ista želja - objašnjava Vukota Vlahović iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku. - A to je da usvoje zdravo dete, što mlađeg uzrasta i njihove nacionalnosti.

Ne može se udovoljiti svim zahtevima
To, međutim, nije uvek moguće. Kako objašnjavaju u ovom ministarstvu, u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja - koji se u Srbiji vodi od 2006. godine i predstavlja bazu podataka o svoj deci i potencijalnim usvojiteljima - skoro svaki četvrti mališan ima neki invaliditet, a skoro svako treće je iz romske porodice, pa su male šanse da se ”udovolji zahtevima” većini kandidata. A, i zakon jasno propisuje da stariji parovi ne mogu da usvoje bebu, jer razlika između njihovih uzrasta ne sme da bude veća od 45 godina.

Interes deteta na prvom mestu
S druge strane, u ovom ministarstvu naglašavaju da je interes deteta uvek na prvom mestu, pa se biraju najbolji usvojitelji. A to ume da potraje i godinama.
- Da bi dete bez roditeljskog staranja bilo usvojeno, ono mora prethodno, po zakonu, da stekne ”opštu podobnost” - dodaje Vlahović. - A to znači da se u odgovarajućem postupku utvrdi da dete ne može trajno da živi sa svojim roditeljima ili srodnicima. Tome, međutim, uglavnom prethode veoma dugi sudski postupci za lišavanje roditelja roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti.

Prednost državljanima Srbije
Parovi sa srpskim državljanstvom uvek imaju prednost u usvajanju, ali se desetak mališana godišnje skući i preko granice. Reč je, bez ikakvih izuzetaka, o deci koja imaju teške zdravstvene probleme, invaliditet, zaostatke u razvoju, pa su parovi iz inostranstva najbolja opcija jer imaju sve mogućnosti da detetu omoguće najbolju negu. U prošloj godini je tako dom izvan Srbije pronašlo 11 mališana, a godinu ranije 15.

sad sam tamo citala i ovo me bas porazilo da samo svaki 7 par uspe da usvoji i po njima ispadne da samo usvojitelji budu stariji a mi sto smo mladji neracunamo se izgleda u tu statistiku a ja koliko nas znam da smo svi mladji i jako ispod te granice.ali kad sam ja prvi put podnosila zahtev pre 2.5 g bilo nas je 600 parova znaci da je pocelo pozitivno razmisljanje oko usvajanja i da se sve vise parova odlucuje za to sto mi je drago

Nina, nadjoh clanak u Politici, gde kazu da se " Za jedno dete, podobno za usvajanje, u Srbiji se trenutno „bori” više od deset potencijalnih usvojitelja."
Procitajte sami:

Na usvajanje deteta čekaju 703 porodice

Da bi dete bilo usvojeno, sud mora da utvrdi da ono ne može da živi sa svojim roditeljima ili srodnicima, što dugo traje


U procesu usvajanja mora se poštovati Konvencija o dečjim pravima (Foto D. Jelen)
„Sram ih bilo, ostavljaju decu, a ja toliko želim bebu”, samo je jedan od komentara čitalaca-parova koji godinama ne mogu da imaju decu, na jučerašnji tekst o deci, ostavljenoj u bolnicama. Većina neostvarenih roditelja spremna je da prođe pravu birokratsku golgotu koja može potrajati i nekoliko godina kako bi držali u naručju željeno dete. Za jedno dete, podobno za usvajanje, u Srbiji se trenutno „bori” više od deset potencijalnih usvojitelja.

Na novu porodicu čeka 60 mališana, a polovina njih je na međunarodnoj listi za usvojenje jer se za njih nisu mogli naći roditelji u Srbiji. Čak 703 porodica željno iščekuje dete, podaci su Ministarstva rada i socijalne politike. Decu žele da usvoje uglavnom bračni i vanbračni parovi, ali i 11 pojedinaca.

U prvoj polovini ove godine, novu porodicu je dobilo 54 mališana, a 2010. godine, usvojeno je 101 dete bez roditeljskoj staranja.

Mnogi se žale da proces usvajanja deteta predugo traje, ali predstavnici ministarstva kažu da je trajanje procedure definisano njenom složenošću jer je usvojenje mera trajne porodične zaštite deteta bez roditeljskog staranja.

