Između voća i čipsa

IZMEĐU VOĆA I ČIPSA

Uloga zdravog međuobroka je da osigura energiju, rast i obnavljanje mladog organizma.
Nezavisno od aktivnosti, dnevnu ishranu potrebno je planirati kroz tri glavna obroka i dva međuobroka, koji se u satnici prilagođavaju našem dnevnom rasporedu. Samo se u slučaju nekih zdravstvenih poremećaja hrana mora unositi u tačno određenom vremenu po planiranom kalorijskom rasporedu. Za zdravu decu preporučene dnevne vrednosti nisu pravilo već smernica, čije poštovanje znači adekvatan unos hranjivih materija.

Po nekim istraživanjima, za međuobrok većina dece izabira čips, pizzu, slatka peciva ili slične grickalice.

Gotovo je nemoguće svakodnevno uneti predviđene hranjive komponente
u okviru zadane energetske vrednosti, ali je potrebno postići zadovoljenje na nedeljnoj bazi kako bi se osiguralia optimalna ishrana dece. Zato subota i
nedelja, za porodicu u kojima su roditelji zaposleni, predstavljaju vreme za
korekcije.

Glavni obroci i međuobroci

Doručak se najčešće sastoji od napitka i peciva s namazom.
Najveći nedostatak kod velikog broja dece upravo je nekonzumiranje ovog obroka
iako se radi o "najjednostavnijem" obroku, koji zahteva minimalan angažman.

Ručak se kod nas najčešće odvija u krugu porodice, pa se vrlo često satnice prolongiraju na štetu velikih razmaka u dnevnim obrocima.

Večera se također planira u najvećoj meri kao topli obrok za decu, pa se većina roditelja trudi u tom obroku da posluži namirnice koje su iz bilo kojih razloga tokom dana zanemarene, što je ispravno.

Osnovni problem predstavlja nekvalitetan međuobrok, koji je najčešće siromašan vitaminima i mineralima, a bogat kalorijama. Po nekim istraživanjima, za međuobrok većina dece odabira čips, pizzu, slatka peciva ili slične grickalice.

Na taj se način u organizam unosi suviše zasićenih masnih kiselina, koje za posledicu mogu imati pad koncentracije, pojavu depresivnog raspoloženja, osećaj umora i pospanosti. Ujedno, organizam ostaje uskraćen za hranjive materije, koje su odgovorne za optimalno funkcionisanje.

Predlozi međuobroka

Tri sata nakon glavnog obroka (doručka i ručka), poželjno je planirati umereni međuobrok. Njegova uloga je osiguranje energije i regeneracija mladog organizma, kojemu je potrebno osigurati sve komponente za optimalan rast i razvoj.

Osnovni problem predstavlja nekvalitetan međuobrok, koji je najčešće siromašan vitaminima i mineralima, a bogat kalorijama.

Međuobroke možemo podeliti u dve osnovne grupe:

• međuobrok u školi (izvan kuće)
  
• međuobrok u porodici.
  

U školi je potrebno prilagoditi se okolnostima, pa je za mlađu decu najbolje da obrok ponesu sa sobom u školu. Svakako koristite namirnice bogate vitaminima i mineralima koje nisu lako kvarljive.

Dobar izbor su:

• voće (banana, jabuka, mandarina, naranča)
  
• suvo voće (kajsija, urme, smokve)
  
• sokovi
  
• sirevi (ementaler ili neki drugi sir koji nije preslan)
  
• peciva od integralnih žitarica, ovsa ili prosa
  
• semenke
  
• orašasti plodovi (indijski orah, kikiriki, orasi)
  
• energetske pločice s integralnim žitaricama
  
• sojin namaz i integralno pecivo
  
• voćni jogurt.
  

Međuobrok u porodici prilika je da dete pokaže svoje želje, ali i kreativnost.

Dobar izbor su:

• jogurti s naseckanim voćem koji se potom smrzne, kao sladoled
  
• zapečeno voće s orasima (jabuka ili kruška)
  
• kompoti sa kašikom ovsenih pahuljica
  
• sveže isceđeni sok od limuna ili naranče i kokice
  
• tortilje nadevene mlevenim bademima, brusnicom i kandiranim voćem
  
• integralno pecivo s marmeladom bez dodatka šećera
  
• voćna salata s mlevenim lešnikom
  
• puding od soje s dodatkom suvog voća.
  

Isprobajte sve predloženo, a potom rangirajte po tome kakav utisak na dete ostavlja pojedini obrok i koji najčešće poželi ponovno. Dete ima pravo “nominovati” i izbaciti jelo koje mu nije prihvatljivo i tako postati kreator svog dnevnog obroka.

Organizuje li se na ovakav način međuobrok dece, smanjuju se izgledi za pojavu anemije i akni, a decu očekuju bolji rezultati u školi i veseliji osmeh.