– U većini drugih zemalja, ta procedura je sličnog trajanja i usklađena je sa raznim međunarodnim poveljama, između ostalog i sa Konvencijom o dečjim pravima – kaže Vesna Tekić, savetnik u ovom ministarstvu.

Većina usvojiteljskih porodica (95 odsto) želi zdravo dete, što mlađeg uzrasta i sopstvene nacionalnosti. Baš ova činjenica donekle usporava ovaj proces jer je svako treće napušteno dete romske nacionalnosti, a veliki broj njih, ima određene smetnje u razvoju.

U našoj sredini predrasude o ovoj deci i dalje postoje, potvrđuje Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu dece, odojčadi i omladine u Zvečanskoj ulici.

– Sve je manje predrasuda prema deci romske nacionalnosti, ali minimalan je pomak u prihvatanju mališana sa smetnjama u razvoju. Ukoliko postoji i najmanja sumnja u zdravlje deteta u budućnosti, potencijalni usvojitelji se kolebaju – objašnjava naš sagovornik i dodaje da nije lako brinuti se o ovakvoj deci i da je neophodno da država mnogo više pomogne porodicama koje odluče da usvoje mališana sa hendikepom.

Broj napuštene dece je višestruko veći od broja dece pogodne za usvajanje. Da bi dete moglo da stekne novu porodicu nije dovoljno da ga biološki roditelji ostave na ulici, već moraju da budu lišeni roditeljskog prava.

– Da bi dete bez roditeljskog staranja bilo usvojeno, u odgovarajućem postupku mora da se utvrdi da ne može da živi sa svojim roditeljima ili srodnicima. Sudski procesi za lišavanje prava bioloških roditelja neretko dugo traju, pa upravo zbog te činjenice mnoga deca nisu podobna za usvajanje – objašnjava Vesna Tekić.

U centrima za brigu o deci bez roditeljskog staranja prvi put se sreću budući roditelji i dete. Upoznaju se i prilagođavaju jedni drugima. Prvo se sreću u prihvatilištima u kojima dete boravi, potom idu zajedno u šetnju, i na kraju ga usvojitelji odvode kući na određeno vreme.

Neophodno je da budući roditelji još na teoretskoj obuci shvate da je reč o deci sa eventualnim traumama zbog zanemarivanja ili zlostavljanja. Iako svi potencijalni usvojitelji žele što mlađeg mališana, po mogućnosti bebu, po porodičnom zakonu, mlađu decu mogu da usvoje parovi koji imaju najviše 45 godina, a stariji mogu da se brinu o deci starijeg uzrasta.

Dešava se da porodice koje žele decu rade mimo zakona, pa stupaju u kontakt sa majkom deteta koja ih označava usvojiteljima. Ovakve radnje su nezakonite, upozoravaju u ministarstvu, i ne mogu doneti ništa dobro ni potencijalnim usvojiteljima ni detetu.

----------------------------------------------

Zahtev za usvajanje uz 12 dokumenata

Prvi korak prilikom usvojenja deteta je podnošenje zahteva za usvojenje nadležnom Centru za socijalni rad. Uz zahtev, budući roditelji podnose čak 12 javnih isprava na osnovu kojih se utvrđuju njihov identitet, državljanstvo, bračni status, zdravstveno stanje, materijalne i stambene prilike. Svi ovi dokumenti traže se i u drugim zemljama, a kako kažu u nadležnom ministarstvu, procedura usvojenja gotovo jednako dugo traje i u drugim zemljama.

Posle toga, socijalni radnik, psiholog i pedagog, procenjuju opštu podobnost potencijalnih usvojitelja, a ovaj proces može trajati najduže dva meseca. Usvojitelji se obučavaju i pripremaju za svoju buduću ulogu, a potom njihovi podaci ulaze u Jedinstveni lični registar usvojenja. Nakon toga, stručnjaci centara za socijalni rad biraju pogodne porodice za decu. Potencijalnim roditeljima ostaje samo da čekaju i da pokušaju da ne budu strogi prilikom izbora jer su sva deca na kraju krajeva – ista.


Jelena Popadić
objavljeno: 12.08.2011

U centrima za brigu o deci bez roditeljskog staranja prvi put se sreću budući roditelji i dete. Upoznaju se i prilagođavaju jedni drugima. Prvo se sreću u prihvatilištima u kojima dete boravi, potom idu zajedno u šetnju, i na kraju ga usvojitelji odvode kući na određeno vreme.


----------------------------------------------


Posle toga, socijalni radnik, psiholog i pedagog, procenjuju opštu podobnost potencijalnih usvojitelja, a ovaj proces može trajati najduže dva meseca.
objavljeno: 12.08.2011[/quote]
ovo mi nije jasno otkud to da se deca odvode kuci na odredjeno vreme trebalo je da pise na adaptacioni period od najvise 6 meseci jer narod ko nezna zbunice se skroz na to
a i gde kodnas sve bude gotovo za 2 meseca.odnaosno ja sam tako uspela ali sam jednina na ovim stranama koja je u tako malom roku sve uspela da zavrsi i dobije podobnost jer svi ovde cekaju i po godinu dana dok krenu u skolicu

To bi tako trebalo ali u praksi bude drugacije...

Mada sam ja zapazila da Jeca i ja koje smo mozda na forumu najduze cekale podobnost imale smo kasnije srece da decu dobijemo vec na prvom razgovoru :)

Inace mene je ova tema uvek plasila, kad god je vidim mislila sam da nikad necu uspeti da budem taj sedmi par...

Ima nas jos Simona.Moja drugarica je isto dobila cerkicu iz prvog razgovora......

Podstaknuta jednim tel. pozivom nasla sam ovu temu. Statistika je, za parove koji zele da usvoje dete, porazavajuca ali me bas zanima koliko parova koji se odluci na usvajanje stvarno zeli da postane roditelj, a ne da ispuni sebi neke svoje fantazije. Naime, zvali su nas neki poznanici u vezi njihovih prijatelja. Ti njihovi prijatelji imaju po 49 godina, i usli su u proces usvajanja devojcice od 4.5 godine ali devojcicu su posle 10-ak dana vratili, jer zele mladje dete

U soku sam, besna sam i ne znam kako bi vec opisala svoje stanje posle ove informacije. Ko je njima dao podobnost, ko je njih izabrao za potencijalne roditelje devojcice. Ko u svemu gleda interes deteta, pitam se ja....

Maman, ima nas raznih, ali tuga je sto u takvim situacijama samo deca ispastaju ni kriva ni duzna. Taj par po meni, ako su razlog godine deteta a ne nesto drugo, treba skinuti sa liste. A i po zakonu, najveca razlika u godinama je 45, tako da oni mladje dete od 4 godine i ne mogu dobiti.

stvarno nemam reci oni nemisle kako je to detetu traumaticno da se prvo privikne na njih i posle da je opet vrate i kako ce dete sledeci put da odreaguje kod drugih roditelja jer ce imati strah da ce je i oni vratiti.
ja da sam na mesto socijalnog odma bi ih isbrisala sa spiska potencijalnih usvojitelja i nikad im vise nebi dala dete jer oni misle da je dete igracka i kad se zadovojis sa njom da je vratis nazad.oni su sigurno naucili da su sami i sad im je to jako promenulo zivot i ritam i nemogu da svate sta znaci dete

Zao mi je devojcice.

Razlika moze da bude i veca od 45 godina oko odobri ministar.

Nadam se da gore pomenutim neljudima nece dati drugo mladje dete i da ce ih skinuti sa liste. Nina ima pravo kada kaze da oni ne znaju sta znaci imati dete. Ako misle da bi im bilo lakse su dobili mladje dete mislim da se grdno varaju.

Koliko dugo su oni bili na listi potencijalnih usvojitelja?

Pridruzujem se vasim komentarma. Ti ljudi su neodgovorni, nezreli i ne bih da budem na listi cekanja sa njima...

Zalosno je ovo bogami.Takvim ljudima ko je dao podobnost SVAKA MU CAST NA NESTRUCNOSTI.Naravno da ih treba skinuti sa liste i da nikad ne usvoje dete jer takvi neljudi nisu drugo ni zasluzili.To su samozivi ljudi kojima uopste nije stalo do osecanja tog deteta koje samo zeli roditelje i dom i ljubav .Uhhh......

Na zalost ima takvih slucajeva i ja sam cula za jos neke.......

I ja se pridruzujem...

Mada... ja sada pokusavam kad komentarisem da ljudima predstavim i ne bas tako lepu stranu usvajanja tj roditeljstva ili usvajanja kao roditeljstva plus... Nama je danas bio bas tezak dan, nakon ovakvog dana osecam se kao da me je voz pregazio... Meni je usvajanje bio san, znaci ne neki drugi izbor nakon odustajanja od bioloskog roditeljstva nego zaista san... pa opet nakon ovako teskih dana skoro da se zapitam sta mi bi da sanjam takve snove Nije bas, salim se, sveukupno bih opet ovaj put birala ali da je lako - nije iz mnogo razloga... "Starija deca" imaju vec neke svoje navike koje su stekli u hraniteljskim porodicama i ako se ne poklapaju sa nasima a svi su izgledi da nece... to je tesko menjati. A onda je tu i ceznja za ljudima kod kojih su odrasli, pitanja sredine o bioloskim roditeljima, nasa velika zelja za detetom a onda odjednom treba da postanemo strogi i postavljamo mu granice ali je za njegovo dobro da ne bude raspusteno i da se u nasem odnosu zna ko je roditelj a ko dete, onda je tu borba sa papirologijom i socijalnim radnicima, a tu su i drugi problemi koje delimo sa ostalim roditeljima, kako ga prehraniti, obuci, odgajiti, a i nije na svetu samo dete itd... Mozda ljudi zamisljaju da ce dobiti malo slatko detence sa loknicama koje ce im biti zahvalno sto su ga usvojili a dobiju buntovnika koji ne da to ne ceni nego i ostali njihov trud i paznju na dnevnom nivou... I sto god da uradimo, i po knjigama i po osecaju, ne znamo jesmo li uradili dobro i hoce li nam dete sutra biti zahvalno ili ce misliti da smo losi roditelji, hocemo li uspeti da ga usmerimo da bude koristan za sebe i drustvo ili ce krenuti nekom stranputicom. Bar tako je kod mene... Naravno, nema opravdanja za uzimanje pa vracanje dece, ali mozda da se doooobroooo razmisli pre...

pudza ::Zao mi je devojcice.

Razlika moze da bude i veca od 45 godina oko odobri ministar.

Nadam se da gore pomenutim neljudima nece dati drugo mladje dete i da ce ih skinuti sa liste. Nina ima pravo kada kaze da oni ne znaju sta znaci imati dete. Ako misle da bi im bilo lakse su dobili mladje dete mislim da se grdno varaju.

Koliko dugo su oni bili na listi potencijalnih usvojitelja?

Zaista ne znam...

Cula sam i ja za neke slicne price ali sve su mi delovale nekako rekla kazala, ovo je prvi konkretan slucaj da su ljudi iz "druge ruke".

Simona, u svakom roditeljstvu ima teskih i manje teskih dana. Vecina pitanja koja muci nas, muci i bioloske roditelje. Svi mi imamo strahove, zelje i nadanja za svoju decu. Kako god bilo niko nema pravo da pokusava da bude roditelj na stetu nekog deteta. Nazalost, takvih je mnogo i medju bioloskim roditeljima ali njima niko nije dao podobnost da to i postanu. U ovoj prici su zatajila dva centra za soc. rad, jedan koji im je dao podobnost a drugi koji se odlucio za njih kao roditelje devojcice.

Skoro je u medijima bilo da su hranitelji bili seksualni zlostavljaci dece... i njima je neki czsr dao podobnost da budu hranitelji Nama je psiholog u skoli roditeljstva rekao da svi dobiju podobnost sem ako se uoci bas neka psihicka bolest. Mozda bi mogli da uvedu jos neki testic za usvojitelje i hranitelje a smanje prikupljanje mnogobrojne dokumentacije po vise puta... Meni je postupak usvojenja vise smor zbog te dokumentacije i cekanja, a skola roditeljstva je jos najlepsi deo... Mada sam ja tada mislila da su nas mnogo naplasili tamo a sada da su mogli jos i vise, pogotovo sto se javljaju takvi slucajevi da se deca vracaju...

Pogledajte ovaj clanak... Uglavnom sve sto vec znamo sem sto me je iznenadilo da devedeset posto ljudi trazi decu srpske nacionalnosti i da 40-oro dece koja su poslata na adaptaciju nije usvojeno... Pretpostavljam da su ih usvojitelji vratili... Ali cetrdeset??? Zar je moguce toliki broj?

Usvajanje: Traže decu sa slike
B. STJELJA | 27. jul 2012. 20:52 | Komentara: 0

Zbog spiska želja koje usvojitelji imaju ne mogu lako ni brzo da prošire porodicu. Lane usvojeno 97, a ove 56 mališana, trenutno roditelje traži 70. Usvojitelji neće decu sa hendikepima

Srodne vesti

* SAD: Plaća što je vratila usvojenog dečaka u Rusiju
* Makedonija: Usvajanje bebe do 60.000 evra
* Svaki sedmi par uspe da usvoji dete
* Ljubav dobila puno pravo
* Šid: Bitka za malu Adrijanu

Novi dom je od početka ove godine pronašlo 56 dečaka i devojčica bez roditeljskog staranja dok je u prošloj „nove roditelje“ dobilo njih 97. Trenutno je za usvajanje zainteresovano 750 parova, ali, sudeći prema proceni nadležnih, najveći broj njih neće uspeti da proširi porodicu.

- Nisu sva deca bez roditeljskog staranja spremna za usvajanje i u ovom trenutku je oko 70 onih koji imaju „opštu podobnost“. Njihova imena, kao i spisak potencijalnih usvojitelja, nalazi se u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja - objašnjava Vukota Vlahović iz Sektora za brigu o porodici i socijalnu zaštitu ovog ministarstva.

Prema njegovim rečima, do ovolike „nesrazmere“ dolazi zato što se karakteristike dece za usvojenje uglavnom ne poklapaju sa očekivanjima potencijalnih usvojitelja:

- Oni uglavnom žele decu ranog uzrasta, psihofizički zdravu, srpske nacionalnosti. A među decom za usvojenje, veoma su zastupljena ona romske nacionalnosti, sa smetnjama u razvoju, različitim zdravstvenim problemima i telesnim hendikepima. Takvu decu, po pravilu, domaći kandidati ne žele.

S druge strane, usvojitelji iz inostranstva koji tragaju za decom nisu „probirljivi“. Lane je zato 12 mališana „dobilo“ roditelje izvan granica Srbije.

- Sva ova deca imaju ozbiljnija zaostajanja u razvoju i teže zdravstvene probleme, i za njih se nisu mogli naći usvojitelji među domaćim državljanima - dodaje Vlahović.

HOĆE SAMO SRBE Čak 90 odsto parova želi da usvoji dete srpske nacionalnosti i ovaj je zahtev jednako čest kao i da dete bude zdravo. S druge strane, skoro trećina dece u registru su romskog porekla.

I u Odeljenju za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite kažu da je spisak želja koje imaju kandidati glavni razlog zbog kojeg usvojitelji dugo čekaju na rešenje. Ipak, nestrpljenje kandidata ne brine stručne radnike, jer je bitno da se mališani smeste na način koji je za njih najbolji.

Prema podacima Centra za socijalni rad, u praksi se događa i da se u samoj završnici procesa usvojenja obustavi dogovor.

- U prošloj godini je 40 mališana upućeno na uzajamno prilagođavanje u porodicu potencijalnih usvojitelja, ali to nije okončano usvojenjem - kažu u Zavodu za socijalnu zaštitu.


STARIJI PAROVI TRAŽE BEBE

Većina kandidata se, objašnjavaju u Ministarstvu, odluči na usvajanje tak kad iscrpe sve ostale mogućnosti. Zato su parovi mahom stariji od 45 godina, a uglavnom očekuju bebu ili što je moguće mlađe dete. Ipak, zakon je izričit i kaže da razlika između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 godina, a ni veća od 45.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:390358-Usvajanje-Traze-decu-sa-slike